Balk 5 Latinski

 
 


William Alesh








Balk 5



































8.4.2013. 6:24
Gospodine Karađiću možete nastaviti, vei sudija. On po običaju čita na engleskom izjavu svjedoka, ovog puta upravnika Škiljevića kako je 6-og Aprila došao na posao u zatvor i saznao da je uravnik raspustio zatvorenike. Zatim je pobjegao jer su mu Muslimani spremali atentat. Od 13 jula KP dom postaje u nadležnosti vojske i postavlja me za upravnika. Vodio sam radove i evidenciju, kaže svjedok dalje. Vojska je odvodila zatvorenike na rad i nisu se žalili. Čak su se dobrovoljno javljali. Ljudi su bili ratni zarobljenici i primali su tri puta na dan obroke, istu hranu kao i osoblje zatvora. Zdravstvena pomoć je bila pružana. Grijanje je radilo dok nisu uredžaji poslije artiljerijskog napada muslimanskih snaga crkli, a onda su tamo postavljene peći. Posjetili su ga i Karađić i međunarodni faktori. Poginuli su neki zatvorenici na radovima i u zatvoru od granata muslimana.
Sa vama je bilo oko 60 novinara, Crveni Krst i drugi, obrača se on Karadžiču, a ilično i Pedy Ešdaun. Posjeta nije najavljena više od sat vremena od ministra policije Mandića. Mi smo tu i spavali  jer smo izbjegli, a upranik nije bio tuj jer je otišao posjetit familiju. Nikakvih primjedbi nismo imali. U istom djelu su spavali svi zarobljenici i među njima i oni srpske nacijonalnosti. Svako dva mjeseca Crveni Krst je razgovarao sa njima svima bez našeg prisustva i sa mnom poslije imali razgovor i nijednu primjedbu nijesu imali. Niko se nije žalio na tretman. KP dom Kula je imao farmu, 25.000 koka nosilja, nešto svinja i sam je sebi proizvodio hranu. Bilo je i lutalica, prolaznika koji su bježali osvakle. Trudili smo se da ih što prije pošaljemo đe žele. Imali smo u blizini vojnu ambulantu, udaljenu samo 300 metara od nas. Sarađivali smo sa tri do 4 bolnice, u Kasindolu, Blažuju, Vojnoj bolnici. Pomoć je davao i CK svaki mjesec dana. I tako. Nastavlja se suđenje Karažiću, Hađžiću i Generalu Mladiću. 220 ratnih zatvorenika smo imali čita svjedok. Moglo je tu 500 lica da se smjesti.
Ja ustao da vozim školski bus ovdje u Kičineru gradu čija je slika na trećoj strani. Tu smo u Kiču, kako ga ja od milja zovem, već 12 godina. Dugo. Predugo. Prije toga smo 5 godina biuli u Kvebek Cityu. Immigranti smo u Kanadi. Popodne ću na posao u fabriku celfona RIM ili BleckBerry kako je sad zovu. Evo mi srednjoškolski jaran Mita, travničanin kao i mi, na Skajpu. On živi u Dallasu sa ženom Vesnom, također travničankom i školskom drugaricom moje žene Dragane zvanom Beka. Odlazi upravo na poso u univerzitetsku bibliohteku. Bježali su i Hrvati od muslimana, 20 pa 50. Poslije smo ih dali njihovima u Kiseljak, nako bez razmjene, veli svjedok.  Jedno vrijeme smo imali sve tri nacije zajedno zatvorene, a nikakvih problema među njima nije bilo. Tako to biva u zatvoru, razmišljam sad ja pisac ovih redaka. Možda su u pravu oni što rekoše da je i za Tita raja bila u zatvoru. Zato se nisu ni nacijonalno svađali. Eto svašta mi naum pade. Pauze su na suđenjima. Već je 7 sati. Odoh i ja našom Tojotom Echo. Manje troši od, također naše, Kije Sportage bar duplo.
Evo sam se vratio. Bilo je dobro. Djeca su ukras svijeta. Uzrast djece u busu bi od 4 do 12 godina u drugoj turi, a u prvoj samo sedmi i osmi razred. Ma milina. Samo je jedna mala malo plakila kad je odlazila od kuče. Sjetim se moje Ivane kako je plakala i dlanom lupala na prozor kada bih je ostavljao u obdaništu Bačkog Petrovca gdje provedoh 10,5 godina života i rada u srednjoj školi kao prof matematike. I tamo me prozvaše Žika kao i u Travniku. Znala je moja Ivuška da će tata radi njenog dobra da odprja otale.
Otvorim suđenje Hadžiću. Još traje iako je već pola 10 ujutro. Neka žena po zanimanju doktorica je svjedok. Priča kako je u Yugi u popisu bila rubrika za nacionalnost i vjeru ali nije bilo obavezno da se na ta pitanja odgovori. Sada u Vukovaru đe smo se vratili ima već 15 godina ne pišemo više naciju negio samo spremu i ime i prezime. Niko ne gleda više naciju. Crni sudac pita na francuskom kako je to kod vas, eto vi ste hrvatica jel to nacijonalnost ili državljanstvo. Za vrijeme poslije pada Vukovara Srbi su mogli ići đe oće u Srbiju ili ostati u Vukovaru, a Hrvati i ostali u logore. Bilo je tortura i pripadnika mješanih brakova. Poslije mirne integracije Slavonije 97-e smo se vratili i od 45.000 zatekli 25.000 stanovnika. Borovo fabrika je zapošljavala ovdje  15.000 ljudi, a šire 30.000. Počele su naci podjele. Oko grada su bila srpska naselja kod kojih du dolazili srpski dragovoljci i naoružavali ih.  I ondak rat. Teška razaranja grada su nas iznenadila. 14.000 bombi i projektila je palo na njega. Za događaj iz 91-e sam čula u ambulenti jer neke sestre su se čule sa sestrama u Borovu i ove im prenijele da se mnogo puca. Postavljene su barikade. U Avgustu su pale već dvije granate. Jedan doktor je stanovao u blizini gdje su pale i došao nam je reći da seli u Njemačku. Mi smo održavali sjednice par dana, oformili krizni štab. Išla samu Zagreb i taržila ljekove, pravili plan evakuacije u sklonište u podrum, a hemodijalizičare poslali dalje u Rovinj i neke druge gradove na razne klinike. Od 15 Avgusta nismo mogli više izači iz podruma. Tužilac pita „Tko je granatirao“?. Avijonske bombe JNA, a tko je ispaljivao ne znam, veli ona.  U Pošti je bijo masakr trojice civila. Pucali su vojaci. Vojni transporteri su krstarili gradom. Doveli su novorođenče a roditelji su ostali iza barikada. Javili smo im da neko vrijeme mora ostati kod nas, ali je jedan dan došao vojni transporter i vojna doktorica ga je odvela. Imali smo nešto ranjenika u bolnici. Djeca su se vratila sa ferja.  Ljudi su odlazili iz grada. Ostalo je 15.000 ljudi a djece 1.500.
Bolnicu smo označili velikim cvenim križom na krovu i jednim na travnjaku. To im je pomoglo da nas lakše gađaju. U tom ratu nikakva pravila nisu vrijedila. JNA i paravojne grupe su na nas bacali granate po cijo dan. Noći su bile mirne. Preko Dunava iz Negoslavaca su također granatirali, veli ona. Gospođa Bosanac, saćemo praviti pauzu, poslužitelj će vas izvesti iz sudnice, veli joj sudac.
Zaspah na našem kauču. Javi mi se iz Travnika ko mi se nikad u Kanade nije ni javljao, Ibrišembegović, školski drug iz osnovne škole. On je već 5 godina u penziji. Kaže da je on dobro, a raja umire. Velim mu.- izašao im rok.
10.4.2013. 6:38
Spremam se za vožnju školskog busa. Popijem ladnog čaja, upalim kompjuter i otvorim suđenja u Hagu. Na suđenju Generalu Mladiću onaj mlaki i tihi sudija iz Doboja. Ništa ne govore. Nešto se muvaju. Prebacim na suđenje Hadžiću. Tamo pominju u nekom novinskom članku Andreju Šimeka. Svjedok je neka žena. Radi se valjda o nestalim osobama.  Prebacim na suđenje Karađiću. Otvorili su dokument sa sjednice od 12 Juna 02-e na kojoj je on iznio strateške ciljeve. Svjedok, ministar u vladi kaže, - Iznio sam da na Hercegovačkom ratištu naši neprijatelji, ustaše i muđahedini moraju biti poraženi svim sredstvima pa tek onda pregovarati sa njima. U Avgutu ste kao predsjednik vlade govorili da je herojska borba srpskog naroda donijela da su skoro sva područja gdje žive Srbi obuhvatčena Republikom Srpsjkom.  Gje je tu tolerancija prema drugim narodima, pita lijepa plava tužiteljka bez naočala. Svjedok veli, - ja nisam pominjo narode nego samo vojske, pa i danas svjet još ratuje protiv muđahedina, našta nasta vidn muk u sali. Da pređemo na drugu temu. U Maju 91-e iz pravca Nikšića u pola pet ujutro jedno vozilo nije stalo na znak policije. Vi ste bili u njemu i tražili imunitet kao poslanik skupštine BiH. Policija je napravila zapisnik - veli svjedok Kozić. Naš cilj je bio da oružje u njemu završi u kasarni u Bileći.  Tvrdili ste da su u sanducima drva. A bilo 16.800 metaka i 80 ruskih automata. Ma šalio sam se jer nisam znao da li je mješovita policija ili jednonacionalna. Kada sam vidio da ima Srba i Muslimana prepustio sam im da rade uviđaj. Ja nisam znao šta je ispod cerade. U Hrvatskoj je uneseno 20 kamiona oružja i municije iz Mađarske. Naš narod se uzmuvao, preplašio i svak je nabavljao oružje, a mi smo težište za odbranu bacili na  JNA. Pauza. Otvorim suđenje Mladića. Išao bih se tuširati pa na put po djecu. Tu zaradim 26 $ od. Popodne u fabriki 88. Sve je to bruto. Dok mi odbije porez i ostalo biće 80 neto. Good. Ovaj spori i bezkrvni Mladićev advokat pita svjedoka, - oko 40 metara sala je bila duga a širinu neznam. Koliko je ljudi bilo u toj dvorani. Svjedok je zaštićen i ništa ga ne razumijem. Odoh. Da li su svi iz Bratunca smješeteni u tu salu. Nezna on. Odoh. Moram. I dalje tvrdite da su streljanja počela oko 16 h. Odoh. Gas. Beka spava na kauču. Ostala ođe nočas gledajući Tv.
21.4.2013. 23:57
Nedelja. Beka zaspala na kauču gledajući zajedno sa mnom Tv seriju Užiča 15. Gledali smo i film od kojega je ona montirana u trajanju od Četiri epizode od po sat vremena. Glumi i Bekimov sin Ulix. Glumi super k'o i tata koji si u 75-oj prekrati život puvnjem u čelo.  Radi se tu o paravojnoj jedinici koja je u dvorištu jedne kuće cijela pobijena na Kosovu 98-e. Oformljena je 90-e i slana u ratove u Hrvatskoj i Bosni. Ali istražitelj koji je dobio slučaj misli da je jedan od njih ostao živ. Kad je serija prošla stavio sam dobro nadošle kifle da se peku u rerni. Usput slušam RTS Tv dnevnik; - Na današnji dan 1945-e njih1075 je krenulo u proboj iz logora Jasenovac. Samo 147 je to uspjelo. Taj dan je uzet i za pomen žrtava i logora Staro Sajmište u Beogradu. Srpski fašisti se pravdaju da je tada to sajmište pripadalo NDH jer je preko Save. A ko je i odakle izporučivao klijente, Srbe, Rome, Jevreja, to ne pričaju. Temperature u Srbiji do 25 °Celzijusa. Duška još ne spava. Uči za posljednji ispit ili se sprema za Kubu. Evo je. Kaže da ne uči nego traži kremu. Imala je guljenje dlanova i tabana pa joj doktor to prepisao. Beka je radila od 7 do pola 15. Ja odvezao Dušku na posao u YMCA nešto prije 13 h i produžio na kafu. U kafeu Prijus preko puta autobuske stanice zateknem samo Želju Škrinjara koji je također iz našeg Travnika. Počastim ga espresso kafom, jer je uvriježen običaj da časti onaj koji dolazi, a ja uzmem kineski čaj kao i uvijek već nekoliko zadnjih godina. Ponio sam mali radio na batreije da poslušam viceve i aforizme na kraju odlične dvočasovne emisije „Radio Oaza“ na srpskom jeziku što i učinim. U to je stigao i vozač taxija Dragan, crnogorac iz Goražda, pa zatim Ranko iz Ilijaša. Pričam im kako sam vozeći se ovamo na radio Oazi slušao konzula Srbije kako priča o skoro potpisanom ugovoru između Kanade i Srbije o socijalnoj saradnji. Kaže da će se radni staž spajati. Srbija daje penzije onima koji imaju preko 15 godina, a ja tamo imam 11i po skoro, pa nebih imao pravo na nju. Imam i skoro 9 godina rada u Bosni i 8 u Kanadi. Tako da ne izgledam loše sa šansama da od Septembra budem i Balkanski penzioner. Ovu Kanadsku CPP već tri godine primam u iznosu od 85 $ mjesečno. Iz Kvebeka 12 i Ontarija 73. U Kvebeku sam 4 godine radio kao suplaj tičer, pardom enseignant suppleant kako se kaže na francuskom jeziku na kojem sam  obavljao tu dužnost, ali samo iz Matematike. Taj prof zamjenik je super posao. Ne radiš ako nećeš. I redovni isto, neima inspekcije kao kod nas gdje ne vjeruju ljudima. Ovdje u Ontariju sam radio dvije godine kao redovan profesor matematike u francuskoj katoličkoj srednjoj školi Pere Rene de Galine, PRDG. Poslije me nisu primili za suplaj tičera jer nisam katolik. Svašta. Onda sam 4 godine bio kurir za opštinu Kičiner. Posao mog života. Prvi put da sam bio tako rahat od sviju i svega. Uz radio Kanadu na francuskom jeziku i odličnu voditeljicu muzičke emisije Sophie de Roche, obišao bih 58 km svaki dan po našem ljubljenom Kičineru i zavirio u 23 do 25 objekata. Dao im poštu, a ondak oni meni njinu i oko 13 bih već završio moj dnevni posao. Počinjao sam oko 8 ujutro. Od engleskog mi je dakle trebalo samo haj i baj. Poslije empolymenta od godinu dana i još 8 mjeseci nerada stigoh na 160 kila težine moga tjela. Javim se na stalni oglas radio Oaze, pa sam radio na motanju šmirgl papira kod našeg zemljaka Rakanovića. Tu sam baš zapinjao ali nisam uspjevao da napravim više od pola miliona komada za 14 mjeseci rada. Majstor Mile name dreknuo jedan dan u vezi kasetofonai muzike, ja se pismeno požalio gazdi, oni meni lejof, što znači da kao nebi više posla za mene i da ja nisam kriv za otkaz, pa sam i tada kao i prethodna dva puta dobio employment od godinu dana. Ovaj zadnji sam iskoristio i završio za instruktora vožne na autima na Humber koledžu u Torontu. Taj posao nisam nikada ni počeo jer je osiguranje veoma veliko, ali mi je diploma valjala za ovaju posao Black Berry-u. Sigurno kao i Kvebečka eqvivalencija na francuskom o završenom fakultetu kod nas u Novom Sadu i PA u Sarajevu. Za vrijeme drugog emplojmenta sam probao da mi plate da završim engleski kurs na koledžu ali nisam uspio u kvalifikacijama. Od potrebnih 16 ja ostvario 15 poena. Jake poene su davali onom ko je radio u auto industriji, a ja nijesam. Ma to je njihov ko fol razlog. To je porazna priča ovoga systema prema emigrantima pa neću da blatim našu Kanaduicu koja nam je život spasila.
Usput slušam na Tv BG da medicina aktivira 4 gena, od kojih je jedan otkrila naša naučnica, veli neka doktorka i tako možemo očekivati organe i razna tkiva. Bravo ljudi. Ma ljudi su Bog. Za vrijeme prvoga emplojmenta nisam ni znao šta sve mogu da dobijem od Kanade. Seljak. Nudili su mi oni sa 'Ordre Des Enseignats', Reda profesora,  ako završim pedagoške te metode na Koleđu of Tičers mogao bih nostrificirati moju diplomu u Ontariju. Jest ali tek da se upiišem 2005-e, ako me prime jer je nanj velika navala,  a ja prekid ugovora dobio 2003-e. Sreća primio me 'Crown' da vozim za njih kao broker. To mu znači kao vlasnik malog biznisa, a Kraun je dobijo tender od opštine i dobijao dobre pare. Misim da je to bilo oko 80.000 $ godišnje. Popodne su neka dvojica odvozila pakete i poštu na poštu što je  također bilo u okviru tog posla. Ja sam dobijao 36.000 neto pune dvije godine. Poslije 'Abautaun' iz Londona ote tender i poslije mjesec i pol zaposli mene kao vozača jer je njihov vozač odustao. Tu sam dobio njihov kombi, Dodž Karavan Maxi koji sam parkirao dvije godine na parkingu naše zgrade. Koristio sam ga i da Dušku vozim na trening i sa treninga, kada bi Beka vozila naš plavi Dodž Caravan zvani od mene Blu Mun.
23.4.2013. 7:31:56
Sposla doš'o. Galić svjedoči na suđenju Karadžiću. Sunce sija. Hajvejom sam stigao, pojo kuvan krompir i napijo se čaja. Presjeko sam jedan limun i pojo pola. Odoh sada spavati. Priča Galić kako je Juka sve učinio da se razmjenu njegovih 11 vojnika koje su Srbi zarobili. Odoh ja u krevet. Jebo sudženje.
Evo pola 22 h, naravno uveče. Bio je sunčan dan. Vozio sam đake iz tri škole kući. Poslije pogledah malo finiš utakmice. Bajern pobjedio Barcelonu sa 4:0. Svašta. Odem spavati i maštati kako je na osnovu moje prve knjige snimljen film i td; Oscar naravno, itd. Duška je došla pa gleda Tv, a vidim čita nešto na celfonu. A i od toga napraviše mali kompjuter sa Internetom u njemu. Dogovaramo se ja i ona usput i za daljnu dijetu. Veli sutra samo stek smijemo jesti. Ok velim kad pođem sa posla ću da kupim u Zersu jer se on nkad ne zatvara. Nemere mi se više zatvoriti zadnji desni prozor od Kije. Svašta. Ako kiša bljuzne u PM.
24.4.2013. 8:08
Mi smo stalno bili od vladeBosanskih Musilmana bili obasuti žalbama da se Srbi stalno ubacuju u teritoriju Bihaća veli Suši Akaši na suđenju Radovanu. Meni je predjednik Karter rekao telefonom da je to najsrećniji Božić kada je saznao da je Unprofor potpisao sa sve tri strane sporazum o prekidu vatre 4 mjeseca. Poslije sam u Maju 95-e pokušao produžiti taj mir ali Bosanska vlada je bila protiv. Da li se sjećate još jednog ugovora koji je poslao Karter pita ga Karadžić i moli da se postavi na ekran dokument koji je potpisao on i Karter. Iste su formilacije i on je potpisan odvojeno sa obe strane. Znao sam da bosanska vlada nije bila zadovoljna posjetom presjednika Kartera, veli Akaši. Odoh ja spavati. Nije bilo loše noćas raditi u Blek Beriju. Prvi sat ne bi ništa, a onda čeking celfona, pa zadnji period nanošenje ljepila u nekoj komorici. Do mene su bili dva crnca. Hasan koji zna Njemački i Mustafa iz Gane, koji zna Italijanski, pa jedna Kineskinja i crnac iz Etijopije. Prko puta mi je sjedio Hoze iz Kolumbije. Šef nam na liniji bi jedan Rumun, a naša Slavica je šefica sve četri takove linije.
26.4.2013. 7:39
Da li ste prebrojali poginule u proboju. Nisam jer su poginuli u borbi veli svjedok, ali največi gubici su bili u prvoj zasjedi kod sela Kravice. Još u Kamenici veli advokat. Jest to je blizu. Svjedoci su vam rekli između hiljadu i dvije. Nesjeća se. Vi znate da je Zvorniička brigada vojske srpske VS pretrpjela više gubitaka nego za cijelo vrijeme rata do tada. Ne zna. Ovo je sa suđenja Generalu Mladiću. Pauza. Popih mlijeka dvije šolje. Prije toga čaj i supu. Pojeo sam i cio limun. Jučer kod Joce i Branke odemo na mješano meso i ćevape. Donijeli smo i kući „za cuku“. Noćna smjena na poslu je bila dokaz da smo strpljivi ljudi. Postavili me oko ponoći da čekiram celfone. Stavim u celfon SMS karticu. I ako je OK dodam desno jednom iz  Indije sa turbano, Sik. Njiha ima samo 2 % a ja mislijo da je to Indija, baš ti ljudi sa turbanom na glavi. Nouuuuuuuu. Ove zore su najluđe do sada što sam doživljavao. Evo svanulo uveiiko. Već je 8:10. I ne piše mi se kao prije. Ćao. Pišite si sami.
27.4.2013. 8:47
Evo sam sposla. Pustoš. Nema pola raje. Hoze dobio otkaz. Tri linije sa po 20 ljudi nijesu radile. Od 4 do 7 sam se izmuvavao. Pravijo da radim. Ovo jutro nismo strugali leda sa auta kao prethodna dva. Baj.
28.4.2013. 1:32
Noć. Mrak. Nemerem da spavam. Uhodo se moj mozak u noćnu smjenu koju sam radio 2 sedmice. Ustanem oko jedan sa kauča na koji sam prilegao oko pola 10 uveče. Čitam novine. Auuuuuu. Korupcija u BiH. Predsjednik države korumpiran. Umbilivbl.
Како тврди Дневни Аваз, наводна цена за годину помиловања била је 30 хиљада конвертибилних марака (15 хиљада евра).Главни тужилац БиХ је после саслушања предложио Живку Будимиру једномесечни притвор. Тужилац предложио притвор за још четворицу ухапшених. Федерални медији су објавили да је од маја 2011. до децембра 2012. године Будимир као председник Федерације БиХ од 435 захтева за помиловање осуђеника, уважио чак 162.Будимир је тако у року од 20 месеци одлукама о помиловањима од престалог дела казне ослободио 32 затвореника, условно је пустио њих девет, а чак за 59 њих је донео одлуке о скраћењу казне.
Pošaljem komentar da u BiH još ima love, ali kruži na pogrešnom mjestu a ne investicijama. Dalje čitam.
Део авиона, који је пронађен у среду, налазио се између једне зграде и џамије у Њујорку.Портпарол њујоршке полиције Пол Браун је рекао да је на пронађеном делу утиснут идентификациони број авиона. Он није прецизирао које је величине нађени део.У терористичком нападу 11. септембра 2001 - e године два авиона су ударила у зграде Светског трговинског центра, познате као куле близнакиње, када је погинуло више од три хиљаде људи.Обе куле, висине 400 метара, срушиле су се убрзо по удару.Тај догађај иницирао је рат којим су у Авганистану са власти збачени талибани, и потом, 2003. године, рат коалиције предвођене САД против Ирака у којем је свргнут Садам Хусеин. У обе земље још увек су присутне америчке и НАТО трупе на терену.
Pa dalje.
Побуњеници у Авганистану најавили пролећну офанзиву против власти и снага НАТО-а. Талибани запретили да ће вршити колективне самоубилачке нападе на базе "страних освајача", дипломатске центре и аеродроме.
Ovo više navodim da vidimo u kakvom svijetu živimo. Evo Sirija. Optužen je predsjednik da seje otrove. Slična priča kao i za Irak a otrova niđe.
Употреба хемијског оружја у Сирији не сме бити изговор за страну војну интервенцију, рекао заменик руског министра спољних послова Михаил Богданов. Председник САД-а Барак Обама претходно поручио Башару ел Асаду да би употреба хемијског оружја значила прелазак "црвене линије". Ja što će hi spriječiti. Neda im se Sirija tako lahko kao Tunis, Egipat i Libija a prije toga Jugoslavija.
Evo i Slovenaca, prvih bundžija protiv nam mile države YU. Lepše im ide pa se bune; У Љубљани су по први пут од избора нове владе одржани нови протести против политичке и системске корупције. Демонстранти су после окупљања на Конгресном тргу и протеста исперед зграде државног парламента и градске куће заузели бивши биоскоп Триглав и на њему залепили плакат "Наша својина".
Evo jope Bosna; Економски аналитичари упозоравају да је Босна и Херцеговина пред колапсом. Оцењују да су на наплату стигле све године нерада и "живота на кредит", али и перманентне политичке кризе у БиХ. Без посла 220.000 људи са факултетском дипломом.
Просветари у Кантону Сарајево најављују штрајк, могући су и њихови протести. Скоро сваке седмице пред Владом Федерације БиХ протестују радници као и широм Босне и Херцеговине.
За сада, ти протести су углавном мирни и нису масовни. Међутим, уколико се прилике не буду промениле, многи се плаше и упозоравају да би у скоријој будућности могло бити и другачије.  О озбиљности ситуације много говори и чињеница да федерални министар финансија Анте Крајина на питање о томе како одржати финансијску стабилност у ФБиХ одговара народном изреком "нови дан, нова нафака".Он није одбацио могућност кашњења пензија и плата у федералним органима, указујући на тешку ситуацију.
"Мораће се ограничавати јавна потрошња, увести више одговорности у доношење одлука и направити ред'', нагласио је Крајина. Сви у Босни и Херцеговини данас гледају у Међународни монетарни фонд из којег би Федерацији БиХ у овој години требало бити додељено 239 милиона КМ, а Републици Српској 120 милиона КМ.Ти износи се сматрају спасоносним за земљу. Али, како би се измирили дугови према ММФ, мораће се ићи у непопуларне резове трошкова. што ће сигурно изазивати потресе у крхком друштву БиХ. "У овом моменту незапослено је 560.000 у БиХ, што алармантно. Од тога чак 220 хиљада незапослених људи је са високом школском спремом. Људи завршавају школе и одлазе на бирое рада. Власти БиХ немају идеја како запослити радну снагу и материјалне капацитете ставити у функцију. Дужничка криза је узела свој данак и, нажалост, доста тога је унапред потрошено", указао је Хасић. Он је упозорио да да су привредне активности у Федерације БиХ сведене на минимум.
Dalje pišu kako u Zadru iskopavaju posmrtne ostatke Srba ubijenih u akciji Oluja.
Овим се наставља процес ексхумација гробница у региону северне Далмације у којима су покопане жртве страдале у акцији хрватске војске и полиције "Олуја", који је почео 2001. године ексхумацијама на градском гробљу у Книну, где су извађени посмртни остаци 301 жртве.
"Процес је настављен ексхумацијом 31 посмртних остатака на гробљу Света Мара у Шибенику у новембру 2012. године, а идентификовани су и породицама предати посмртни остаци 254 лица.
Jope Bosna. Naki službenici ambasade Irana su optuženi da su špijuni.
Покушавајући да издејствује останак двојице службеника амбасаде на чијем је челу, Тахеријан се састао са бошњачким чланом Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем. A skim bi drugim ?
Медији су објавили да су министру Фахрудину Радончићу упућене претње и да однедавно има појачану полицијску заштиту.Према незваничним информацијама, Ахмад и Сохраб су припадници тајне иранске обавјештајне службе која је умиешана и у терористичке активности у БиХ. Радончић је на питања због чега тражи протеривање двојице иранских дипломата рекао да је то због "најбољег интереса БиХ". "Остале разлоге не могу јавно, нити има потребе да елаборирам", изјавио је недавно Радончић.
Evo sam ustao oko 10. Spremamo se voziti Dušku na aerodrom. Ode na Kubu 8 dana za 600 $. Jupiiiiiiiiiiiiiii !
Bili smo ponovno za mene na najveselijem mjestu na svijetu, Aerodromu. Tamo je tako malo tuge. Puno nade i nema vraga. Zalutam malo pri dolasu. Naime, na Duškin potvrdan odgovor na Bekino pitanje da li se boji, kad sam trebao skrenuti desno sa 427 Nord, a ja pogledao iznenadžen našu ćerku i prošišao pravo. Velim sam sebi, - pa nema više znaka za avion. Kada se ukazao znak za hajvej 409, Dula veli skreni ovdje, pa uključi GPS na svom celfonu i sa 409 izajdosmo desno pa ispod njega pa jope na njehga u suprotnom smjeru i uskoro bijasmo na peronu 3. Virnusmo malo na aerodrom, ali se ne uslikasmo. Duški kao da je malo teret pao sa lica. Odemo u blizini kod Zareta i Cece i sjednemo na terasu pored još pokrivenog bazena. Njihov mali vuneni pas Lui kojega čuvamo kada oni idu na odmor nam se vidno obradovao. Oni su u Kanade drugačije prošli od nas. Imaju dobre plate, dva Mercedesa u garaži, kuča sa bazenom, odoše malo do Rima gdje će im se pridružiti 24-ogodišnja ćerka koja trenutno radi u Briselu, a živi u Londonu, pa će zajedno na 10-odnevno krstarenje po Sredozemlju pa u Doboj kod rodbine.  Dođe i sin od Bekine tetke Paja i njegova žena Jasna. Tu ručasmo. Poslije odahnusmo na tersi i tu čak malo zadrijemah. Na povratku ponovo promaših pa malo okolo pa nazad i na 401 gdje nas uhvati jaka kiša na 50 km od rodnog nam Kičinera. Svratimo kod Mike. Izašao je iz bolnice. Mršav je i slabo izgleda. Desnom rukom može u nekim položajima da manipuliše slično kao robot. Dobio je i stalak na točkove. Blijed je i mršav tako da su mu plave oči došle velike i izbuljene. Na jedno oko ne vidi uopšte, a na drugo poznade kada sam mu prrstima pokazivao broj 6, ali ne znam sada zbog čega mu pokazak 6 prstiju. Dođosmo kući oko pola osam, uveče naravno. Tu zateknem u emajlu, -Otkaz.
April 29, 2013
Ilija Males
409-1100 Courtland Avenue
Kitchener, ON
Dear Ilija,
We regret to inform you that we have recently been advised that your current assignment with Blackberry is ending today. Unfortunately at this time we do not have another suitable assignment for you and for that reason, we have no choice but to end your employment with Adecco at this time. As per the Employment Standards Act since you have been employed by Adecco less than three (3) months, there is no notice or pay in lieu of notice owing to you. We will, of course, keep you in mind and will contact you if a future assignment becomes available. Please ensure that you provide any outstanding property such as keys/pass cards directly to the Kitchener Branch. Should you have personal items onsite, please contact the branch and they will assist in getting your items returned to you.
Best regards,
Laura Tarrant, Branch Services Supervisor
Šta radi emigrant kada izgubi posao. Odmah traži drugi. Tako poslah moj CV i Cover Lettre u Hladno Jezero, Cold Lake, udaljen 3.500 km od Kiča đe živi Vuk, moj đak iz Bačkog Petrovca koji mi je pričao i zvao da idem da radim taj posao u daleku provinciju Albertu. Evo oglasa;
We are looking for LOCAL bus drivers to work on the Nabiye Project! Come work for a great team and a fantastic project!
Position details:
- Part-time
- Shift Rotation 14/7 (work 14 days, off for 7)
- 6 hours per day split shift (4 hours in the morning, 2 hours at night)
- Hour wage $33.00/hour
- Benefits after 3 months
Requirements:
- Resume
- Current Drivers Abstract
- Valid Class 1 or 2 License
- Valid CSTS Ticket
- Able to pass a Pre-Access Drug and Alcohol Test
Neznam šta mu je Valit Tiket. Uglavnom;
Sat 33 $. Radi se 14 dana po 6 sahata dnevno, 4 ujutro i 2 u noći. Poslije se odmara 7 dana. Izračunam da bih zaradio 54.000 bruto. Još dok samo bili kod Zareta Bogdan zvani Paja  me sprdao kako ne putujemo nigdje. I on zarađuje dobro na građevinsim poslovima, ima otplaćen stan u vrijednosti oko 230.000 $ i  Ven Mercedes,  otplaćen također, putuju svuda i spram nas luksuzno žive. Pokazuje nove patike od preko 100 $ a ja njemu moje za koje on veli 7, a ja dodajem, 8, koliko su koštale u Talize radnji polovne robe a ima i ponekad, kao te moje crne lagane patike čak i nove robe. Velim mu za Albertu i kako ću svakih 7 dana kada sam slobodan ići na Kubu, Mexiko, Havaje itd. Znam ja da važi ova Mešina:
Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vrijeme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje.Ostajući, čovjek trpi ili napada.Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da  promjeni mjesto i nametnute uslove.
Meša Selimović
Ili: Nisu svi oni koji skitaju izgubljeni.
Tolkin
Ili: Putovanje i promena mesta daje umu novu snagu.
Seneka
Ili: Ne pričaj mi o tome koliko si obrazovan; reci mi koliko si putovao....
prorok Muhamed
ili: Onaj ko ne putuje ne poznaje vrednost čoveka.
                                            Mavarska poslovica
Sad ja mudrujem da mi netreba da putujemo jer nam silan svijet dolazi u Kanadu. Hm. Dobra priča kad se para neima.
Evo mog kaver letra. Kao pisma koje opisuje mene.
Ilija Males 409- 1100 Courtland Avenue • Kitchener, Ontario • N2C 2H9 • 519- 745- 8191 • imales1122@gmail.com      
Dear Human Resources,

I am writing to submit my application for the BUS Driver position. I believe I have the skills necessary to excel in this role and I am excited about the opportunity to work for your company.
With over four years experience as a Courier Delivery Driver and more months like Bus Driver, my ability to plan and map out efficient routes and handle various products for clients will provide your customers with an exceptional experience. Through my previous experience, I am able to collect and handle customer payments, record mileage and ensure all necessary paperwork is correctly completed. As a Courier Driver, I am confident in my directional ability, and spent many hours driving throughout South-Western Ontario. I am excited with the opportunity that I now have to combine my driving, communication, and safe driving skills and offer them to your company in a dynamic and comprehensive way.
I look forward to an opportunity to present my qualifications further in person.
Thank you for your time and consideration.
Yours Sincerely,
Ilija Males

Javio sam prvo mom novom drugu iz Black Barrya, Kolumbijcu Hozeu moj otkaz. Evo ga sa odgovorom.
Hola amigo
I just want to say you that there will be more opportunities for us. Do not worry.
yo solo quiero decirte que habrán más oportunidades para nosotros. No te preocupes.
Keep in touch my friend
See you this week, if you have time. Maybe at Fairview mall.
Manténgase en contacto mi amigo
Ye veo esta semana si tienes tiempo. Posiblemente en Fairview Mall

See You soon
Hasta pronto-

Uz kaver letr se obavezno šalje Historija radnog vjeka i li Curriculum Vitae; CV.Evo vidite i moj CV. Zašto da ne.

Ilija Males, /nema slova š na Maleš jerbo ga nima u engleskom/
409- 1100 Courtland Avenue • Kitchener, Ontario • N2C 2H9 • 519- 745- 8191 • imales1122@gmail.com

Objective: To obtain a position as a Bus Driver

Highlights of Qualifications:
• Over 4 years experience in fast-paced route delivery driving and Bus driving
• Detail and quality oriented; specifically attuned to customer’s needs
• Positive; Courteous; Reliable; Diligent
• Exceptional driving record, B, C, D, E,F & G class license

Relevant Experience:
Driving Experience:
• Conducted vehicle inspections regularly and reported any problems
• Recorded information on pick-ups and deliveries, vehicle mileage, fuel costs and any problems encountered
• Communicated with central dispatch to follow instructions for pick-ups and deliveries
• Coordinated effective delivery routes in correspondence with customer needs
• Followed all vehicle and road safety regulations

Customer Service Skills:
• Politely greeted over 50 customers daily, referring their needs to proper representatives
• Addressed  customer enquiries on a multi-line telephone system
• Arranged  and implemented shuttle service for timely pick-up and drop-off of customers
• Ensured all forms were completed by the customer in a friendly manner
• Created and maintained solid customer relationships, recognized for friendly and efficient service

Relevant Work Experience:
Black Berry, assambler, Cheking, packing.                                                              2013
Sharp, school bus driver, Kitchener, ON                                                                2012-to present
            Machine Operator, Abrasive Supply, Ayr, ON 2009-2011
Delivery Driver, Aboutown Couriers, Kitchener, ON 2006-2008
Delivery Driver, Crown Courier, Kitchener, ON 2004-2006
Math Teacher, Père- René- de- Galinée Secondary School, Cambridge, ON 2001-2003
Math Teacher, Louis-Jolliet Adult Centre, Quebec City, QC 1997-2001
Math Teacher, Various Secondary and Primary Schools, Yugoslavia 1978-1996
Education and Training:
            Ontario B License Standing                                                                                        2012
In-Car Driving Instructor Cer, Humber College, Toronto, ON                                          2012
Ontario G License in Good Standing    2001
Quebec G License in Good Standing    1998
Bus Driver License in Yugoslavia in Good Standing /Laž/    1974

Ovo sam na kraju slagao da imam Bus dozvolu od 74-e. Ko zna jel to dobro. Ovdje na Nadi je laž kvalitet. Što više ljudi prevariš veći si majstor, ali meni, naivnom Bosancu, sumnjam da će šta od toga uspjeti.
Evo je prošla ponoć. Gledali smo drugu seriju od „Užičke 15“.  Ćutimo. Beka ode spavati. Ja se razbudio. Šta da radim? Minus od 1.600 $ gotovine mjesečno će se osjetiti kao što se osjetio i njegov plus u zadnja dva mjeseca. Grozno. Nemam 900 sati potrebnih za moj četvrti Emplojment u Kanadi. Užas.
Danas am popio posljednju kafu u RIM-u ili Bleck Berry-u. Odem, uzmem katanac i naočale i  za uspomenu malu pincetu. Usput mi ruku prodrma jedan skorodošo cenac sa Kariba i prosu mi dobar dio moje kafu po lijepoj svijetlo žutoj majici koju sam za to jutro obukao.
Konačno. Tata i sin, Albanci na Kosovu, osuđeni za ilegalno presađivanje organa. Fatali ljude žive i klali da bi im prodavali organe i presađivali fašistima po Europi. A možda i Ameriki. Nas i Amera 330 milijuna.
Vidi ovo.
Oskar Šindler je obični rekreativac – ona je, uz pomoć svojih saradnika i pod stalnom prijetnjom hapšenja, izvukla oko 15.000 djece iz ustaških logora, od kojih je oko 3.000 umrlo tokom transporta ili nedugo zatim. Naprasno su je se sjetili posljednjih par godina, iako je njen dnevnik izašao u izdanju Hrvatskog državnog arhiva još 2003. U taj dnevnik, vođen na maternjem, njemačkom jeziku, Diana nikada nije zapisala najužasnije stvari koje je vidjela kad je, pod okriljem Crvenog Krsta, ulazila u logore. O tim strahotama nije nikad ni progovorila.
2.5.2013. 8:38
У првом појављивању у јавности од 2003. године, бивши ирачки министар спољних послова Тарик Азиз изјавио да су за време иранско-ирачког рата Немачка и Шпанија Садаму Хусеину испоручиле хемијско и биолошко наоружање. Садам је био свестан да је направио грешку када је окупирао Кувајт, каже Азиз који у затвору чека извршење смртне казне. Иако је интервју требао да буде објављен у неколико наставака, по свему судећи, због реакције коју је изазвала прва епизода тог разговора, наставака неће бити јер би Тарик Азиз могао да открије многе тајне о светским челницима.
Pa ja. Kad se oko njihovog dupeta plete mreža sve stane. A oko narodnog more sve, i otrovi i ratovi.
3.5.2013. 6:56
Probudi me telefon. Zovu iz kompanije Šarp da vozim Ran Broj-35 odmah. Tuširam se malo mahmuran od sinoćne sjedeljke kod komšije Rayana. Bila je 40 dana od smrti njegove majke. Odnesemo flašu vina od litar i pol i za Rayanovog sina neki kex i čokoladu. Došao mu je i rođak sa suprugom. Ona je iz Zenice a on kao i Rayan iz Ilijaša. Upalim suđenje Mladiću. Sve su stranci oko njega. I advokat i svjedok i tužilac. Pričaju o Markalama 2. Svjedok je bio sigurno iz UN. Voziću bus i popodne. To je ona trupa đaka đe ima djece od naših zemljaka koji stanuju najviše u ulici Aktiva. Kad ulaze ja im ponavljam ko papagaj: haj, bonžur, dobar dan. Odoh. Mladić se vidi u pozadini. Sjedi starac a nekad stra' i trepet.
4.5.2013. 8:01
Nikako da počnem pisati. Sve nešto piskaram. Evo nađoh u novinama da je naš svijet baš čudan. Šta sve ima:
Сомалијски пирати отели су 46 бродова у 2009, 47 у 2010, али само 25 у 2011, што указује да су предузете безбедносне мере дале резулате. Док је у 2011. години било чак 237 пиратских напада у Аденском заливу, у 2012. нападнуто је 75 пловила, а пирати су успели да отму само 14. За последњи отети брод, грчки танкер пун сирове нафте, који је ослобођен тек пре месец дана, после 11 месеци преговора, исплаћен је рекордни откуп од скоро 15 милиона долара.
Pa ti sad vidi šta se isplati. Raditi ili piratiti. Kako ne radim stalno sam u nekoj neorganizaciji. Kao da ću sjutra na posao a neću. Još sam ošamućen od noćne smjene. Hodali smo Kičom u potrazi za roletnama. Bio i Rayan sa nama. Jučer sam se šokirao kada mi je u pola 8 Kristina dala nepoznatu turu, ran. Došao do autobusa mokar od znoja buljeći u imena nepoznatih ulica i odbijajući i da prepoznam čak i ulicu King. Šta king, kuda, gdje. Ma izgubio se načisto. Obolio u trenu. Vratim se u ofis i kažem da ja ne mogu to izvesti. Dade mi jedna žena njenu turu koju sam vozio više puta. Ma i dok sam tu turu vozio sav sam od šoka treperio. Zamišljao kako izgubljen lutam sa malom djecom po gradu. Slijep kod očiju. Popodne dobijem poznatu turu. To je ona 244, kada parkiram kod Damira ispred njegove male picerije. Popoijem sok da se smirim. Pita on oćil votke. Čini mi se još mi ruke dršću od jučer evo i sada. Užas. Baš sam se šokirao. Da li od samo toga ili i od otkaza i čekanja penzije još ova 4 mjeseca.
5.5.2013. 7:09
Gradski derbi hrvatskog prvenstva između Splita i Hajduka odigran u subotu, završio se incidentima. Ispred stadiona Splita, oko 700 navijača Hajduka, koji su bojkotovali utakmicu, sukobilo se sa policijom. Neredi su trajali dvadesetak minuta, povređeno je najmanje devet policajaca, a pričinjena je velika materijalna šteta. Inače, u Splitu već duže vreme vlada napetost između policije i navijača zbog slučaja „Azapović". Navijači krive policiju za smrt 18-godišnjeg Marka Azapovića koga je policija navodno brutalno pretukla. Porodica preminulog momka smatra da je Marko preminuo mesec dana kasnije upravzo zbog posledica tih batina.
Eto nema više nacionalnih sukoba navijača. Sada kad su jednonacionalni u svojim državicama  jope se tuku. Šta sad. Vidiš da su to ludaci.
Danas Pravoslavni Božić. Svuda se slavi đe nas ima. Reče da 28.000 ruskih crkava je na svijetu. Napomenu da je 313-e godine car Konstantin je donio edikt po kome se Kršćanstvo više ne zabranjuje, to jest legalizuje se. Taj Car je rođen u Nišu pa ga Srbi slave ko svoga. U isto vrijeme kada je on bio car bila su još dvojica, Dioklecijan iz Splita, Hrvat valjda i još neki u gradu Rimu. Čak je Konstantin napao i grad Rim i svrgnuo tog tamnošnjega Imperatora. Ma cirkus je vlast. A što se naputovao jašući na konju, ploveći brodovima i pješe, od Germanije, Britanije, Vizantije, Rima, to nigdje neima. Otidite na Vikipediju da samo vidite. Pa to bi autom danas bilo naporno uraditi. I sad kad vidiš tu tehnološku razliku vremena, a ljudi ostali isti. Imperija po svaku cijenu. Dobro kaže Alfred Adler u njgovim postavkama čoeka. Moć i samo moć.
Ode Beky na posao od 7 do pola 3 popodne. Jučer je radila od 10 do 18. Ja sjutra na vožnju niz polje New Hamburga, Dandya i Peterrsburga. Uvjek kada idem tamo kažem: Niz polje idu nano Sejmeni. Reko bi čoek da sam u Evropi a ono ljudi ođe davali imena gradova okle su navečme dolazili. Minhen, Baden, Bazel, Pariz, itd. Imaju ili jedan ili čak dva Travnika u USA. Vidite kako pišem staromodnim izrazima. Neka. Sunčan dan. Samo 6 ujutro ali će biti i 22°C. Na ovaz znak ° sam posebno ponosan jer sam ga sam otkrio, pritisnuto Alt i 248.
Đaba i izrazi i sve, nikako da se raspišem, da nešto dobro odvalim. Na Tv Bg pevaju sviraju pa pomislim kako se onaj Titio borio da mi možemo pevati a ne samo plakati, jaukati. A i jesmo se napjevali. Ko nikad, a možda i nikad. Mi ljudi na Balkanu. A dođoše neki novi klinci i sve zašuti. Pevaše samo topovi i ispaljena municija. Bejah 3 godine u Travniku slušavši tu vojnu muziku. Drugo lice čoeka. Čoeka bez pesme. Naličje ili baš njegovo pravo lice ispod kože. Ko smo mi stvarno ispod kože. Ispod lubanje. Koža nam dodže samo kao maska, a u mozgu pacovi. Trulež. Ma grozno. Da li nas teknologija može spasiti od nas samih. Eto kažu mnogi, a i većina se slaže da je mir na Zemlji samo zbog toga jer ima mlogo atomskih bombi. Nataložili i pa su spominjali da mogu da unište život na Zemljici kuglici po nekoliko hiljada puta. Samo treba neko da okine. Tko će biti taj. I jope će krivicu svaliti na neku naciju, religiju a ne na prirodu čoeka. Eto taj Konstantin, šta beše on po nacijonalnosti. Srbin reći će neki jer je rodžen u Nišu. Itd. A đe su mu sada potomci. U Italiji, Skandinavijci, Ameri. Pitaj Boga?. On ima sve zapisano. Baš bih volio da mi predoči listu mojih predaka u protekle bar 400 godina. Što bi to šaroliko društvo bilo. Pa listu njihovih to jest jope i mojih predaka, od još 1400 godina naprimjer. E đe bi ja došo sa mojim podrijetlom. Ili da hi još vidim. Au što bi to bil galerija likova.
7.5.2013. 6:07
Dula spava na kauču. Došla sa Kube. Bila je tamo sa društvom skoro 9 dana. Kupala se sa delfinima pa nam pokazuje sliku kako je jedan ljubi u vodi. Ah ti dlfini. Ko cuke.
Ustao sam još oma iza pet. Umorilo me jučerašnje traženje naše Duške po aerodromu. Bili smo u vezi celfonima, a nje nikad. Kada je saaerodroma zovnula prvi put  oko pola 6 popodne, ja sam spavao u sobi umran od vožnje i ranog ustajanja. Ustvari ona je poslala poruku, a mi smo bili još u stanu u Kičineru. Do aerodroma je 100 km. I za divno čudo stigli smo prije nego je izašla van na peron. Kaže; - Čekaj, oprašta se sa društvom. Onda sam morao izaći sa aerodroma jer otamo tjeraju, pa se poznatim putem od prijašnjeg dolaska okrenuti na Hajveju 9, pa jope čekati pa smo na kraju ustanovili da je ona mistreiozno na peronu depart, a ne arrival. Kružnemo tojotom malo  po aerodromu i nađemo je konačno. Dođemo kući oko pola 9 uveče.
Slušam suđenje Karađiću. Tužiteljka navodi; Šestog Januara 94-e je na mostu u Dobrinji iz snajpera pogođena žena na biciklu. Na ekrani je neki dokument. Svjedok je neki General. Čita mu izvještaj iz Zagreba u kojem stoji da je nivo granatiranja sa 120 podignut na preko hiljadu dnevno, a vi ste rekli da ste željeli mirno provesti Praznike. Je veli on ali na Žuč, a ne na Dobrinju, itd. Nivo granatiranja ABH je 10 do 50 dnevno po Lukavici, vogošći i Grbavici; - nastavlja ona čitati taj izvještaj.
Okrenem suđenje Hađiću. Pola sedam je. Jutro sunčano svanjiva. Neko tamo navodi; 27/11 je postignut sporazum o primirju, a 20/11 je pao Vukovar. JNA je još tuj ali se priprema da da vlast civilima. Tu su i odred Dušan Silni i ostali koji se bave maltretiranjem manjinskih naroda, sitnim pljačkama, itd. Sprovode se istrage i kažnjavanje prema pobjeđenima. Preko 100 prijava podignuto je prema braniteljima, a samo jedna optužnica prema pripadniku vojske Srba. U drugom Bataljonu je bila snajperska četa veli vaš zapovjednik Dragan Maletić, a vi tvrdite da niste imali nikakve snajperske jedinice. Pod mojom komandom nisu bile. Saznam da je svjedok General Galić. Kupili su mu kombinaciju; košulja plava i koso prugasta kravata sa istom nijansom te plave na pojedinim prugama.  Ja sam bijo na šestom nivou komandovanja i nisam mogao znati sve. Četa je do 100 ljudi. Karađič se umješa veleći da je izraz kompany preveden kao četa a to je pogrešno. Odoh ja na vožnju.
Baš sam se navozao. Kada sam odbacio srednjoškolce u Cameron shvatim da turom koju su mi napisali nemogu stići u 8:27 u Parkwey/Parkwey cresent, novo naselje na Huronu da uzmem malu djecu. Opalim ja pravo Charlesom, pa na King skojega se pravo ulazi u Hajvej đe se dozvoljeno vozi 90 Km/h, što znači more i više. To je krataka tura od 2 km ali pomože. Ondak okrenem na Farwey do Wilsona pa lijevo nanj. Ovo nanj je seljački izraz za; na njega.  Zavolili smo ga mi klapa, čuvši ga na fudbalskoj utakmici  u Travniku davne šesete od seljaka koji su dolazili biciklom na te utakmice a nosili i pumpe za puhanje guma, pa počesto se sa pumpama razračunavali u diskusijama o poštenju suđenja i rezultatu utakmice. Dalkem ja naj pa na Wabanaki pa ma Manitou lijevo pa desno na Homer Watson i šnjega ispod mosta na Huron i otale u dugi Parkwey. Sinoć sam taj kvart dugo analizirao. Tuj imam 4 stopa za malu dječicu obdaništa, prvog do par malo večih iz šestog razreda. Velim im da su jučer popodne bili prglasni što kod njih ne ostai nikakav utisak. Pitam Beku kada sam se vratio da li imamo vate da začepim uši popodne. Veli nemamo. Evo je 10 do jedan. Sjedim u kratkim lačama go do pasa i noge. Tuširao sam se prije ovog pisanja a već se znojim. U avtobusu neima hladilinika, air conditioner-a. Samo mali ventilator obješen kod vjetrobrana i naravno može pomoći i otvoren lijevi prozor. Sam sam u stanu. Njih dvije su vjerovatno otišle u Old Newy. Tamo je nova roba dosta jeftina. Pa te učlane, pa šalju emailove sa popustima itd. U 2:35 treba da se nacrtam pred Cameron School. Tu ide i Taca Mikina. Odoh mu telefonirati. Izašao je iz bolnice u obliku kostura. Hoda dosta teško. Dolazi mu nek ispomoć za svašta. Imaju to ođe dobro organizirano. Kako li ću ja završavati moje bitisanje i gdje? Najbolje u Kanade, kako vele za našu Kanadu u Tv seriji 'Selo goro a baba se češlja'.
Za Uskrs u Nedelju pozva nas Nešo na popodnevni ručak. On dobro kuha. Zaista. Naučio kao mali kada je ostao bez majke. Sada je na disabiliti jer nema ni jednog bubrega. Sam si radi dijalizu na nekim aparatima u podrumu tanhausa kojega su dobili od naše drage nam Kanade.
Ne znam koliko plačaju to stanovanje. Ide to prema dohotku u familiji. Ima u širokom luku takvih istih oko naše zgrade. Ponekad bi neko bacio kamen preko ograde u naš bazen kad bi čuo kada se brćkamo. Ja sam ovaj stan kupio na kredit samo zbog bazena i evo smo 10 godina u njemu. Velik je spram naših Balkanskih mjerila. Ima bar 90 kvadrata, jer ovde vele u dokumenti da ima 900 skver fiti, ali je to brez balkona koji je bome dug malo preko 6 a širok 1.5 metar, Dakle još 9 a ono 900 podjeli sa 1.1 i eto 90 kvadratnih metara. Kod Neše bi Zoka i Alma, oni su također iz Travnika, pa dođe taxista Mladen, navrati mu i ćerka. Ona živi u Budimpešti sa momkom. Žena mu je u Tivtu na odmoru. Ona je od tamo. Dođe i Zdravko i Ana. Njega su proglasili Hrvatom u nekom izbjegličkom društvu Srba na Sokocu i htjeli ga objesiti. Jedva se spasio. Poslije sreo u Srbiji negdje toga šaljivdžiju koji je to sve zakuvao i pita ga pa zašto bre bolan, a ovaj veli, - nako, da se nešto dešava.
23 h za 10 minuta. Naspavao sam se za dana. Stavili smo air u prozor. Stari je ali tiho radi. Kupili ga na 'garaž sejlu' 50 $. To vam je kada neko odluči da prodaje stvari iz kuće, objavi na nekoj banderi ili u novinama i ima svega. Čitam u novinama da:
Sprovođenjem ekshumacija na Gradskom groblju u Zadru nastavljen je proces ekshumacija grobnica u regionu Severne Dalmacije, u kojima su pokopane 56 žrtve stradale u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja", koji je počeo 2001. godine ekshumacijama na gradskom groblju u Kninu gde su ekshumirani posmrtni ostaci 301 žrtve. Proces je nastavljen ekshumacijom 31 posmrtnih ostataka na groblju Sveta Mara u Šibeniku u novembru 2012. godine, a identifikovani su i porodicama predati posmrtni ostaci 254 lica.
Svašta. Da neko kopa tek tako po 'Rvatckoj. Nezamislivo. Da je živ onaj ili ovaj to se nebi dešavalo. Vako izlazi dobro komšijsko na vidjelo. Dula ode savti. Beka ustala a ja mislio da je sa Dulom u vožnji.
Evo još nešto o gađanju Srba.
Na današnji dan, u NATO bombardovanju 1999. godine, poginulo je šesnaestoro Nišlija, a mnogo građana je teško povređeno. Na spomenik žrtvama vence su položili predstavnici Grada, Opštine Crveni krst i Udruženja boraca rata 1999. godine.
Niš je jedini grad u Srbiji koji je u NATO bombardovanju gađan kasetnim bombama. Na meti su bili isključivo civilni ciljevi na koje je, u dva dana  bačeno 36 kontejnera sa oko 100 hiljada bombi. Na današnji dan poginulo je šesnaestoro Nišlija, a mnogo građana je teško povređeno.
Ljetos am vidio još nekih tragova tog bombardovanja na medicinskom centru.
Tada je moja mama doživjela njen treći rat, onaj Drugi kao djevojčica pa udata i majka kada je 43 rodila Petra i ovaj u Bosni pa na kraju bombing u Nišu.  Ja ih zvao odavle iz Kanade to jest  iz Kvebeka gdje smo tada živjeli, a ona iznenađujuće mirno veli, - ma ne sekiraj se proći će to. Mrtva ladna. Umbilivbl. Tada su mi bombardovali širu familiju u tom gradu. Brazera Petra, snaju Milju, ćerku im Natašu i sina Nemanju, zeta Milana, a unuk Milan? ne znam jel bio rođen tada. Tu je još moj stric Vojin, strina Ljubinka, njihova kći Nena i dvoje unučadi, Marko i Ana. Ona je poslije teško stradala u autu kada joj je otac poginuo. Oporavila se uglavnom dobro i  zabavlja sa društvom.
8.5.2013. 6:20
Komadant 51 brigade obavještava komadanta 12-e ...slušam na suđenju Hadžiću. Dobar dan novi dane. Tako su i Bogumili pozdravljali. Vozim i danas istu turu. Naporno je to kada se sve sabere. Motaš volan, ruke zabole. Okrenek suđenje Karadžića. Tužiteljica veli Galiću da li se slažete da su Velešići bili civilni dio grada. Pa to se mjenjalo. Oni su u gradu prema željezničkoj stanici veli on, ali ne bih se složio da su samo civili. Dosta trezveno i bistro priča on iako je osuđen na doživotne godina zatvora. Čita mu ona zapovjed koju je dao artiljeriji đe da gruva. A on veli ne da se ostvaruju nego gdje se očekuju i planiraju vatre. Okrenem suđenje Mladiću. Tamo piše neima prenosa. Pauza ili šta li je? Baj odoh ja voziti moj Bus. A da neki ameri oteli tri curice prije 10 godina a jedan od njih je bio vozač školskog autobusa. Au Žika. Oblati ti taj profesiju. Svašta.
Vratija sam se s rana. Bilo je uobičajeno ali je podugačko skraja na kraj našeg nam dragog grada Kičinera sa 200.000 stanovnika. Za njega je zaljepljen grad Waterloo sa 100.000 i ima istoimeni priznat svjetski Univerzitet. Duška je diplomirala na univerzitetu sa imenom Lorije, odmah pored njega. Otišla je već za Witby na Smaš turnir njene nekada srednje škole PDRG đe sam i ja od od 2001 do 2003 radio kao prof matematike na francuskom jeziku. Bješe to lijepo. Tako završih moju 25 godina dugu karijeru predavača matematike. I zaradih 120.000 $.    
Sada sam i pisac, a sa njima nije lahko. Čuj šta kaže jedan turski pisac: TAMO gde ne postoji sloboda misli i izražavanja nije moguća ni kreativnost, ni stvaralaštvo. Knjige ne nanose štetu. Čitalac treba da ima slobodu da ih pročita, ali nikako nije ispravno da vlast zabranjuje bilo koju vrstu pisanja - kaže za "Novosti" Nedim Gursel, istaknuti turski pisac i intelektualac, koji godinama živi i radi u Parizu, gde predaje tursku književnost na Visokoj školi za orijentalne jezike. Sada je treći put na sudu zbog pisanja.
U Beogradu je Gursel prvi put bio 1989. godine, kao gost Udruženja književnika, na konferenciji čije je tema bila 600-o godišnjica Kosovske bitke. - Tada sam stekao utisak da je kosovska bitka mit srpskoj nacionalnoj istoriji i svesti. Osetio sam među srpskim piscima koje sam tada upoznao, da se prema kosovskoj bici odnose kao da je juče bila, a za nas se ona davno odigrala, skoro da je zaboravljena.
Čitam dalje: Studija londonske nezavisne istraživačke firme, WealthInsight, pokazuje da u Tokiju živi 461 hiljada milionera.Sledi Njujork sa 389 hiljada, London sa 281 hiljadom, Pariz sa 219 hiljada, Frankfurt sa 217 hiljada, Peking sa 213 hiljada, Osaka sa 190 hiljada, Hong Kong sa 187 hiljada, Šangaj sa 166 hiljada i Singapur sa 157 hiljada.Taj podatak je još više značajan s obzirom da u SAD živi pet miliona milionera, 1.66 % stanovništva, znatno više od dva miliona u Japanu, prenosi Hina.
Ovo sam se uvjerio kao što kaže i ova žena. : Posle 20 godina života u Srbiji, jedino joj nedostaju - osmesi. - U gradu iz koga dolazim, Manila Kalaokan Siti, ljudi žive daleko siromašnije nego ovde, ali osmeh sa lica nikad ne skidaju. Vedrina i optimizam ih nikada ne napuštaju. To je ono što ljudima u Srbiji nedostaje - priča Dženi, koju su, prozvali filipinskom Sremicom. - Mi smo srećni, u kući, u porodici. Ali na ulici, u gradu, među ljudima, strancima i komšijama, nedostaju osmesi. Nedostaje sreće.


Evo ih.
9.5.2013. 6:44
Suprotno od drugih dokumenata JNA se slaže na promjenu stanovništva a da se svakoj osobi koja je učestvovala u uastaškim formacijama zabrani povratak, poslušak na suđenju Hađiću. Pauza. Druga. Vratiće se u 12:45 po njihovom. Koristim one debele naočale koje kupih u Talize za 2 $. Sigurno su od nekog pokojnika. Ogromne su i svida jednako dioptrijalne. Oči mi kroz nih velike. Na suđenu u prvoj sudnici je optuženi Karađić a još svjedoći  General Mladić. Pita ga Kary za šta su služili vaši snajperisti. Gađanje snajperista sa suprotne strane, ličnosti, nišanđije na topovima i u bunkerima. Njih su bili oko 500 i još ostalih, Ševe itd. Odeljenje 10, vod 30, četa, 100, bataljon do 500 brigada 2 do 5.000, divizija. Prekide ga Kary. Odoh ja. Na vožnju školskog busa, a đe bi bolan inače?.
Popodne oko jedan čitam emajl pa mislim kako sada svakodnevno prmamo poštu a prije pismo dva mjesečno. A u jednom piše:
Bonjour Ilija,
Les résultats sont tombés. Selon l'European Agency for Safety and Health at Work, les statistiques sont alarmantes : Le stress lié au travail est monnaie courante dans au moins 15 États membres de l'Union Européenne : * près d'1 travailleur sur 3 en est affecté. * Plus de la moitié des 160 millions de travailleurs déclarent travailler à des cadences infernales (56%) et dans des délais très courts (60%).
* Plus d'un tiers n'ont pas leur mot à dire sur l'ordre d'exécution de leurs tâches, et 40% déclarent accomplir des tâches monotones. Ces "facteurs de stress" liés au travail sont probablement à l'origine de la plupart des problèmes de santé actuels. En effet, parmi tous les gens qui travaillent :
* 15% se plaignent de maux de tête, * 23% ont des douleurs au cou et aux épaules,
* 23% souffrent de fatigue, * 33% avouent avoir mal au dos.
Eto toliko o radnicima u Evropi. Naravno da mi nude izlječenje, a neznaju u kojoj sam fazi. Ja još 16 nedelja i starosan penzija ako je doživim. Ko zna? Zato nam je i daju jer znaju da je kratkog daha. Dalje piše; Si vous vous sentez quelquefois énervé ou stressé, s'il vous arrive d'avoir de l'anxiété, je vous propose un CADEAU GRATUIT: Un CD virtuel "Anti-STRESS". Cliquez ici pour le télécharger: http://que-cesse-le-stress.fr/ Faites-le tout de suite, pendant que vous y pensez, vous méritez bien cela...et votre santé s'en trouvera bien meilleure.
Bien amicalement,
Patrick P.
http://www.optimiser-son-temps.fr/
P.S. Un de mes amis stressé a trouvé un moyen de ne plus avoir de stress: il a eu une crise cardiaque à 37 ans, est mort cliniquement et a été sauvé in extremis. Inutile de vous dire qu'il a compris qu'il ne faut pas prendre le stress à la légère! Cliquez ici pour éviter cela: http://que-cesse-le-stress.fr/ Et bien entendu, vous pouvez toujours lire le Manuel de Relaxation sur http://www.manuel-de-relaxation.fr/
Idem na Tv Beograd da vidim dokle su stigli sa Kosovom. Imam jednog kolegu sa posla sa Kosova. Stalno se smijemo i vičemo,- đe si zemljek. Baš bih volio sa njim da se uslikam i stavim na FB kako mogu Albanac i SRbn živjeti i raditi zajedno u jednoj državi. Ko zna možda se i uslikamo.
10.5.2013. 13:34
U BG protesti protiv sporazuma sa Šiptarima. Čak je održan i molibden za pokoj vlade. Premijer je zgrožen terminologijom i pretnjama. Šef Vućić kaže,-ne zamjeram nikome ali se vidi po broju ljudi koji su došli. Oko 3.000. Samo.
Prvi čoek skupštine Nebojša veli da je to najgrublje gaženje xrišćanske civilizacije. Koristli su i ime Zorana Šinšića da je isto tako govorijo. Molitva za pokojnike ne može biti i za žive, veli neki. 3000 fijata iz Drbije ide u SAD. Prije je 150.000 Yuga prebačeno preko bare. Automatski mjenjač i mnogo jaši. Lani je prodano 17 milijona auta na Američkom tlu. Odo ja na vožnju. Sija.
Evo popodne. Prošlo 18 h. Ode Duška kod Vilsonićke. Dam joj moju masters karticu da naspe benzin. Čitam pismo moje sestre od strica Pere. Njen muž boluje od raka.
Godine 1931. nijemački naučnik Otto Heinrich Warburg primio je Nobelovu nagradu za pronalazak osnovnog uzroka raka. Upravo tako. Otkrio je osnovni uzrok nastanka raka I zato primio Nobelovu nagradu, Otto je otkrio, da je rak rezultat anti-fiziološke snage i anti-fiziološkog načina života. Zašto? Zato što jednim anti-fiziološkim načinom prehrane (dijeta na osnovi hrane koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću, tijelo stvara kiselu sredinu, (u slučaju fizičke neaktivnosti  stanice nisu dovoljno snabdijevene kisikom). Stanična zakiseljenost uzrokuje izbacivanje kisika. Pomanjkanje kisika u stanicama stvara kiselu sredinu.
Dr.George W.Crile iz Clevelanda, jedan od najpriznatijih kirurga na svijetu otvoreno izjavljuje: "Sve smrti takozvane "prirodne" nisu ništa drugo nego terminalna točka kisele zasičenosti tijela." Kao što je ranije naglašeno, potpuno je nemouće, da se rak pojavi u nekoj osobi, koja oslobađa tijelo svih kiselosti jednom alkalnom prehranom, koja povećava pijenje čiste vode i koja izbjegava hranu koja proizvodi kiselost. Općenito, rak se ne ugovara, niti se naslijeđuje. Ono što se naslijeđuje su prehrambene i ambientalne navike te način života (stil života). To može proizvesti rak.
11.5.2013. 7:33. Nijesam ništa pisa nego čistio stalažu ispod televizora.Tamo mi je sva literatura matematike. Imam dosta knjiga, četriri zbirke Venea  na Srpskom, veliku većinu na francuskom i nešto malo na engleskom jeziku.  Postavio sam zatim laptop Lenovo na stalažu odmah pored televizora i spojio ga sa njim novim H kablom, tako da ne zapinjem više za isti kada ga priključim na kućni kompjuter. Tako sam zadni put razvalio ulaz u kućni Kompjuter a prošli put sjebao kabl pa kupio ovaj novi za 56 $. Poslije sam opk pet išao po Dušku u YMCA, leškario a na 2 pogledamo Majkl Kejna i njegov odličan špijunski film iz 75-e. Baš je bio uzbudljiv. Nake USA  sange jure preko leda da oslobađaju Litvaniju ili letoniju ili Estoniju iz ruku mrskih Rusa.
12.5.2013. 9:09
Dan Majki. T je ono što nas immigrante zadesi kada emigriramo. Novi praznici, novi običaji koje mi nijesmo imali. Ajd se na sve to privikni. Zato sam i pobjegao iz Bosne. Nisam mogao sebe da zamislim da slavim neke druge heroje, bogove itd.  
Evo je baš hladno. Samo 3°C. Poslije nekoliko dana ljeta pravo iznenađenje. Obukao sam se postepeno i navukao i debele čarape slušajući i gledajući povremeno uz igranje đabnog Pokera na kompjuteru kultnu emisiju na Tv Zagreb emidiju 'Nedeljom u 2'. Gost je mladi Isoričar. Zagrnem uglavljeni u prozor air conditioner sa mojim duxom jer oko njega ima rupa kroz koje baš oštro duva. Dula spava, Beki spava. Neka se naspavaju. Jučer nas probudi telefon u 6 ujutro a legli u 2, kojim Becky pozvaše na rad. Ide i danas od 5 do 8 popodne. Dobro zaradi. Sat joj je već skoro 20$.
Dula je jučer radila u Yaju od pola 3 do 5 a danas od 1 do 3, sve to naravno  popodne.  Ja uzeo Tojotu a Beka je Kiju pa sam iz kafane cekfonom Duli poslao poruku da ode pješke na posao da bih ja sjedio malo sa društvom. Dođe Dragan, Crnogorac, Kristijan, Hrvat, Željo, Slovenac i Miodrag, Srbin. Tu se tako malo izezamo jedan drugom na račun. Običaj je da časti onaj koji dolazi. Ja bio prvi u kafani oko pola 14 h pa sam od Dragana popio kiselu vodu, Perier. Od ostalih nisam ništa htio. Nema smisla sad koristiti situaciju. I ja počastim počesto, a ceh nije nikad velik. Pijemo uobičajene kafe ili vodu. To je kafana preko puta autobuske stanice i ima i za jesti, ali alkohol neima. Vlasnik ima velike minđuše ugrađene u donji dio ušiju. Svi su poslužitelji mahom istetovirani i imaju minđuše posvuda. Zovemo je 'kod šarenih'.
Poslušam 'Mir i Dobro' na ZG. Biskup Augistin Miletić je bio rođen prije 250 godina, slušam ovo na Tv ZG. Čudno da kod jednog Biskupa Katoličke crkve ima tipično srpsko prezime. Isposlovao je on kod vlasti u AusroUgarskoj da 3 fratra uče turski jezik na sveučilištu u Beču da bi se smanjile prevare tadašnjih vlstodržećih prema pučanstvu koje bijahu česte na sudovima.  Evo i na Blajburgu govore fratri. Kažu da je to največe stradalište Hrvata u povjesti. Tu su ih stigli osvetnici Partizani 1945-e. Sve što su Ustaše pobili je tu platilo njihovu objest. Bilo je i pobijenog puka koji je bježao pred Komunistima. Sveti Duja u Splitu. Isiču da 86% katolika i 91 % kršćana živi u Dalmaciji. Hrvatska ulazi u Europsku Uniju za mjesec i po dana.
Pokušam radio Travnik. Pa radio Bački Petrovac. Ništa. Opalim na Naxi Evergreen
Evo jope Jasenovac. On je naš Evergreen. Pišu srpske novine: Катица Седмак нагласила је да је, према најновијим подацима, у логору забележена 83.301 жртва, од којих је 20.000 жена и 20.101 дете.
Она је подсетила на пробој који је преживело само стотинак од 600 логораша, колико је кренуло у пробој.
Присутнима су се обратили и представници народа - жртава.
Представници верских заједница, међу којима и пакрачки парох протојереј ставрофор Ђорђе Теодоровић, прочитали су молитве за мртве, а председник Јосиповић је доделио признања тројици преживелих учесника пробоја.

Венце су положиле делегације логораша, међу којима и секција логораша из Србије, представници антифашиста, мањинских организација и бројних странака. Венце су положили и представници дипломатског кора у Хрватској, а Србију је представљала делегација у којој су били амбасадор Станимир Вукићевић и генерални конзул у Вуковару Живорад Симић.
Средином априла 1945. године усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидацiју затвореника.
Око 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживело њих 91.
Преосталих 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју убијено је и спаљено заједно с логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је преживело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.
Питање броја жртава било је предмет манипулација, јер су се процене кретале од неколико хиљада до око 30 хиљада у Хрватској и од 700.000 до милион у Србији.
.
Evo i jedne od mnogobrojnih reakcija na članak. To je danas moderno da narod izrazi svoje gledanje a ne samo slijepo vjeruje onom napisanom kao u Komunizmu. Dakle jedan piše:
700.000 nije istina!!! Pogledajte stranicu muzeja holokausta u SAD, www.ushmm.org/jasenovac, i vidjecete broj od ca 97 000 zrtava! Ako ne vjerujete njima (pisali je Jevreji/Zidovi, narod koji je najvise stradao i njima treba vjerovati.
Sada drugi kaže: Velika greska
Ondasnja medjunarodna zajednica, nemacki generali koji su upravljali NDH, akademije nauka i mnoge druge institucije, pa i same ustase tvrde da je broj zrtava samo u Jasenovcu bio imedju 700000-800000 ljudi, velikom vecinom Srba!!!
Treći nastavlja: Zna se koliko je ljudi ubijeno!
Pokojni Dr. Srboljub Zivanovic koji je 1964 Istrazio te zlocine i morao da ode iz zemlje 8 meseci posle objave svojih nalaza je ustanovio broj zrtava. pola tog izvestaja je objavljeno 1992 a ceka se jos za objavu kompletnog izvestaja.On se licno uverio da je tu stradalo oko 80000 Roma, oko 700000 Srba.Sto znaci da cifra od 80000 stradalih ukupno nije tacna.I da se svi zajedno molimo za pokoj duse svih tih nevinih ljudi sto su tamo mucenicki stradali. I da njihova zrtva ne ostane minorna cinjenica iz praslosti.
Pa četvrti : Nema zaborava
Nikada ih ne smemo zaboraviti! Nikada ne smemo ni dozvoliti da nam umanjuju broj ubijenih. Ne zaboravimo, samo dece je ubijeno preko osamdeset hiljada u jedinom logoru smrti za decu u istoriji čovečanstva!
Ode Duška u Yaj a Beka peče 4 kriške losos ribe koje sam jučer kupio kod Kineza 2 na King ulici prije Pijace ili Marketa kako ga ođe zovu. Ima još nekoliko sinonima koje lahko najdem na vječno postavljenom Malom Riječniku na displjeu ili ekranu komputera. Ovu riječ komputer volim jer me podjeća na puter kojega u djetinjstvu nijesmo baš imavali.
13/05/2013 05:53
Ladno. Obučen u dux i dugu pidžamu sjedim, a napolju puše i snijeg prijeti. Svašta u Maju. U Četvrtak očekuju plis 23 Celzija. Stavijo sam i vunenu kapu.
 Pad Vukovara 18-oh je ključni događaj. Sporazum o prekidu sukoba u Ženevi 23-eg.
To  slušam na suđenju Hadžiću. Sinoć sam otišao kod Vukala da pomognem Taci u Matematici. Došla I Beka poslije posla. Mika malo hodao po kući. Još je ukočen u desnu stranu. Sin Marko I ja poslije pogledamo malo Tv Pink. To je muzička emisija iz Srbije, tačnije Beograda.  Popoijem jedan visky. Otkad nisam? Davno. Dožemo kući a Dula zamotana u bjelu deku spava na kauču.
Okrenem žalbeno vijeće za Đorđevića u sudnici jedan. Traže da ga oslobode. Nije znao. Ako nemere to onda da mu se smanjite jer on nije bijo u poziciji kao Pavković, Šainović i drugie neke nabroja. Sude im za Kosovo. Tamo je bilo svašta. U operaciji Račak, koja je poslužila kao povod za bombardiranje cijele Srbije. Navodno su ubijeni albanski muškarci-civili, nečuvena laž, izbačeno je čak i iz optužnice u Haagu, a sada je operacija u priručniku za NATO specijalne snage, jer je izvedena bez gotovo bez žrtava za specijalce, a OVK je izgubila skoro 50 ljudi. Sada spašavaj šta možeš. Vućić je jučer bio na sjeveru Kosova gdje imaju 4 srpske opštine. Objašnjavao im je  lagano da je opstanak Srbije u pitanju a ne samo njih. Tipično zaSrbe, uvijek neko viče « Izdaja ».
Ustade neki mladić u naočalama i reče. Ovo nije ponovno suđenje. 88 dana terora od Januara do Juna 99-e i smrt najmanje 724 lica, mnoga sela sravnjena sa zemljom, stotine hiljada raseljenih. On je dao bedževe Škorpionima i dao im oružje. Zataškavao je i sakrivao na stotine leševa albanskih civila u Srbiju u objekte pod njegovom kontrolom, čak u Batajnicu. To su ključni argumenti za osudu. On sebe prikazuje kao Generala bez moći, itd. Ministar policije Stojiljković je rekao da u toku napada NATO moraju pristupiti čićenju terena. Škorpione sa iskustvom iz Hrvatske je on angažovao i naredio podčinjenima da ih prevezu i snabdiju oružjem i uniformama. Oni su nedugo zatim bili odgovorni za masakr 14 žena i djece. On nije preduzeo nikakve disciplinske mjere. Pritvorena su dva počinitelja na 10 dana. Na suđenju mu je pročitano: Izričemo vam jedinstvenu kaznu od 27 godina zatvora, s tim da imate pravo da vam se u kaznu uračuna vreme koje ste proveli u pritvoru.
Pola je sedam skoro. U 7 idem na vožnju. Na balkonu u povećoj plastičnoj kutiji koju sam namjenio za alat jučer popodne nađem neku mladunčad. Vjeverica je viđana da se muva po balkonu. Šta da radim. Jedno sam mladunče već pomeo sa balkona onaj dan kada sam u prozor stavljao erkondišner. Palo je dole sa našeg trečeg sprata po našem, a četvrtoh po Kanadskom računanju spratova, na mehku travu. Da li ga je majka našla, ne znam. Ovaj naš sveobuhvatni život na ovoj kori od zemlje oko užarenog jezgra je baš msteriozan i bogat. Svak se bori za svoj život a i svojih mladih. Opet mi kljuca puls po glavi. Shvatim da je to od jabukovog sirčeta koji sipam u vruć čaj od koprive. Trebam se obući. Neću da se kupam. Biće mi toplije. Poslije ću vožnje vjerovatno pod topal tuš i na spavanje. Popodne vozim od 14h.  Beka ne radi danas. Duška ne radi do vikenda.
Bio je on telefonom odmah obavješten o masakru u Podujevu, nastavlja oštro mladić. I ništa nije poduzeo. To znači da je on to i namjeravao činiti.
Sada  se pojavi u desnom čošku da mi je na Skajpu moj školski drug iz Gimnazije na vezi. Ne zovemo se. Ponekad dopišemo neku porukicu. Ovaj Skajp više ne koristimo koliko bi ga koristili da smo ga imali odmah na početku naše pečalbe od Marta 96-e. uf. Tada se nebi sa njega skidali.
Okrenem Karadžića u sudnici 3. Svjedok je Martić, predsjednik SAO Krajina 90-ih u Hrvatskoj. Pominje se Mart 91-e,  pominju se u dokumentima Frenkija neo-fašistički elementi u Hrvatskoj i  ugroženost srpskog naroda. Prigovara tužilac. Da li smo mi kvarili idiličnu situaciji u Jugoslaviji i zašto smo se mi povezivali. Martić veli da smo se mi borili za YU a ne da stvaramo neku novu državu. Mi smo imali takvu državu već i nije nam trebala nova. Zločinački poduhvat je bio na strain dvije države, Hrvacke I Bosne , o čemu svjedoče I mnoge izjave njihovih predsjednika.
Evo sam se vratio. Dala mi je još posla. Imam neki ran u Srijedu koji nisam nikad vozio. Pogledam u kutiju na balkonu. Navukao sam i debele rukavice. Ugledam kantu sa vodom koja je nakapala iz kondišnera. Pomoslim da glodare davim u toj void. Otvorim veliku plastičnu kutiju kad tamo vše glodara neima. Yupiiiiiiiiiiii !
Otvorim suđenje Šainović I drugi u 3-ećoj sudnicitamo se General Lazarević žali na zdravlje. Imao je niz operacija na traktu, pa I zubi mu nevaljaju pa traži implante a oni vele da će mu ugraditi novu, sedum po redu, protezu. Sjećam se da sam pomislio da je moj brat Petar na nekoj grupnoj slici kada sam ugledao u nekim novinama sastav nove Miloševićeve vlade. Prepao sam se jer je rat bjesnio a ja još u Travniku među Muslimanima. Sreća pa nebi to on. Poslije sam ga pitao otome ko je to na sliki biijo a on veli to je naš. Šainović. Uf. Ono naš mi zapara uši. Zazvuča kao neki klan, tim. Šta li. Brat mi je poginuo u autu 17 –og Avgusta 2000-e kada je par dana prije ili poslije surovo ubijen i njegov i šef CK SRbije Stambolić. Lani sam video da to mjesto pogibije moga brata. Vala bez veze. Dvje dvosmjerne trake sa niskim betonom između njih. On prezao u suprotnu, zakačio banderu desnim zadnjim krajem tako da ga je to zaokrenulo udesno I namjestilo nekom teškom kamionu na pun pogodak. Tada su pokušali I Vuka Draškovića da ubiju nekim teškim kamionom ali je vozač promašio Vukov autoi I ubio 4 druga čovjeka u drugom autu.
Pola je jedanest. Iz soba niko ne mrda. Na suđenju u sudnici 1 jedna mlada i lijepa plavuša bez naočala priča da Đorđević nije suđen za organizaciju zločinačkog podhvata nego za poćnjene zločine. Itd
14/05/2013 06:20
Položaji Srba su bili 1800 metara tako da se otale nije moglo gađati streljačkim oružjem. Ovo se priča u sudnici na suđenju Karadžića. Ustali smo i ja i Beka u šest ujutro. Nova zavjesa visi na balkonskim vratima. Jučer Rayan postavljao. Poslije podne ga zovnemo na pivu i mezu. Slikamo sve da se vidi kako u Bosni ljudi meze i piju. Ala smo baš po jednu konzervu slovenačkog piva Laškog svaki popili. Navijo sam preko laptopa Tv Bg pa gledali Kviskoteku, itd. On ode oko 22 h a ja i Beky sačekasmo reprizu Selo Gori a Baba se češlja i nešto malo pred ponoć odosmo na spavanje.
Incident pd Prvog Jula 92  je detaljno obrađen, ali  tek dvje godine poslije, veli svjedokinja koju Karađić oslovljava sa doktore. Pronađeni su tragovi jedne mine na stadijonu.  A druge nije bilo. Nestala. Bila je utakmica malog fudbala, ali ne na parkingu kako se tvrdilo nego pored njega na travi, nastavlja ona. Prikazuju sliku sa Tv dnevnika toga dana. Ima dvije rupe na travi i samo jedan trag krvi što je veoma malo za broj žrtava koji je naveden, veli ona.
Ode Becky jer radi od 7 ujutro. Ja ću uskoro, jer na Stop 1 moram sa busom biti u 8:8. To je u Aktiva ulici đe ima puno naših zemljaka, uglavnom Srba jer je tu na Fišer Halmanu broj 700 crkva Svete Trojice.  Tu ulazi u bus Srđan kojega znamo kao bebu još iz Kvebeka kad su došli avijonom. Njegovi roditelji Jovica i Slađa, sa tipično hrvatskim prezimenom u okolini našeg Travnika Gazibarić, su Srbi iz Borova. Ima takvih prezimena mnogo. Oni su samo poslije 4 mjeseca boravka prvi od tri tada došle familije, koje smo upoznali zbrisali iz Kvebeka ovamo u Ontario u ovaj naš ljubljeni grad Kičiner.  Poslije Jovo Radić i Aco Đurić sa žanama i djecom i Jovina sestra Ruža sa ćerkicom čiji je tata jedan Rumun a rođena je u Njemačkoj, ne dođe sa njima, a ni poslije pa se ona Ruža udade za satrog emigranta Radivoja i  rodi im sina. Pa na kraju prvog Jula 2001-e i mi, nas troje i naš pas Mss /Mousse/. On bijaše veoma ponosni član naše male obitelji dok ne precrče prije 4 godine. To je živo izražavao svojim očima.
Evo sam se vratijosa ‘ran’-a. Navijem radio Travnik TNT, naravno. Potomak partizana brace Lolića je vlasnik i programer radija. Vodi ga po mom ukusu. Samo zabavna muzika i reklame uz malo vijesti. Nikakve ideološke insinuacije partije na vlasti, religioznih pjesama I herojskih koračnica. Sasvim obični ljudski program. Super.
Baš blesavo da jutros zaboravim celfon na kojem obično gledam koliko ima sati jer sata inače neimam. Trebalo je da sam u Aktivi u 8:8. Ja tamo na stop gdje je Srđan, kad on veli, - ma drugi je broj našeg busa. Sreća pa sam pri dolasku u tu dugu na U savijenu ulicu buljio u naslove bočnih ulica i zapazio jenu čije mi je ime bilo na Stopu 1. Obrnem tamo za minutu i gle, djeca čekaju. Nose neki od njih instrumente muzičke, ajedan I dasku sa 4 točkića. Velim mu ljutito šta će ti to. Sada prođi ali ubuduće nećeš. Znam da msije Kim radi u toj školi koja ima đake za 7 i 8-i razred kao prof muzike. Par puta smo se ispričali u mom busu kada je on bio zadužen za ispraćaj djece sa parkinga. Radili smo dvije godine zajedno u Katoličkoj srednjoj školi PDRG na francuskom jeziku. Bijehu to dobri dani 2001.2003 sa godišnjom platom od 60.000 dollara, bruto a 36.000 neto. Ostalo je 13.000 takse, penzije, itd.  Kim je na kraju godine pravio sa djecom odlične musičke tačke i pozorišne komade. Jednom i operu.
E danas mi je baš uspjelo da nagovorim djecu da pjevamo Frere Žak. To bijaše u drugoj turi jutarnjeg rana kada kupim sasvim male đake od 4 ili 5 godina.  Jedva se penju u bus. Prvo sam pokupio malog Japanca. Tu mi se srce cjepa kda njegov tata mahne ka da hfa neće više nikada vidjeti. Sjećam se takvih rastanaka sa Ivanom u BačkoPetrovačkom obdaništu. Srce mi se cijepalo kad bi ona stala na prozor i dlanom lupala po njemu.
Poslije primim još troje malih na dva razna stopa pa onda dvije veće grupe u Elmsdejl i Movat stritu. Po običaju oni su nemirni, ustaju, pričaju, deru se, prepiru i slično. Bijaše ih oko 20. Ja im prospem prvi moj fol kada negdje skrećem, naglasim da je to left or rajt, podignem odgovarajuću ruku u vis, pa  ih pitam da i oni dignu tu istu ruku. Obavezno požure sa odgovorom i hitro dižu koja im prva padne na pamet. Ja zatim « šou mi left hend », dignem moju ljevu ruku, pogledam u veliki retrovizor, pa se malo razgalim sa njihovom ozbiljnošću u velikim očima kako to oni zdušno čine, ali jope neki griješe. Ima hi raznih rasa, kapa, odjeće i frizura. Kanada je sjecište izbjeglica. Ljudi pobjegli od koljača cijelog svijeta. Kako to da od tako malih anđela kava su ta mala djeca neki kad porastu postanu demoni zla. Eto na sudu jučer pominju Đorđeviću kako se vojaci srpski upadala Albancima u kuće i odvodili djevojke van i silovali, zatim vraćali i govorili da će ponovno doć, našta se familija na brzinu kupila i bježala prema Makedoniji i Albaniji. Dakle zapjevam malo poslije ‘Frere Žak’. I pitam njih da za mnom ponove dionce, ‘dorme vu. Sone la matin’ našta oni na moje iznenađenje to ozbiljno prihvatiše i u veome blisku školu Forest Hajts na Westmauntu dođosmo veselo raspjevani sa onim na kraju ‘Bim, Bam , Bom.  Otpjevamo ga i sredovječnoj  učiteljici koja ih je dočekala i spuštala niz strme stepenice busa. Veli ona,- ‘neki veso bus driver’, a ja ko iz topa važno da sam 25 godina bio mattičer, našta ona ne pokaza nikakve emocije. Ko da nije čula. To u našem žargonu znači, ‘ko te jebe i tvoje godine i tu tvoju službu. Mrš kretenu jedan’. Ma ja to pregrubo ali je tako otprilike.
 Vratim se u bazu u 58 Henson. Kristina u ofisu kaže da nema ništa za mene popodne. Obilno doručkujem lososa od prključe, mezu i salatu od sinoć, neki mazni sir koji Beka donese svremena na vrijeme sa posla i jagode koje sam pune 4 male šupljikave plastične kutije kupio na pijaci za 5 dolara.
Ugledam u stolu na točkove koji nam nosi kućni kompjuter i ekran i još koješta zadnje pismo od Heritiđa. Nazovem ih i pitam da li Duška ima pravo još na lovu. Taj smo vid štedje odabrali još na socijali 98-e. Štedjeli joj za studije 12 godina. I stvarno. Kada je bila druga godina isplatiše nam 9.600. Kupim joj Tojotu Eko za 5.500 sa taxom i uplatim 3.000 za jesenji semestar. Nazovem dakle Heritiđ i naravno na francuskom se ispričamo, jerbo je moj engleski i dalje očajan. Treba da pošaljemo dokaz da je Dula diplomirala i dokaz da je primljena i upisana na semestar post-grade. Ima pravo na još 2.400 $. Jupiiiiiiii. Valjaće ako dobijemo. Do sada su nam dali ok 12.400, a mi njima 10.4000. Ako još ovo bidne, biće super. Neki me tjekom godina odgovarali od Heritiđa, vikali prevara, uzimali nazad pare iz njiovih fondova, ali bome ne dobše sve uplaćeno jer od kamata službenici uzimaju svoju platu tamo, itd. Ima takvih kuća puno pa ne sumnjam da neke financijski propadnu ili varaju narod. Ko zna? Ali Heritiđ je baš Kanadska državna kompanija.
Probavao sam jutros suđenja  Mladiću i Hađiću pa nije išlo. Ona počinju po našem u pola četiri noću, a u Hagu je tada 9 ujutro. Naravno da sam samo nekoliko puta tako rano ustao, baš kada mi se nije spavalo, a ne baš zbog suđenja. U Kanadi sam radio 8 godina, a 9 nisam. /Zato mi je Kanadska CPP penzija samo 85 $/. Tako da  sam godinama: ustajao, lijegao i budio se u razna vremena. U zadnje vrijeme mi ta sloboda ne prija. Dosadno brate. Neima aktivnosti. Nema Musa da ga šetam i pričam sa njim, to jest ja pričam a on potvrđuje očima. Naročito kad mu dajem šunke.
Beka se nešto narogušila na moje slike i knjige tako da sam s’ tim prilično zakočio. Mada, ako ima odakle, to jest ako sam od plate izdvajao za državne i provincijske taxe, primim u prolječe više povrata love od njih, jer se bavim takzvanim smol biznisom. Ma neću da se svađam i ubjeđujem sa njom po stare dane. Da šetam, ne volim. Da pecam ne pada mi ni na pamet. Šta da se radi jarane moj. Starost ide nezadrživo. Srpsko groblje, dio velikog groblja pored kojega prolazim sa mojom turom broj 144, je vidim sve punije, a pamtim kada je prvi Srbin na njemu sahranjen. Ne bijaše to tako davno. Da izdržim sa životom prevarantom do starosne penzije do Septembra ove godine, pa da mi familiji daju 2.500 $ za moju sahranu koliko Kanada da za sahranu staraca poput mene izdvaja.
Evo Kristina zvala da imam popodne ran 145. Super, poznat mi je jerbo sam ga ranije vise puta vozio, ali samo ujutro. Sada istim putem nazad. Gud.
16/05/2013 06:58
Neko bi reko da ja pišem o suđenjima ali ne. Ja to ko štap slijepcu. Evio sam ustao zdrav prav. Jučer mi se od popodnevne vožnje zavrtilo u glavi. Sunčanica. Neima klima uređaja u busevima. Užas. Samo neki ventilator i prozor sa lijeve strane. Malo dune kad otvorim vrata na stopovima. Legao sam popodne I odspavao dok je Becky otišla raditi od 6 do 8. Sada mi je bolje. Karađić pita doktoricu Subotić koja ima zaista stručan I lijep način izraćavanja, zašto su nake dvije slike različite. Jope o Markale pijaci po ko zna kji put raspravljaju. Projektil je 8,2 kg od čega je 5 kila čeličnog oklopa navodi mlada lijepa tužiteljka duge smeđe kose koja ne nosi nikakve naočale. Doktorica niječe da je to toliko teško. Ova je nije bila razumjela. Pa se diskutuje. Karađić se mora pokazati pa se mješa. Tužiteljka navodi da ima 64 cm dužine, Itd.
Popravio sam onaj laptop stari koji sam Duški kupio za 1.300 $ kada je bila 10-i razred pa sam se sa njim malo kasno sinoć zabavljao. Duška nije spavala pa je povremeno dolazila i pričala mi o svojoj ishrani, fitnisu, jogi, budućim studijama na koleđu Konestoga, test u igranju odbojke za koleđ i slično. Hard disk mu je samo 150 GB. Kad se sjetim samo prije 17 godina sam kupio za 50 $ polovan kompjuter 0,86 sa hard diskom od 3 Mb. Pa poslije 386, 486. Pa kad sam kao glumac u Tv seriji zaradio 4.500 $ a oni na to platilitaxu, kupim nov Pentium. Trampim 486 I dodam 900 $ keša.
Da li vam je poznato da je u pregovorima prije 11 Jula bilo razgovora da civilno stanovništva iz Srebrenice napusti enklavu, pita advokat Generala Mladića. U Potočare smo stigli oko pet. To je 4 km od Srebrenice. Da li ste primjetili da su vojnosposobne upućivali prem Šušnjarima, pita advokat. Ne veli ona. Srpski vojnici su ušli u Potočare ujurto 12-og. Ja sam bila ranjena i sa djetetom. Bilo je na hiljate ljudi oko mene. Sta se radilo taj dan, noć i to jutro da vam ne pričam. Da li ste u Živinicama dali izjavu 20-og Jula. Da veli ona. Prkide mi malo program. Pojavi se samo crna površina na malom ekranu. Da li su vam djelili ljeb i vodu. Da, veli ona, 13-og Jula. Oko jedan ili 2 sata popodne su nas ukrcali u autobuse. Vidila sam jednog vojnika koji je ležao na transporteru UN zavezan. Bilo mi je jasno da oni ne mogu ništa učiniti za nas. Tri dana nismo ništa jeli, samo ponekad popili čašu vode. Spominjali ste Gavrića i policajca koje ste poznavali. Da vidila sam ga 12 sastricem moga muža i još nekima. Na barijeri su nas odvajali od muških, a vojnici u šarenim vojnim uniformama su govorili ekavski.
Okrenem Hađičevo suđenje. Tamo je zatvorena sjednica. Počesto je to tako kad ne žele da čujemo sve.Vratim se na Mladićevo. Nuhanović je bio prevodilac u Unproforu. Gledam šta je olovaka po kući pa se sjetim kako mi ih je nestalo za rata u Travniku. Zamislite profesora u srednjoj školi bez ijedne olovke.  Dođe neko u školi i dade nam po jednu plavu i jednu crvenu hemijsku olovku. Sjećam se kada se pojavila ta famozna hemijska olovka. Bilo je to svjetsko čudo koje odmah zabraniše u našoj školi. Zašto ? Ne znam. Bilo je to doba kada se na sve proizvode sa Zapada gledalo sa podozrivošću. Kao šuškavac naptimjer. Ne sjećam se ko je prvi prošetao Travničkim korzom u njemu ali znam da je to bila atrakcija. Pa se pričalo kako mantil stane u jednu malu kesicu. Tehnika napreduje, a ljudi civilizacijski nazaduju. To pokazuju ovi ratovi. Evo na slici neki dan novi bespilotni objaviše u novinama. Naravno USA avion, ali kakav. Pravi lovac bombarder.
Tri puta sun as zaustavljali, ulazili su Srpski vojnici i tražili devize, neke žene su im ponešto davale. Treći put im vozač reče pa dosta više, nemaju ništa više.
Jupiiiiii. Ne zovu me na posao. Malo da odmorim. Evo provjerim plata stigla. Za 20 vožnji prošle sedmice dobih neto 372 $.
Pita je advokat da li je vidila pisca knjige ‘Planirani haos’. Veli da ga je vidila  tada u Potočarima. Jel vam vraćena imovina i sa donacijama sanirali vaše objekte. Da veli ona. Svoje biračko pravo ostvaruje u Vogošći.
Navijem radio TNT. Drma muzika rock i neka curica pjeva ‘ove usne hoće da se ljube’ itd. Usput ide suđene Kražiću đe spominju neke mine od 250 kila. Kome je još do toga šta je bilo prije 20 godina. Klinci koji su tada rođeni sada ljube usne koje hoće da se ljube. Ma I mlađi. Čekajući neki dan oko 3 popodne da se đaci ukrcaju ispred one škole za 7 i 8-i razred, jedan muškoženski par se tih đaka baš slatko ljubio, ali iza postrojenih buseva da hi iz škole nitko ne moće vidjeti. Svašta. Dobro je to još. More bit kakvo vrijeme je došlo se i muškomuški počnu tako javno ljubiti. A što da ne kada je brak istih polova u Kanadi legalizovan. Jučer prikazuju neko krme u obliku ljudskom kako priča da je lično sam plaćao ljetovanja. I onda photographije sa destinacija. Fol je ovdje da ti neko uplati krstarenje za dobar ugovor. Tako su nam popravku, ili prepravku liftova naplatili 280.000 $ a oni i dalje slabo rade. Mora da je naše zgrade menadžer Nick Lang negdje na kruzu jer ga njgov advokatić mali predstavi kao opravdano odsutnog na zadnjem sastanku Iu Sali đe našoj Duški suprintendentica sa veoma jakim njemačkim akcentom koja prima 46.000 godišnju platu, aždaha sa oba vještaka kuka, prije 8 godina, ne dade da slavi rođendan. Ni na bazen da dovodi društvo. Fašistiška politika.
17/05/2013 6:27 AM
Neima suđenja. Pauza. Suci kući zatvorenici u ćelije. Totalna podjela. Takovih podjela na sve strane. Eto neki Herman u listu Globalresearche.com iz Kanaden a Web stranici http://www.globalresearch.ca/the-srebrenica-massacre-was-a-gigantic-political-fraud/5321388, izmeđuostalog kaže :
 The Srebrenica massacre, actually I always put it in quote marks, because actually there were lots of massacres in the Srebrenica area, the one before July 1995 there were vast numbers of Serbs killed by Muslim, Bosnian Muslim, forces who went out of Srebrenica.
One estimate is that there were more than 150 Serbs villages that were totally wiped out and one study gives actually gives the names of 2,383 Serb civilians who were killed between 1992 and July, 1995. So then we’d call that “the first Srebrenica massacre”. Then in July 1995…
Robles: Just to be very clear, these were Serbs, that were being killed.
Herman: Yes! We’re talking about 2,383 Serb civilians killed before July 1995. And the Bosnian Serb Army took over Srebrenica in July, 1995, and there were deaths and executions after that. That’s what’s called in the West “the Srebrenica massacre”, but, in fact, that’s really mainly a political construct.The numbers executed there were probably in the order of between 500 and 1,000. In other words, less than half of the number of Serbs civilians killed before July, 1995.
And the Western claim is that 8,000 men and boys were executed in the quote Srebrenica massacre, but notice these were men, always men, all men, they were all soldiers, whereas those 2,383 civilians killed included very large numbers of women and children.We’re talking about the execution in the second massacre of essentially army people. And of course they had never proved that there were 7,000 or 8,000, even men and boys killed. The bodies in the graves added up to something like 2,500.
A lot of those bodies were combat deaths. One of the beauties of the Western propaganda system is that all the bodies they found after July, 1995, they count as executed, even though we know very well that a large number were killed in combat.
Eto ima I takvih mišljenja.
Mislim da ću pješke na poso. Samo jedan kilometar je do parking Šarp buseva. Bravo ja.
Evo sam se vratio. Kako su Ameri uspostavili Demokratiju u Iraku vidimo iz ovakvih vjesti koje su počesto na madijima; - 49 ljudi poginulo, 200 ranjenih u dvije explozije u Bagdadu.
19/05/2013 7:28 AM
Nedelja. Ode beka raditi. Poslije ćemo u Toronto na jagnjetinu. Inače me iznenadi ova vijest iz Bosne Ponosne. - Bio je uporan, htio se boriti. Znamo da je otišao s nekoliko momaka iz Kaknja i Zenice i da je to bio isključivo njegov izbor i volja. Za to je štedio novac, pripremao se i, ako ga majka nije mogla odgovoriti od toga, ne vjerujem da bi iko na dunjaluku mogao - navodi /njegov brat i moj imenjak sa s na kraju imena Ilija/ Ilijas. Porodica njegova živi u selu Puhovac, udaljenom dvadesetak kilometara od Zenice. Ukućani navode da niko ne krije da je Muaz išao u Gornju Maoču, a lidera tamošnje vehabijske zajednice Nusreta Imamovića poznavao je od prije rata, jer je on rodom iz sela udaljenog nekoliko kilometara od Puhovca. Ima još poginulih među dobrovoljcima. U Siriji islamski borci koriste uglavnom „ratna” imena. Tako je ove sedmice objavljeno da su u napadu na isti Asadov zatvor poginuli izvjesni Ebu Merdija i Ebu Bera, za kojeg je utvrđeno da se zove Eldar Kundaković i da je iz Novog Pazara. I sa Šabićem iz Bosne su poginula najmanje trojica dobrovoljaca u pobunjeničkim redovima, ali njihov pravi identitet i porijeklo nisu objavljeni. Nađem poslije:
у Сирију су отишли и бивши припадници одреда "Ел-муџахедин" Фикрет Хаџић из Какња и Кенан Биједић из Високог, као и Вилдан Кључо из Ливна, Нермин Спахић из Какња и Алдин Алибашић из Сарајева. На сиријско ратиште отишла су 52 припадника селефијског покрета у БиХ и тамо су углавном приступили јединици "Ен-Нусра", коју америчка администрација означава као терористичку организацију повезану са "Ал-Каидом". Tako je I OVK na Kosovu bio označen pa poslije preinačen.
Teško Asadu ako se iz cijelog svijeta Al Kaida otisnula da ga svali. Divno. Dobro se on još i drži kako je navalilo nanj. Ovo nanj obožavam. Tako govore seljaci iz moga kraja oko Travnika samo 40 km od Zenice. Dobro da nisam ostao tamo. Šta bi ja imao šanse da preživim sa takovim komšijama kao Šabić.  Evo nešto iz školskih klupa u Osjeku, Hrvacka:
- Znao je cure pomilovati po kosi, trbuhu ili rukama dok odgovaraju gradivo, ili slučajno po stražnjici. Neugodno je to, ali bilo im je glupo prijaviti, ipak je on profesor pa su mislili kako im neće povjerovati – priča se po školi. Kako se profesor bavi i fotografijom, nekoliko je učenica, navode đaci, tražio da ih fotografira. Policija ga je, govore nam učenici, "pokupila" u školi prije sedam dana i odvela na razgovor. Vala svašta. Bijo sam prof 25 godine a nije mi nikad palo naum da diram učenice, a ni učenike.
Sad nađem i ovo; Do koje mjere je Izrael već duboko upleten u sirijski konflikt otkriva najnovija reportaža američke TV stanice FOX News. Njihovi reporteri na izraelsko-sirijskoj granici snimili su izraelske komandose koji se vraćaju iz "misije" unutar Sirije, prenosi Advance.hr. Već neko vrijeme postoje informacije kako izraelski komandosi direktno pomažu sirijskim pobunjenicima, ali ovo je prvi video dokaz tih tvrdnji.  Podsjetimo, već od ranije je poznato kako izraelske medicinske ekipe pomažu ranjenim sirijskim pobunjenicima koji prelaze granicu te odlaze u izraelske bolnice.
Pritom treba napomenuti kako je Izrael tokom ove godine već 3 puta izvršio zračne napade na Siriju, posljednji se dogodio početkom ovog mjeseca na Damask. Izraelski anonimni dužnosnici tvrde kako je ciljan konvoj oružja, u sva tri napada, koji je navodno trebao ići za libanonsku skupinu Hezbollah. Ali, mnogi smatraju kako su Hezbollah samo prigodno opravdanje za izraelske zračne napade čiji je pravi cilj pružiti pomoć pobunjenicima koji su posljednjih sedmica pretrpjeli znatne gubitke u ofanzivi sirijske vojske.
Moj dnevnik se pretvorio u opis sadašnjeg svijeta. Uglavnom se bavim ratnim temama u cilju prevazilaženja ratova kao sredstva ubjeđivanja. Od njih imamo samo materijalnu, duševnu, fizičku štetu i bol. Moj lični primjer boli me to što su u Jugi ljudi činili jedni drugima. Prije smo se pomagali, radili zajedno za nas, košije, našu djecu, zajednički prosperitet a od 91-e za smrt. Ko da nas je pregazilo nešto u mozgu. Evo I Kusto piše kako su poslali neku komisiju da istraži Mokru Goru;
Govnjivo tržište informacija i pakosti stvara javnost, a ne dobronamerne ideje. Pakosna vremena. Pošto sam angažovao Internacionalnu revizorsku grupu BDO da bih nakon ostavke stavio tačku na prdnjavu: “država mu dala planinu, naplaćuje sebi prolaz…” rezultati su više nego povoljni i oni me vraćaju na majčino pitanje: “Šta će tebi sve ovo?”
Ko ih je poslao pita ga novinar.
Pa sigurno neko iz vlasti, jer su pregledom ovog parka pokrivali neki drugi park ili neku drugu pljačku, svetili se ili šta su već činili! Uostalom, članovi te vlade nisu ludi da poveruju kako ima jedna budala koja državi daje, jer od države se valjda uzima! Naši ljudi ne opraštaju kada im učiniš! Zbog toga što su naši ljudi puni samoprezira i ne vole u blizini svedoke koji konstatuju u kakvim su govnima. Ne vole da im činiš, jer im remetiš nagodbu koju su napravili sa duhovnim fukaralukom na koji su pristali! Ali ja ne volim da kukam pošto nisam kukavica. Kako da istumačim da je Višegrad živeo dvadeset godina bez Andrićeve biste nakon lomljenja kojeg je obavio dušmanin! Nešto kod tih ljudi ne valja! Isto kao što je i jadni Nikola Tesla, najveći čovek posle renesanse, završio na nekoj stalaži u neuglednom muzeju na Dedinju. Ja znam da ću odavde kada budem malo mrtav pobeći da se skinem sa jelovnika šumadijskih Srbalja koji su zaposeli celinu!
- Evo što će mi. BDO je ustanovila da je vrednost vizitorskog centra i infrastrukture 2.700.000 evra, a Ministarstvo ekologije uložilo je samo 1.000.000 evra! Odakle tih dodatnih 1.700.000 evra? - E pa, ta vrednost je darovana ljudima i državi! Ja sam, za razliku od nevernog Tome, stvarno novac koji je zarađen na filmu i muzici vratio i filmu i muzici. Sve piše na papiru!
I dalje Kusto priča ko niko do sada.
 Koje je vaše mišljenje o briselskom sporazumu Beograda i Prištine?
- Mi prisustvujemo završnoj fazi Titove ere; Jugoslavija se raspala, a Međunarodna zajednica, koja se trudila da “stvori multietničke zajednice” napravila je šest etničkih monolitnih zajednica. I na Kosovu završava tu rabotu. Od Hrvatske, iz koje je isterano 200.000 Srba, do Kosova, gde je navodno Amerika spasli Kosovare od Srba; u stvari je – to više oni i ne kriju – isterala Srbe sa Kosova, a ono malo našeg naroda koji je ostao mi sada ostavljamo neprijateljima. Nikada nijednim gestom kosovski Albanci nisu učinili nešto što bi moglo da govori o njihovoj dobroj nameri, a naši političari u to veruju! Mene pogađa ta istina i dok živim, činiću sve da na bilo kojem mesto dokažem da je to pljačka.

Da li je briselskim sporazumom vlast samo saopštila da je car go poput deteta u Andersenovoj bajci…
- Reč je o prevari koju su izvela dva tkača, ubedivši cara i njegove ministre da oni tkaju najbolja tkanja i da će mu napraviti najbolje ruho, ali da to odelo mogu da vide samo pametni. Kako je car bio nestrpljiv, slao je ministre da provere dokle su tkači došli, oni bi videli samo da ovi rade, ali nisu videli tkaninu. Na kraju su i kralj i ministri došli i divili se onome što nije postojalo. Kada su tkači rekli da je odelo gotovo, kralj je seo u kočiju i krenuo da narodu pokaže novo ruho. Svi su se divili dok dete nije reklo: “Pa, car je go!” “Pa jest, stvarno!”, povikaše i drugi.
I tako niže ovaj pametni čova i nesebičnjak svoje misli, - Sve što sam radio, i dobro i loše, jednoga dana će, kada mene ne bude, biti mereno istinom da se na Balkanu mrtvom vuku u zube gleda. Pošto ovde nema milosti, mogu da zamislim kako će to biti posle mene. Ali ostavimo smrt koja je pravi, jedini i najveći osvetnik.
A da napomenem na kraju zadnjeg njegovog istupa za medije kaže Veliki Redatelj koji prvi projekat u Bosni napravi sa našim pozorištem u Travniku u Tv predstavi “Ljudi ko Vozovi”. Ja nijesam učestvovao jer me odvede put u amaterske aktivnosti u VHV pozorište u Vojvodini, tačnije u slovačko 99,99 % mesto Bački Petrovac đe 10,5 godina preavah matematiku u tamnošnjoj Gimnaziji. Ne žalim jer stekoh ćer Ivanu. Malu pametnicu kojo lani bejah prisutan na svadbi.
Kako komentarišete odluku bosanske rediteljke Selme Spahić da ne dođe na Sterijino pozorje zbog toga što vi otvarate festival?
- U Bosni kažu: “Ne veži tugu za srce!” I oni su, izgleda, tugovali, pa se onda poput Srba dohvatili pravde! Sve te arhetipove su pretvorili u politiku. Ja nikada nisam tvrdio da u Srebrenici nisu stradali Muslimani, nikada nisam tvrdio da je moja nacija superiorna nad njihovom, nikada nisam prekršio vlastita i opšta moralna načela. Tako da sve više mislim da je u pitanju perverzija, ne svih, ali…
Ode on. Ispade da je moj dnevnik brez njega pravo prazan. Ma neka naći će se nešto i u njemu.
Da li je čoek postao od majmuna. Neki vele jes, neki ne, ali želja za bratskim druženjem ne jenjava. - Majkl Votkins (22) iz Vajsera u Ajdahu (SAD), otac sedmomesečnog sina, osuđen je na jednogodišnji program prevaspitavanja u državnom zatvoru, jer je u pijanom stanju upao u zoološki vrt Boa i na smrt prebio jednog od dva tamošnja majmuna vrste patas. Prema navodima optužnice, Votkins je nakon neumerenog pijančenja sa jednim prijateljem u gradskim barovima, došao na originalnu ideju provali u zoološki vrt i da ukrade majmuna. Pošto se uspešno izborio sa bravom i ušao u kavez za primate, uspeo je da jednog od patas majmuna smota u svoju jaknu, i pokušao je da ga tako zamotanog prebaci preko ograde.
Životinja je, međutim, pružala otpor /nije želela kontakt sa pijanim brazerom/, oslobodila se jakne i počela da beži, a Votkins je u jurnjavi za njom izgubio kontrolu, pa je majmuna, kad ga je konačno stigao, motkom i nogama izudarao po glavi i gornjem delu tela, da bi zatim otišao i ostavio ga da od zadobijenih povreda ugine. On će među sugrađanima ostati upamćen kao “čovek koji je ubio majmuna”.

Evo i filosofa ; Slovenački filozof svetskog ugleda Slavoj Žižek tvrdi da se u Sloveniji i Hrvatskoj javno rehabilituje fašizam. ”Čuje se Hitler je bio loš,zli generalisimus Franko možda i nije toliko. Katolička crkva u Hrvatskoj javno slavi rođendan Ante Pavelića. Pre tridesetak godina to je bilo nezamislivo”, kaže Slavoj Žižek na Subversiv festivalu koji se održava u Zagrebu.”U Evropi, koja je osnovana na antifašističkim temeljima, ponovo se ispisuje istorija Drugog svetskog rata, potiho. To se događa i u Sloveniji i u Hrvatskoj, traje rehabilitacija fašizma. I ne događa se to samo među konzervativnim istoričarima nego mnogo šire”, tvrdi slovenački filozof. Po njemu mnogi pokušavaju da menjaju javni diskurs i rehaibilitacijom fašizma nastoje mladim ljudima promeniti stav o zlu koje je haralo Evropom i svetom.
20.5.2013. 20:51
Putovali smao sa GPS sa izleta u okolini Miltona pa kažem Beki“ Ovaj Kapitalizam ti bar da tehnologiju da se njome služiš, pa se osječaš slobodan“. Kući nađem u emailu članak Ivone Džordćevič u kojem između ostalog kaže.
Čovek: uniformno ili slobodno biće?
Još u vreme vidljivog drevnog robovlasništva pojedini filozofi su nastojali da razluče šta je tačno sloboda, a šta ropstvo. Jer, ako je čovek lakom na novac i zlato i opsednut grozničavom željom za vlašću, on ne može biti slobodan čovek već je i on zarobljenik svojih prohteva. Tako je Sveti Avgustin, rimski hrišćanski ideolog i biskup iz IV veka smatrao da je čovek slobodan ili rob samo u zavisnosti od njegovog moralnog stanja.  "Tako je dobar čovek, mada rob, slobodan, a rđav čovek, mada kralj - rob je. Jer on služi, ne jednom čoveku, nego ima više gazda, onoliko koliko ima poroka"
Ispada, da vladati ljudima znači usaditi im što više poroka. Težnja za novcem, za zabavom, za lagodnim životom, težnja za partijskom i političkom funkcijom, a posebno težnja za materijalnim dobrima - nesporno vode u duhovno i fizičko ropstvo. I u takvo ropstvo su verovatno upali prebogati drevni Rimljani.
I Aristotel je smatrao da je čovek uvek rob: ili po prirodi ili po zakonu. Danas su u Vladi Srbije i parlamentu svi su robovi pa gotovo da nema pojedinca koji nije izgubio sopstveni stav i lično dostojanstvo. Čak niko ne sme ni da razmišlja van iluzionističkog okvira koji im nameće PR agentura EU.
Različito je, međutim, bilo gledište Tomasa Džefersona jednog od osnivača SAD kao države "oslobođene" robovlasničkog sistema kada se diskutovalo o ukidanju robovlasništava u SAD: "Ne poznajem bezbedno mesto sa ogromnom snagom u društvu osim samih ljudi. I ako mislimo da nisu dovoljno prosvećeni da vrše kontrolu nad sopstvenom slobodom odlučivanja, lek je, ne da im se ta sloboda oduzme, već da se o toj svojoj  slobodi obaveste". Američki konstituentiili "Osnivački oci" su mahom bili robovlasnici i biznismeni, ali neko moćan je tada očigledno već imao pakleni plan kako da ovu ogromnu evropsku koloniju uvede u drugačije - nevidljivo ropstvo.
I to je mogao biti samo pakleno smišljeni plan jezuita koji ovu bogatu zemlju i danas kontrolišu. To nevidljivo robovlasništvo je upravo današnja širom sveta instalirana "demokratija" u kojoj su robovi nabeđeni da o nečemu zaista odlučuju, a praktično je njihovo znanje takvo da to nisu u stanju da čine. Znanje je ključ slobode, upravo kako je to i Sveti Avgustin tvrdio. Zato je puno škola i medija, ali se fundamentalna znanja strogo kontrolišu. Tako mase žive u iluziji da obrazovanje je jednako znanje.
Da li ste se zapitali kako to da nikada nismo videli "živi" snimak Meseca u boji i u HD rezoluciji, a koji je napravio iz orbite ili sa površine neki od brojnih satelita koji su ga posetili (kako su nas informisali) ili Habl teleskop koji u boji šalje slike dalekog svemira, ali ne može dobro da snimi mesec. I dalje su fotosi Meseca crno-beli ili prosvetljeni i nejasni. Naravno, mnoge informacije nikada ne stižu do običnih ljudi.
Ta falš demokratija je ovu vekovnu filozofsku raspravu o slobodi jednostavno smetnula sa uma, jer ona u demokratiji nema smisla. Mi više o slobodi i robovlasništvu ne raspravljamo, jer je to zastarela tema. Mi danas ne percipiramo da smo robovi, mi živimo u iluziji da smo slobodni ljudi koji samo ne umeju da upravljaju sopstvenom državom pa smo zato siromašni.
 Obaranje autohtonih evropskih vlastelina u 19. veku i uvođenje demokratije je najveća psihološka operacija ikada izvedena od strane crkve (nakon mita o paklu i raju). Ona je otvorila ogroman prostor za svakakve manipulacije njihovim trgovcima i bankarima. Ne postoji profitabilna privredna aktivnost na planeti danas u civilizovanim društvima, u koju se ova trgovačka vlastela ne ugrađuje.
Nekada je narod sam hvatao one koji ga pljačkaju i sudio im batinama, ali sa demokratijom su ušli sudovi i tužioci, kojima upravlja vlastela čistom korupcijom i ucenama.
Dalje nastavlja; Dakle, ko je u pravu: oni koji tvrde da su ljudi napravljeni da slede svoga vođu i da im se mora servirati kako da misle (kao što je smatrao i Bernajs) ili oni koji tvrde da svaki čovek teži da bude nezavisna jedinka i da mu u tome treba omogućiti, čime se poslužio i T. Džeferson. Ako je težnja za slobodom i samorasuđivanjem čoveku urođena i po prirodi data, on mora imati veliki problem kada društvena zajednica nastoji da ga mentalno i fizički uniformiše i psihološki modelira da se ponaša kao zver. Uniformisana lica su ona koja se svesno odriču svog prava na individualnost i obučavaju se za nasilničko ponašanje. Prihvatanje uniforme uglavnom je posledica nemogućnosti pojedinaca da ostvare pristojnu materijalnu egzistencija, pa ćete i kod nas često čuti da je najsigurnija plata u državnoj službi, a tu su najpouzdanije vojska i policija.
Na isti način razmišljaju i Amerikanci (svetski policajci) koji zato se odlučuju za profesionalnu vojsku. Ali, po podacima koje je 2013 -te sakupio američki novinar Majk Adams, čak 33 posto američkih profesionalnih vojnika se danas nalazi na prepisanim  medikamentima, od čega četvrtina otpada na psihijatrijske! U 2010-toj Pentagon je potrošio 280 miliona dolara samo na psihijatrijske lekove, a do danas više od milijarde i oni su najbolje mušterije privatnim farmaceutskim kompanijama.
Oko 8.000 samoubistava svake godine izvrše vojnici i veterani samo u SAD, što znači preko 22 dnevno. Čak 33% tih samoubistava je posledica uzimanja nekog narkotičkog medikamenta. Više aktivnih američkih vojnika strada od samoubistava nego u borbama (humanitarnim akcijama): prošle godine 342 slučaja. Samo jedan posto Amerikanaca je vojsku služilo na Srednjem Istoku, ali veterani koji su tamo boravili čine 20 posto svih samoubistava u SAD. Ministar odbrane SAD, Leon Paneta je čak upotrebio reč "epidemija" za broj samoubistava u "najmoćnijoj vojnoj sili sveta".
U vojsci Srbije prema podatku iz 2005. godine, samo 18 na 100.000 vojnika izvrši samoubistvo, ali će biti zanimljivo kako će se ponašati nove generacije koje se danas obučavaju za vojni poziv kada se vrate (ako se vrate) iz "humaniratnih misija" po svetu.
Istina je da SAD nisu ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu imale nikakav nacionalni interes da šalju trupe preko okeana. Baš kao što SAD nisu imale nikakav interes da se bave Korejama, Vijetnamom, Irakom, Iranom, Libijom, Jugoslavijom, Bosnom, Kosovom... Interes je bio samo kod privatnih korporacija i vlastelinskih klanova koji su želeli naftu i druga rudna bogatstva kao i otvorene puteve za njihov transport.
A tek modifikovana hrana. Jope email iz Alternative u kojem piše i ovo:
 Nedavno su Kongres i predsjednik Barack Obama zajednički odobrili zakon koji, između ostalog, sprečava sudove da zabrane prodaju Monsantovog genetski modificiranog sjemena.
U SAD je taj zakon posprdno nazvan “Zakon za zaštitu Monsanta.”
Rizici GMO-a. Istraživanja su pokazala da genetski modificirana hrana nije bezazlena.
Ima potencijal da uzrokuje ozbiljne zdravstvene tegobe kao što su zloćudni tumori, neplodnost, poremećaji imuniteta, alergije i urođene mane. Američka akademija okolišne medicine (AAEM) pozvala je liječnike da upute svoje pacijente, medicinske radnike i javnost u izbjegavanje genetski modificirane hrane kad je god moguće. Genetski modificirano sjeme opasno je i za okoliš. Primjerice, znanstvenici su utvrdili da je upravo ono doprinijelo pomoru dijela svjetske populacije pčela. I_:
U stotinama gradova u 36 zemalja prosvjednici će nastojati privući pozornost javnosti na ovu američku korporaciju, koja je stekla reputaciju “najzločestije korporacije na planetu”. Zagreb je jedan od 286 gradova u kojima će se održati marš. Zainteresirani se mogu okupiti iduće subote u 17 sati na Trgu francuske republike odakle će povorka krenuti Ilicom prema Trgu bana Josipa Jelačića.
Razlozi prosvjeda. Monsanto je osnovan 1901. u St. Louisu (SAD), a njegov osnivač John Francis Queeny nadjenuo je kompaniji ime po djevojačkom prezimenu svoje supruge. Danas Monsanto ima 18.000 zaposlenika, a godišnji mu se promet mjeri u milijardama dolara. Globalni bunt protiv Monsanta izbio je jer ta golema korporacija prodaje GMO sjeme, iako postoje nedoumice u pogledu njegove sigurnosti po ljudsko zdravlje. Povrh toga, ova kompanija višekratno naplaćuje sjeme koje proda. Želi li farmer posaditi sjeme sačuvano od prethodne žetve, mora korporaciji platiti naknadu za patentna prava! Tom se politikom Monsanto suprotstavlja deset tisuća godina starom ljudskom običaju čuvanja sjemena iz jedne žetve radi primjene u idućoj žetvi. Budući da je naknada za svako sljedeće korištenje sjemena visoka, brojni poljoprivrednici dovedeni su do ruba propasti. Prošle je godine pet milijuna brazilskih poljoprivrednika podiglo tužbu protiv Monsanta potražujući 6,2 milijarde eura odštete. Brazilski je sud u prvoj instanci presudio u korist tužitelja, dodijelivši im dvije milijarde eura odštete. No, spor je i dalje u tijeku, jer je Monsanto uložio žalbu.
Ps. Prosvjed nazvan Marš protiv Monsanta okupio je mase u 436 gradova u 52 zemlje, uključujući Hrvatsku. U našoj su zemlji održani marševi u Zagrebu, Splitu, Zadru, Rijeci, Bjelovaru, Osijeku i Đakovu piše Alternativa, novine zdravlja. Bio je i Damir u našem Kičineru se sakupilo 100 ljudi. Velisve neki probran svijet.
21.5.2013. 6:20
Danas vozim. Lijepo bješe u subotu u Mississaugi kod rođakovog zeta Nikole i ćerke Nine. Imaju bazen i za uređenje okolo dali su 13.000 $. Daske smeđe boje, trava, terasa, ma divota. Okrenem suđenje Karađiću. Prikazuju pijacu Markale na koju je 6 Februara 94 pala mina od 120 mm i ubila 60-ak ljudi. Znm gdje je jer sam studirao u Sarajevu i prvu godinu stanovao u studentskom domu „Slobodan Princip Seljo“ udaljen od nje nekih200-300 metara. Sjećam se da je u sobi bilo 8 kreveta a u njoj nas je spavalo i po 14 osoba. Raznih ilegalaca, probisvjeta, studenata, prijatelja, rođaka „na jednu noć“.
Opet je svjedok ona doktorica Subotić pa pričaju o stabilizatoru i krateru u asfaltu. Odoh raditi, to jest voziti djecu u školu.
Ala sam se navozao. Prvo odvalim desnim retrovizorom po nekoj tabli. Od toga udarca mi je otpao žuti poklopac preko male sijalice. Neki imaju po dvije takve male sijalice na leđima retrovizora sa strane. Poslije uletimnm u neku ulicu čij je desna traka jako uska i ide uz samo žbunje i drveće koje mi je grebalo bus. Na kraju kada sam krenuo u bazu  ulicom Glazgov ona prema Belmontu bi zatvorena zbog radova. Skrenem desno a ne bi izlaza otale. Pređem ponovo Glazgow i prva desnio a napravili nekakav uski prilaz Belmontu kao oni drajvali za Tim Hortons ili neke kafeterije koje poslućuju goste u autima. Kao i Mc Donals. To je toliko usko ali sam ga smotao viče neki radnik „Bravo kad ljevi poluloptasti retrovizor opali po nekom znaku i iskrivi ga. Mislim se da li da prijavim ove događaje ili bar jedan her ona sijaličica više ne svjetli. I nema je. Ja sam narančasti poklopčić ponovo namjestio ali ko bude mjenjao sijalicu pitaće se gde li se dela. Popodne sam prilično crkavao po kauču pa i u sobu malo. Oko osam uveče izađem van. Na plazi sretnem Beku sa jednom našom poznanicom kja kaže često svrati u Talize, radnju polovne robe, a ima i nove ponekad. Ostavim ih i obajdem veliki krug. U parku preko puta GM-a mađem kolica od Basica pa odem do njega i vratim ih u pokrivenu kućicu za njih predviđenu. Uđem mali u Bazic i gledam cjene. Dva manga 3 $ a ja na pijaci 8 platio također 3$. Evo smo gledali reprizu „Selo Gori..“ponoć prošla. Sada nisam ni za spavanje a šta da radim. Sutra nemam vožnju. Sve do Petka. U Oklahomi ajfun ubio 50 osoba. Sravnio i dvije škole. Ali glavna stvar je zastava. Prikazuju kako neki drže Američku prljavu od blata zastavu. Ili na dugom štapu kako leprša. Kao one pomične slike iz filmova o Građanskom Ratu.
22.5.2013. 6:06. Ustanem mokar. Vlaga je velika. Otvorim suđenje Generalu Mladiću iako smo jope prešišali potrošnju Gigabajta za tri dana unapred. Spominju neki dokument. Svjedok veli da raja nije bila zadovoljna sa vođama pa se vlast željela mjenjati ili da oni nešto mjenjaju sami. Na onom Karađiću je još ona žena Subotić na klupi za svjedoke. Javim se Miti sa rečenicom-Jel vruće kod Vas? kada mi je  desnom ćošku izašla Skajp napomena da je on na vezi. Napisa da nije. Pogledam ko je još na vezi. I brazer Jovo i Vedran. Ne diram nokoga. E, da nam je ovaj Skajp bio kad smo došli u Kvebek. Nebi se sa njga skidali. Ali? Da li bi imali para da ga platimo?. To bi bio šok. Imali smo telefon pa smo trošili i po 100 $ mjesečno na njega a socijala i doplatak bejahu samo 1.000 mjesečno. Pauza na sudu 3. Oktrenem Karađića. On spominje Piezoelektrični efekat. Protestuje mlada ljepa tužiteljka bez naočala duge smeđe kose da je to sugestivno pitanje. Ona navodi da su imali dug i mučan posao da provjere liste poginulih po svuda. Tako su našli da je jedan već poginuli vojnik naveden i na pijaci, a jedna žena uopšte nije navedena. Ode madam Subotić. Pokušala je dati nekom neki papirić ali taj reče da ga nije uzeo. Okrenem sudnicu Hadžiću. Tamo jope neima ništa. Samo zeleno nešto. U sudnici 3 tužilac veli da oko onog dokumenta advokat Lukić svjedoči mjesto da pita.
Pita svjedoka i neki od sudija, pa tužilac oko kojega su 4 mlade osobe u crnim togama pita da li se sjeća dokumnta od 20 Marta 95-e u kojem piše da se život Muslimanima učini nepodnošljivim. Veli Pukovnik ne sjeća se jer nije on bijo prema Žepi i Srebrenici i 'nigajese' to ticalo. Onaj vučijak u stanu do nas zavija li zavija. Možda poplaši kojega miša ako nam se uvukao u stan što je vrlo moguće iako smo na četrvrtom spratu. To se već jednom desilo pa smo angažirali vazda ljutu superintendenticu da nam nađe majstora. On je donio neke otrove i zapečatio sve rupe koje vode iza sudopere i lavaboa u kupatilu. Dok ovo sve radim, slušam suđenje, pišem, usput igram Poker. Naravno džabni. Za luxuz mi neimamo para.
Govorili ste o razoružanim vojnicima koji su bili natrpani na tom stadionu. Oni mladi se nešto došaptavaju gledajući na ekran. Svi imaju slušalice na ušima pa možda deca gledaju kakav vido na Yu tube. Da se istočni deo mora osloboditi Turaka, veli Krstić. Da tako smo jedni druge častili imenima Balije, Četnici, Turci, ali se to odnosi na vojsku. Sutra da dože rampa za lansiranje avijobombe. To je motorno vozilo sa improvizovanim lanserima sa kojih se može avio bomba uputiti na neki rejon. Bila je samo jedna rampa na tom prostoru uopšte, a sumnjam da smo i jednu bacili. One bombe smo zvali Krmače zbog velikog kalibra. Održavali smo kontakt sa Torlakom Mujom, čita mu tužilac Makloski veoma visoka čela iz dnevnika Gnerala Tolimira /skoro osuđen na veoma dugu kaznu/, da sve završe do 15 h, a garantovali smo im evakuaciju civila i onih koji predaju oružje ili ostanak ko oće da ostane. Pita ga za suzavac. On veli nijesam nikad čuo da je upotrebljeno. A Maklowsky kaže da ima dokumenta da je suzavac dostavljen, pa sudija se mješa već drugi put. Sjedim i mislim se šta cio dan da radim. A da, imam instrukcije iz matematike u 6 popodne. Jedan naš ima sina u 10-om razredu koji ima jako slabu ocjenu. Upalim klimu i zatvorim vrata od balkona. Dao sam šansu svim glodarima da izajdu iz stana u toku noći. A poslije im predstoji pravi rat. Prvo ću u kuhinji na podu da ostavim zrnca sira. Poslije ako budu pojedena staviću mišolovke. Završiše sa ovim svjedokom sa mnogim zatezanjima. Zatvoriše i sjednicu prije toga. Ko da su se posvađali. Okrenem Karađića. Tamo je neki ćelo svjedok. Ima malo sjede kose sa strana. Poznata mi je faca. Sada ga tužilac pita. Mlad čoek sa bradom, crnom kao i kosom i brkovima. Zamišljam ga kako na podne u nekom kafiću bogato opremljenom drvenim namještajem pije pivo iz krigle umočenih vrhova brkova u gradu Hagu i sabira da nije loše prošao sa ovom službom.
Bio je sastanak 13 Jula 95-e u vezi transporta iz Bratunca. Zapetljali ovi oko toga jel on gledo autobuse pa navih Indijanski rezervat od Fardona koji je Hatak zvani Kafanaba, postavio na FB. On ima kafanu u Travnikui i čak naručio srpsko pivo iz BL
Okenuh suđenje na englesko. Uh ala ga je neka naša nabrzala. Zatim na francuskom. Sve se to prevodi. Pitam se koliki su dnevni troškovi suđenja. Mislim oko 80.000 $. Struja voda, dnevnice, avio karte svjedocima i hotel, 'rana itd. Na Makedonski mi dade engleski. Na šiptarskom neima prevoda nego pušća nako ko kako govori. Joj ala se zapetljalo. Pit'o ga tužilac jel tada znao da je taj dan streljano 1.000 ljudi. On velio nije pa ga pito jel oće reći da nje bilo ubijenih. Toga dana veli da je čuo da je Krsto sa Skelana ubijen jer mu je Musliman oto pušku i ubijo ga našta je srpski vijnih oto pušku Muslimanu i nastali su neredi. Vi tvrdite da sam ja trebo znazi pa mi objasnite kako sam ja to trebao znati veli svjedok vidno se meškoljeći na solici. Ja sad prevod više i ne trebam i ponosim se time. To mi lično dade malo više samovalajnosti. Yupiiiiiiii. Tužioca baš dobro razumijem. Pita ga za nekog Milenka koji je nabraja tužilac osuđen za genocid itd, a svjedok Katanić veli vi primate platu za to da pratite ko je đe šta sudžen a ja znam samo da je na robiji suđen od Bosanskog suda. Mi moramo malo i da radimo da svrnemo nešto za sebe, a ne samo da pratimo đe i šta se ovdje dešava. On nije ni iz skelanskog bataljona. Postavite da li znate a ne sa znate kako mi je prevedeno. Super je ovo što otkrih. Tužilac bogami lijepo izgovara naša imena. Mora da je naš podrijetlom. Veli svjedok da nije vidio nikakve leševe kada je 14-og Jula 95-e išao kod Karađića na Pale. Neki Tešić veli da je pred Bjelom kućom vidio leševe, da je bilo zastoja. Jovan Nikolić je svjedočio također da su leševi prevoženi u neko selo. Ja se sjećam nekih vojnika pored puta ali zastoja pri prolasku kroz Kravicu nije bilo. To je put i nema nikakvih ulica. Ja sam na Pale otišao da ne padne linija a zatim i Skelane. Pokazuje mu sliku na kojoj je on sa nekoliko nasmijanih ljudi, a među njima i Milenko. Jedan u ćošku slike drži plakat 'ja sam ratni zločinac'. A i makedonski je ustvari direkni  prenos brez iki prevođenja ustanovim u dosadi. Saće evo 9 ujutro. Žigabajti odlaze u nepovrat. Idem provjeriti. Ostalo je još 12,48 za 9 dana. Neima teorije. Jedino ako ugasimo Internet i pođemo šetati. Jučer sam izašao ali ne nađoh moj prirodni ambijent, ulive Travnika pa se malo pogubih odajući tamo amao, brez cilja. Odoh ja van odati. Sija. Na Radio Naxi pjeva netko 17 godina ti je tek. Ma to jarane. Uz naxi. Ponijeću i moj noseći radijo. Evo sad i one  od Valentino 'Idu ptice selice, odlazim i ja'. Tako odosmo i mi iz Naše Bose ponosne. Ne znam čime ima da se uopšte kroz Historiju ponosi sem odbrane Nekršćana od Kršćana. A da li  joj je to bilo baš mnogo pametno? Nekada glupe stvari izgledaju Herojski.
23.5.2013. 6:59
Vi ste živjeli u zgradi PTT-a. Da, veli svjedok Lukić. Jeste li išli kroz Sarajevo. Dva puta je engleski ofricir za vezu sa UN načinio vožnju kroz grad vozeći prema Lukavici i to je bio jedini moj kontakt sa gradom u ratu, a 37 godina sam živio u njemu. Muslimanske snage su pucale sa mjesta odakle se nije smjelo pucati. Sa Vraca sam hi vidijo. Nije moglo to da se ne vidi. Pauza od 45 minuta. Kod Hažića otkazano pa je tamo jope ona titrajuća zelena površina. Kod Maldića je zatvorena sjednica. Odoh rasprostrti veš iz kolica koji je još vlažan jer nije sav mogao stati na stalak koji koristimo kda sušimo u kući. Ima dole u prizemlju desetak sušilica veoma velike zapremine i 60 minuta sušenja košta samo 1 $, ali čeif je čeif. Okrenem radio Naxi. Ista pjesma se vrti i na radio TNT, Travnik naš ljubljeni grad. Okrenem onda njega, pjeva Balkane, Balkane... . evo pođe suđenje Mladiću. Ostavim oboje i to suđenje na jezicima na kojim govore učesnici. Advokat je naš podrijetlom crne zalizane kose i nosi naočale ali na suđenju govori samo engleskim jezikom. Svjedok je zaštićeni i ne vidi mu se lik. Prikažu malo ostarjeloga Mladića. Kaže jedan svjedok da je jedno vrijeme sa njim radio na građevini. Zamislite Generala kako mješa beton ili zida zigle, malteriše, kopa.   Svjedoka i ne čujem koliko je tih. Govore o leševima, grobnice, selo Glogova, itd. Ugasim radio i čujem; 12 leševa, raka, dva po dva vezani žicom, ubijeni metkom u čelo. I slično. Beka otišla raditi od 7 do pola tri popodne. Sinoć sam instruirao malog iz 10-og razreda. Uredan je i voli raditi ali je pobrkao kvadratne jednačine i funkcije pa mjesto da rješi jednačinu on traži tjeme odgovarajuće funkcije. Nije to ništa neobično jer ima tu odjednom puno gradiva i formula. Evo vidite; obik funkcije je
y= ax2 + bx + c, a jednačine je ;  ax2 + bx + c = 0
Kada tražite nule funkcije to je isti postupak kao kada tražite rješenja jednačine i koristi se ista formula kao način rješavanja, a može i  faktorizacija kao drugi način rješavanja tog problema. Pa se djeca tako zbune zim dupliranjima. Inače je taj 10-i ili naš drugi srednje najobimniji što se tiče matematike. Ali im to sve mnogo valja za 11-i i 12-i razred. Tamo se to često koristi. Upalim TNT. Pričaju o predstojećem susretu u fudbalu. Kamo sreće da smo to slušali devedesetih a ne topove i pucnjavu. Raja je u gradu toliko pucala u zrak da si pomislio da su nekve borbe u pitanju. Strah ili šta li je. Alkohol. Tuga. Ja mislim da su najviše pucali od tuge. Oni prognani za svojim krajem, rodbinom,  a domaći zbog odlaska preko pola stanovnika u veoma kratkom roku od pola godine samo. Da skrate rat svi su trošili municiju koja je plaćana kažu 1DM po metku. Tamo u sudnici 3 gdje je Mladić jope zatvorilisjednicu na privatnu. I ti ratovi naši su mi ličili na privatne. Ma i ostali. Čisti privatluk. Interesi određenih grupa koji su se domogli vlasti. Nego šta. Ko da je običnom, normalnom čoeku do rata i ratovanja. Evo ga isti svjedok u sudnici Karađiću. Ispituje ga lijepa mlada tužiteljka duge svjetlo smeđe kose kose. Ona ne nosi ike naočale. Naša artiljerija je tukla samo vojne položaje, veli svjedok, pa hi nabraja. Neke su padale blizu civilnih objekata pogotovo kada je naša artiljerija povučena na 20 km. Jedan mladić je tražio da mu artiljerac gađa stan na Koševu iz koga mu je istjerana familija. Ovaj je to odbio, ali da li je svaki odbio, vjerovatno nije, komentariše svjedok. Odoh složiti veš.
Slagao sam ga. Veš. I otkrijem da se čarape mogu lijepo nanizati na rešetke kolica koje su ovde uobičajene za transport istoga do vešarnice i nazad. Suđenje još traje. U ovom našem građansko vjerskom ratu, veli on, ja sam u vladi zastupao da se ne otuđuje imovina. Bilo je slučajeva kao jedan kojega sam našao u BL koji je sebi oteo kuću, a sinu i ćerki o stan. Doktore Lukić veli mu lijepa mlada tužiteljka, vi ste naložili da se sve nelegalno otme i stavi na raspolaganje društvenim potrebama. Prodavali su neki ukradene Golfove pa ste bili ljuti na Mandića, Stanišića koji su to radili po naređenju Karađića. Rekao sam tada da je neobično u našem narodu da vojska bježi ispred naroda. A o golfovima nemere to biti sada predmet rasprave. Usta i advokatov pomoćnik da to nije relevantno sada sa optužbom. Vidite veli tužiteljka da su ministar unutrašnjih poslova i šef policije  vrše nezakonite radnje 92-e kada se formira  njihova vlada. Kako protjerivanje Muslimana za koje je optuženi optužen ima veze sa tim, pita frčkavi pomoćnik.  Gdje je utvrđeno da su oni krali za sebe, sad pita Karađić. Sudija veli sad je pitanje prihvatljivosti dokumenta. I sudije glasaju. 2:1 da se usvoji dokument u spis. U jesen 91-e sam imao prvi sastanak sa Karađičem u kojem smo pričali njboljoj vezi između Bosanske Krajine i Semberije. Ja sam mu predložio desnu obalu Save ukoliko se može proći.  Da li je to bilo ucilju nekakve buduće države. Ma jok. Znate da je zbog nedostatka kisika umrlo 12 beba u Banja Luci. Naši protivnici su imali već formirane jedinice i vidjeli smo kuda sve to vodi, veli svjedok.  Vens Ovenov plan je loš za Srbe, posavinu daje Hrvatima i mi smo pocjepani. I danas bih bio protiv njega. Veliki % Srba bi bili pod tuđom vlašću. Prijedor je moro biti naš. Vidite samo danas šta je sa Srbima u Sarajevu. Nudimo u spis. Odbrana neima ništa protiv. Sudac kaže, nastavljamo u Utorak. A joj a danas je Četvrtak. Ovi se baš naodmaraše na poslu. Sjutra ima suđenje samo Mladiću ako i to ne otkažu i odu 4 dana na pivo. Baš se naradih ovo jutro. Gigabajta ima za samo 5 dana a ima hi 9 do novog računanja od 3 Juna. Uletićemo u crveno. Dragan se javi iz BL. Dobro je, ali je Vanja loše. Izašla je na svoju ruku iz bolnice.
Okrenem novine; - Један од најзначајнијих бивших команданата ОВК, Сами Љуштаку и још четири особе ухапшене су на Косову под сумњом да су починили ратне злочине. Оптужница подигнута и против Сулејмана Селимија, познатог под надимком Султан, који је тренутно амбасадор Косова у Албанији. Umbilivbl. Sad se sjetili. Piše dalje;- Пет особа је осумњичено да су починили кривична дела ратних злочина у виду повреда телесног интегритета и угрожавања здравља цивила у притворском центру ОВК у Ликовцу (општина Србица). ", саопштио је Еулекс. Један од ухапшених је и Сами Љуштаку, високи званичник Тачијеве Демократске партије Косова, председник општине Србица и некадашњи командант албанских герилаца у Дреници. Љуштаку је, од 1999. године у неколико наврата био хапшен током разних истрага. Непосредно после дивљања албанских демонстраната 2004. године, био је ухапшен под оптужбом да је један од главних организатора насиља.
Bританска полиције идентификовала једног од двојице нападача који су у Лондону сатаром убили британског војника. To je Малкл Олумиде Адеболаџо, пореклом из Нигерије. Нападачима се храбро супротставила једна жена која је са њима заподенула причу, надајући се да ће тако спречити даља убијања. Десничари траже одмазду.
Ингрид Лојо-Кенет, вођа младих извиђача и мајка двоје деце, изјавила је за Дејли телеграф да се одважила да приђе нападачима, јер "боље је да упере оружје на само једну особу". Лојо-Кенет је рекла да јој је један од нападача одговорио да желе да "започну рат у Лондону" када их је запитала зашто то раде. Угледавши човека како лежи на улици, истрчала је из аутобуса и опипала му пулс. За једног од нападача рекла је да није био пијан, дрогиран, већ само узнемирен. Потом је пришла другом нападачу и тражила да положи оружје, пренела је агенција АФП.

"Мислила сам да је боље да оружје упере на једну особу, односно мене, него у неке друге. У то време су деца кренула да излазе из школе", рекла је Лојо-Кенет. Према њеним речима, нападач јој је рекао да је убио војника зато што је он "убијао муслимане". Luda li je ova kuća u kojoj živimo. Dalje piše;- "Убио сам га јер је он убијао муслимане, а мени је доста људи који убијају муслимане у Авганистану. Они немају шта тамо да траже", пренела је храбра жена речи нападача. Како је пренео лист Сан њихов разговор снимила је камера. На снимку се види како је један од нападача пришао камери и извинио се женама, које су ту пролазиле, што морају да буду "сведоци овог варварског чина", нагласивши да "у нашој земљи, наше жене морају то исто да гледају". Dokle bre boni. Pitam se ja na latinici. Jel to Božija volja. Nije.
27.5.2013. 6:14
Eto kažu neki da je brak dar od Boga. A sada se žene i istoimeni polovi.  Ima i protesta. Danas piše na RTS,
novine u Srbiji.
Француска, традиционално католичка земља, испратила је 13 других држава, укључујући Канаду, Данску, Шведску и однедавно Уругвај и Нови Зеланд, омогућавајући особама истог пола да се венчавају. У Сједињеним Америчким Државама, Вашингтон и још 12 држава су легализовали истополне бракове.У Пољској, око 10.000 демонстраната марширало је у знак солидарности са Французима, ради одбране традиционалне породице.
28.5.2013. 6:56
Maj se krati. Kišica pada. Samo je 9 °C. Ode Beka na posap od 7 do pola 15 h. Mene ne zovu. Dula spava blaženim snom. Počistila je sobu. Digla veliku spužvu i smjestila j knap na krevet i to ispod njenog dubl dušeka. Izračunamo da možemo 6 ljudi primiti na spavanje. Ako nas troje legnemo na naš Quin u maloj sobici. Slušam malo radio Travnik. Pominju matične čelije i mogučnost plačanja. Anđelina Džolych sise odrezala radi preventive od raka dojke. Neki će sad muški sigurno sebi rezati penis kao preventivu od side. Na Rogers.com me stra' pogledati koliko mi je Gigabajta  preostalo za May. Konačno otvori jedno suđenje i to Hadžiću. Spominju Arkana. Da vlada pokrije troškove centra za obuku. Nešto malo preko milijona dinara. Sjutra izricanje presude za 'Rvate iz BiH. Okrenem suđenje Karađiču. Onaj svjedok je isti od prošle sedmice. Pokazuju dokument sa 'hrvatima potpisan o miru. Pogledam Žigabajte. Još samo 3,5 za još 5 dana. Ode prof'sor svjedok. Dojde novi. Namještaju mu slušalice. Karađić ga upozorava da priča polako. Mašinac, balistika, opšti smjer, što će reći i raketno i pješadijsko oružje. Pso u Pretisu na raketno oružje. Sada pemzijoner u činu potpukovnika, a ima svu kosu smeđe boje i izgleda k'o četerdesetogodišnjak.  Odigram malo pokera. Uzeše mi lahko 250 poena. Pogledam bilingual poslove za Dušku. Pošaljem nekima njen CV i cover letr koje prepravih u letu. Ma ne očekujem ništa od toga ali ipak. Okrenem suđenje u Sali 1 je Krstić za nepoštovanje suda. Slušam na originalnim jezicima. Sudija je sjedi crnac sa stranim akcentom engleskog. Krstić u đemperu  izgleda ko neki prosjećan čova. Ni malo na nekoga ko je naredio brutalno ubistvo streljanjem 8.000 zarobljenih Muslimana muškog pola. Neće da svjedoći Karađiću zbog zaštite svoga zdravlja. Advkat kaže neće se braniti Krstića koji od 2004-e leži na 35 godišnjoj robiji, nego pozvati samo jednu svjedokinju.  Devet je sahata. Odoh na kauč i razmišljati šta danas.
29.5.2013. 6:50
Neka i nisi bijo nitko i ništa u ratu velim sam sebi. On što su se vozikali BMW-ima i Merdžma ne prolaze uvijek lahko. Evo nijesam se na vrijeme probudio da saslušam presude, ali najdoh u Jutarnjem; 11:50 Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u srijedu je osudio šestoricu bivših čelnika Herceg-Bosne optuženih za zločine nad muslimanskim stanovništvom Herceg-Bosne 1993-94., na dugogodišnje zatvorske kazne te je utvrdio da je postojao udruženi zločinački pothvat na čelu s prvim hrvatskim predsjednikom Franjom Tuđmanom. Tadašnji predsjednik vlade HR Herceg-Bosne Jadranko Prlić nepravomoćno je osuđen na 25 godina, ministar obrane Bruno Stojić na 20 godina, zapovjednici Glavnog stožera HVO-a generali Slobodan Praljak i Milivoj Petković na 20 godina, zapovjednik vojne policije HVO-a Valentin Ćorić na 16 godina, a načelnik Ureda za razmjenu zarobljenika Berislav Pušić na 10 godina zatvora. Saće da se žale pa će da im snize. Ko zna? Vidite šta radi rat od žrtava pa od dželata. Nikoga ne štedi. Evo šta kaže za Praljka koji je boravio u muzičkoj školi u Travniku kada je njen direktor Mato Čović na njega osuo paljbu jer je vojnik držao vruću tavu na klaviru, a neki vojak pored vikao da „On ne zna, On ne zna“ ko biva važnosti Praljkove ličnosti. Ne dugo zatim je samo jedna granata opalila sa Vlašića i pogodila u podnožje škole, ponos našega grada, jer je taj isti Mato žrtvovao i zatvora da je napravi od kostura neke srpske zadužbine. Ne kraju kažu,- Tuđman, Šušak, Bobetko, Boban, Prlić, Stojić, Petković, Pušić i ostali su međusobno koordinirali napade u svrhu udruženog zločinačkog pothvata.Svaki od optuženih je u zločinu sudjelovao svjesno i pridonio mu - zaključilo je Vijeće. 10:51 - Udruženi zločinački pothvat započeli su vonici HVO-a u siječnju 1993. godine.Mnogi zločini počinjeni od sječnja i travnja nisu bili nasumična djela pojedinaca, već udruženi pothvat kojemu je bio cilj trajno maknuti muslimansko stanovništvo iz BiH. A na čelu udruženog zločinačkog pothvata bio je Franjo Tuđman - zaključio je sudac.
Eto a u Splitu, mom 8,5 mjeseci vojničkom gradu koliko jučer Franji spomenik. Ima i naočale iza kojih je ludo vikao i prijetijo. Roker Urban iz Rijeke napisa za Hrvate ali mislim da se odnosi i na ostale ljude ljudske rase; Mi smo, nažalost, nacija odgojena na mržnji (pri tome ne mislim da druge nacije nemaju problema s time, ali me oni trenutno ne zanimaju). Od malih nogu se maltretira mačke, pse na ulici, kidaju se krila muhama, pa onda malo "odrastemo" i mrzimo susjeda jer je po nečemu drugačiji od nas, pa mrzimo debele, pa mrzimo "mršave glupe anoreksičare", pa nas uče da mrzimo purgere ili Dinamo, ili da mrzimo Splićane ili da mrzimo "komunjarske Riječane" ili da mrzimo dosadnu ženu kad dođemo doma, ili da mrzimo glupe pedere ili da mrzimo nevjernike ili da mrzimo vjernike, ili da na kraju mrzimo i sami sebe i da se dobro nalijemo pivom i udarimo prvoga do sebe... Ne znam što je točno razlog tome, ali u životu imaš izbor. Ili mrziš ili voliš. Ako odabereš da mrziš, onda mrziš sve redom. Sve drugačije. Pretpostavljam da si pokušavaš nekako posložiti u glavi ovi su naši-njih ne, a ovo su oni drugi-njih da... Ali vjerujte mi da je granica koja to dijeli vrlo mala, a ponekad je čak i nema. Odoh raditi ran 145. Baj.
Evo me nazad. Oćerah Beku na poso od 10 do 18 h. Aćimu se javim da ne znam broj guma Toyote. On je ošo u Kembriđ na otpad i 'teo mi kupiti polovne gume. Šta sad. Duška ošla njome jučer i  sa društvom u bar, zatim spavala kod Kejle, a ja jutros vozo Kiju Sportiđ. Nerade joj tri prozora. Elektronska. Jesam se nekako napeo brez razloga. Vozim poznati ran, nemerem otvoriti prozor, vruće, grijanje radi iako sam sve isključijo. A jebo te nađoh poslije nisko kod lijeve noge neku polugu za off i on za njega. Ugasim ga konačno. Na Westmauntu gužva u dvije samo trake se vozi. A j....m sve po spisku. Otvorim suđenje Karađiču jerbo mu je danas tek od 10 suđenje. Prije toga su baš u toj sudnici opalili na robiju silene 'rvate, njia 6 na 111 godina. Ma žaliće se i poslije godinu kući sa lovom u đepu. Kod Karađiča raspravljaju ko je ubio djete kod Metalke. Ko god je vala je vampir, nakaza. Kada se sjetim djece koju vozim u Busu pa da neko puca na te anđele stvarno nije normalan. Takvi ižđikljaju u ratovima zato imamo gubitak zanja i uništavanja civilizacija. Eto u poruci kojumi posla Rus o starim znanjima mi piše da Dalay Lamini na Himalajima dižu teško kamenje pomoću zvukova truba. Svašta još ima tamo u toj poruci. Da su piramide od cementa, maltera, itd. Umbilivbl.
30.5.2013. 5:19
Da niki konvoj nemere uć brez mog potpisa piše u dokumentu vrhovne komande VRS sa mojim potpisom, veli svjedok na suđenju Mladiću. Dok traje suđenje pročitam u srpskim novinama da je laureat prvog Sterijinog Pozorja 1956-e Pero Kvrgić gost ovogodišnjeg. I ja sam jednom /u predstavi 'Popanšćena Kotrba', tj. 'Pokonirena tikva', slovačkog pozorišta iz Bačkog Petrovca/ zajedno sa znanim glumcima Jugoslavije bio imenovan na spisku glumaca  Pozorja, mislim 87e. I danas ga brižno čuvam. Zamalo i 71- kad je najnagrađeniji pozorišni režiser u Jugi Dejan Mijač namjenski režirao za Pozorje 'Floru gospodia Florijana' pa naglo odustao od nje. Tada sam bio glumac naravno amater kao i uvijek 'Sonje Marinković' i uzeo nas da glumimo hipy pleme, šta li? Pero veli na pitanje: Sa topografske karte nestalo je vaše rodno mesto na Kordunu Srpske Moravice, a vas je tih politika izgurala sa pozorišne scene zbog srpskog porekla... Kako ste tih godina lečili svoju dušu? - Naša istorija puna je krvi, noževa... Mržnja se prenosi s kolena na koleno i eruptira strašnim klanjem svakih nekoliko decenija. Nisam dozvoljavao gorčini da me savlada i preplavi. A od same pomisli da sam za života promenio pet država, a nisam se pomerio iz Hrvatske, dovoljno ilustruje mentalitet naših naroda u ovom delu Balkana. Evo je 6 ujutro. Duška jučer kupila haljinu. Kaže platila svojom viza karticom. Moraću joj refundirati. A šta bi drugo. Jednom se diplomira na fakultetu. Mada mi gorčina neka oko toga se skuplja. Masa naših a i njihovih vjetovatno završenih studenata ne radi to za što su se školovali nego obične poslove za koje neka jaka škola ni ne treba. Bojim se da je studirala amaterski. Vjeće konstatuje u centrima u Doboju i ... pomogli vršenje zločina u Šamcu i Doboju, slušam u 10:47 . Gospodine Stanišiću molim vas da ustanete. Na osnovu... Niste krivi ! Simatoviću isto. Sloboda većinom glasova uz suprotno mišljene sudije Pikar i izdvojeno moje mišljenje. Sloboda uz nadoknadu ili ne. Ko hi je tužijo neka plati oštetu za ležanje u zatvoru. To tako danas bi za Jovicu Stanišića i Franka Simatovića, bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije i bivšeg radnika Službe državne bezbednosti Srbije. Tužilaštvo je tvrdilo da su njih dvojica učesnici udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj prisilno trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa velikih područja u SAO Krajini i SAO Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu u Hrvatskoj i opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most, Zvornik i Trnovo u BiH. Stanišić i Simatović su dodatno bili optuženi da su planirali, naredili ili na druge načine pomagali i podržavali zločine koje su počinile specijalne jedinice.  Veće je danas ustanovilo da su te jedinice počinile zločine deportacije, prisilnog premeštanja i ubistva na brojnim lokacijama u te dve države i da ti zločini predstavljaju progon kao zločin protiv čovečnosti. Međutim, Veće je utvrdilo da Stanišić i Simatović ne mogu biti krivično odgovorni za te zločine.
Evo smo došli od Cvijete. Učio sam Mišu Trigonometriju, sinusnu i Kosinusnu teoremu. On je 11 i razred. Beka me nagovori da vidim šta pišu u ZG :
Stanišić i Simatović su bili optuženi za sudjelovanje u udruženom zločinačkom pothvatu protjerivanja nesrpskog stanovništva s velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine, putem kaznenih djela ubojstava, deportacije, prisilnog premještanja i progona. Na čelu zločinačkog pothvata bio je Slobodan Milošević , a članovi su bili od Milana Martića do Radovana Karadžića. Međutim, kako su optužbe odbačene i obojica oslobođena, tako je sada jedino Hrvatska u Haagu osuđena za udruženi zločinački pothvat na štetu BiH. Posdsjetimo se : Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić osuđeni su za sudjelovanje u udruženom zločinačkom pothvatu etničkog čišćenja Bošnjaka, tadašnjih Muslimana, s područja Hrvatske zajednice a kasnije Hrvatske Republike Herceg-Bosne. Na čelu tog pothvata, prema nepravomoćnoj presudi Haaškog suda, bili su hrvatski predsjednik Franjo Tuđman, ministar obrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko, a cilj im je, tvrdi sud, bio obnavljanje nekadašnje Banovine hrvatske kako bi se ta područja BiH pripojila Hrvatskoj. U Mostaru muk na desnoj a radost na lijevoj strani Neretve. Istočna strana rijeke prepuna je džamija. Ima ih na svakih par stotina metara. S one zapadne strane odgovorili su najvišim crkevnim tornjem kojeg smo ikad vidjeli. Franjevačka crkva smještena je u blizni linije koja je dijelila Hrvate i muslimane za vrijeme rata. Grad koji je prije rata bio sjecište dviju kultura i tri vjere danas je razjedinjen više nego ikada. Srba je ostalo malo. Većinski narod Hrvati su na zapadnoj obali, muslimani na onoj istočnoj. I jedni i drugi će preko mosta samo ako se mora. I zato je presuda iz Haaga, tumače mnogi, još jedan čavao u lijes međuljudskih odnosa u Mostaru. Imotski im je povijesno trn u oku. Tamo je bio sukob Turaka i Mlečana i ondje su zaustavljeni. Granica je određena ispaljivanjem topovske kugle s Hasanaginičine kule
31.5.2013. 5:31
Guske velike lete i gču. Nezadrživo sviće novi dan u Našem ljubljenom Kičineru. Duška spava blaženim snom. Jučer ju je neki zvao za bileng posao i ostavio broj ali ga nemeremo skroz odgonetnuti. Svašta. Suđenje ima samo Mladiću, ali je privatna sjednica pa nemerem slušati šta se radi. Ja jučer dobio penziju od 85$ i sa Šarpovim čekom ukupno 420, a Beka danas 1.250 $ keša dobila. Imamo 5.500 na banki a 25.000 u štednji. Super. skupina iz Srbije se sukobila s policijom, bila krenula na Gazimestan radi obilježavanja 623. godišnjice Kosovske bitke, održane 28. lipnja 1389. godine. Povrijeđeno 40 osoba od kojih je 24 policajca kosovske policije. Kosovski mediji na albanskom jeziku izvješćuju kako je kosovska policija blokirala prolaz skupini poznatoj kao ''Delije'' (navijači srbijanskog kluba Crvena Zvezda) te da je većina policajaca ozlijeđena kamenjem koje je ta skupina bacala na policiju.
1.6.2013. 7:13
Dojde i Junij. Ode Beka raditi. Duška će uskoro ustati jerbo radi od 10 do 17 h sa prekidom na lanč od posne do jedan. Veli da joj idem u neki  SUB da joj kupim onaj dugi sendvič što podsječa na podmornicu pa se tako ti resaturanćići i zovu. Kada smo šetali neku noć do Cvijete sretnemo Dodu na onom sada već duže modernom malom biciklu na kom se rjetko sjedi a neima ni brzine. Stade, pozdravi nas ljubazno. Sada je 10 razred a sin je od Ace i Maje. Velimo Dodiju da ga znamo kada je došao kao mali u Kvebek. Veli on na na malo izvaren jezik. – imao sam dve godina. Ima sestru Bjanku koja je već druga godina dizajna u Torontu, obližnjem milijonskom gradiću. Internet smo premašili za 2 Gb. Neima veze. Sad baš prije nego će Becky otići ustanovimo da je ' Zvučni Zid' sinoć pjevao i svirao tuj blizu nas u ulici Manitou. A je.. ga. Oni su trojica a nastupaju tri puta godišnje u našem Kiču. Ima solista na guitari i ujedno i pjevač koji je duša ansambla. On je došljo iz Apatina. Poznaje sve rock pjesme iz YU pa nas nekolike to razgali. Dođe tako peddesetak ljudi i žena. Djece neima kao na onim zabavama u restoranima kod dvije srpske crkve, Sveta Trojica u Kičeneru  i Sveti Đorđe u zaljepljenom za njega Waterloo-u.  Zajedno imaju 350.000 stanovnika a sa vrlo blizu Kembriđom i 25 km udaljenim Guelfom imamo stanovnika ko cijela država Crna Gora.
3.6.2013. 21:15
Još 20 dana i Ivani godišnjica braka. A koliko nam je bilo dugo čekati da taj dan dojde. I tako vazda. Vrijeme ode ko neka neman. Evo sam uspio zamjeniti sjebane komade luminata i zamjeniti hi zdravim onim poskidanim iz hodnika. Super. Danas je i Duška majstorisala. Ode u fitnis Family pa će poslije da gleda Mayami basketbal. Veli značajno ako pobjede idu u finale. Jebe se meni za Mayami i sve ostalo. Ja od 333 milona stanovnika slabo znam šta ko igra i trenira. Ponekog starog glumca znam i pjevača a ovo novo uopšte ne pratim.
4.6.2013. 7:31
Svjedok mi je poznat. Stalno isti svjedoci i stalno ista priča. Markale pijaca, Srebrenica. Zločin je prvensveno bilo nedemokratsko nailno rušenje  Yuge od strane Europkih i svjetskih fašista, nacista i zlih ljudi klera. Okrenem suđenje Hađiću. Tamo svjedok priča o progonu Srba. Ispitivanju u policijskoj stanici. Useljavanju u kuće u Bačkoj Palanci. Svašta. Okrenem Karađiča. Nova kolegica advokatskog tima je iz Australije. Pas vučijak u apartmanu do nas zavija. Kao da viče ' Nepravda'. Usput gledam malo mapu današnjeg popodnevnog iskrcavanja đaka iz škole kući. To je Ran 298 moga instruktora vožnje autobusa Dejva. Vozio me tuda jednom u obuci. Znam da ima dosta stopova. Moram se dobro pripremiti. Nova članica Karađičevog tima prikazuje fotografiju gdje je jedna svjedokinja Tadič i njena čeraka ranjeni od snajpera i sa čerkom e odatle puzala prema nekom zaklonu. Zamislite vi to istrgnuto iz kontesta‚rata i sličnih priča kao opravdanja za zločin. Nimalo ljudski. Zamislite sada da neko puca na majku i ćerku u Kičineru i one pužu krvave po ulici našega ljubljenog grada.
To bi bio šok samo prikazati kao performans. Možda bi uspjelo osvjestiti ovaj svijet šta su nam njihpove vođe uradile sa domovinom. Mogao je raspad biti i mirnim demokratskim putem bez otimačine, nešto kao Norveška i Švedska ili Češka i Sovačka. Ali ne Zugoslavija je morala nekome da plati za slobodu koju smo imali, za folklor, za muziku, nasmijane face, ne znam više ni ja više šta smo skrivili bolesnim umovima. Priče Tužmana i ostalih manijaka separatista su takove da ispada da smo živjeliu nekom mračnom srednjem vijeku đe su ljudi masovno žestoko patili za slobodom. A imali smo slobode na Europskoj visini, naravno za normalne ljude a ne naciste. Otići đe oš u svijet, raditi, vratiti se. Imati kuću i firmu sa 20-ak radnika. Ja sam kao student sa svojih 20 godina bio na exkurziji u Parizu sa Pedagoškom školom. Mogao sam ostati preko ljeta ili zauvjek ali mi se nije dalo. Ljepši mi je bio moj Travnik. Kažem moj. Kako sam se prevario. On je i dalje moj ali ja nisam njegov. Nešto kao naš poznanik koji sa ženom ne živi više od 6 godina a kada je spomene vazda kaže ' Moja Sanja'. Čuva joj kera, popravlja auta, studira djecu, itd.
Ovi na suđenju prelaze na Hrasno i snajperskim djelovanjima tamo. Sinoć pregledamo i samo smo 4 Gb prešli preko ugovorenih 60 mjesečno. Parket, to jest luminat se cakli. Jupyyyy. Beka ode raditi od 8 a Dula blaženo spava. Vani je svježe hladno. Brrr. Oko 6 stepeni. Na stotine ako ne i hiljade sam vidio snimaka od snajpera a ovo ulazno u tendu kafane nije od metka. Okrenem Hađiča. Ja sam vidio i spisak oko 20 ubijenih u Lovasu. General Aranđelović vam je rekao da su ubijeni u odmazdi za nekog vojnika čija smrt nikada nije objavljena pa smatram da se nije ni desilo jer nikada poslije to nisu ni spomenuli veli svjedok. Danas ću krišom napraviti stalažu iznad zamrzivača. Neka ima bar dvije police jer se na kaunteru kuhinje svašta nakupilo. A tek špajz ili ostava. Krcato. Zašto ljudima treba toliko stvari. Duškin omar je prepun. Sve ispada van. Ja se sjetim moga ormara za studentskih dana. Smiješno. Neki Srbi su išli u Palanku da prenoće. Da se stvori neka psihoza. Da nemaju sigurnosti na području Iloka, veli svjedok lalinskim naglaskomm. Expres Politika je objavila kako je 11 Srba ubijeno i da su izloženi na trgu što je bila laž, veli gospon Kraljević. Neima ni tužiteljka pitanja. Ode on. Tamo je za danas kraj. Okrenem prvu sudnicu. Tamo veli svjedok koliko ja znam jedan je zarobljenik oteo pušku i ubio srpskog policajca a nekoliko ranio našta su svi zarobljeni okolo pobijeni. Ja sam pukovnika Blagojevića ivještavao šta se dešavalo.
 Nekoliko smo puta bili sami u njegovoj kancelariji. Ode i on. I tamo kraj za danas. Usput skiciram kartu mojega popodnevnog 'rana'-a. Okrenem Karađiča. Još mu je svedok onaj stručnjak za metke  balistiku. On zaista dobro parira tužiteljki. Ona pominje 18 Nov 94-e. Porjeklo vatre je bilo vojska bosanskih Srba. Francuski bataljon je uzvratio kalibrom 14.6. Stavim naočale sa samo jednim staklom jer sam hi nagazijo u snježnoj oluji kada su mi ispale na parkingu pri izlsku iz avta. Našao sam hi poslije par dana kada se snijeg mao otopijo okonašega parkinga br 75. Pokušavam shvatiti kako je ljudima koji gledaju samo na jedno oko. 560566 je dokazni dokument za taj slučaj. Iz Oktobra 94-e sa otvaranje vatre po tramvaju. Kiz I zgrade Izvršnof Vijeća su pucali i jasno je da su pod ispaljeni velikim uglom i veliki stub prašine je dokaz da su opaljeni sa malog rastojanja ispaljeni.  To sam mnogo puta iskusio. Tužiteljka nabraja uglove i vrti rukama pa pita koji su to uglovi. On veli 45 i 60 stepeni. A sa srpskih bi trag bio bliži zemlji i ne bi prelazio ni 10 °, a ne do vrh transportera kako se vidi na snimku veli Poparić. Sa 6 upadnih uglova uvjek je pokazivalo prema srpskim položajima. Pola zgrade su držali jedni a pola drugi veli svjedok. Ako su UN vojaci antene zaboli u kratere to dokazuje da je metak ušao u tlo pod velikim uglom. Pod malim bi samo zaparalo teren i antene nebi stajale.  Popiću čaj koji sam pripremio kada sam kuvao kafu našoj Beki. Ode obučena ko doktorica. Kada perem veš za nju obično su to samo te uniforme raznih boja sa ve izrezom na bluzi. Evo malo vijesti a pustiću si i TNT radijo iz Travnika.
    Министар спољних послова Словачке је још једном упутио позив Николићу да присуствује самиту шефова држава и влада централне и источне Европе, који ће бити одржан следеће седмице у Братислави.Како је напоменуо, иако ће на самиту бити присутни и представници привремених институција из Приштине, неће бити истакнута застава такозване „Републике Косово", нити натписа „Косово", већ ће само бити истакнута имена и презимена присутних. U Travniku kino u Centru za Kulturu, bivši Dom JNA. Karta 4 marke. Ono kino staro ne radi od 91-e.
Пети дан не јењавају крвави протести широм Турске, у којима су погинуле две особе, а више од 1.700 људи рањено. Полиција јутрос у Анкари употребила сузавац, водене топове и гумене метке да растера демонстранате. Јавно сектор у штрајку.  Друга жртва је 22-годишњи Абдулах Комерт, који је убијен хицем из ватреног оружја у главу у провинцији Хатај, на југу земље, јавила је приватна телевизија НТВ. Комерт је био припадник омладинског крила опозиционе Народне републиканске странке. Tako se to radi, treba njih dok su mali. Bio jejedan vic o tome kad čoek koga je udaro voz lupa po uzavrelom čajniku koji je počeo da pišti. Pozorje završeno. Svjetla se pogasila. Kada se samo sjetim mojeg učešća u starom pozorištu u Novom Sadu. Bio sam amater kao i uvijek a pozajmili nas u Srpsko Narodno za predtavu 'Flora Gospodina Florijana'. Ev ovaj put 58 Pozorje. Conja je igrao, 72- mislim, u 'Kuća Oplakana'. Стеријине награде за глумачка остварења припале су Небојши Дугалићу за улогу Хаџи Замфира у представи "Зона Замфирова", Саши Торлаковићу за улогу Томаса Мана у представи "Чаробњак", затим Јасни Ђуричић за улогу Ирине Николајевне Аркадине у представи "Галеб" и Ивану Босиљчићу за улогу Манета у "Зони Замфировој".
5.6.2013. 8:32
Završi neki svjedok. Sada neki crnac ispituje neku ženu. Prikazuje snimak iz Potočara u Julu 95-e u kojem vidimo kolonu muških zarobljenih Muslimana kako prolazi pored nekih kamiona a zatim i kolonu žena. Moram odrezati nokte i probati odjelo ili crni sakao i bele lače. Ne znam. Uglavnom ću obuti moje crne cipele za koje lani dadoh preko 100 $.   Okrenem suđenje Karađiču. Neki zaštićeni svjedok kaže nama je to bilo nametnuto a vi samo navogite šta je rekao Krađić ili Krajišnik. Tužilac ga handri da nije on jedin svjedok koji je ovdje bijo, pa sudija se umješa i veli tužitelju rasitni malo. Oma se pomočni čičkavi advokat uz klasični zapadnjački osmjeh koji mi ne gajimo, doduše sam ja počeo da se kezim iza volana busa, a i na slici moje profesionalne kartice sam se tako iskezijo da se ne prepoznajem, umješa kako tužijocu nije to baš pametno itd.  Duška je ustala. Sprema se za svečanost. Univerzitetska diploma je od danas u njenom vlasništvu. Znam koliko to znači. To ostaje za cio život. Bar kod nas sa Balkana. I dan danas se te titule magistar i doktror, profesor  izgovaraju na Tv, radiju, pišu u štampi ispred imena navedenih osoba što im u narodu diže 'reyting',i važnost. Pauza na sudženju. Nebih rekao da su bili isti tim sa Arkanom i Markom Pavlovićem ali ista interesna grupa, da. Završiše za danas. Popoijem malo čaja i zagrizem u zeleni limun. Uf. Spojio sam sinoć kućni telefon direktno sa modemom pa proradi. Navio sam Rodžers iza ponoći i gle, rade. Neka se žena navila ko mašina. Beka zovne Dušku da pomogne. Dadoh joj inicijativu i kada reče isključi kabl iz zida i daj ga meni, zatim ga ulkjuči u modem. Da ali sada neće onaj u spavačoj raditi a nekad baš zatreba.
6.6.2013. 6:41
Od osnivanja do izbijanja rata rad je bijo zamrznut do Aprila 92-e je bilo dobro ali poslije do Septembra je bilo teško, veli svjedok Karađiću. Vaš stav je bio kroz vašu naredbu da se sa civilima i zarobljenicima postupa po ženevskoj konvenciji. Sa Muslimanima bi živjeli zajedno. Da li sam ja imao genocidne namjere. Ne, veli svjedok. Kada sam saznao da su ljudi iz Kozluka otišli kako sam ja to primio. Bili ste tužni. Dovođenje Pandurovića za komadanta je bilo stabilizirajuće i da se naoružani ljudi ne mogu šetati po Zvorničkoj opštini. Pauza na sudženju. Jučer smo bili na promociji fakulteta Lorije na kom je Duška primila diplomu u General Sajens. Bilo je tušan'. Trajalo je baš dugo a došla i njena naj prijateljica je Kejla sa mužem i sestrom. Odoh raditi moj ran. A popodne drugi. Sija.
Vozio sam 244 i evo me nazad. Okrenem vesti Tv Bg. Između 2 i 3 hiljade pasa lutalica je u Nišu posvude. Ugrizli čoeka kada je spašavo jedno dijete od njih. Svašta. Hvataju ih i leče, čipuju i vračaju đe su hi ufatili. Svašta još.
7.6.2013. 5:36
Legao kasno a ustao tako rano. Već sam se i okupao i oprao kosu. Tako je to kad se ostari. Spavaš na parčiće. Nitko to ne razumije. Itd.
Sreća ima ovih suđenja još. Slušam a ne slušam. Pravim se aktivan. Jučer sam malo učio matemetiku Jovinog sina Mišu. Pametan je ali neće. Prije toga sam podučavao starijeg sina Kristijana, Kiću, a prije toga ćerku Jokicu, Joku.  Znamo se još iz Kvebeka kada su oni došli 98 –e ili 99-e. Ja im malo pomogao oko snalaženja u novoj sredini, prevezao koješta autom u zimi vazda snjegom zavejanom Kvebek Citiju. Ala tamo snjeg zimi pada.
Po 4 metera najmanje svake zimne sezone. Slušam suđenje na originalnim jezicima. Neka žena plava ravne kose sa naočalama čita na engleskom depeše u kojima pominje neke zločine prema Srbima.  Silovane srpkinje su bile prisutne na konferenciji u Bg koju je organizovala miss Biljana Plavšić, veli svjedok. Što god on počne ona ga prekine. On napominje oko 2.400 srpskih žrtava u okolini Srebrenice. Mislim da je svjedok Mačar a ona uporno viče Mečar. Ma ne da mu da priča. Sudija se umješa i veli mu, - daj više odgovori. On kaže da je neka depeša nastala kao produkt emisije na Tv kada je majka ljubi lobanju mrtvog sina Srbina, a tada je rečeno je da je to zločin Srba nad Muslimanima. Karađić viče da transkript nije dobar. Treba pisati 'Jedan od inspektora' a ne jedan od kamermana. Ona spominje Avgust 02-e i naš Vlašić i Koričanske Stjene. On veli da je za to saznao u Septembru u Bjeljini. Pita ga ona šta je uradio povodom tog zločina /ubijeno preko 200 ljudi /Muslimana/ iz kolone i bačeno niz stjene/. On veli da je Ministar Stanišić tražio odmah istragu od centra Banja Luka. Ja sam vodio akciju protiv 'Žutih Osa' / srpska paravojna jedinica/. Ona veli pa ništa nijesi učinio za Vlašić. A on veli pa BL je to radila. Ona ga uporno handri i tiho viče, 'natin is dan'. On pita šta je pitanje.  I kaže nije bilo moja nadležnost. Ona ga prikida. On jope tiho jetko viče mogu li završiti. U Martu viče ona... jetko i kroz zube. Lupa prstima po stolu. U Novembru smo bili u BL i tada nije došlo do sastanka zbog propusta centra BL, velo on. Tada smo produžili za Prijedor.  Nijesmo imali sredstava pa sm skratili i u Prijedoru nismo imali sastanka zbog Drljače pa smo se vratili u Bjeljinu. Na taj predmet sam se vratio u Martu. 'Natinin iz dan', jope ona prstom u sto bode. Pa jope 'natin voz dan'. Pitanje, veli on. Ona jope natin is dan. On jope da je ustanovljeno da su to vojaci uradili i da je to nadležnost vojske bila. Zatvoriše sjednicu, pa otvoriše da bi sudija reko, 'Pauza'.
Ustala Beka. Samo je 11°C. Skuham joj kafu. I ona ide raditi.  Okrenem sudnicu 1. Mladić se oće konsultovati sa advokatom, sudija mu veli, -može ako budeš govorijo tihim glasom. Pričaju o Petrovićevoj video traci. Jedem uštipke sa ajvarom. Davim se. Dodajem si žute kriške sira.
Popodne nađem da je u Turskoj i Nobelovac sa demonstrantima. Valjda. Evo čitajte.; - On order to make sense of the protests in Taksim Square, in Istanbul, this week, and to understand those brave people who are out on the street, fighting against the police and choking on tear gas, I’d like to share a personal story. In my memoir, “Istanbul,” I wrote about how my whole family used to live in the flats that made up the writer Orhan Pamuk apartment block, in Nişantaşı. In front of this building stood a fifty-year-old chestnut tree, which is thankfully still there. In 1957, the municipality decided to cut the tree down in order to widen the street. The presumptuous bureaucrats and authoritarian governors ignored the neighborhood’s opposition. When the time came for the tree to be cut down, our family spent the whole day and night out on the street, taking turns guarding it. In this way, we not only protected our tree but also created a shared memory, which the whole family still looks back on with pleasure, and which binds us all together.
8.6.2013. 8:00
Subota. Ne radimo danas. Jupiiiiiiii. Ladno, neđe oko 11°C. Okupah se stavih novi toilet papir, curice potrošile sve. Odvezao sam ih, Dušku i Wilsoničku i Kety u grad. Neće uzimati kola da mogu popiti koje piće. Vratile su se ko zna kada. Imamo veliku spužvu debljine 10 cm koju Duška čuva ispod l dušeka na njenom  dubl krevetu. Zgodna je za spavanje u kampu i njenu raju na podu sobe kad joj dođu na spavanje. Svratio sam avtobusom do Damira prije popodnevne vožnje. Hodam po izlasku iz njega veoma važnim korako. Častim, vičem. Germa je sa njim tamo u toj maloj piceriji napravljenoj na zagrađenoj terasi Damirove kuće. Bosna i Hercegovina vodi sa 3 nula. Smiju se. Neće ništa da piju. Uzmem sok. Popričamo malo i ja odoh da vratim uglavnom maturante u ulicu Aktiva i Isaijah. Poslije nastavim po male đake u Kanri Hils. Oni su đavli. Zamislite da slušate istovremeno 50 raznih radio stanica.  Navikao sam. Ko bi tim anđelćićima mogao odoliti. Spoznam po imenima iz spiska koji sam iz dosade jutros prelistavao jer sam krenuo veoma rano da su sem male Ajle među njima i još dvije curice naše gore list negdje iz  bivše Yugoslavije.  Nesmijem sovati. Kako i nebi kad mi se ubaci trak ispred mene đe nemere ni mala Honda stati. Ja djecu odbacio u školu i čeko na crveno da se sa Kantri Hilsa uključim na Blims. Nisam stao do same crte da bi neki veći kamijon ili bus mogao ući pored mog velikog žutog avtovusa. Zeleno nikako da se upali. Ja se odlučih približiti crti. Navodno imaju senzori pa kad si blizu crte on te osjeti i požuri sa promjenom na semaforu. Sa desne strane se stvori ono čudo na 4 točka sa malom prikolicom zavarenom na leđima. Ima hi ko blata i na njima policija najviše zarađuje. Brzi su, udobni, stabilni. Skoči dakle srebreno sivi trak sa desna pa pred mene i na crveno izleti na po Blimsa pa u rikverc prema meni. Da je nešto naišlo eto ti belaj. Ja budale. Ja se prepo da neće udariti u bus i ubacim u rikverc a on ukoči na milimetar ispred mene. U zadnjem staklu vidim sjenu neke šake sa srednjim isturenim prstom. Upali se zeleno i ode ljevo velikom brzinom. Ja svašta. Nisam stigao ni progovoriti a kamo li sovati.
Nađem na Internete Hlas L'udu: Podľa najnovšieho sčítania obyvateľstva, ktoré sa uskutočnilo v októbri 2011, v Srbsku dnes žije 52 750 Slovákov. Vzhľadom na túto skutočnosť možno konštatovať, že asi 10 percent príslušníkov slovenskej národnostnej menšiny žije práve v Starej Pazove – 5 212.  Na základe výsledkov zverejnených v brožúrke o národnostnej príslušnosti (údaje podľa [...]  taj sam jezik usavršio tek poslije tri i po godine boravka međ Slovaci u Bačkom Petrovcu. Simpaticke. Da sam se u Slovačkoj osjećao lijepo i slobodno kao kod kuće. Interesting. Very. Sjedim za stolićem na točkove i putujem svijetom. Radio sam u francuskoj školi kao prof supleant u Kvebeku 4 godine i redovan 2 u Kičineru, to jest Kembridžu jer joj e adresa Maple Growe, Cambridhe a na Sprotvordu je kod velike fabrike Toyota. Treba bi nešto i na fr da ubačim. A šta?
9.6.2013. 10:09
 Sinoć nam rođo Janjušević bio sa ženom Jasnom na večeri povodom Duškine diplome. Bilo je lepo. Popismo malo viskija a rodžo pivu, Laško.
Šta ima danas čitam u RTS: Пет стотина европских "џихад туриста" отишло у Сирију да уче "занат убијања", а онда се с прстом на обарачу вратили кући, упозорава немачки министар Ханс Петер Фридрих. Москва прошле године хтела да уклони Асада са места председника Сирије и помогне побуњеницима, али је Запад то игнорисао, рекао фински дипломата Марти Ахтисари.
Шта је најпаметније учинити кад се истурено војно одељење једне мале земље нађе на висоравни где с једне стране стоје Асад, Хезболах и могуће нуклеарни Иран, с друге нервозни и дефинитивно нуклеарни Израел, што потенцијално значи и Америка, с треће Турска с пробуђеним империјалним рефлексом, с четврте Русија, којој је доста да је Запад понижава и када конструктивно мисли и када не, а с пете твоји властити савезници (Велика Британија!) спремају се да иза твојих леђа пумпају ново оружје у непрозирне фронтове сиријског грађанског рата? Одговор је једноставан: У таквој ситуацији, треба се што пре вратити кући.  "Само без свечане предаје дужности Хезболаху, момци!", горко коментарише аустријски Пресе повлачење националног УН-контингента с Голана.
10.6.2013. 6:42
Sinoć oko pola 7 krenemo pješke ja i Beka do Jove i Cvijete. Oni su ok 2 km od nas u ulici Treynor. Zateknemo ih pred kućom. Jovo odlazi da radi iako je Nedelja. Veli da završi neki ulaz. Radi kod 'Savić Homs' i dobro zaradi ali ostaje i do 3 ujutro kad zatreba i cijelu noć. Držao sam držao 2 sata instrukcije matematike njihovom sinu Miši, a u podne mi je bio Mićo. Popravio je ocjenu na 76%. Upalim komputer pa slušam suđenje Karadžiću. Svjedok je neki sjedi dugokosi sa jednodnevnom bradom. Stranac je i tužiteljka ga pita svašta nešto provokativno kako on to ocjenjuje. Te jel' Karađiča spojio sa Lepenom. Veli jest i Brižit Bardo sa društvom za zaštitu životinja. Pa ga pita jel se satao tamo sa tim zločincima. Srpski narod su demonizirali i postavili kao kolektivne zločince, odgovara on. Ja imam diplomu novinara i znam kako štampa funkcionira. Od upitnika u prvom članku da li je bilo 8.000 ubijenih je postao ubrzo uskličnik. Ono što je napisano nije sveto pismo nego ga treba analizirati, a rat u Jugoslaviji je bio labaroatorija za kasnije ratove, Libija itd. Evo me nazad sa vožnje. Kišilo je i brisači škripaše cijelo vrijeme. Navijem si moj radijo kojega vežem oko vrata jer bus 199 kao i mnogi drugi neima nikog radija ili ima koji ne radi.  Mene susret sa djecom svih uzrasta uvijek razveseli i podmladi. Prvu turu sam vozio pretežno maturante. Oni su ozbiljni ali vedri i nasmijani. Mladost. To neponovljivo rahat doba. Poslije one male vražiće što neprestano galame i melju. Pjevam im 'Frer Žak'. Naročito vole ono na kraju , 'Bm, bam bom. Dr Karažić je bio tamo i postao sam ministar obrane, veli svjedok Kovačević jer je na moje pitanje rekao da glavni štab VRS nema ništa protiv. Završi se ovo sudženje i pogledam ostala dva, Mladiću i  Hadžiću. I oni su također za danas završeni. Šta je sve za danas završeno. Mnogima na zemaljskoj kuglici danas završava bitisanje. Mnogi sjutrašnjeg dana neće vidjeti. To je tako normalno a mladi nadiru u praznine. Tako jednog dana i ja ću otići a drugi će voziti bus i predavazi matematiku. Akcija 18+ u Srednjebosanskom kantonu. Kontrola prometa i prodaje alkohola. Kam sreće da je bilo vako u nas na Balkanu kao ovdje. Neima pit jeftino i svuda prodavnice sa šišama alko pića. Neima. Ovdje možeš kupiti alko napitke samo i LCBO, liker storovima koji su dobro blindirani i kratko rade. Nedeljom do 17 h samo. Ima i prodavnica piva gdje ima samo pivo i ništa drugo. Poneki kačket ili majica sa pivarskim natpisima. Da su Kanadžani snabdjeveni kao mi i da svaki peče svoju rakiju ni oni nebi imali autoputeva i školskih autobusa.
 
Naš ljubljeni Travnik i rijeka Lašva.

Gradić Travnik.

Najdem na Fejsu Miletove slike. Mile je Harmonikaš brez premca u Čaršiji. Sada je pemzioner ali u Kafani kod Hatka drži spremnu harmošku.

Ulaz sa istoka okle su Turci došli i porobili ovaj stari grad i tvrđavu na brdu oko 1455-e godine .
11.6.2013. 7:11
Kad je brod krenuo za Osjek prolazio je pored Bjelog Brda na kojem su bili Srbi. Sagnuli smo se da nas ne ubiju. Prikazuju na video neki dugi šleper pun ljudi. Ništa nam nije ostalo nego skakati u Dunav. Na most se nije moglo. Sve je bilo u srpskim ruama, Dalj, Borovo itd. Muža nisam vidjela od tada. Poubijani su u Erdutu, bačeni u bunar, 20 komada, svjedoči gospođa Titl.nabraja neka imena ali ne može se sjetiti sviju. Ovo je sa suđenja Hađiću. Prikazuju i njega. Odoh raditi. Imam vožnje do dvije škole ujutro i dvije popodne. Beka ode raditi od 7 do pola tri popodne. Dula spava blaženim snom. Čeka 19 Juli da radi na koleđu. Imaće 16 sati nedeljno. Maloprije dok je Beka bila još u stanu smo slušali svjedočenje jednog generala na suđenju Karađiču. Spominje da je Milošević bijo uvijek na strani Mladića kada bi se posvađao sa Karađičem. Odoh ja u ulicu Ardelt odakle krećem u Aktivu na 2 stopa pa po one manje jako nedisciplinovane đake na Iru. Mlađe su u Erdutu ubijali a starije poslali za Osijek dodaje svjedokinja.
12.6.2013. 7:07
Vdran mi na vezi. Piše na Skajpu kojega sve manje koristimo da je u Bg  festival književnika 'Krokodil'. I Muharem Bazdulj je ove godine gost. Lani sam prisustvovao i vidijo da ja nijesam baš neki pisac ali neka. Pisti, ploviti, disati  i jebati se mora. Pustih malo sudženja. Kara završi sa pauzom, Hadžiču neima ili je privatno a Mladiću je zaštićeni svjedok. Odoh ja na ran 152. Baj. Toplo je i sunčano.
Nađem u novinama Sarajevskim, Haški optuženik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj svjedočio na suđenju Radovanu Karadžiću pred haškim Tribunalom, da je cilj te stranke formiranje Velike Srbije u kojoj bi postojalo "nacionalno jedinstvo i bratska sloga Srba-pravoslavaca, Srba-katolika, Srba-muslimana i Srba-ateista". Šešelj je, kao svjedok Karadžićeve odbrane, ponovio da bi u tu Veliku Srbiju ušli veliki dijelovi Hrvatske, uz "srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Makedoniju, srpsku Crna Goru". Vala je preter'o velim ja. Sa sadašnjim predsjednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Šešelj je, kako je izjavio, "sve zajedno radio" tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, i rekao: "Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik". Za potpredsjednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića kazao je da je bio "dobrovoljac SRS kod Slavka Aleksića na Jevrejskom groblju" u Sarajevu i da je zatim radio na TV Pale. Šešelju, koji je u sudskom pritvoru od februara 2003, kada se dobrovoljno predao, Tribunal će 30. oktobra izreći presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. Sudi mu se 10 punih godina, dodajem jope ja. Svašta ne svetu. A, dopisujem iz novina; Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. Tadašnji predsjednik Srbije Slobodan Milošević pružio je, po Šešeljevim riječima, ključnu pomoć Srbima u Hrvatskoj i BiH. "Bez pomoći Srbije, ni Republika Srpska, ni Republika Srpska Krajina ne bi mogle opstati", ocijenio je Šešelj, uz opasku da oslobađajuće presude izrečene generalu Momčilu Perišiću i zvaničnicima SDB Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića Frenkija pokazuju da ni Tribunal tu pomoć "nije inkriminisao". Šešelj je potvrdio da je "100 dobrovoljaca SRS" učestvovalo u napadu na Zvornik, ali "pod komandom JNA", čije su specijalne jedinice "nosile crvene beretke". "Mi smo mislili da je to Frenki, a posle smo saznali da je JNA... Meni je bilo pogodno da napadnem Frenkija", rekao je Šešelj. Za Žute ose, kako je kazao, naknadno je saznao da su bili pod kontrolom "vojne službe bezbednosti". Ražnatovića su, po Šešelju, za napad na Zvornik platile lokalne srpske vlasti, a grad su "oslobodili" JNA i dobrovoljci SRS, pošto su "arkanovci" to pokušali i "dobili po nosu". Odgovarajući na dodatna pitanja Karadžića, Šešelj je tvrdio da Karadžić nije imao nikakvog uticaja na napad na Zvornik, za razliku od Biljane Plavšić, po čijoj je preporuci pozvana Ražnatovićeva paravojska i koju je nazvao "ludom ženom". "Pozivao sam Muslimane da se ne upuštaju u rat sa Srbima, da će najviše stradati. I stradali su - od 100.000 žrtava, 50.000-60.000 su Muslimani. Hteo sam da ih odvratim od rata i otcepljenja BiH... Nije se bez volje Srba mogla BiH otcepiti od SFRJ... Moje pretnje bile su sračunate da ne dođe do rata", rekao je Šešelj.
Jednom davno, stari Cherokee je svojem unuku ispričao poučnu priču:
"Unutar svakog čovjeka vodi se bitka, poput borbe između dva vuka… Jedan vuk predstavlja zlo – bijes, zavist, ljubomoru, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivnju, grijeh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos... Drugi vuk predstavlja dobro – radost, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, srdačnost, darežljivost, istinu, suosjećanje, vjeru…Mali Indijanac se nakratko zamisli te ga zapita: Koji vuk na kraju pobijedi? Stari Cherokee mu na to odgovori: Pobjeđuje onaj kojeg hraniš!".  Stavim ovo na FB a tamo pročitam Nurinu istinitu anegdotu. Nura je Književnica i majka Muharema Bazdulja a supruga mog školskog 12 godina druga Dr Saliha koji je također dobar pisac. Vidjeli smo se ljetos nakratko u Travniku. Dakle: Dolazi bakica u Travničku apoteku i kupi lijek. Nakon pola sata se vrati i ljubazno kaže:
- Ja neću ovaj lijek. Molim vas da ga zamijenite za drugi ili mi vratite novac.
- Zašto? - ljubazno će apotekarka. - Zato što sam pročitala uputstvo i tamo piše da ga trudnice ne smiju piti. - Za koga je lijek? - apotekarka pita, također ljubazno. - Za mene - kaže bakica. - Koliko imate godina? - apotekarka je sad pomalo drska. - 86. Glas apotekarrke osim drskosti sad boji i ironija, pa i doza sarkazma: - Ne misliete, valjda, da ste vi trudni? Bakica ostaje jednako mirna i srdačna. - Naravno da je i svakoj budali jasno da ja u ovim godinama čak ni teoretski ne mogu biti trudna. Ali bi također svako trebao znati da sa lijekom koji ne smiju uzimati trudnice nešto nije u redu...Jah velim ja vjerovatno na nekom od ljudskih jezika staro ime Boga.Nura mi je poslala par knjiga a i Caky. I jednu Muharemovu koju pozajmih Svjetlani u Bg. Ceca ili Teta je naša naj drugarica iz Gimnazije. Završila je medicinu i tradicionalnu čak. Muž joj je znani glumac Krivokapič Miodrag a i mlađi sim Bojan. Gledali smo ga u Pokojniku na koji me Miodrag uveo. Evo šta Nura napisa na FB; Kada smo mladi, te ljepote nismo ni svjesni. U mladosti nas uče da budemo skromni i mudri, dobri i pametni, da rano legnemo i rano ustajemo, da ne gledamo tuđe cure/moke, da nam ne padne na um ukrasti, slagati, da se ne odajemo porocina (iako smo to od njih samih vidjeli i naučli), da opraštamo naprijatelju, da sve činimo za svoje bližnje, za prijatelje. Ali nas niko ne uči da smo mladi samo kratko i da je mladost jedna velika sreća i vrijednost, da joj se predamo sasvim i do kraja. Upropastimo mladost strahom od starijih, trkom za školom, fakultetom, poslom, tako prolete nejljepše godine mladalačke sreće.. a mi shvatimo šta je mladost tek kad nas napusti zauvijek pa onda mi postajemo oni koji truju mladost onima što su tek postali mladi. I ona se ponaša kao naša Teta. Svima djeli savjete i na svašta misli. Čak i ona je doktorica. Oću reći završila je medicinski fakultet. Njenu majku, dakle Muharemovu baku,  je ubila granata u Sarajevu.

Stari grad koji je porobio isti onaj vojskovođa koji osvoji 1450-e Carigrad.
13.6.2013. 7:10
Na suđenju Karađiču najaviše pauzu od 45 minuta. Nastaviće u 1:20. Suđenja nijesu direktna no sa zadrškom od pola sahata. Okrenem Hadžića. Tamo je privatna sjednica. A ovo sad slušam od zaštićenog svjedoka čiji glas je normalan a ne kao prije iskvaren pa se ništa nije moglo razumjeti šta govori da je Bataljon UN napustio Bosnu. Video rekorderi, mašine za veš, nabraja sudija i pita da li je Puk VRS dobio neke od ovih zapljenenih sredstava. Sve što je ostalo u Kasabi od UN čini ratni plen VRS čita on neki dokument. Tako su tamo ostala 2 vozila.  Zvoni telefon. Vazda ljubazna Kristina zove da jope vozim ran 152. Odoh.
Tv Bg. Poplave Dunava od Bezdana pa nadole. Voda pred bolnicom u kojoj je 150 nepomičnih.  Pekao sam palačinke i jeo 4 oma. Nađem bureka i jednu šniclu od Nedeljne večere sa Bogdanom i Jasnom. Dali Duški 200 $ na poklon. Odspavao sam od 11 do 13h. Idem sada popodne na ran 74. Muž Izbo ženu u sigurnoj kući i povrjedio sopstveno dijete. Užas. Tražili su od policije zaštitu ali ... . svaki dan oko 50 žena traži zaštitu. 80.000 tona žita nestalo iz silosa. 50 krivičnih prijava je podnio do sada direktor robnih rezervi. Odoh ja. Baj. Bana prodala 175 miliona Evra da ublaži inflciju. Štrajk železničara prijeti zbog smanjenih subvencija.
14.6.2013. 10:53
Ostvaruje li se mračna orvelovska vizija da je svaki čovjek na planetu pod prismotrom Velikog brata? To je potvrdio Edward Snowden, bivši američki obavještajac koji je hrabro upozorio građane na zloporabe digitalne tehnologije u rukama nemoralne vlade. Shvativši pokvarenost sustava koji služi, 30-godišnjak je odlučio progovoriti o špijuniranju običnih ljudi i kontroliranju njihovih života. Nisu samo vlade, teroristi, vojske i obavještajne strukture predmet nadzora, nego i obični ljudi. Snowdenu je za vjerovati, jer je kao službenik CIA-e i NSA-e i sam prisluškivao brojne građane pa zna kakve su mogućnosti moderne tehnologije. Svi smo pod nadzorom? Snowden je iz svog skloništa u Hong Kongu upoznao javnost sa strogo čuvanom tajnom: američka Nacionalna sigurnosna agencija od 2007. koristi nezamislivo jak računalni sustav za nadzor svih i svačijih telekomunikacijskih aktivnosti na planetu.  Tim sustavom elektronskog nadzora, pod imenom PRISM, moguće je kontrolirati sve korisnike društvenih mreža i servisa poput Facebooka, Twittera, Google plusa, AOL-a Skypea i YouTubea. Također, PRISM omogućava pristup svim telefonskim razgovorima, sms-ima, mms-ima, chat porukama i elektronskoj pošti. Zajedno s PRISM-om, Amerikanci koriste izuzetno moćan računalni program, nazvan Boundless Informant (Bezgranični doušnik). To, a ja na FB stavljao i po 200 photographija odjednom. Ala su upoznali Kičinersku dokolicu. Saću još više.
17.6.2013. 6:46
Ko je taj Tošo, pita svjedoka neko iz sudnice Mladiću. To je Tolimor veli on. I svjedok je General. Mene je General Mladić oslpvljavao sa 'Šefe' ili 'Keser'.To je skraćeno od vašeg prezimena veli tužilac u crnom. Odoh ja raditi. Imam dabnas onaj ran 244 kao i svaki Petak i Ponedeljak. Neko ide na pecanje a ja ga uspješno mjenjam. Sija.
18.6.2013. 6:50
Evo oblačno. Jučer sam cio dan lutao. Prvo vožnja 244 pa kući po dokumenta pa na penzijsko. Nemogu mi omoći jer neimam kopletan dokument o povratu taxe. Odem prije toga i vratim kabl H što spaja kompjuter sa TV.  Bijo 56 $. E neš veli prodavačica ako mi komputer reče suprotno jerbo si prešo mjesec dana kako si ga kupijo. E oče, reče joj on i dade mi pare na onu istu karticu Masters koju obilno upotrebljavamo nebi li prešli bar tisuću dolara jer na je tada bemzin 8 centi jeftiniji po litri i tako se varakajući uštedimo bar 200 $ godišnje što nekad iznosi i mjesec dana portošnje goriva. Evo ovaj May smo imali oko  220.
             Uključm malo suđenje Mladiću jerbo žurimo ja i Beki. Ona će me odbacti a onda ona ode raditi 4 sata u PT Free bolnicu. Duška je jučer otišla na ispraćaj neke cure što inače živi u Londonu Ingland đe prvo putuje da vidi rodbinu, a polije leti za Australiju na naki poso. Vala omladino napred, kad mi nijesmo mogli. Đe li će naša Dula. Veli prvo u Austarliju na Koap, program studija koji joj traži posao, a onda veli u Otawu. Pa sretno Duly naša. Mi smo izvještaj oma napravili kaže General svjedok. Dobili smo naređenje od Generala Mladića, 'Krivaja 95'. Odmah sam ih radijo ali ne znam baš veli svjedok jesma li ovaj uradio prije ili poslije naređenja Krivaja. Advokat tihim glaso najavljuje naki video od par sekundi. Mladić priča kako je nekom prošao metak kroz glavu i osta živ. Na videu naš K&W lokalni biznismen Lešić sjedi odmah do Mladića. Baš me iznenadijo. Ovo je 'Srebrenička snimka' veli tužilac 16 Jula 95-e na Vojnomedicinskoj akademiji, a snimak smo dobili od jednog srbina iz Kanade. Pa jest Lešić se lijepo vidi sa desne Mladićeve strane. Bome visoko. Za kog li je radio i šta? Ođe se radi za sviju pomalo ako oš živ ostati. Slušam mjuzik na radio Kitchener ili Waterloo. Jedan grad a dvije opštine. Kao kod nas jedan YU zduh, a 7 država. Nastavio sam kupus na šporetu. Da probam i to. Krista mi dala danas popodne i sjutra cio dan off, to jes neima za me ništa da vozim. Ucrvaću se.  Slušajući ove stare melodije osjećam se kao da imam 150 godina. Odem jučer kod Damira oko jedan pa od njega na posao oko 2. Ispričasmo se uglavnom o hrani i kilogramima. On se osušio jedući trave. Navuko se veli. Ne sipa ni ulje u hranu. Peče jaja na suho. Ne jede ni svoje pice koje mu ostanu neprodate. Pmalo puši popije po koju votkicu sa sokom. Poslije kod kuće sam instalirao za Tv prenos i onaj stari laptop iz 2006-e. Bio je tada hit. 512 Rama, 17 inča ekran. Inč je 2,5 cm. Ja ga 2 godine držo na terasi i zimi i ljeti za neispravnog a on prorad na neki Wundows  ulter, šta li? Priključivao ga ja i prija na Tv, a neće pa neće, dok se jučer ne sjetim da ne treba prebaciti na H nego na PC. Putala. I radi mi prenos na Tv. Samo ton neće sa televizora no samo sa laptopa. Gledam Tv Bg. Slušo sam ga od radosti i kada sam spavao uveče od 9 do 10. Bio sam umoran i još od bazena. I deseta sezona dođe a sjećam se kako sam to ljeto 2003-e željno čekao da se otvori. Beka ošla sinoć u neke strove i da kupi mlijeka kojega nam uvijek zatreba kad netreba. Kupi tako ona usput i neke robe pa je kući probava pa vraća kad joj se nešto ne sviđa. More to ođe, neima problema. Pišem stilski. Zar ne? Ma jebe me se. Ionako nijesam pisac nego više kao naki  mini kroničar. A šta bi? Mora se pisati mora se disati. Mora se.
U Srbiji osmaci polažu ispit iz matematike i Srpskog da bi se upisali u neku od srednjih škola. Svašta. Vidi šta se dešava; Осми разред завршава 70.385 ђака и ове године малу матуру први пут полаже и око 1.200 одраслих полазника програма "Друга шанса". Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 21. јуна, коначни 25. јуна, а упис ученика у првом кругу предвидјен је за 8. и 9. јул.Други уписни круг на преосталим слободним местима почиње 9. јула и траје до 12. јула. У средњим школама има скоро 80.000 места, око 10.000 више него што је осмака.
I . Полагање теста из математике за осмаке одложено је за сутра у 12 часова, јер је уписна комисија дошла у посед фотокопије једне од комбинација, рекао је за РТС помоћник министара просвете Зоран Костић. Ma neima šta neima. Он је додао и да за јучерашње полагање српског није било доказа о нерегуларности, сем што су постојале приче, а та Комисија је добила неколико мејлова који су прослеђени Министарству просвете. Костић је казао и да појављивање фотокопија није у интересу деце и да такве ствари треба да престану. Pa za Srpski ja ne znam šta ima da se pojavi. A, da, gramatička pitanja. A za text bome ne znam kako se može podvaliti kao ja sad da vama podvalim da je moje pisanije vrhunac svjetske literature. E jest. Prc.
19.6.2013. 7:31
Pogledajmo dokument 5204. Vi govorirte o Mc Gauenu. Da li ste vi od njega preuzeli NU. Tu piše da se sastajalo sapolicijom vrlo često, slušam na suđenju Hađiću. Okrenem Mladića. Završavam veli advokat i pita svjedoka Generala od jučer, - kada General Mladić dao naredbu običnim telefonom da li se ona izvršava. Šta pravila kažu. Usta tužilac pa nastaše komplikacije. Sada sudija pita svjedoka da li je on ikada primijo naredbu običnim telefonom. Veli, nije. Predveče odemo Kija Đipom ja i Beki kupiti duhana. Ona mota mašinicom da nam bude jeftinije. U 'Tenku? Kupim i dugi VCR kabl za 20 $. Sinoć smo gledali 6-u utakmicu finala košarke i navijali za Mayami. U zadnjih 18 secundi dadože Mayamici dvije trice i izjednačiše na 99:99. Svašta. U produžetku dobiše i meč. 3:3. Sjutra zadnji meč za titulu NBA lige. Ova dama je Đeni Piterson. Šta ima na sebi. Da će se otvoriti avtoput Bg Zg. U Baranji srpske snage i u sektoru Jug pale kuće i pljačkaju.   Okrenem Krađiča. U predmetu Krajišnik / Obrva/ pominje tužilac vi ste rekli ... . i tako dalje. Sjetim se i našeg Kičinerca Krajišnika koji bi također svjedok na sudu u Hagu. Znamo ga iz restorana pored crkve u koji smo do skora tri četiri puta godišnje išli kada su neke fešte, Božić, Uskrs. Pričao je kako su ga nasadili kada je došao. Nije znao engleski pa mu na plesu rekli da ide i pita žensku za ples. On išao par puta po istu curu a onda mu rekli da joj kaže,- 'I vuld fak ju'.   Dobio je šamar ali je poslije 6 mjeseci sa njom učijo i dobro naučijo engleski u krevetu. On je izabro Mladića veli tužilac. Misli na Karađiča.  Kupio sam dugi VCR kabl ali ne znam šta će mi jerbo neima tona na Tv pa su potrebni zvučnici. A od njih neimam dug kabl do komputera u čošku pa ih priključim na laptop i u pauzi prenosa uz pomoć Duške postavim ih ispod televizora. Isprobamo na Tv BG na 'Selo Gori' koje je počelo već oko 23 h. Super se čuje. Gospodin Žerić napominje na kojim sjednicama je bijo. Bome i vade i štaba i presjedništva, skupštine. Mora da je bijo neka fora.  Tu ste isticali mržnju protiv vas iako niste bili prisutni. Veli on nisam na toj sjednici vodio zapisnik, bio sam na drugom mjestu. Tužilac zabrzo, prevodijoci nijesu uspjeli da prenesu sve, Karađić veli dajte svedoku / Generalu Subotiću/ elektronsku verziju da pročita šta je tamo / zapisnik je hvatam u letu od tužioca iz Marta 95-e/.  Odoh pristavit čaj. Mladić je čoek koji je netrpeljiv. On žestoko reaguje. Neimam ja ništa protiv njega. Nikada mu nisam odgovorio na napade. Prihvatio sam ga kao takvog. Njmu je bilo krivo jer sam analizirao... prikide ga tužioc. Odoh čaj kuhati. Ja sam imao zaatak da spašavam dokumenta nastavlja svjedok. Pauza zbog tehničkih problema veli sudija. Odoše. Neima mi elektronskog bokala pa se sa zadrškom sjetim da nastavim vodu u šerpu. Jest čoek navika. Zaboravi oma primitivna sredstva kojima smo se morali okrenuti i obilovali u ratu. Kandila. Fenjeri. Peći na naftu okrenuli na kruto gorivo a ložili trostruko papirne vreće od brašna iz Crvenog Krsta. U ala dobro gore i oslobadžaju energiju.   Mi smo imali samo 36 ljudi za preko 7 tisuća policajaca veli svjedok na sudženju Hadžiču. Čaj je skuhan. Navijem i alarm na šporetu da ne zaboravim u žćaru pisanja i praćenja sudženja . tak sam aktivan da se umorim do 10 ujutro. Pa izgleda da sam kao koristan. A u stvari 'pupa hava'. Ode svjedk. Kraj za danas Hadžiču odmori. Pitaš li se đe te sudba odvede. Mene u Kanade. Okrenem Mladića. Da li je ovaj dokument iz JNA posebice prilagodžen na 10-i diverzantski odred. Ma nismo imali mi vremena za prilagodžavanje veli Pukovnik svjedok. Imali smo na početku 92-e godine jako malo ljudi pa smo obavještajni i bezbjednosni oformili zajedno. Kasnije smo hi razdvojili i General Tolimor je bijo šef druge službe.
Rekli ste da je 10 odred bio samostalna jedinica Glavnog Štaba počinjena komadantu Mladiću. Jest veli Pukica. Nije bio u satavu zaštitnog puka, a za snabdjevanje, obuku, popuna ljudstva podložni su načelniku ovavještajne uprave koji nemere zapovjedati njima za akcije.  Odoše. Okrenem Karadžiča. Tamo još traje. Glavni štab nema namjeru da napada Vladu. To nije njen zadatak da vojska vodi državu no obrnuto. Oni su kritikovali ministre a ne vojsku. Poslije toga je vojska išla u totalni sukob protiv Karadžiča i tražila pomoć od Srbije. Pominje tužioc 52u sjednicu Skupštine nekoliko dana nakom Operacije 'Oluja'. Pominje se smjena Mladića i micanje za savjetnika predsjednika. Odoh uzeti čaj. Ja sam glavni Inspektor Vojske. Vršio sam poso u teritorijam koje su pale. Našao sam strašne promašaje i nepoštovanja propisa. Dao sam zadatke. Nisu održali ništa i zato je pala Krajina. I General Milovanović je 'nastradao'. Bio je ušao u Bihać ali je povučen od nekoga drugoga, a ne od komadanta. Čita tužilac neke papire. Pominje pad crtre Glamoć – Grahovo. Pad Knina je odgovorost Mladića iako nije Karadžič to napomenuo. Ostali komadanti nijesu radili što je naređeno /u Agustu  95-e/. Odluka o smjeni Mladića je promjenjena.  Ja sam predsjednik i Vrhovni komadant a Mladić je drugi čoek, velju tužilac riječi Karadžiča u mojim romanima navodženog često ka Kary. Kritikovao je neke aspekte operacije Srebrenica, pa hvalio Krstića i Pušiča, ak  dobro čuh ovo zadnje ime. Bio je plan da se Srebrenica uzme pod kontrolu srpske snage. To su bile samo  rasprave a ne plan velju svjedok. Da se razdvoji u dvije enklave. Žepa i Srebrenica. A oni neće iako smo se dogovorili sa njima. Rukovodsvo nije od Mladića tražilo da se zauzme. Nego je prekršeno i dozvoljeno da se prave zločini. Erdemovičeva plačenička grupa samostalno ili Mladić. Ja ne znam. Neznam ni cifre. 10 knjiga je napisano a sve je različito, novine. Također. Krajem Jula sam saznao o tome. Nkakve izvještaje nisam dobijao o tome u mom kabinetu. Informisan sam da su ošli avtobusima u Tuzlu, da je Naser pobio znatan broj Muslimana koji se nijesu slagali šnjim. Nisam išao tamo niti imao obaveze da tamo idem. Gordan Milinčić je radio sa vama ispred kabineta. Poslije bijo ambasador BiH u Rusiji. On je svjedočio da je groblje u Srebrenici jedna farsa i prevara. I ja mislim da je više od 50 % iako neimam dokaze, veli svjedok. Sada i ja znam zašto sam samo na jedan dan posjetio Travnik i ni sa kom ozbiljno sjeo i pričao. To je ono kad nemaš šta da kažeš sem poslije duge šutnje jednog više uzdaha i istisnutog bosanskog 'Jah'. Da li je to ime boga  u naših nekih predaka ne znam ali vjerujeme da jeste. Poslije takvih zločina koje činimo tamo u Bosni jedni drugima šta reči. Jah.  Odoše i oni. Šta sada da radim u 9:21. Beka i Duška spavaju blaženim snom.
20.6.2013. 6:25
Ići ću pješke na posao. Danas radim obe vožnje. Ujutro run 152 a popodne 87. Jeeee !. Pitanje potavi tužilac za svjedoka na sudženju Hadžića. Da li se slažete da je jedan dio kriminala bijo izvan mogućnosti policije. U mojoj zemlji policajci ne nose vatreno oružje. Uveli su sud sa tri suca, itd. Regularne smo smatrali za poštene, kao u Benkovcu. 32 icidenta i slučajeva ubijanja je bilo jer nisu znali protiv koga da djeluju, priča prebrzo ćelavi svjedok u crvenoj kravati. Strana 3 Oktobar 92. Zona B. Kršenja ljudskih prava se nastavljau. Policija obećava pojačati  noćne patrole. Visok procenat ljudi na mjestu zločina nije identifikovan. 16.000 ljudi kojima su date uniforme nisu poznati ali je uniforma poznata i ljudi plaše uniforme. Specijalna grupa je bila od Martića i policajci su smatrali da su oni problem. 22 februar 93-e mjesec dana poslije operacije Hrvata prema Benkovcu. Našli su 16 Hrvata u stanici milicije a saznali su za još 42 koji su napustili svoje domove i tamo se sklonili. To je situacija kada su imali povjerenja u lokalnu policiju. Jedan veliki broj ljudi je bio iseljen a kuće su im zauzeli neki drugi ljudi koji su raseljeni odnekud drugo. Kako li je to kad uđeš u tuđu kuću pitam se sad ja Ilija zvani Žilet. Koliko ti vremena treba da sve pretreseš. Eto i naši stanovi su ispražnjeni od onih koje smo pustili u njih. Ništa nije ostalo. Đe su sada naše stvari. Ko ih koristi. Oblači moja odjela?. Da li je to interesantno. Jel moj duh još u njima pliva i ometa te osobe u radu i životu kao mene ove polovne odjevne stvari koje kupujem u Talizeu. Čini mi se da u njima to nisam ja. Prekidoše sa radom u sudnici 2. Okrenem Mladića. Šute. Popijem ladnog čaja. Stomak mi je otežao jope. Okrenem Karađiča. Gospodin Izetbegović kaže da ... svjedok kaže ;-Bosanski Muslimani su objavili rat. Isključivi krivci su Alija i Medžunarodna zajednica. Mi Srbi smo tražili samo svoja prava. Ja tu imam čistu savjest i neimam nikakve dileme tuj, veli svjedok Subotić. Molim dokument D00456 strana 62 sjednica bosanskih Srba, veli tužilac. Karađić tuj kaže. Sudija veli đe je to. Na Engleskom 4 red veli tužilac. Počinje sa; -Uzdržavali smo se od proglašavanja ratnog stanja. Neimam ja na Srpskom veli svjedok. Kary kaže ne počinje tako nego sa, - ne znam šta će mo raditi. Kada civilna vlast uradi raseljavanje to se poslije rata ne baca. Zato Srbi nisu objavili ratno stanje veli tužilac. Neki Pukovnik Bogojević se susro 27 Maya 93 sa Generalom Mladićem i kaže Simo Drljača je stigao. Tamo je oko 5000 leševa Muslimana pokopano u rudniku Tomašica kod Prijedora, čita neki dokument sjedi tužilac Tigar.  Siguran sam da to svijet zna od otpuštenih zarobljenika. To žele nama uvaliti a tu je bijo i General Subotić- oni su ih pobili i neka ih se riješe. Pominjano je mljevenje, spaljivanje. Subotić kaže da prvi put ovo vidi i nastavlja da su prvi sukobi u Krajini bili u Prijedoru već u Mayu. Ja sam 8 Aprila došao na dužnost Ministra u BiH. Mjesec dana nijesam micao sa Pala. Bilo nas je 5 ili 6 u još ne formiranj vladi. Dolazile su informacije iz Prijedora ali necjelovita. Poslije godinu Silajđič je objavio da je ubijeno 5 do 7.000 Muslimana. Prvi put sam tako nešto čuo pa sam provjerio. Vojske tamo nije bilo. To je bila samo TO i dio policije. Oko 22 Maya sam otišao u BL i tražio informacije o Prijedoru. Obratio sam se upravo tom Bogojeviću. Nije ni on znao pa reče more bit zna policija. Našli smo još pukovnika Arsića iz JNA i otišli kod šefa policije Drljače. Reko je da su shranjeni u rudniku Tomašica. Koliko. On reče do 500. Meni je kao inspektoru vojske bilo važno da to nije vojska uradila. Izvjesti osam mimistra pravosuđa Voju Rosića. Meni nije poslije ništa od toga jasno. Prije 24 Maya 92 u Kozarcu, i ostalih napada, pa ih brzo nabraja Tigar, bilo je 500 mrtvih. Vazda neko povećava dodaje Subotić kao i u Srebrenici. Odoh ja izgleda avtom na posao. Neimam vremena. Ovo je bilo interesantno. I Sudija se slaže pa veli da sledećem svjedoku Salapuri kažu da danas za njega neima vremena i dodaje, - paraagraf 240 iz vaše izjave 2006-e godine, molim da se pročita. To je transkript iz slučaja Krajišnik. Odoh ja. Pročitam usput na RTS.
Русија је прошлог месеца навела да се сложила да Сирији прода савремене противваздушне ракетне системе С-300, једног од најсавременијих и најефикаснијих те врсте на свету. Запад оптужује Русију да подржава сиријског председника Башара ал Асада, чија је земља већ две године у грађанском рату. Русија, као стална чланица Савета безбедности УН неколико пута је ставила вето на неке резолуције о Сирији. Москва са друге стране тврди да је окончање рата у Сирији и учествује о организацији мировне конференције која би ускоро требало да се одржи Женеви.
Процењује се да је у Сирији од почетка сукоба погинуло најмање 93.000 људи. Užas. Kao kod nas u Bosni. Sjećam se rata dobro jer sam cijelo vrijeme do 8 Januara 1995-e tamo u Travniku bijo. Tog dana me Biber Turs autobus poveo prema Hrvatskoj pa u Sloveniju, pa otale oposlije 7 dana boravka kod strica Cvijana i strine Brigite odoh  u Austriju, pa otale u Martu u BG đe ostah godinu dana. Okrenem malo i kulturu. I gle pozorište; - Ви имате национално позориште које има три ансамбла и за 14 премијера на великој и малој сцени има буџет од 39 милиона динара. Recimo 40 milijona dinara pa  to je 500 hiljada dollara. Good. Gledam u Turskoj ljetovanja 200-300 Eura / 270 do 400 $/. Jeftino brazeru a ođe sa avijonom na Kubu nemere ispod 700 dolara. Ja šta sve neima u Evropi. Vidi ovo; U Francuskoj se ovih dana održava matura, pa su i nadležne obrazovne institucije najavile oštriju borbu protiv varalica na ispitima. Međutim, sigurno nisu očekivali da će u varanju uloviti 52-godišnju majku, koja je došla da piše test umesto svoje 19-godišnje ćerke. Kod nas u Ontarijo, Kanada, neima vakih gluposti. Svi maturiraju sa 30 predmeta ukupno ali svaki od njih traje samo jedan semestar. Svaki semestar samo 4 predmeta a u zadnjem more i samo 2. Dakle uči se šta ko oće. Tako je naša Duška u svom srednjem školovanju imala predavanja samo 3 mjeseca  iz Istorije i toliko i Geographije. U 12-om razredu nije znala ni na kojem kontinenti mi živimo. Zato sam joj sada za diplomski na fakultetu kupio globus.
21.6.2013. 6:19
Idem raditi na 244 jer je Petak. Njega radim i ponedeljkom. Neki vozač spaja te dane sa Vikendom i peca na kotiđu kako ovdje zovu vikendice i skalamerije na obalama jezera.
Ako dozvolite, veli svjedok, ako dozvolite, no.. no veli sudija na sudženju Mladiću. Poslednje pitanje ču vam postaviti o lažnim ispravama koje ste izdali na vašu procjenu. Znali smo da se Muslimani interesuju za neka lica da ih i likvidira pa smo to uradili potpuno legalno preko ministarstva. Tu je bilo i Hrvata i Muslimana. Zašto niste napisali da to nije za lica na potjernici zbog ratnog zločina nego o osobama koje su učestvovale u pogubljenju zarobljenika u Srebrenici. Nisam mogao tu riječ napisati. Sjetim se Mate iz Kvebeka koji osvanu jedan dan tamo. Bio je prije toga Srbin pa mu žena i rodbina njena promjenila ime da preživi. Mi ga pitali da li će mjenjati nazad ime veli neće. Potpuno naviko na njega za 4 godine. Pita ga sad drugi sudija.
Gospodine Salapura za neki dokument o licima kojima je promjenjeno ime i kako su se prija zvali.
Okrenem sudženje Karađića. O čemu smo govorili ova 4 sata u Mart 95-e. O naredbi Drinskog Korpusa. Nemogu se sjetiti, veli svjedok. Karažić oće da napusti tu temu. Sudija neda. Dajte dokaz D2149  veli sudija. Dana 16 Marta sam imao sastanak sa Karađičem da potpiše neka dokumenta koja je napravila uprava štaba za potrebe glavnog štaba. Ne sjeća se, veli jope svjedok. Veli Kary daj još dokumenta da se podsjeti. Ćitaju : - Kritikovao je Mladića vrhovni komadant. E sada sam se sjetio o čemu smo pričali. O direktivi 7, pomenu Kary. Ne veli on, svjedok. Niki plan tuj nije pominjan sem naznake da se razdvoje enklave Žepa i Srebrenica.  Pauza. Odo je raditi. Vidi ovo.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File uputili su jutros zajedničko pismo članicama EU u kome traže otvaranje pregovora o pridruživanju sa Srbijom.
22.6.2013. 6:26
Начелник Центра јавне безбедности Требиње Драган Носовић рекао је да су у полицијској акцији кодног назива "Брегава" ухапшене четири особе, претресено више локација на у Требињу, Билећи, Невесињу и Мостару и одузета већа количина цигарета и муниције. Медији су јавили да су ухапшене мајка и ћерка Биљана и Гордана Гушић и Душко Стевовић из Билеће, те Милан Добранић из Требиња. "Током претреса на подручју Билеће заплењено је 2.450 кутија цигарета, једна пушка М-48, 180 комада муниције и прибор за прављење цигарета", казао је Носовић. Он је додао да акција "Брегава" траје од краја 2012. године и да је до сада у њој заплењено 23.672 кутије цигарета и 31,22 килограма марихуане. More bit je duhan pokrivka za šverc municije i marihuane. Sjetim se priče jednog sa tih prostora koji zna nekog kako je istrenirao magarce da prenose duhan preko međe a on iđe poslije po njihi vraća hi nazad ko bajagi sa ispaše, šta li. Eto danas predsjednik Nikolić dolazi u posjetu Trebinju. Dočekaće ga vječni gradonačelnik, sem vremena kada je bio pritvoren u BG zbog optužbi za ratne zločine pa se misteriozno otale isparijo i osvao u svom Trbinju, a da pomena u toj posjeti neima o Miletu, presjedniku RS, velikom galamđiji i busatoru u sopstvena prsa /naviko u košarci/. Probo Mile da bidne veći srbin od predsjednika Srbije ko i crnogorac Karađič u svoje vrijeme od crnogorca Miloševiča koji ko lažni car Šćepan Mali dojde na presto Srbije i unakazi je skroz. Poslije njega dođe jope crnogorac Tadić na to mjesto i kao reformator tajkunima dade odrešene ruke za pljačku te iste Srbije. Sad tajkuni po zatvorima čuče a fabrike zatvorene, radnici brez posla i narod u bijedi.
23.6.2013. 8:52
Dugo se pitam kako da vam objasnim život jednog emigranta. To na daje pisac i prevodilac Žarko Radaković; Moja odrednica emigracije je i negativna. Niko nije lud da napusti tek tako svoj dom, svoj jezik, svoju zemlju. Ako mora, okej. Ali život u emigraciji je uvek dvostruk. Pisac u emigraciji, dakle, uvek dvostruko gleda na stvari, jednim okom onako kako gleda domaćin zemlje u kojoj živi, drugim okom onako kako gleda neko iz njegove ostavljene zemlje. Dakle, nimalo lako opažanje, osećanje, doživljavanje, promišljanje stvarnosti u kojoj takav pisac živi. Pisanje u emigraciji je krajnje kompleksno, već u samom izboru repertoara. Čim se pisac emigrant odluči za jednu temu, odmah je vidi u nekoj drugoj svetlosti. Pisanje u emigraciji je stalno prelaženje iz jednoga u drugo. Ludilo. Zamjenite riječ pisac sa čoek i dobićete nas sve koji smo otišli iz svoje domovine u svijet. Ja jesam pisac moga dnevnika i upravo se ovako ponašam. Nikako domaćinski, Kanadski.
Jučer na kafi sretnem Ranka iz Ilijaša. Ide sa ćerkom u Bjeljinu i ostaće par mjeseci. I ona je tu u kafeu. Završila 12-i i ide za Nursu. Radi povremenoi kao i Beka na servise fud u staračkom domu. Priča mi Ranko užurbano o Detroitu. Evo nađoh i u novinama. Iz decenije u deceniju Detroit doživljava stalni ekonomski i demografski pad. Broj stanovnika od gotovo dva miliona 1950. godine, pao je na 710.000. Cele ulice su opustele. Detroit, drugo ime za automobilsku industriju, danas tužan kraj američkog sna. Prosečna cena kuća prošle godine 7.500 dolara, pet kuća koštalo – dolar. Budžet grada u minusu 162 miliona dolara. Svašta. Evo i Marseja. DILIČNA morska razglednica najveće francuske mediteranske luke ima svoje mračno naličje. Azuran spolja, siv iznutra, to je sumorni portret Marselja, koji decenijama uspeva da očuva imidž evropske prestonice šverca i uličnih obračuna mafije. Ćuti Žile sjedi đe si i ne maštaj puno. Kanada daje izbjeglima sve a probaj ući u Iran ili Venecuelu. Metak. Ranko mi ispriča kako su dolazili srbijanci kod njih. Pljakali šta su mogli. Jednu noć su napali kafanu i od gazdarice tražili da im baci torbu para kroz prozor. Ona prije toga načula za napad pa našla par ljudi i branili je dok policija nije došla. Kuća izrešetana, bacali joj i bombe. Naravno da su pobjegli. Jedan od njih je ljude muslimanske vjeroispovjesti ubijao čekičem u glavu. Sve su bili tragovi na asvaltu kada ih je odvlačio sa ceste u jarak.
Popodne. Išao sam na 'fest fud' ili multinacionalnu smotru. Bejahu i Indijanci na otoku u Vic parku. Vic je Viktorija. Ima i njen spomenik. Kod nogu joj lav a ispred nje top. Marljivo sve poslikam, posnimam 3 videa. Pojedem baklavu kod Kiparskih Grka. Udarilo sunce u glavu pa pobjegoh Tojoticom u kojok klima izvrsno radi u naš bazen iza Zgrade to jest naše kuće. Nikad toliko raje kao danas na njemu i u njemu. Oko 20. I Duška bi sa 2 prijateljke. Sada vidim članak nekog emigranta; Da sam ja netko, ne bih se s prijateljima družio preko Skype programa. Sjedao za kućno računalo s čašom u ruci. Kucanjem o stakleno oko kamere nazdravljao raji, zavaravajući sam sebe da smo opet kao nekada. A samo između mene i druga mi iz djetinjstva Nerkeza Lalića, u kanadskom Edmontonu, na desetine je tisuća ili hiljada kilometara. To i ne osjetiš kada ti digitalne žice donose toplotu prošlih vremena i magiju iluzije da živiš lijepu sadašnjost sa ružičastom budućnošću. Da sam ja netko, ne bih morao otvorenih usta gledati ogromne, tek ulovljene ribe kojima se preko kompjuterskog monitora šepuri Esad Keko Šarić. Moj prvi komšija iz bivše Istarske, ulice naše mladosti, što ju je sada poklopila vječno tamna sjena ogromnog zdanja Skupštine BiH. Keko je bio najbolji u hvatanju klijenova i pliski ispod splavova kod Vrbanje mosta. Danas glumi sretnog ribara na dalekoj australijskoj obali. I znam da strepi od morskih pasa kao nekada od bjelouški na Miljacki, koja još nikada u našim prošlim životima mostove odnijela nije.
Ima još ali je predugo. Da sam ja netko' šta bi ja radijo. Spriječio genocid u Etiopiji o kojem mi je jedna zamotana zdušno pričala. Kaže 8 miliona oće da pobiju da bi ispraznili neki regijon bogat naftom. I 2 Kanadske kompanije su tamo. Kanada daje veli neku pomoć asli reče milion i po ali ona tvrdi da raji te pare nikako da stignu. Sve ode vojski. Uzmem neki papirić od nje na kojem piše
'STOP genocide.
No more blood for oil'
Kažem joj da sam iz Bosne. A okle bi trebo da kažem. Ono former Yugoslavija se ofucalo, nestalo kao i ona. Naša Yuga sa kojom smo se ponosili ma kakva bila. I naročito sa našim Indexima. Vako su izgledali kada sam ja išao u Fis krajem šesetih.
 
Sa Pimpekom sam popio i piće u 'Posljednjoj Šansi u Bg jedne noći početkom sedamdesetih. Indexi i Zdravko Ćolić se vratili sa turneje po SSSR-u a ja sa Ezom i Svjetlanom zaglavili na 52-om vinjaku. Oni znali Ezu sa fudbala pa nas pozvali za sto. Mislim ipak da je to bilo samo zbog Svjetlane. Vele šta će te popiti.  Ezo me iznenadi rekavši, -Viski. Ja se nisam snašao pa rekoh, -Vinjak. Da presječeš veli Pimpek. Ja samo nešto klimuškam glavom i zjevam od izgubljenosti. Zdravko veli nemoj da mi se ne javiš u Novom Sadu kad budem uskoro došao. Sada smo novi prijatelji. I nejavim mu se, iako je sa niske scene aš buljio u mene par puta jer je to popodne moja tadašnja cura Mery odgovorila sa da na moje glupo pitanje da li bi radije išla sa njim na večeru ili ostala sa mnom u studentskoj sobici. Putala sam ja bijo mnogo puta. Nekada i pametan. Drago mi je da sam pobjegao iz Vojvodine. Vidi šta tamo rade:
Grafiti mržnje ispisani su na zgradi u kojoj se nalaze prostorije Srpskog pokreta obnove (SPO) i Pokreta Dinara-Drina-Dunav, saopštio je SPO. Na zgradi su crnim sprejom ispisane parole "Smrt dođošima" i "Dođoši marš iz Novog Sada i Vojvodine". Pre nekoliko meseci, u glavnom gradu Vojvodine, takođe su se bili pojavili grafiti sličnog sadržaja, koje je gradska vlast ubrzo potom uklonila. Jedan od najčešćih grafita sličnog profila je i rasistička parola "Vojvodina Vojvođanima", a koju i danas upražnjavaju, što po tarabama tako i verbalno, izvesni parapolitički činioci i pojedinci sa margina javnog života Pokrajine. Poznavaoci društveno-političkih prilika u Vojvodini i njenom glavnom gradu, porast ove vrste ekstremizma dovode u vezu sa smenom vlasti u Novom Sadu, odnosno u incidentima vide političku pozadinu koja za cilj ima kompromitaciju aktuelne većine u gradskom parlamentu. Drago mi je da sam poslije pobjegao iz Bosne. E odavle iz Kanade ne bježim. Neimam vremena a i kuda putalo. Slušam radio Travnik. ' Prva noć sa njom, prva noć sa ženom... '.
Vidi sad ovo: U Hrvatskoj se u subotu obilježava Dan antifašističke borbe, u znak sjećanja na 22. lipnja 1941. godine, kada je u šumi Brezovica nedaleko Siska osnovan Prvi sisački partizanski odred, prva antifašistička postrojba na prostoru tadašnje Jugoslavije * Josipović: Oni koji misle da Hrvatska može biti nešto drugo, a ne antifašistička Hrvatska, grdno se varaju. Predsjednik Sabora Josip Leko ustvrdio je da su se prije 72 godine hrabri ljudi oduprli neprijateljskoj okupaciji i domaćem izdajničkom režimu koji je zaveo teror i rascjepkao i prodao hrvatski teritorij. Usporedio je Domovinski rat i partizanski pokret u Hrvatskoj za vrijeme Drugog svjetskog rata i zaključio da je u oba slučaja riječ bila o odlučnoj borbi za slobodu i život u toleranciji, za suverenitet Hrvatske i obranu hrvatskog teritorija. Sadašnjosti i skoroj budućnosti u Europskoj uniji nešto je više vremena u svom govoru posvetio ministar Mirando Mrsić, izaslanik predsjednika Vlade Zorana Milanovića. Konstatirao je da je u šumi Brezovica osnivanjem Sisačkog partizanskog odreda započeo otpor crnom zlu, a fašizam je nazvao i koncentratom zla. Mrsić je konstatirao da se za devet dana vraćamo kući, u europski dom u čijem je korijenu antifašizam.

Predsjednik Josipović uručio je odlikovanja za osobit doprinos antifašističkim temeljima RH u prigodi 72. obljetnice ustanka naroda Hrvatske i 68. obljetnice pobjede nad fašizmom. Evo su i sliku dali.

 
Ode Hrvatska u Evropu u Nedelju slijedeću. Ali oma stiže i potjernica. Prvog dana članstva Hrvatske u EU, 1. srpnja, u Hrvatsku će iz Njemačke stići nalog za uhićenje bivšeg dužnosnika jugoslavenske tajne službe Josipa Perkovića, optuženog sa organiziranje ubojstva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića, objavio je u nedjelju njemački tjednik "Focus". Njemačko savezno državno odvjetništvo prvog će dana hrvatskog članstva u EU pravosudnim vlastima u Zagrebu uručiti nalog za uhićenje 68-godišnjeg bivšeg čelnika jugoslavenske tajne službe Perkovića i ujedno zatražiti njegovo izručenje u Njemačku, prenose hrvatski mediji, pozivajući se na njemački tjednik. Perkovića se u Njemačkoj tereti da je poslao ubojice na bivšeg disidenta Stjepana Đurekovića, koji je ubijen 1983. u Wolfratshausenu u Bavarskoj s pet pucnjeva i udarcima sjekirom u glavu, pojašnjava Focus. Tjednik također podsjeća da su u Njemačkoj raspisani uhidbeni nalozi za još pet osoba za koje se sumnja da su bili Perkovićevi suradnici, a njemačko državno odvjetništvo za njihovo uhićenje raspisalo je nagradu od 12.000 eura. Focus tvrdi da su njegovi novinari otkrili da se osumnjičeni nalaze u Zagrebu. Jedan od njih, 71-godišnji bivši šef tajne službe Zdravko Mustač, tvrdi da nije znao za naloge za ubojstva hrvatskih emigranata te da je jugoslavenski režim imao pravo "energično" postupati prema "ekstremnim Hrvatima u izbjeglištvu", optužujući ih da su pokušavali krijumčariti eksploziv za napade u Jugoslaviji. Sjetimo se da je 91-e Arkana netko iz ZG jako brzo pustio na slobodu kada je uhapšen u Kninskoj regiji sa nekom grupom. Pominjao se njegov drug Zdravko. Vrhovni zemaljski sud u Muenchenu utvrdio je 2008. u presudi Krunoslavu Pratesu, optuženomu za ubojstvo Đurekovića /direktor Ina-e u bjekstvu zbog pronevjera/, da su samo u razdoblju između 1970. i 1989. u Njemačkoj pogubljena 22 Hrvata, za čija se umorstva tereti jugoslavenska tajna služba. Na Kosovu ; U petak kasno uveče EULEX policija je uhapsila takozvanu “Dreničku grupu”, odnosno sedmoricu bivših pripadnika OVK-a osumnjičenih za ratne zločine. Hapšenje je, kako javlja agencija Anadolija, uslijedilo nakon odluke Apelacionog suda koji je "Dreničkoj grupi" odredio 30 dana pritvora umesto ranije određenih 30 dana kućnog pritvora.
Evo i Montenegro; Zbog pravnih propusta i pasivnosti tužilaštva i domaćih sudova nije bilo nijedne pravosnažne presude na suđenjima za ratne zločine u Crnoj Gori, zaključci su „Akcije za ljudska prava“ u izvještaju objavljenom ove sedmice. A vidi sliku.

Vako su jedno jutro došli nadomak Dubrovnika rezervisti iz Monte Negro. Mene je ova photographija izazvala mučninu kada sam je vidijo u koloru na naslovnoj strani nekih novina te 91-e godine. Pito sam se šta ovi ljudi ovdje rade. Opljačkali su polje do Cavtata. Za pokradene krave i štošta još, slike itd., platila je skoro Crna Gora 300.000 Eura Hrvatskoj i nikom više ništa. Izvještaj navodi da su u Crnoj Gori u periodu od 2011. godine do maja 2013. godine u toku bila, ili su pravosnažno okončana, četiri suđenja za ratne zločine ili zločine protiv čovječnosti. U tom periodu donijeta je samo jedna pravosnažna presuda – u slučaju Bukovica, u kojom su sedmorica bivših policajaca i pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) oslobođeni odgovornosti za nečovječno postupanje i torturu Bošnjaka u Crnoj Gori tokom rata u BiH.  Optuženi su oslobođeni zato što je u Crnoj Gori „nečovječno postupanje“ kriminalizovano tek 2003. godine, deset godina poslije navodnih zločina u Bukovici. Svašta.
24.6.2013. 5:52
Vi ste mislili da će oni biti razmjenjeni pita svjedoka advokat G Mladića. Da veli on. Izvestili ste i sveštenika i presednika mesne zajednice i sa njima ste bili u školi u Ročeviću kada su zatvorenici dovedeni. Da, uveče, veli on. Došla su vam 2 telegrama. Jeste li držali u rukama taj prvi telegram. Da veli on. Moja dužnost nije bila da ga zavedem. Treba da je prisutan u arhivi brigade ako nije uklonjen po naredbi. Ako je došao kurirom onda ne znam. On bi ga ostavio u komandi brigade, a da kurira  ja n isam ni vidio. Drugi telegram je stigao preko veze i u njemu se kazalo da se izvrši naređenje. Odjeljenje veze ga je proslijedilo u komandi bataljona. Po mom sjećanju dežurni je bio Mitar Lazarević, ali nesmijem to da tvrdim. Telegrami su bili zatvoreni. Ko je bio u dežurni potpisu ne sjećam se. Ali u odgovoru smo naredbu zdušno odbili. I on bi trebao biti zaveden po redovnoj proceduri. Svaki dežurni je mogao dešifrovati telegram ili da traži pooć od nekoga iz odjeljenja veze. Da li ste nazvali komadanta Zvorničke Brigade. Da, odma kada sam upoznao  zatvorenike u Ročeviču, ali nisu mi bili dostupni ni tada ni sledeći dan. Smatrali ste to naređenje protiv zakonitim i jednostavno ste ga odbili. Kontaktirao sam Korpus u vezi zarobljenika a u vezi telegrama, ne. Poslije sat vremena oko 1:30 poponoća sa Nikolićem. On me nazvao na civilni telefon u komandi. Prvi telegram je prosledžen do komandi četa. I drugi također i komandiri Četa su znali šta se od nas traži. Prdim obilno od sinoć od zelene salate i voća  koje sam jučer u ogromnim količinama pojeo. Beka pekla čevape na malom roštilju pa ostah da ih dopečem u rerni. A mislio sam da je odvezem na posao pa u grad. Zamješao sam u salatu i banane i grožđe.  Evo će pola 7. Hladilnik kako zovem erkondišn radi od preključe. Vlaga je velika. Biće i danas 35°C. Dula dođe iz njene sobe da nas obavjesti da je Mjesec najbliži zemlji nočas a to se sve dešava svakih 150.000 godina. Izađosmo na balkon taman kada je junak Tv serije 'Selo Gori' Mile inače Radašinov brat po babine linije  u dugim gaćama došao  na bazen  u Banju da bari lijepu glumicu u godinama Suzanu Mančić pa nisam vidio šta se desilo ali je poslije imao crvenu fleku pa se pravdao kako ga je krava opalila repom dok ju je muzao. Pauza nasta na sudćenju G Mladiću. Ovo G more biti gospodin kako se u Hagu oslovljavaju ili General, kako oćete. Okrenem Karya.  Svjedok mi je poznat. Veli Operacija je bila od Korpusa. Prdim i dalje. Užas. Onda da govorimo o pokapanjima pa prekopavanjima leševa muškaraca Muslimana u Septembru u selima. To je bi ogroman posao. Sigurno nije samo Korpus učestvovao. Moguće i pozadinski štab kašlje Pukica svjedok, viši obavještajni ofricir sa 20 godina staža. Vi ste razgovarali sa Mladićem i ostalima i bili ste tamo gospodine Salapura, veli tužiteljka u naočalama. Otišao sam otale 18 Jula. G Mladić me pozvao i Hrvatska je napala Krajinu pa smo se na to bacili sve do Deytonskog sporazuma. Vi ste zataškavali priče o ubistvima kada ste lažne iskaznice davali ubicama.  Ne to nije bio cilj, veli on. Draganu Kijcu ste uputili u Januaru 95-e da u 10 odredu imate strance i da se izdaju dokumenti sa Srpskim imenima i prezimenima. Ima ljudi koji nisu učestvovali u toj grupi a AID je za njih bio zainteresovan.
Evo me nazad. Vruće napolju 31°C. Užassssssssssssss! Bježi kući. Mani se posla. Imam popodne vožnju i danas i sjutra.
25.6.2013. 6:31
Marko i ja i cio štab je bio u više navrata satima pred njihovim puškama iako je Marko obećavao da će ih raspustiti čim bude mogao. Pod kraj Jula su uhapšeni i poslije nekoliko dana oslobodženi, prevodi prevodilac neki dokument. Kary veli ne oslobođeni nego pušćani iz pritvora. Sudac veli nevr majn. Ne mogu licitirati ko je oštetio džamiju, vojska ili dobrovoljc, veli svjedok jer su samo oni imali exploziv. Mlada i lijepa tužiteljka duge smeđe kose, brez naočala, veli sada ćemo na kratku privatnu zatvorenu sesiju. Eto taman kad oš nešto da saznaš oni zatvore sudženje. Okrenem Hadžiča. Neki ćoro svjedoči i eli m inijesmo protiv nacija pa ni srpske jer smo u zajednici sa njima osvojili vlast.   Ali je u novinama pisalo ' lopov je lopov a četnik je četnik'. Usza sada tužiteljka plave duge kose, a ni ona ne nosi neočale pa nešto priča kako će pauza. Odoše. Ode i Čorić svjedok. Hrvat je po nacijonalnosti a kod nas u okolici Travnika su Čorići Muslimani. Ima i Sejo Čorić ovdje u Kičineru. Nismo se vidjeli ima 5 godina. Okrenem Mladića i tamo zatvoreno. Upalim klimu. Vlaga je velika. Nisam smio da ga tu Arkan zatekne veli svjedok u sudnici 3. Tu je na klupi za kazne Karadžić. Radijo je javijo taj dan 'Zvornik je zauzet i slobodan od Zelenih Beretki i SDA, neka se narod vrati kuči. Puza do 1 i 15 po njihovom vremenu u Hayu. Okrenem Mladiča. Uh što je ova klima dobra. Duva mi u ledža. U szdnici je svjedok sa zamućenim likom  a mlada tužiteljka crne duge kose koja takodžer ne nosi naočale ga pita kako... , neufatim dalje a ni svjedoka čiji je glas toliko izmjenjen da je to očajno pa zato okrenem sudženje na francuski. Nerazumijem ni tamo mnogoi odlazim na tuš pa rad. Okrenem na engleski a žurim jer je 7:5. Tamo neka šutnja. A i zvučnik je tih. Nemere jače. Ok. Tuširao sam se. Pitao telephonom Kristinu za ključ busa. Veli da je kaoi obično na sandučiću prve pomoći u ulici Ardelt. Na prvom stopu moram biti u 8:11. Pojo sam jednu bananu. Kupijo hi na pijacu  10 za 2 $. Lijepa crne kose priča na engleskom. Zove neki dokument na ekran. Rekognajz tis map, pita svjedoka. Jes veli prevodilac.  Odo ja. Sija.
Evo me nazad. Pola deset. Oblačno i tropsky. Jole danas igra na Masters u Londonu. Wimbldon. Nadsal ispao jučer od nekoga 113 na listi a Jolu opali u finalu u Parizu na šljaki. Doduše beše ravnopravna borba i u produžetku petog seta bi 8:6, kao da Jole zasta nešto da vidi i tako da mu kao predade meč.
26.6.2013. 6:35
Kada je telegram došao da se od Zelenih Beretki pored ostalih okolnih opština koje su oni već bili zauzeli i Doboj zauzme, mi smo odlučili da ga ne damo. Vi tvrdie da su prava ne srpskog stanovništva poštovana. Da veli svjedok. Ali evo dokumenta u kojem samo Srbi mogu biti u državnim institucijama. Evo su tri čoeka razješena i gore piše urađeno i nihovi zamjenici Srbi. On reče da Krizni šab je ovo radijo a dole piše srpska opština. Ljuta plava mlada tužitelka sa naočalama insistira na pečatu. Sudija veli povečajte samo pečat i nemojte se preklapati. U to vrijeme Krizni štab nije postojao veli on polako i ti'o. Evo odluke kojom predsjednik Karađič predlaže ljude na pozicije otjeranih. Vi ste 95-e bili oko Srebrenice. Da ja sam bio oko snabdjevanja 11 opština napadnutih sa svih strana. Bio sam i na Zapadnom dijelu kada su Hrvatsko-Muslimanske snage napale tamo. 18 i 23 Jula ste se sastali sa Karađičem. Da tuj je bijo i predsjednik kriznog štaba Sarajvio i o tome smo pričali. Gospođo Pek dozvolite veli sudija da ja pitam. Vi ste bili ministar obrane. Da od 1994 sam prvi civilni ministar Obrane jer su do tada bili problemi između Civilne vlasti i Vojske. U smislu namjenske proizvodnje, snabdjevanja, ideologije i morala i još mogo toga. Jeste li bili nadređeni Mladiću, pita sudac, mudri Japanac. U komandnom ne ali ostalo da. Kada je Kary predao Bilji vlast onda smo umjesto Glavnog Štaba bude Generalštab i njegov načelnik a ne komadant. Iraku sankcije a mi im dali  avijone Orao pa ko je nadležan pa problemi nabraja on. Sudac velju: -Pauza do 1 i 15.
Vidio sam samo srpske tenkove kako pucaju i neke Muslimane kako sa oružjem i bez oružja pokušavaju stupiti u kontakt sa Srbima ali nije bilo neke obrane. Vidijo sam da granate dolaze sa Juga đe je VRS i da padaju i sa lijeve i desne strane kolone prema Potočarima, veli stranac svjedok na sudženju G Mladiću. Kda sam tamo došao sa mojim borbenim vozilom nisam vidio nikakav minobacač.    Jel tačno da su Muslimani tražili da se uključite u borbu na njihovoj strani. da li su oni uperili ručni bacač u vas i naredili da se priključite. meni je moj zapovjednik naredio da napustim moje vozilo kada sam izašao i pokušao sa njima razgovarati na engleskom, nisu tražili da se svrstavam ali su uperili oružje u mene. Ja sam napustio moj položaj Bravo1. Sjutra sam dobio naređenje da se tamo vratim ali da se pripremim na zračne udare. Kontrolori istureni su postavljeni i stupili su u vezu sa lovcima koji su bombardirali 2 tenka VRS-a. Znali ste neke koji nisu bili pripadnici Holandskih snaga a priključili su se našim specijalnim snagama. Bili su sa nama dugo vremena. Da li su oni navodili avione. Ne sa moga mjesta.
10 Juli 95-e i video koji smo vidjeli. Da li je otvaranje minobacačke vatre Muslimana iz enklave sa puno civila moglo prouzokovati granatiranje VSR. Ne veli on. Da li bi vi to radili. Ne. Sudac sa nešto skračenom bjelom kečkom nego prije, tj. Njegovom kosom palom na čelo, se umješa da pojasni. Veli on ja nisam znao da li su želili isprovocirati uzvratnu vatru. Ša ste radili, pita advokat. Bili smo na čelu kolone za Potočare. Da veli on, transportirali smo ranjene. 12 Juli. Toga dana sam pratio konvoj za Kladanj, veli još uvijek mlad čoek svjedok. Vidjeli ste Srbe koji su bacali stvari na vaš konvoj. Odoh ja raditi. Sjutra plata.
Oni su slavili. Konfuzno. Stigli smo bezbjedno. Pokvario se jedan avtobus. Pauza nebi ali ja odo radit. Evo sam se vratijo. Dala mi Kristina i 244 popodne. Yupiiiiiiiiiiii ! Kad sam svratijo do direkcije jerbo mi na radijo reče da dojdem kada sam joj po završetku reko 152 ten sevn, što je šifra da sam istreso sve džake i završijo turu svrastim na parking Šarpa a. prodže pored mene jedan basdrajver u otvorenom Mustangu. Ughhh. J...te. mora da mu je dosadno kod kuče pa mu žena rekla idi bolan nešto radi vidiš kako Žile i ostali rade za 40 $ na dan, j...te. vidim to na njemu kako je bjesno prošišao pored mene i digao prašinčinu jerbo je parking brez asvalta. Nasipaju ga a blato što bidne kada kiše i sbnjegovi dojdu. Ja se sav zablatim. Kada sam 2 mjeseca, Februar i Mart, radijo u fabriki i povremeno vozijo bus dolazijo sam u Bleck Berry blatnjavih cipela. Nikad ih nijesam mogo skroz očistiti.
28.6.2013. 5:56
Kada smo presretnutirazgovor identifikovali... slušam sudženje Mladiću. Drugo ni nema sem njegova danas. Svjedok je zaštićen toliko da ga i ne razumijem i ne vidim. Moraću na francuski šta ću. Jest očeš. Pređoše na privatnu sjednicu po zahtjevu ovog zalizanog advokata jerbo on prelazi na drugu temu kak reče.  Repons, žnsepa... prevodi ženski ugodan glas na lijepom francuskom naglasku šta odgovara svjedok. Mersi boku, veli ona. Vidim da sad govori onaj sudac sa žutobjelom kečkom a isti glas prevodi pa onda i neki krupni tužilac pa sa ovim lijepim ženskim glasičem sve to izgleda neprimjerno. Okreem na Makedonski, amore i na šiptarski kada neima prevoda nego puščaju izvorni govor na jezicima na kojim učesnici sudženja dovore. Razumjeh sjedog suca sa kečkom da otpušća svjedoka.  Dadoše pazu.  Velju neka se pripremi slijedeći svjedok. Ustao sam rano iako legoh po običaju kasno. Ustalilo se da od 23 – 24 h gledamo reprizu 'Selo Gori a baba se češlja' i to na Internetu preko starog 17ka laptopa na VCR kablu. Duška došla od Keyle. Kaže bio joj je i brat pa su nešto gledali pa zaspali i brat i Kejla i Kejlin momak Džeret sa kojim živi zajedno. On ima bjeli široki Džip Hammer i u njemu nazad ogromne ležeče zvučnike koji grme kada sluša muziku. Uzbudžen sam jer idem danas da preda za employment. Ni sam ne znam koliko sahata imam a treba 630 u zadnjoj godini. Spasiće me 12 koje sam radijo kod Bekinog Trinitija. U ovoj godini imam oko 240 u Šarpu, zatim u Blekberiju 8 nedela po 40 sahata 320, a ijedne noč i dvije subote ali minus 3 sahata jerbo  sam ošo jedan Petak zanije ko fol loše mi je, jerbo su ponovno poslije 15 godine igrali Srbija i Hrvacka soker. I to u Zagrebu. Incidenata nije bilo. Pobjedila je domača ekipa sa 2:0, pa zadovoljni gledaoci nijesu lajali.
Da li je to snimak koji ste gledali u predmetu Tolimir pita novog svjedoka tužilac jope zaštičenog svjedoka. Lukič advokat kaže mi neimamo ljude da sve provjerimo a tužilaštvo bi to trebalo da provjere istinitost i daju zapisnik. Tuširao sam se i malo obukao u čistu majicu bjelu. Stalno sam pod pretiskom emplojmenta. Bilo bi mi drago da ga jope zgrabim pa koliko god bijo. To bi mi bilo 4-i put od ljeta 2003-e kada odoh jerbo je istekao ugovor sa francuskom školom đe sam predavao matematike u svim nivijima od 7 do 13.  Tada nijesam znao da mi employment more dati školovanje nego skoro godinu dana samo uživao u blagodetima od 700 $ svake dvije sedmice.  Poslije sam bijo na njemu 2008-e kada napušćah poso u Abaotaunu, firmi iz Londona za koju sam vozikao 2 godine  poštu u opštini Kičiner. Treči put na emploment odoh kada je Mile podviknuo na mene 'Koji si ti k...c ovdje' u vezu sa kasetofonom koji je grmeo kod nas a on ga slušao tamo neđe u vručoj hali. Ja radijo na motanju šmirgl papira kod gentlmena Rakanovića koji kažu ima 4 fabrike ođe. Svjedok je profesionalni prisluškivač Armije BiH, veli tužilac. Itd. Opišite nam opremu, atmosferu itd kaže tužilac. Nabraja on, magnetofon itd.  Ja sam naelektrisan od uzbudženja da zgrabim moj emplojment ponovo. To ti je 9 mjeseci plačeno da tražiš posao. Malo sam produžijo emploj jer sam imao nalaze da imam kalcijuma u ramenu. Tražeći posao sam zadnji put naletijo na vorking centar u Kvin ulici i on mi platijo studije na Hamber koleđu u Torontu gdje postadoh instruktor u avtima. Potrošili su name 4.500 $. Fala im. Taj poso mi se nije dao. Odusto sam od njega oma. Obilazijo neke privatnike u malim iznajmljenim biroima koji kukaju da jedva kraj sa krajem sastavljaju. Jedan Iranac mi ponudi otvoriti školu u Kembridđu, a da mu dam 25.000 $. Mislim se jebo te otac ko da ja ne znam otvoriti školu sam. On bi mi davo klijente. Hm. Dao bi mi kada nebi imao za njegove ljude i čer koju je naš Viki Lix vodo i na Kubu. Veli on, kada je probala pivicu nage mala pravo. Ugasim sudženje ja. Grmi zaštićeni svjedok pa ga slabo šta razumijem.  Iz zajebancijem okrenem suženje na Engleski da vidim da li šta razumijem. It didnt hapen... , govori sporo muški prevodilac sa dobrim Londonskim engleskim naglaskom. Pola osam ujutro. U pola devet otvaraju socijalno đe sam išao i za pemziju i empojment u ulici Gvelf đe nedaleko staniju Kejla i Džeret. Evo i njega. Bez njega se nemere. Čoek se nametno nema šta. Tako teba velim sebi. Vidi šta piše:  Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić predstavio je u Moskvi svoju knjigu "Kako se raspala Jugoslavija" i gostima u Ruskoj privrednoj komori ispričao o odnosima i "crvenom telefonu" kojim su komunicirali bivši predsednici Slobodan Milošević i Franjo Tuđman. I nastavlja. "Kad ste čuli da je Slobodan Milošević govorio loše o Franji Tuđmanu i obratno? Još 1991. ustanovljena je direktna telefonska linija između njih dvojice. U Zagrebu su je instalirali stručnjaci iz Srbije. Kad sam 2000. postao predsednik, još je bila aktivna, hteo sam nazvati Miloševića, ali nisam imao šifru. Tako je to u ratu. Oni koji planiraju rat sarađuju, a oni koji o tome ne znaju ništa - ginu", rekao je Mesić, prenosi Večernji list. Mesić smatra da je raspad Jugoslavije bio neminovan, ali da je možda rat i mogao biti izbegnut. "Zalagao sam se tada za konfederalni model po kojem bi sve republike proglasile nezavisnost i istovremeno sklopile ugovor o konfederaciji na pet godina u kojem bismo videli može li funkcionisati ili ne. Nažalost, to nije prihvaćeno", kazao je Mesić koji je bio i poslednji predsednik predsedništva SFRJ. Odgovarajući na pitanja okupljenih, Mesić je poručio kako sukobi u bivšoj Jugoslaviji nisu bili ni etnički ni verski, već su se vodili radi osvajanja teritorija. "U novijoj istoriji Evrope svi su ratovi bili takvi, a agresija se predstavljala kao zaštita svojih nacionalnih manjina u drugoj državi. Tako je i Slobodan Milošević svoju velikosrpsku politiku pravdao kao zaštitu Srba u Hrvatskoj i BiH. I prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman smatrao je da mora štititi interese hrvatskog naroda u BiH. Ipak, nakon svih tih sukoba i stotina hiljada poginulih, granice se nisu promenile nijedan milimetar. Treba li boljeg dokaza da se rat ne isplati", porucio je Mesić.
Ma jevo ti ako narod nije želeo i želijo rat. Političari mogu samo da plivaju na njihovoj površini ili da odu ili bidnu smaknuti. Da ste vi kao ja tih 90-tih samo vidjeli te zajapurene face i muških i ženskih. Srce im je lupalo 'Rat pa rat'. Kaka kultura, sport ili slično. Samo rat. Ludo. Isplivaše neki anonimci iz tame i mraka i povedoše narode u toliko željeni rat. Sada je to splasnulo. Evo Čiru zovu u RS da trenira fudbal. Bijo je prija toga u BiH i uzo 700.000 maraka vele oni što o lovi vole da pričaju a o radu, ne.
29.6.2013. 8:45
Subota. Beka ode od sedam na posao. Dobila je neto 720$ za dvije sedmice. Radijo gudi neku ozbiljnu muziku. Čitam novine RTS tek toliko da vidim kada Jole igra dok uz sve to malo gledam Troyitzkog koji uporno gubi i treči set protiv Južnog / al ga danas oće/ na Wimbldonje.
Sjutra Hrvatska ulazi u EVROPSKU zajednicu.Premijer Hrvatske često srpskog prezimena Milanović kaže. "Свим нашим суседима могу да поручим да ћемо учинити све да нам се што пре придруже, поштујући правила која су строга, али предвидљива. Никоме нећемо стајати на путу, али нећемо бити ментори и тутори, јер смо то прошли и није нам се свидело, већ партнери", поручио је Милановић са свечане седнице Сабора поводом уласка у ЕУ, 1. јула. Милановић је додао да је понедељак нови радни дан и да се ништа битно тог дана неће променити. "Али, све што ће следити после тог дана, отвара нову перспективу и један један нови свет за нас", нагласио је Милановић.
Указао је да више не може да буде изговора, стварних и нестварих непријатеља, / fala bogu/ те да је успех Хрватске више него икад у њеним рукама. Уз подсећање на дуге преговоре које је имала Хрватска, Милановић је рекао да су вера и упорност биле јаче, иако се некад чинило да нема смисла. "ЕУ је компликована, изузетно функционална и каткад дисфункционална. Она је пројект који води према добром. ЕУ није федерација, није савез држава на које смо некада навикли. Што се мене тиче, неће то ни бити, и што се тиче већине европских грађана то неће бити", поручио је хрватски премијер. Милановић је истакао да су интереси Хрватске слобода и отварање граница, јер, како је рекао, само велики и јаки могу сами, затворени у своје границе. "Мали не могу ништа него бити отворени, у контакту са светом и једино тако напредовати, бити сигурни, самостални, богатији", нагласио је премијер. Svaka mu čast.
Jučer odem na Emplojment i popunim iskaz za zadnji 52 sedmice. Neima sati no 642 a treba 665 minimum. Šjedio sam tamo sat i drndao po phormularu na kompjuteru. Malo mi pomagali tamo zaposleni. Odem poslije do Joce na kafu i popijem zaista Kanadsku jednu. Počela da mi godi. Spašim Victorijom do hajveja pa niz polje do izlaza za Sortword đe se okrenem za 180°, ne bre Celzijusa, i preko mosta starog bar 100 godina stignem pet do 12 u P.T. FREE iz koje se k'o sa Bara niko ne vraća. Ali eto se Mika vratio i oporavlja se kući. Bili smo mu neki dan na kafi pa je sa nama sjedio u bašti. Ne vidi, slabo hoda, mršav. Dakle uzmem Beki pa nazad hajvejom kod Joce. Odem u agenciju za traženje posla Adecco i ona me lijepa službenica izšokira rekavš doslovno na engleskom, - Ilija šta ima novo.  Pitam je ima li ona kompjuter u glavi jer nisam tu bio od Januara.  Veli tako ona večini pamti imena. Opasna žemska. Veli ima posla za deliveri drajvera u Kembridžu. Isporuka uniformi. Super. Veli pošalji novi CV ođe i napisa mi adresu na službenicu Kimberly. Sjednem poslije do Beke na terasu đe je ona rasprostrla jedan sto. Dođe još raje pa se na momenat osjetih kao da sam negdje kod nas u Bosni ili Srbiji. Dođe i Damirova mama Nada. Stigla iz Sarajeva u posjetu do 13-og Jula.   Damir se uzšetao, neima cigara. Beka nema također ali se ogrebala prvo za jednu pa onda za još dvije pa mu dala jednu da puši.  Velim mu ja đaba sa Busom stanem kod tebe a neima te. Zatvorena picerija. Neima đaka. Veli od Ponedeljka otvara jer ljetnja škola počinje. Kaže radi kod mene i nakupi sate za Employment. Jupiiiiiiiiiiiiiiiiii.
Duška ustala i na brzinu se spremi i ode sa jednom kolegicom u Muzej Nauke u Toronto.  Ajd baš lijepo. Kada smo bili u BG lani ne odosmo ni u jedan. Zato smo bili u Travniku odmah sa autobusa. Navratili da ja vidim moga decenijama druga Mirka Adžaipa. On me je doveo u pozorište tamo neke 1963-e kada smo igrali u predstavi „Dugonja, Trbonja, Vidonja.  Ja za ulogu Trbonje osvojio i nagradu na pozorišnim igrama u Zenici. Koliko je pozorište opscesivno pokazuje i to da su me djeca poslije prestave pitala na ulici da li mi je to u predstavi bio pravi stomak ili neki jastuk.  Sjećam se tada je među njima bila i Dragana, moja supruga Becky. Imala je 5 godina a ja 12. A sada naša Duška 22 uskoro. Devetog Jula. Pojedoh dosta bureka kojega sinoč napeče Becky. Zamezim i salate, kiseli kupus nadjeven u kiselim paprikama. Becky spremila jesenas a tegle smo čuvali kod Mike i Dare.
Nešto mi se oma u mozgu proširilo, kao neko novo polje. Prije toga sam obilno pio čaja od koprive i jeo grožđa. Od toga samo zatupiš.
30.6.2013. 6:52
Becky ode raditi. I ja popijem malo kafe sa njom da joj pravim društvo. Otvorim Internet pa čitam RTS. Ko ne zna ćirilicu neka prevede u Guglu na hrvatski i daće mu latinicu. Dakle Ameri sve špijaju:
 Сноуден, бивши сарадник америчке службе, уздрмао је свет објавивши више докумената који сведоче о шпијунским програмима САД. Амерички држављани Сноуден (30) напустио је САД у мају, неколико седмица пре него што су Гардијан и Вашингтон тајмс објавили детаље о тајном програму америчке владе за праћење интернета и телефона. Сноуден се од прошлог викенда налази на московском аеродрому шереметјево, у транзитној зони, где чека одлуку еквадорских власти о његовом захтеву за азил у тој земљи. Сједињене Државе прислушкивале су канцеларије Европске уније и приступале интерним компјутерским мрежама, тврди немачки "Шпигл" позивајући се на тајни документ. Председник Европског парламента Мартин Шулц оштро је и хитно реаговао на ову причу, наводећи у саопштењу да је "шокиран" и "озбиљно забринут" због извештаја да су америчке власти шпијунирале канцеларије ЕУ. "Ако су ови наводи тачни, то је изузетно озбиљно питање, које ће имати веома озбиљне последице на односе између САД и ЕУ", навео је Шулц у саопштењу. Oće malo sjutra velim ja. Ma neima tog ko Amere može da uzdrma. Neima suđenja u Ponedeljak. To jest sjutra. Što se tiče aktivnosti u sudnicama, pretresi na suđenjima Ratku Mladiću, Goranu Hadžiću i Radovanu Karadžiću nastavljaju se ove i sledeće sedmice prema rasporedu: Na suđenju Radovanu Karadžiću, veće trenutno saslušava svedočenje Bogdana Subotića, bivšeg ministra odbrane Republike Srpske. On je 150. svedok odbrane.   Na suđenju Ratku Mladiću, Dragomir Keserović, bivši oficir Vojske Republike Srpske, trenutno svedoči o događajima u Srebrenici u julu 1995, kada je bio u Obaveštajnoj upravi Glavnog štaba VRS. On je 108. svedok tužilaštva.
Na suđenju Goranu Hadžiću, veće trenutno saslušava svedočenje Johna McElligotta, bivšeg pripadnika snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj. On je do sada 54. svedok Tužilaštva.
Neki dan je svjedok pominjao 2 naređenja. Nijesam znao detalje pa najdoh sada u Vijestima. U nastavku suđenja Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Srećko Aćimović izjavio je danas da je kao oficir Vojske Republike Srpske, u julu 1995. godine, dva puta odbio naređenje da strelja Muslimane zarobljene u Srebrenici. Bezbednosni oficir Drago Nikolića ga je, zatim, pozvao telefonom i naložio mu da sutradan ujutro dođe kod škole u selu Ročević, gde su zarobljenici bili zatvoreni. Ranije tog dana, 14. jula 1995, Aćimović, koji je i sam iz Ročevića, uverio se da su u školi neki od zarobljenika već bili ubijeni, pošto su ga na to upozorili lokalni pop i predsednik mesne zajednice. Kako je izjavio, kod škole je zatekao nepoznate vojnike VRS i video "nekolicinu tela", dok su iz gimnastičke sale zarobljenici zapomagali za vodu i toalet.
Kada je pozvao komandu brigade, glavni bezbednosni oficir Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović rekao mu je da će zarobljenici sledećeg dana biti "razmenjeni". Kada se sutradan, 15. jula 1995, Aćimović pojavio kod škole, pukovnik Popović je, međutim, od njega zatražio da obezbedi vojnike koji bi streljali zarobljenike.
Odbijajući taj zahtev, Aćimović je, kako je posvedočio, Popoviću preporučio da zarobljenike vrati odakle ih je doveo, a zatim se vratio u komandu svog bataljona. "Kad je transport počeo, ja sam bio u komandi, ali sam čuo da su zarobljenici odvedeni nedaleko od kasarne Standard u Kozluku, gde je izvršena egzekucija", kazao je Aćimović. Pukovnika Popovića Tribunal je 2010. nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici. Poručniku Nikoliću izrečena je kazna od 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja tog ratnog zločina.
Tužioci će izvođenje dokaza protiv Mladića nastaviti sutra. Mladić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Dok ovo prepisujem i komentarišem u pozadini slušam HTV i pogledam malo.pričaju naravno o Europi i sjutrašnjem članstvu u njoj. Siraši o proizvodnji sira, vinari o vinu, pa ribolovci. Uzgoj peradi od kojih bi o ćurkama iz Zagorja gdje je čak i Prestolonaslednik Japana dolazijo. Svi oni moraju da se prilagode Euro standardima a mnogi se žale da će ulaskom samo izgubiti pare. Idi šta pišu Austrijanci. Među brojnim austrijskim medijima koji ovih dana analiziraju ulazak Hrvatske u EU je i "Krone Cajtung" koji je "Lijepu njihovu" okarakterisao kao "problematično dete" koje se ukrcava na Titanik. Svašta. Pa nastavlja. "Hrvatska je prva zemlja koja će ući u EU bez ikakvih iluzija". Nabrajaju i koje brige muče građane: ekonomska kriza, nedovoljno razvijena industrija,  korupcija, a podsećaju i na blizak odnos Hrvatske i Austrije, kao i činjenicu da je Hrvatska druga po redu glavna austrijska turistička zemlja. "Krone Cajtung" piše i kako Hrvatskoj vlada nacionalizam i strah od gubitka posla zbog privatizacije.
Osvrnuvši se i na neslaganja između Hrvata i Srba, austrijski list posebno ističe probleme oko dvojezičnosti. "Siromaštvo je gorivo nacionalizma", pišu Austrijanci govoreći o problemu nedostatka radnih mesta, posebno u "ekonomski mrtvim" područjima uz granicu sa Srbijom.
  Nađem na Sence u vezi Aćimovića. Presretnuti razgovori su snimani na magnetofonske trake i transkribovani u bilježnice, a potom u formi izvještaja slati u Obavještajni odjel Drugog korpusa Armije BiH. Prema unosu u jednu od bilježnica operatera Armije BiH VRS je do večernjih sati 13. jula 1995 u zarobljeništvu imala oko "6.000 vojno sposobnih". Na spomen tog broja jedan od dvojice neimenovanih sagovornika, očito svjestan da su mogli biti prisluškivani, kaže "šuti, ne ponavljaj". Dalje reče svjedok ; U sažetku izjave koji je pročitao optuženi navodi se da su zbog "dvojnosti komande" nad vojskom odnosi između vrhovnog komandanta Radovana Karadžića i komandanta Glavnog štaba Ratka Mladića bili "nepodnošljivi". Tvrdi da se Karadžić, koji inače nije imao ingerencije nad vojnim operacijama, protivio napadu na Srebrenicu i na jednom sastanku Vrhovne komande "izrazio zabrinutost" u tom pogledu.
U Berlinu ima 600 galerija kaže gost emisije 'Nedeljom u 2' na HTv. Kaže da je Berlin jako jeftin grad i ne vidi se Njemačka iz njega.  Juga je bila najslobodnija forma odabira saradnje na intelektualnom tržištu. Imaćemo još manje suverenosti nego u Jugi i šaptom uđosmo u drugu asocijaciju Evropu. Ulazak je banalna stvar. Za suverenost smo ginuli a sada tako lako je daju. Oni se boje istine jer smo đaba ginuli. Bojimo se istine. Šuplja ideološka priča je potrošena već 91-e. 60 % mladih je nezaposlenih u Španiji. Selidba sa juga je velika. Recimo 600 ljudi se prijavilo za mjesto jedne galerije ovdje u Berlinu / gdje se intervju vodi/.  Elita živi drugdje a masa negdje drugo. Sada nema zahtjeva koje smo imali u Jugi. Prije 200 godina nije ni bilo Hrvata. Ideja nacija je počela  u Njemačkoj u 18 vijeku od građanske buržuazije da protjera Crkvu sa vlasti. Tako su pogrešne priče kako se Hrvati 1000 godina žele državu, oslobođenje itd. Evropa se provincijalizuje jer trči za univerzalizmom života. Nešto kao Centar iz koga se šire demokratije u Afganistan, Libiju, pa i kultura. Ta ideja je problematična i ne funkcionira, gej prava, itd. To je nametanje. Ljudi nisu u stanju Istorijski misliti. Nemogućnosti da se antagonizmi mirno riješi. Djelovi Zapada samo mogu sanjati o toleranciji koja je bila naprimjer u Sarajvu; Sinagoga, pravoslavna crkva, Katolička, Džamije. Danas Božanić zastupa Staljinove vrijednosti. 'Porodica'. Prije Staljina je ukinuta zabrana abortusa, mogao se promjeniti pol, itd. Nacija nije loša jer je rušila Hegemonije. Potpuna opsesija sa nacionalnim je bila u Jugi. Svuda ste se pisali po formularima što ste. Priču o jadnim Hrvatima koji žele državu je tužna. Hrvatski jezik je bio potisnut vele a nije tačno. Za jezik je dobro da se obogačuje. Treba ga otvoriti. Ja živim od jezika, veli on. Odrasli ljudi se boje upotrebiti svoj materinji jezik pa pitaju autoritete kako šta kako da kažu. Kompradoxna elita je ona koja prenosi naređenja kolonizatora. Tu je Milanović odličan. Ideološka funkcija tužne hrvatske priče je prekid sa Istorijom i kontinuitetima. Juga je bila samo jednu milijardu dućna početkom 70-e a na kraju 20. Poslije je nstala propast. Čaušesku je odbio fond, ogladnio narod i dao život. Da li je pozitivno što je Milka pristala na fond. To Europa sda radi Grčkoj itd. Tito je pustio na tržište Europe da riješi nemogućnost zaposlenja. Želimira sam 20 sati intervjuisao. Imao je sistem razne faze, on je ambivalentan. Raste rascjep između Juga  i Sjevera, evo i u Evropi, Angela ima Hitlerove brkove na atenskim ulicama. Sa antagonizmima ulazimo u nove antagonizme i briše racionalni uvid u prošlost i ljudima onemogućuje da se prepoznaju u kontinuitetu. Nemam osjećaj nacionalne pripadnosti, mada sam se u Jugi posvuda morao izjašnjavati kaže Boris Buden. Pokušavam preživjeti na ovom tržištu i zato puno radim. Naši gastajbarteri su bili naša avangarda što nas povezuje. Ovde to ne postoji, uvjeti života, posao, familija, itd. Angela reče, jest nezaposlenost, ali smo mobilni. Realiteta provjera je knjiga Frojda će pokazati da će se cijela nacionalistička hrvatska priča nasukati na sprudovima. Nije lako spavati sa teretom duga na vratu. Pozitivno je da ćemo ući jer će mnoge iluzije nestati. Ode on, varzda budni Boris Buden. Sada je 2 popodne. Nedelja je. Prenos slikanja to jest photographisanja domaćih i stranih gostiju povodom, poslije 13 godina pregovora, ulaska Hrvatske u Europu.došo je i predjsjednik tužna lica Nikolić. Samo ne znam čime jer avijoni BG –ZG ne lete. More bit preko Splita. A more i privatno. Odoše sad na ručak. Evropljani se raduju jer oni prepoznaju naše vrijednosti koje mi obezvrjeđujemo veli Kardinal Božanić na hrvatskom radijo Kičiner Silovano je u ratu oko 2000 žena u Hrvatskoj, a samo su dvojica identifikovana a jedan je još nedostupan u Srbiji. Pa se digla i tužba protiv Stanimirovića, predsjednika srpske stranke u Vukovaru koji tvrdi da nije činio zločine.
Milijardu Eura na godinu će ostajati Hrvatskoj polije davanja u Eu proračun. Vele da je nagrada za hvatanje Jože Perkovića povećana sa 5 na 12.000 Eura. Luxemburg je 8-a Euro država koja neda Hrvatskim radnicima da dolaze; Španija, Nemačka, ... .ne znam što sam uznemiren. Šta ako je to ponovno ukopavanje naroda u rovove. A najkrvavije će biti na Drini. Brisel postaje glavni grad Hrvatske. Prikazuju dugi sto za kojim sjede gosti. Poznate face; Beroso, Bilt, 15 predsjednika 13 premijera je tamo, ali najdraže Angele neima. Vele da je ljuta zbog Perkovića. Govori premijer Hrvatske, hrvat naravno, Zoran Milanović. Zoran je vrlo često srpsko ime, a naš drug banjalučanin Zdravko Milanović, sada  iz Kičinera je Srbin. Sada Ivo Josipovič. Ivo, Ivan, je također ponekad srpsko ime. Eto vozim jednog đaka srbina sa tim imenom. Ma Balkan je utuk na utuk. Među gostima su i tri čćana predsjedništva BiH. Alijin sin se ističe svojom vitkom linijom. Nazdravi i Ivo. Pijuckaju šampanjac. Evo i vozača Sanela Buljubašića koji sa graničnoh prelaza Slavonski Brod kaže da neće biti problema što tuj počinje Europa. Evo i Zlatka Dizdareviča koji kaže da je Bosna traumatična i cinizam je da ona uradi sve pa če Europa pomoči. Ustav je ne dovršen imali smo histeričnu situaciju u BiH, veli on pa nijesmo mogli razgovarati normalno s hrvatskom stranom. Sa osobnom iskaznicom će hrvati putovati svuda po Evropi. Umbilivbl. Biće samo jedna policijska postaja sa slovenskim i hrvatskim policajcima.
Dalje najdem na Vestima: U središtu unakrsnog ispitivanje tužiteljice Pak/Pack bila je Direktiva broj 7 iz marta 1995. godine u kojoj Karadžić naređuje vojsci da stvori uslove "totalne nesigurnosti i besperspektivnosti daljeg opstanka žitelja Srebrenice i Žepe". Za razliku od nekih prethodnih svedoka odbrane koji su tvrdili da je predsedniku dokument podmetnut, Trivić je rekao da je uvek "odgovoran onaj ko potpisuje". Ipak, nastojao je da umanji težinu direktive, navodeći da je ona trebalo da podstakne stanovništvo u enklavama "da preduzme mere protiv svog političkog rukovodstva". Konačno, tužilac je ukazao da je Karišik 16. jula 1995. godine bio na mestu zločina, kada je putujući u Zvornik prošao pored stratišta Pilica, Branjevo, Ročević i Kozluk, na kojima je tih dana ubijeno više hiljada muslimanskih zarobljenika. Na konstataciju da je prošao "alejom smrti", svedok je rekao da se vozio "čistim putem" i da nikakve leševe nije video. Unakrsno ispitivanje Milenka Karišika se nastavlja u utorak. A na sudženju Mladiću; Egbers je danas rekao da je oko 150 muškaraca iz "bijele kuće" 12. jula ukrcano u tri autobusa koji su otišli u pravcu Bratunca. Neposredno prije nego što su autobusi napustili Potočare muškarci su mu prelazeći prstom preko grla s lijeve na desnu stranu signalizirali šta misle da će s njima biti. Svjedok kaže da je u tom času vjerovao da se to ipak neće desiti i da će muškarci biti prebačeni u Kladanj. Egbers je, istog dana, od Potočara do Kladnja ispratio jedan konvoj autobusa sa ženama i djecom. Prolazeći kroz Novu Kasabu na fudbalskom igralištu je vidio veliku grupu zarobljenih muškaraca koji su klečali sa rukama iza vrata. Na povratku iz Kladnja 13. jula srpske snage su zaustavile svjedoka u Novoj Kasabi, oduzele mu vozilo i opremu i uskratile povratak u Potočare. Njegov "domaćin" major Zoran Malinić je objasnio da je zadržan "iz bezbjednosnih razloga". Kada mu se Egbers požalio zbog ponašanja srpskih vojnika Malinić je odgovorio da je za taj rejon odgovoran Ljubiša Beara. Egbers je Beari 14. jula lično uručio spisak pritužbi. Nekoliko sati kasnije Malinić mu je saopštio da se može vratiti u Potočare. Egbers je potvrdio da je Malinić bio gostoljubiv. Bila je to čudna situacija u kojoj "vas tu drže i ne daju vam da odete, a hoće s vama igrati šah, večerati i razgovarati o situaciji u zemlji", rekao je svjedok. Lukić je pokušao dokazati da su muškarci zatočeni u "bijeloj kući" mogli s pravom biti smatrani vojnicima, pozivajući se na Egbersovu izjavu da je među odbačenim stvarima ispred "bijele kuće" vidio mnogo noževa. Svjedok je, međutim, primijetio da se radilo o džepnim nožićima kojima se mogu "oguliti jabuke".
Osporavajući Grujićevu tvrdnju da lokalna vlast u Zvorniku nije imala uticaj na paravojne grupe, tužiteljica Gustafson je istakla da je Krizni štab plaćao te jedinice. Grujić je danas tvrdio da je lokalna vlast bila "uplašena" od paravojske i da stoga nije postavljao pitanja ko je na platnom spisku, već samo davao saglasnost za isplate. Tužiteljica je, dalje, ukazala da je Grujić na suđenju u Beogradu rekao da je isplate odobravao zato što su za njega "svi dobroljovci bili deo Teritorijalne odbrane". Strah je, tvrdi optužba, "naknadno izmišljen s ciljem distanciranja lokanih vlasti od paravojske". Svedok je izbegao da direktno odgovori na to pitanje, ali je istakao da je u to vreme "imao poverenje" u tadašnjeg komandanta TO, koji mu je rekao da "ima pod kontrolom" sve dobrovoljce i da će ih raspustiti ako se otmu kontroli. Komandant TO Branko Popović, koji se tokom rata predstavljao kao Marko Pavlović, je sa Grujićem pred sudom u Beogradu osuđen na 15 godina zatvora. Evo i sa Hadžičevog sudženja, - Veći deo Ćorićevog iskaza se odnosio na događaje u Šarengradu, predgrađu Iloka. Na početku je ukratko opisao situaciju u vukovarskoj skupštini u kojoj je, po njemu, glavnu reč imao Hadžić. Tvrdio je da je srpska strana imala "lažnu većinu", osvojenu tako što su na izbore izašli kao komunisti, a onda su preko noći "navukli kabanice i postali SDS", čije su sve odluke išle ka "ratnom sukobu i agresiji".

Ćorić je bio na čelu civilne zaštite u Šarengradu koja je brojala oko stotinak ljudi, naoružanih lovačkim puškama. Rekao je da su pripadnici civilne zaštite bili "naivni" i nisu verovali da će se JNA staviti na stranu "agresora". Napad na Šarengrad je počeo 4. oktobra 1991. godine a na selo je palo oko 1.500 granata različitih kalibara. Na snimku emitovanom u sudnici, svedok je prepoznao razorene objekte - pravoslavnu crkvu, školu i vatrogasni dom.

Tužiteljica je svedoku predočila dokument u kojima se pominje referendum o ostanku ili odlasku iz Iloka. Ćorić tvrdi da nije bilo nikakvih pregovora već je izbor bio jasan - "ili će otići, ili će biti ubijeni". Prema predraspravnom podnesku tužilaštva, oko 11.000 ljudi je 17. oktobra 1991. godine napustilo Ilok. Iako je svima garantovana sigurnost, mnogi su "premlaćeni na licu mesta a dobar deo je završio u logorima", rekao je svedok.U unakrsnom ispitivanju, Ćorić je rekao da su u Šarengradu poginula dvojica pripadnika Zbora narodne garde ali da nisu imali nikakav zadatak na tom području. Rekao je da je "velika zabluda" da su oni bili "vojno obučene osobe". To su, tvrdi, bili mladići koji nisu imali veze "ni sa vojskom ni sa ratom". Branilac je takođe ukazivao na javne izjave predsednice stranke, u kojoj svedok zauzima visoku poziciju, da "Hrvatska pripada Hrvatima a da su ostali samo gosti". Zaključio je da svedok u iskazu nije mogao da kaže ništa u prilog Hadžiću jer bi ga krivili u partiji. Ćorić je rekao da je njegov jedini motiv za svedočenje bio da "istina izađe na videlo".
Vidite kako je to klasično. On izjavi da su ostali gosti a oni tu stotinama godina žive, stiču i rade i sada neko im kaže da mogu da idu. I prave se žrtve kada se ti ljudi pobune i štite svoje kuće i familije. Jer nemaju kud. A onda postaju zločinci jer brane svoje. Svi su skoro istjerani a oni koji su ostali postaju kao neki taoci Hrvatske, sjećam se na svadbi moje ćerke jedan mlad Slovak iz Hrvatske mi reče da se čudi svojoj domovini. I njega  i njegove su proglasili za nepožejnog. Kao nisi ti Hrvat možeš da ideš a familja mu 300 godina tu živi.  Baš je bio razočaran vjerovatno jer se ugodno osječao jer nije bio Srbin. Tako je to sa ljudima. Sjetim se jedne noći u stubištu u koje smo išli sjediti kada bi granate sa Vlašića krenule na naš grad Travnik. Tada uzdišuči mi reče jedan Hrvat: 'Sada znam kako si se osjećao ovih mjeseci' tražio je saveznika. Ili nekoga s kim bi popričao. 'Štoooo'?, velim ja, jer uopće se nisam tako osjećao kako on misli iz njehove perspektive kada su se zavadili Hrvati i Muslimani. Ja sam se osjećao jadno ne zbog mene nego zbog sviju. U kakvu smo se mi sa ljudi Zapadnog Balkana zamku uhvatili. Ko je postavi. Neki vele Zapad, Njemačka, Itd. Uglavnom tri godine bi rat u BiH. Najgori rat kada svak puca na svakoga. Prijatelj na prijatelja, zet na šuru, punca, babu i dedu svojega djeteta, brat na brata i oca. .
1.7.2013. 6:53
Sveti Leontije reče da je on vojnik Isusa Krista a oni padoše na kolena, ali u grad za njima dođe Adrijan i baci ih na muke jer ga nijesu ubili. Nudio je Leontiju  život ako se odrekne te paganske vjere ali ovaj ne htjede i na mukama ga ubi Adrijante 73-e godine. Slušam to n RTS. Dalje u Katoličkoj vjeri 1749-e, prvog Jula, protjerani Papa je  godine donio dokument o krvii sjutra se odmah vratijo u Rim. Rekoše mu da to treba uraditi jer je toliko uzalud prolivene krvi a Isus je upravo prolio svoju krv da nas spasi. Dalje priča RTS po Islamu sada je 1439-a ako sam dobro ufatio uhom godinu u kojoj trenutno živimo nema čovjeka da nije gubitnik sem vjernih... . Jevrejima je 5773- godina i kažu; povremeno strada nevina osoba jer je imao novac a onda taj novac ode na lječenje jer Bog naredi bolesti, ili bidne ukraden; ako to dobro bidnem ja shvatijo šta svaki dan pred ponoč a evo i reprize u ova doba po našem a u BG je 6 sati plus. Sada im je jedan popodne. Danas je Dan Kanade. Praznik a Beka ode raditi. Biće joj plaćeno 1.5 puta i plus dnevnica za praznik. Radujemo se kada joj tako ispadne jer zaradi oko 400 # za jedan dan. A ja u Šarpu nikad praznikom ne radim pa dobijem samo 45 $ dnevno za tri sata rada iako radim uvjek 4 a ponekad  i 4 i pol sahata jerbo je daleko destinacija pa dok se vratim i po pola sata mi treba nekada.  Evo na Naxi radijo Josipa lisac, ja sam luda. Pušćaju je sada posvuda i na radijo Travnik, a tamo je baš Yu muzika svaki dan. Posnimao sam slika iz općine Travnik, oglasa, članaka iz novina itd. Kada s me po drugi put zvali u školu 'PRDG' đe sam predavao 2 godine matematiku da pričam kao svjedok rata photosi Travnika su mi bili podloga za priču o ratu 90-ih u našem  malom gradu u Bosni. Rekao sam im da su svi gradići prošli slične podjele na tri vojske u sukobu a i gore sudbine.  Napomenuo sam i sukob Muslimana protiv Muslimana u Babinoj Krajini. Babo, pobjednik izbora odleća i robiju zbog zločina jer se pobunijo protiv Alije. I to ležaše u 'Rvackoj. Što li?. Na Lolićev radijo TNT iz Travnika poslušam vijesti. Na Starom Gradu susreti likovnjaka Tranika. Često zamišljam taj stari grad na onaj dan kada je veliki Vezir ili kojom titulom okićen već biješe došao sa hiljadama ratnika pod njega. U kafe 'Šampijon' odjeknula explozija.  U Zenicu i Sarajvu protestuju zbog JBMG. Zbog njega je jedna beba umrla jer bez njega nemože ići van BiH. U Bugojnu FEDRA, susreti amaterskih pozorišta. I ja sam učestvovao neke tamo, more bit 88-e. Glumijo i pijo. Stavijo sam 220 slika na FB. Ima slika kod Joce', i sa bazena i iz kuče. Sve je u mene otvoreno i sve se zna. Zato lahko i dugovječno živim. Špijuni me ne brinu i hranijoci tuđih istorija i storija. Odmorijo sam malo dok su se ulogovale. Pa čuh sada na TNT da je 19 vatrogasaca poginulo u SAD. A joj kukala im majka. I u nas ima u jednom parku spomenik poginulim. slikavao sam ga prije mnogo puta. U jedan snježni dan sam zatekao mladu ženu pored jednog od kamićaka na kojima su im zapisana imena. Neki ljudi daju život za druge a neki uzimaju živote 'za sebe'. Hrane se tuđom smrću kao ovaj na 10 godina danas osuđeni ratni zločinac iz posavine u Bosni mojoj rodnoj.
2.7.2013. 8:00:05
Spremio sam Beki kafu i ona ode na posao od 8 do podne u PT Free, bolnicu za koju kažu da se 'niko iz nje ne vraća'. Kada sam zadnji put parkirao i čekao nju donesoše jednog pacijenta i odvezoše na krevetu na točkove. Prilično je jadno izgledao. Zašto ljudi ne pušćaju ljudeda umiru prirodnom smrću protiv koje su nemoćni nego im još pored toga raznm predmetima pušćaju krv  odvajkata. Sve je u skladu u prirodi sem čovjeka. Ona baš strši i zagađuje taj sklad, tice, ribe, životinje, vegetacija. Vidi se da nije odavle sa Zemlje. Zalutao, štali?. To vidim i iz sudženja koje slušam. Prvo sam Mladiću, odoše na privatnu sjednicu. Samo što sam okrenuo Karadžiču bi malo javno pa i oni veli sudec zatvaraju na privatnu sjednicu. Javno sudženje sa privatnim sekvencama. Svašta. Izgleda da je svjedok Deronjič. Biće zanimljivo ako uopšte išta od toga i čujem. Okrenem Hadžiča. Svjedok velju: - Policija je bila divlja, razne uniforme, oružje i prava policija hi nije voljela. Protjerivanja je bilo i noću.   Ljudi koje sam vidio u logoru bili su vojnici. Odoše na pauzu za ručak. Kako kome.
Od 12 do 20-og sam bio u Bratunacu SUP, pa  od 21 sam prebačen u Srebrenicu, veli svjedok na sudženju Karadžiču.  Samo 10 km. Ja nisam bio tamo dakle veli Deronjić. Pita ga Karadžić je li on otrčao par puta da pobije neke Muslimane tamo, ili je išo biciklom ili avtobusom. Ma ne, veli svjedok. Avtobusa nije ni bilo niti iki prevoza. Odoše svi za danas. Okrenem sudženje Hađiću. Kod nas u BiH su svi Hađići Muslimani a evo Goran na klupi je Srbin. Šef svih Srba baranje  i Slavonije, kako se on proglasi.  A oni su na ručku. Da. Ao kojem. Nekom zatvorska a nekom stek.
 Kod Mladića je svjedok zaštićen pa mu se lik ne vidi. Tužilac usto i veli terba nam sat. A ovdje piše pola sata veli sudac Ory. Usta i advokat. Radi se o analizi nekog pečata. Gospodine Erdemović reče sudija ime svjedoka. Nastavićemo u devet zatvorenom sjednicom. Opa, jope on. To je tip koji je bijo pripadnik sve tri vojske u BiH. U Sarajvu kod Armije BiH, pa u HVO pa u VRS. Na kraju je streljavao Muslimane u Srebrenici, 5 Marta 98-e osudžen na 5 godina dugu kaznu. Da li je zaista odležao ne znam. Zbog važnosti njega kao svjedoka protiv Srba, promjenjen mu je lik i sa novim dokumentima u novi život prmješten je i živi negdje na Zapadu. More bit mi je komšija. Čudi me samo što mu pomenuše ime i sudija i tužilatz. Ovo Dž i Č ubacujem gdje ne treba jer se jedim na sve šta se tamo dešavalo a nije moralo da su civilizovani ljudi došli na vlast a ne neke strvine kao Alija, Tudžman ili Miloševič. Od njih trojice se svaki pravijo fin a sve trojica su bili ne osjetljivi i prosto tražili da se našim narodima pušća krv. Ljudi Lešinari. To im se iz nadmenih faca naprosto vidjelo. 'Pobijte', vikali su sa svojih triju strana. A za ubijanje se nekih kao  Erdemović uvijek nađe. Ovih sa ručka nikako neima. Sinoć odemo na vatromet povodom dana Kanade. Parkiramo odmah poslie University Avenije na Westmauntu pa pješke do Columbija Avenije i jezera kod nje. Tamo je velika livada i okolo nasip tako da djeluje kao veliki amfiteatar. Puno je ljudi, bar 30.000. većinom su mladi. Ima i male djece. Leže ili sjede na dekama, kamp stolicama posvuda okolo na travi. Pred veliko pozornicom sa dva velika ekrana sa strane na kojima se jasnije vide izvodžači cupka velika masa. Neka nama dvoma nepoznata grupa drma turbofolk kanadski. Oboružani su  sa mandolinom, električnim guitarama, klarinetom kada zatreba, organama, bubnjevima, a sve liči na jak rock. Predstave se oni, a ima hi 6 i iz svakih su provincija Kanade;  BC, Saskačevan, Onatrijo. Već su sjedi i proćelavi ali su muzički majstori. Pitam se kakav im je život. Kud sve idu. Đe jedu, spavaju, itd. Snimim jedan duži video na neku pjesmu za koju zaključih da je većina publike zna jer je prihvatiše zdušno i pjevaše u glas sa njima. Ja i Beka prvi put ćuli. Neima ovih sa ručka. Duška ustala. Uze vode iz fridža, veli mi,  'dospi novu', što i uradih u kanister od 4 litra kojega za nju čuvamo u novom suviše malom fridžu, i ode ponovo na spavanje. Ona obožava ladnu vodu. Od rodženja. Kad li je naša velika cura, 183 cm visoka, došla sinoć kući ne znam. Preberem veš i poslažem čije je šta. Njenih tange gačica se rasu posvuda. Šta ljudi neće izmisliti u cilju oplođavanja. Uf što bih volio da hi je bilo u 'naše vrijeme'. Pa kako i nebi ljudi izmišljali sexi stvari kada kroz histeričnu Historiju tolike ljude silnici pobiše. Narod se brani natalitetom. Mora se narod braniti natalitetom jer neima drugog oružja do polnih organa. Tako Albanci pobjediše Srbe na Kosovu. Doduše uz pomoč Zapada i bombinga Srbije u trajanju od 72 dana. Evo ovih sa ručka. Nebi me začudilo da sada završe sa suđenjem. Za 45 minuta veli obrana. Ajd da čujemo. Na čelu čega je bijo Hadžić. Opisali ste sastanak koji ste imali sa gospodinom Hadžičem i rekli da su bili mnogi naoružani ljudi koji su izlazili ulazili, šaptali mu na uvo, poluvojne formacije, civili. Imali su neki plavkaste uniforme koje sam sretavao širom Jugoslavije. Vani sam sreo neke neuredne sa mnogo oružja. Sastanak je bio izmedžo presjednika RSK i Unprofora. Mi smo uvedeni. Bilo je mnogo dima na sve strane, ali se ne sjećam da li je Hadžič pušijo. Na sjednicama parlamenta sam upozoravao na pušenje a onda sam prestao. Ko vas je obavjestio da će tog jutra 20-og biti pomjeranja stanovnika. Mislim CZ. Policija nije krila da idu prisilno. Okrenem  na Makedonski jer tamo svi pričaju na svojim jezicima. I svjedok priča na engleskom. Te vr terifajd veli 'Engez' advokat, a brkati svjedok, bjelac guste tek malo prosjede a večinom crne kose, sa debelim naočalama na nosu, a đe bi drugo,  ko da nije prirodni Englez, nego ima neki drugi bakraund.  Dobro je njima u UN. Sreo sam jednoga na svadbi moje ćerke. Velim mu vi imate jako mladi dobru penziju. Veli on ja neću još ići a mogao bih. Ovako odoh u Afganistan još malo raditi. E moj Žile a đe si ti. Tražiš posao u &5-oj jer će ti starosna i cpp ukupno pemzija biti 318 4 MJESEČNO. Slušam hi još na engleskom. Ma ne interesuje me baš mnogo ovo oko suđenja. To mi dođe kao štap koji pomaže slijepcu za hodanje a meni  da pišem. Da bidnem interesantniji. More bit da sam promašijo, ko i mnogo toga do sada, ali se ne sikiram. Jeste li vidjeli formulare o odlasku koje su hrvatski civili potpisali. Ne, veli on. Bolje otjeran nego ubijen pa sam pomagao ljudima da odu. Jedan je civil istjerivao jednu staricu. Nosijo je polu uniformu, pojas sa ručnom bombom, mecima, naoružan, sa beretkom na glavi. Ne sječam se njene boje. Tu nije bio tenk JNA. Abdulrazek je ime svjedoka. Taj policajac sa koji ste razgovarali kada ste naišli na ambulantna kola. Ne nisam tada. Kada smo ukrcali putnike u bus reko sam Andersonu, naša civilna policija,  da ovo nije u redu. Mi smo se provezli ulicom Vukovara i otišli u Osjek. 13 Januar 92-e. Ivo Jelič je pobjegao. Sva imovina mu je ostala. Pridružio se Zengama. Stavio sam telephon kod sebe na sto ako zovnu na posao. Jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii !.
Potpukobnik Miroslav iz sjedišta Pricipovatz navodi 2 primjera  i navodi da su to uradile naoružane bande i od UN uloženi protesti presjednku Yugoslavije gospodinu Joviču i JNA. Po Vesovom planu ... itd. Ma ja se umorih. Odoh na kauč. Odspavah. Dok sam drijemao slušavah svejedoka kako reče da je napravio grešku jer je ka ofricir UN pomagao raseljavanje stanovništva, Srbi nijesu htjeli voziti buseve jer bi bili uhapšeni u Osjeku pa je angažovao vojnike Kolumbijskog voda UN. Sada se pitam ko odveze 30.000 mulimana iz Srebrenice u Kladanj i Tuzlu, đe li. I šta bi sa njima.
3.7.2013. 7:00
Franc Kos, jel on Slovenac. Da veli Todorović. Da li je tu bio Erdemović. Da on je bio vodnik, bio je sa mnom u Trebinju i nije bio prinuđen da ide, čita advokat Mladića izjavu svjedoka Todorovića. Kos je bio uhašen i 8/5/2010 dao u Osjeku slijedeću izjavu. Spomenuo je mjesto Pilicu. U tom momentu sam sreo Erdemovića koji pita komadandanta Pelemiša /koji je neki dan oslobođen optužbi na suđenju u BiH/, -mogu li i ja ići a on veli –idi. Zadatak je bio čuvanje i zarobljenike koje će dovući. Pojedem paštete koja stoji u novom fridžu Bog zna od kada. Na taj fridž nikako da se naviknemo. Nikad nema mjesta za 4 pakovanja po 18 jaja, zelenu salatu, špinat, 4 litre mlijeka u tri kese. Slušam usput advokata koji pita, ko je rekao da se streljaju.  Pa reko, asli potpukovnik nećuh dobro, Brano Gojković, ako dobro čujem, nije rekao da će doći neki koje treba streljati. Ja se nisam slagao sa tim i još neki. Bili ste svjesni da činite zločin. Jes veli on. Kako je reagovao potporučnik Franc kada je čuo to naredženje. Neznam veli Erdemovič. Jel bilo kake reakcije. Jel reko da ne želi. Erdy zapetljava. Okoliša. Jeste li ih pretresali u avtobusu. Ne nego van. Izvodili ste ih po 10. Sudija se umješa rekavši da je svjedok odgovorio na ta pitanje u ranijim izjavama. Koliko je vremena trebalo za izvodženje, i streljanje. Ne znam, bilo je toga mnogo. Sinoč javiše da je 'Obrva' pušćen iz zatvora na slobodu. On je osudžen u Hagu na 20 godine zatvora pa se vladao tamo u Engleskoj fino i odslužijo 2/3 kazne pa more van. Ima on i sliku sa Klintonom na Palama, đe li. Bijo je drugi adut u Srba u BiH. Prvi je bio Kary naravno. Da li ste imali municije i koliko. Da imao sam. Imao sam 150 metaka. Pijem podgrijan čaj. Previše je vruč. Grizem i limun. Mladič želi da se konsultuje sa advokatom Stojanovičem. Imate 30 sec veli sudac i upozorava Mladiča da ti'o priča.  Spetljo se i sudac pa veli, mogli bi na pauzu, pa onda,- ajmo na poluzatvorenu sjednicu. I odoše. Na ekranu piše; private or closed session, ispod Huis clos partiel ou audience a huis clos, pa dole privatna ili zatvorena sjednica i na dnu seance private ose e mbyllur, ko biva španski.
Evo Jole pobjedijo Beržiha 3:0. Vako lijepo i lahko izgleda ali je bilo borbe. Prvi set 6:6 pa ga Nole u tajm brejku lahko bubno 7:5. Drugi set počo Beržih da ludo igra i povede 3:0. A onda Djole njega uze 6 komada a ovaj, avaj, pobjedi samo jedan i bi 6:4.  I zadnji Jole lahko pobjedi sa 6:3.  Što li sad mi je drago i cjelo vrijeme sam vikao Bedžih, hitro na Hitro. Hitrou je ime aerodroma u Londonu gdje se već decenijama  igra taj tradicijonalni Wimbldonski turnir u tenisu. Nacija nije šala.
Razmišljam jutros o Drugom svjetskom ratu. 50 milijona je izginulo. Rusa i Kineza 35 milijona. Nas na Balkanu preko milion i po. Šest  milijona Jevreja umrlo u logorima, a 7 milijona Nemaca izginulo u borbama na frontovima. Šta smo mi to ljudi. Nauka kaže nema mjesta nikakvim podjelama ljudi na rase, nacije, narode, lude i normalne. Svi smo porjeklom  isti. A sada mislim znam. Neznamo ko smo i odakle mi na ovom svijetu pa preko nacije, naroda, države, grada, iz nemoći da to otkrijemo, stvaramo sebi neki vještački identitet koji je vrlo prividan. Temporery. On mu dođe kao neki pas word u ovom našem kratkom i ponekad mučnom životu kojega, ne znam samo zašto, drugome želimo da zgadimo što više se može.
4.7.2013. 7:43
Helikopteri su nas nadletjeli i vikali izajdite nosimo vam hranu, a onda su pucali. Neko je reko i da bacaju bojne otrove. Da li se sjećate te vaše izjave na ranijim suđenjima od kojih nije prošlo mnogo vremena pita advokat. Ne sjećam se veli svjedok ni helikoptera ni bojnih otrova. Ne mogu se sjetiti da je to bilo. I sudac na sudženju Mladiću je iznenadžen pa ga i on pita kako je dao a sada ne zna. Na znam i tačka veli svjedok. Lago si da imaš 14 a imo si 16 godina. Što? Pa strreljali su pa sam se bojao, veli svjedok. Znam da se mnogi ljute što se nekad malo ironično odnosim prema ovome  svemu. A šta bi oni?, da se rat vodi brez mrtvih. Mladić je vojnik koji kao i svaki vojnik u ratu ubija. Pa sada mu se sudi jer je bijo vojnik i jer je ubijao. Svi bi da se rat vodi, a da se ako ikako može ne vodi. Narod je želio rat. Sjećam se zajapurenih faca ljudi i žena u korist rata. Rat mu dođe kao bjeg od straha od smrti. Zna se da če se ginuti a svak za se misli ma nemere se to meni desiti. Pauza. Gledam Karadžiču otkazano, a na Hadžiču je zeleno što znači da ga ni neima. Ode Beka raditi od 8 do pola 15 h. Mislim se da odem na emplojment da prijavim moje sate instrukcija. Beka veli, ne nipošto. Nisi taj biznis prijavijo i nemereš sada. A iznenadi me kako je odlazeći tako kategorična bila. Ona je naš pravnik. Sve zna. Sinoć smo se kupali do 22 h. Toplo veče. Super. To mi je naročito rago. Mislili smo da kupimo u Manhaymu jednu prikolicu. Sreli Seju Ćorića sa ženom Fikretom i ćerkom straijom Amrom u tenku. Nismo se vidjeli bar 5 godina a živimo u istom gradu Kitcheneru.
Dešavalo se da se ljudi samoubijaju bombama da nebi pali živi u ruke Četnicima, veli zaštičeni svjedok. Nas 4 dječaka su odveli u kasarnu u Bratuncu i dali nam meso da jedemo. Mi smo rekli da nismo gladni. Marš balije na spavanje rekoše pa nas i zatvorili u neku sobu. Ujutro su nas odveli na ispitivanje, sve zajedno pa posebno. Reče jedan da je Mladić i šta vojska jede. Ja rekoh puževe. Zatvoriše sjednicu na privatu. Otvoriše. Molim dokument 561 ali da se ne pokazuje van sudnice, veli advokat. Koliko leševa 500 ili 100?, pita i jesu li na više ili jednom mjestu. Na livadi veli jasnim glasom svjedok zamućenog lika na našem jeziku. Jope neki dokument a samo ga oni vide. Advokat je onaj naš zalizane crne kose na razdiok sa lijeve strane. Onaj Ivetič koji radi na engleskom jerbo mu je to zgodnije.  Znamo, to je slučaj sa svim emigrantima na Zapadu koji su se ođe rodili ili došli kao mali. I našoj Dulici je tako. Znam da je bilo rovova. Bilo je nekih kanala koji su iskopati, baš tako velju svjedok, iskopati. Bilo ih je tri. Tako ste svjedočili u nekom prethodnom predmetu. Vaših 7 minuta je sada vaše gospodine Ivetiću veli sudac. On traži neki dokument koji je na drugoj strani na BHS i na drugoj također na englesko. Nas oko 10 do 12 ljudi dali su nam po pušku i dva okvira metaka i naredili da pucamo na Ejupa Goliča i njegovu vojsku koji su tuda trebali proči. Pošli smoka  centru sela Kravica pa u šumu ka rijeci. Četnici su bili iza nas i rekli da će pucati na nas ako ne pucamo na naše. Išli smo prema rijeci nedaleko od hangara i vratili smo se u hangar. Mladić se žali da čuje francuski veli sudija. Rekli ste da ste vidjeli zaklanu djevojčicu. Da veli svjedok, ona se tresla još i nije bila izumrla. Kada smto vidio počeo sam da bježim. Nikoga nije bilo blizu. Vi niste ništa učinili sa puškama u rukama dok su on izvodili i streljali ljude. Ne. Ništa. Sudac veli advokatu jeste li završili. Jesam veli on. On dade riječ mladoj i ljepoj tužiteljki crne duge kose rasute po njenoj crnoj mantiji pa se ističe blijedilo njena lica. Nosi naočale. Tu su ljudi bili živi veli ona poslije nekih komentara. Jest veli svjedok. ..., Itd. Odoše.
5.7.2013. 6:25
Arkan je prije našeg dolaska bio u Janji i pokupio harač i otišao. Stalni su bili napadi na kuće muslimana i poslije toga. Da bi ih zaštitili formirali smo policijsku stanicu. Da li je Mauzer bio tu ne znam. Ja ga nisam cijenijo i ne cjenim ga ali nemerem mu to prikačiti za Janju. Da li se još bilo onog što se dešavalo u Brčkom, Bjeljini Zvorniku. Morali smo i u Foču da sredimo paravojake đe je bezbjednost Bos Šamac, i Lopare sa Mandinim Četnicima. Svjedok je Andan. Sjećam se da mi je Slavica koja je menadžerka u 4 fabrike Ilije  Rakanovića kod kojega sam radio na motanju šmirgl papira pričala da su Andanu ubili dva sina na straži na izlazu iz Sarajeva prema Palama, odmah kod Kozije ćuprije. Bili ste okrivljavani da hapšite nevine Srbe koji sa ratišta ponesu neku šerpu ili televizor, a štitite Muslimane, - veli ona tužiteljka plave rijetke kratke kose sa naočalama na vr' nosa. Ma niko iz vlasti me nije tužakao negoMauzer i neke grupe.  Pogotovo je vođen taj propagandni rat protiv Ante Davidovića jer je Mauzer /Savić/ sa njim imao sukob i prije rata. Bili ste uklonjeni iz Bjeljine i nastavilo se maltretiranje Muslimana. Naredbom saveznog Generala Gračanina Davidović je zbog problema u Crnoj Gori sa četnikom Čekom premješten tamo. Početkom Septembra sam suspendovan 'zbog otimanja poker aparata', priključio sam se vojsci i otišao u Han Pijesak.  Pitala sam vas za 94-u, nastavlja ona. Nijesam tuda tuda ni prolazijo. Gospodin Vojkan Đurkovića sam sreo još u Brčkom. Došao je kod mene sa nekim brkom i prestavili se kao Arkanovci i tražili od mene povjerljive podatke. Ja sam odbio i reko da ja podatke dajem Ministarstvu a ne njima. Čuo sam da je on iznuđivao novac, zlato i vrijednosti oko Janje. Prevod je rekao Avdo Vidović mjesto Anto Vidović. Iako nije bijo Srbin, ja sam ga zaposliou MUPu, bijo je sportista koji je igrao u Jedinstvu iz Brčkog, a brat mu je igro za Sarajvo kada smo ja i Karađić bili u upravi prije rata.  Mauzer nije bijo u vlasti ali je vodio neku značajnu jedinicu. U hausu su profitirali.
Postavlena nam je i zasjeda u kojoj smo trebali biti ubijeni. Savić zvani Mauzer je bio na čelu TO veli tužiteljka. Ja sam ga doživio kao čoeka skromnog obrazovanja koji je želio da vlada sa svime. Pa bili su u pratnji Karađiča kada je tamo dolazijo, veli ona. Ja sam razrješen 18 Avgusta i ne sječam se da su oni bili u toj pratnji, veli svjedodok. SrpskaNarodnaGarda SNG je formirana od SDS Bjeljina i na čelo je postavljen Savić Ljubiša zvani Mauzer, kaže tužiteljka. Ma to ne znam, ali se nekorektno odnosio prema nama na satanku donoseči neke motorole kao dokaz. Vi ste hapslili Žute Ose, oni bivaju pušteni, vrate se iz Srbije đe nijesu imali problema. Prelazili su Drinu kad oće. Plijenom su regrutovali nova lica koja su nastavljali njihova djela. Teško je bilo. Procesuirate, protjerate jedne a dođu drugi. Taj ciklus je trajao do kraja 92-e. Jel to zbog političke nevolje da se oni spriječe. Ono što smo učili o ratu je drugačije od stvarnosti. Naprimjer, nigdje nije bilo lekcija o paravojskama. Ministar je depešama naredio da se spriječe, ali sve je zavisilo od ljudi u policiji. Da li su oni imali stvarne snage za to ili ne. Bilo je antagonizama u Ministarstvu. Ja sam bio u najtećem dijelu Stari Grad. Zmjenik mi je bio Kovač klome je smetala moja stručnost koji je poslije posto Ministar. I on je doveo nekog svog da rade šta oće. Izmislio se poker aparat itd. Žao mi je što nisam ostao u Ministarstvu, bio sam čak pozvan kada je Stanišić postao Ministar ali sam odbijo.
Pauza od 45 nastavljamo u 1 i 55. Ustanite molim, veli sudac Japanac. Okrenem Mladića. Hadžič mi je zelen, to jest tamo neima prenosa. Svjedok je neki policajac koji kaže da su između Milića i Bratunca vršili pretres zemljišta poslije akcije Srebrenica. Dosta je pošumljen i miniran taj dio i nisam ćelio da pušta ljude tamo pa sam između 18 i 19 sati završio akciju. Draganu Zekiću je oko 17 h pružan otpor. Reko sam mu polako, ne žuri, zovi ih na predaju, što se ubrzo desilo jer se ubrzo pojavio jedan dječak sa bjelom majicom na štapu. U koloni po dva sam ih postrojio. Bilo je ok 35 li 38 muškaraca. Starješine Duška Jevića su ih preuzeli, a i Duško je bio tuj. Jeste li zabiježili njihova imena pita sudija. Ne. Naredba je bila da se hapsi ko ne stanije tu. Oni su pucali na na i kako god da ih zovete oni su za nas neprijatelji. Momir Nikolič vam je naredio daih predate policiji. Da veli svjedok. Jeste li djec poveli u Bratunac. Jesmo troje. Pomenuli ste nekog paravojaka koji je želio učiniti zlo toj djeci. Saznao sam da je sa on bio prostora Čačka / Srbija/, koji je poginuo kada je pokušao skinuti neki elktromotor koji je bio miniran. Neki se nisu ni predali.
Da li prepoznajete potpis vašeg komadanta Vidoja Blagojevića pokazuje mu neki dokument advokat Generala Mladića. Ne sjećam se više njegova potpisa. U on kaže da je jedno djete svjedočilo o masovnim samoubistvima i međusobnim ubistvima Muslimanskih vojnika i da se to snimi na vid'o. Pređoše na privatnu sjednicu.
Beka ode raditi ko i jučer od 7 do pola tri. Nije mogla ugasiti alarm na celfonu. Sreća nije neka napona muzika. Stavili ga pod jastuk ugaonog u salonu. Sinoć smo se oko 18 kupkali. Ja prije toga išao na emplojment i otvorio 'smol biznis', časovi matematike. Velim da prišijem časove što davah đacima tjekom ove godine ako zafali za employment. Kad oko podne došlo pismo da od 13 ili iza 13 referišem o dvije protekle sedmice. Izgleda da mi je Employ odobren. Kozna?. Išao sam ptati za savjet i u Worker Center. Tamo neka Mery mi reče sačekaj pismo pa dojdi da se konsultujemo. Prejdem ulicu do Common kafea i vidim prodala se ona moja slika sa momko koji nosi kišobran u ulici Queen baš ispred kafea. Svaka cigla se vidi na zemlji a žuti mjesec je ogroman na njoj. Ja tako obradim moje dnevne slike u noćne pa odštampam u formatu 13x19 pusa /fr/, inča    /en/. Tako mi je bordo boje ram koji je oštampan zajedno sa slikm iskočio iz kadra pa se ne vidi gornja i donja slika letvice nego samo one bočne. Da sam dao da se štampaju 12 x 18 bile bi sve u kadru. Jupiiiiiiiiiii !. Zaradijo sam 13.5 $ jer se moje slike tamo prodaju po 15, a Common uzima 10 % provizije. Prije toga sam popijo kafu kanadsku malu u kafeu Prijus. Posjedio, ležerno osmatrao kako ljudi izlaze i ulaze, jedu, sjede, čekaju na kasi itd. On je oma preko puta avtobuske stanice. Avtobus kažu naši đutani oko Travnika. Volim da se gadžam ovim izrazima jerbo ja nijesma književnik. Kao Kafka. Advokat koji je kažu mrzzeo svoj posa'. Poslije svratim do Damira pa nazovemo Beku da dojde što ona i učini. Damir mi dade sve slasove, 5 njih, a ja mu davah 5 $ a on veli neće nego da mu 'timpla fuka'.  Posjedismo ko Portugalca. Naiđe i Nebojša, đak kojega sam vozao povremeno u školu i iz nje. Ogrebaše se  Beka i Damir od njega za cigarete pošto su 4 Bekine popušili prije.
Žute Ose su dobile oružje iz štaba TO sa odobrenjem od Koromana kada su vratile ukradene Golfove koje su krali i vozili i prodavali u Srbiju, veli svjedok na sudženju Kradžiču. Čak ih je poslije procesa primila i gospođa Plavšić.  Mi da smo ostali u Bjeljini mi bi pokrenuli inicijativu. Ostalo je Kovaču i drugima da to urade za njegovu smjenu. A on je unapređen veli tužiteljka. Ma jest ali je to cilj bio da se skloni da nema nikakav uticaj na policijsku stanicu na Palama, pa je premješten u Bijeljinu. Karađić se mješa u prevod o povodu i uzroku navodeći staru priču o povodu Prvog og svjetkog rata što je u direktnom sukobu sa Klintonovom izjavom koju ovdje u Kanade lično čuh na Tv;-  da su Srbi krivi i za Drugi i za Prvi svjetski rat.  Duško Vučković /isto prezme slavne Hrvatske pjevačice/ , zvani Repić je 92-e dao izjavu na zapisnik. On navodi sve detalje mučenja i ubistava u logoru Čelopek. Andabak veli da nikad nije vidio taj dokument i volio bi da ga ima. Tužiteljka veli, nemere. Nastavi za ubistvo Kukiča u Bjeljini. On veli sve smo uradili i predali tužilaštvu. Naš poso je time bio završen. Što oni nisu procesuirani ne znam.  Oni su procesuirani 2006-e i sada su u zatvoru veli tužiteljka, a da li ste se vi interesovali šta se dešavalo. Mi smo imali zabranu da pritišćemo tužioca. Nisam htio jer sam otišao. Više ništa sa MUP-om veoma povrijeđen raskrstijo. Operaciju smo pripremili mi, a Karišik se falijo da je on iako nije ni učestvovao u njoj. U Julu 92-e vi dajete izvještaj o paravojacima koje vode Pivacki, Miški i Žućo koji za lovu radi za neke političare. Jes veli on sa načelnikom upravnog odjeljenja pa su izdavali ukradenim avtima registarske tavlice. Ja sam prekoračio ovlašćena kada sam prema njemu upotrebio fizičku silu. Tuj je bijo i alijas Marko Pavlovič, komandant TO u Zvorniku. Uhapsili smo ga i predali službi jave bezbjednosti. Prebačen je na Sokolac. Tamo je imao napad Epilepsije i prebačen u bolnicu. I Marko, komandir policije je bijo u vezi sa Žućom.
Saće 9 ujutro. Kišica sipi. Klima radi. Duška blaženo spava. Bile su njih 3 'tičitze sinoč navratile. Keyla, Džesika i naša Duštza. Ismijali smo se do suza i ioni odoše praviti feštu u dvorištu kod Kejle.
Tužiteljka muške face, što kanadžanin nikad ne bi napisao vako nešto, pominje Septembar 92. Čuturić kapetan šalje izvještaj. Iste para vojske spominje. Neđo Gavrilovič. Pejo. Arkan. Ja sam 10 Juna došo u Bjeljinu, veli svjedok. Pop Slavko je opisao kako su Muslimane i Hrvati bili neprofesionalno likvidirani pred kućama i svi su to gledali. Antagonizam Kovača me je udalji da bi oni mogli tranzit derivata i robe /i ljudi ,dodajem ja/ kroz koridor. Mauzer je dobijo nagradu od Karadžiča, zar to ne znate, imamo video snimak Arkana, video 5258. Koroman je ostao, unapredžen.
Da li bi ste se vi usaglasii da sistem koji ste uspostavili rukovodstvo Srba nije cijenilo. Ne sam Kovač. Dodže Žika Rakič koji veze nije imao sa policijo a on diriguje ministarstvo. Mićo Stanišić je u najtežem dijelu bezakonja uspoastavio neki mir a onda je smjenjen sa neadekvatnim licima. Sada ga Kary pita. Kakav je Mauzer imao medčunarodnu  provjeru i certifikaciju i radio u Ministarstvu pošto nije nikada bio osuđen. Njegova jedinica je bila uspješna ali kada je na čelu bio njegov zamjenik a ne on. Ja sam došo ka viši inspektor prve klase. Unapredje sa za komandira centra bezbjednosti Bjeljina. Ubijen je komandir bezbjednosti Sokolac. Ja sam išao i neko je nazvao i reko da ja nijesa tamo sigura. Ja sam ošo u Reporter i dao intervju. Nisam dao nikad autorizaciju tog intervjua a pola je bilo lažno. Adžić i Rakoič nisu bili uspješni, velite vi. Jest, to je moje mišljenje. 1994-e Stanišić je ponovno preuzeo Ministarstvo UP. Pozvan sam u viu Kikinda na Ilidži i Kijac je bijo tamo. Davo mi je 120 ljudi da se suprostavljamo kriminalu i ratnim zločinima. Lova, objekat, oprema; sve je davao pod uslovom da ja biram kadrove. Vrlo brzo je Mićio smjenjen, vratijo se za BG i sve je stalo. U opštini Zvornik su uništili i ono malo fabrika, pljačkali muslimanske pa kada je nestalo plijena onda i srpske kuče. Ušli u strukture MUP- i Marič je više raportirao Žuči nego nama. 12 dana prije akcije sam se presvukao u civilno odjelo, ušli smo sa 3 čoeka u Zvornik i snimili đe stanuju. Poslije smo napravili plan. Čak je i Ministar Ostojić maltretiran na punktu. To nije ubrzalo akciju koja je bezbjedno izvedena. Fala, fele svi. Svjedok veli moli vas da se Milanu Lukiću zabrani telefoniranje meni i mojoj porodici u BG da će nas pobiti. Sudija veli sa velikom zabrinutošžu, vjerujte, učiničemo nešto na tom planu.
6.7.2013. 8:10
Subota, Beka ode od 8 do 12 na posao. Ja bunovan sanjao svašta pa evo se spasih došavši u javu. Navijem radio BG i pogledam RTS vesti. Ko zna čirilicu neka čita o Problemima demokratije. Светски лидери, међу којима је и амерички председник Барак Обама, сада су у тешкој ситуацији, јер ако осуде збацивање Мурсија /u Egiptu/, могу бити оптужени за подржавање лидера који је изгубио подршку јавности. С друге стране, ако подрже војну акцију, то може бити схваћено као одустајање од подршке демократским процесима. У међувремену, наставља се демонтирање институција система, пошто је привремени председник Египта Адли Мансур распустио горњи дом парламента којим су доминирали исламисти. То тело није имало велика овлашћања, али је за време мандата свргнутог председника Мохамеда Мурсија добило законодавна овлашћња пошто је раније судским указом рапуштен доњи дом парламента. Египатска војска је у среду, после вишедневних антивладиних протеста у којима су погинуле десетине људи, суспендовала устав, сменила Мурсија, потом га и ухапсила и најавила одржавање превремених председничких избора. More i tako. Šta su ti izbori posvuda i kako se štimaju? Čime? Kako crnogorski Milo uvijek ima 51% kad zatreba to je tajna koju zna malo ljudi.
Масовни протести у Бразилу, Египту и Турској требало би да продрмају владе широм света и подстакну их да својим грађанима обезбеде кључне јавне сервисе и створе могућности, изјавио је председник Светске банке Џим Јонг Ким.
Ili ovo o islamskim extremistima. Nevjerovatno. У оружаном нападу исламиста на интернат у Нигерији убијено 29 ђака и један наставник. Велики број ученика од метака задобио озбиљне повреде. Kao i kod nas mnogi u skupštinama drijemaju ili naprosto spavaju. Zinuli smo kada nas je u Kvebek Sitiju poveo profa na sjednicu parlamenata a jedan je u kožnoj fotelji spavao kao zaklan. Veli nam tako je dozvoljeno. Vidi sad; Председница Костарике одбила захтев конзервативаца да уложи вето на нови закон о младима, којим је легализована заједница између особа истог пола. Десно оријентисани посланици случајно гласали за тај закон, а члан Конгреса Хосе Виљалта каже да је проблем у томе што неки посланици не читају законе о којима се гласа. Na radio Bg „ Golubom se golub pari, Slavuj ima druga svog“, pa „Kad imaš druga dođe treći..“ sunčan dan izlijem kantu vode sa balkona u toilet. Nakupi se po dvije od klima uređaja. Tolika je vlažnost bila. Svratimo do Rayana na kafu. Živi sam poslije razvoda. Pokazuje nam diploomu 6-og razreda sima Alexa koji kod njega ponekad stanuje. Velim mu da smo kupili dušek na napuhivanje u vestieru za 7 $ pa smo ga ostavili na bazenu iza plastičnih stolica pa može da se brčkaju kada su na bazenu. Mi svaki dan idemo na brčkanje.
Ta želja za bazenom je od toga što u Travniku ga nije nikad ni bilo, a neima ga ni sada. Mi smo pješke preko Vilenice išli u Novi Travnik, ubacivali se na bazen krišom, ostajali po cio dan i gladni i izmoreni se vraćali kući oko 7 km dugim prašnjavim putem. Okolo asvaltom je 12 km daleko. Ala smo se namučili. Ponekad smo brazer Jovo i ja sa rajom  nekoliko puta išao biciklom u Vitez. Ili jednostavno autobusom kada je bio koji dinar. Jednom sam se švercovao vozom a kondukter me kao nije vidio. Ovih dana na suđenjima se stalno pominje Srebrenica i Juli 95-e. Ne spominju ovo; На гробљу у Братунцу служен парастос за 3276 sрпских војника и цивила из средњег Подриња, које су у рату убиле муслиманске снаге. За страдање Срба, међу којима је било највише жена, деце и стараца, још нико није процесуиран. На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, те у Биљачи и Загонима код Братунца убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена. Највеће злочине муслимани из Сребренице током 1992. и 1993. године починили су у братуначким и сребреничким селима, и то у Бјеловцу, где је само 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, затим у Скеланима 16. јунуара 1993. године када је убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године. У Подравању 24. октобра 1992. године убијено је 57 Срба, а у Кравици на Божић 1993. године масакрирано је 49 српских цивила. За страдање Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, деце и стараца, још нико није процесуиран.               Podsjetimo se da je Komadant muslimanskih snaga Naser Orić na suđenju u Hagu za te masakre oslobođen. Srbi su poslije osvajanja te teritorije žene i djecu autobusima njih oko 30.000 prebacili u Tuzlu. Pobili su neki kažu, 2, neki 7 a često se pominje i 8.000 zarobljenih vojnosposobnih muškaraca. Šta je od toga  broja tačno? Ljudi bježe sa Bliskog Istoka. Evo podatka. У првих шест месеци ове године, до уласка Хрватске у Европску унију, 1. јула, хрватску границу је незаконито прешло 527 странаца, највише из Авганистана и Сирије. Kako i nebi kada je tamo haos kao kod nas dvedesetih. Na sajtovima se promoviše i Al Kaida. Безбедносни стручњаци су бањалучком дневнику навели да је реч о сајтовима попут "исламбосна", "балканскиемират"... али и страницама, односно профилима на Фејсбуку као што је, рецимо, "Позив у рај".
Натписе на интернету, према мишљењу експерта за тероризам Џевада Галијашевића, треба да "прочешљају" босанско-херцеговачке полицијске агенције, преноси лист. "Пазите, на интернету постоји страница 'позив у џенет', а познато је шта то значи. Услов да одете у џенет (рај) је да умрете, извршите самоубиство, убијете некога. Младиће из БиХ зову у смрт, али да она има 'смисао', односно да притом некога убију", упозорава Галијашевић. Odem do toileta pa prolazeći pored Duškinih vrata i razmišljam, Gilea čuvaj to dijete. Mani se pametovanja i ponovo mi bi drago što smo joj platili 2.200 za studije na Environ Inženjeringu. Yupiiiiii.   Dogodine svjetsko prvenstvo u fudbalu. Ko zna? Duga je godina. A da je fudbal rizikantna pshiodelična igra vidi se iz ovoga. Sudac Otávio Jordão da Silva pokazao je Joseniru dos Santos Abreu crveni karton nakon čega ga je igrač udario, a ovaj mu uzvratio ubodom nožem. Abreu je preminuo na putu do bolnice, a bijesni navijači krenuli su u krvničku osvetu,  odrubili sucu glavu, noge i ruke. Gglavu ostavili na jednoj vratnici gola. Pitam se gdje Đavo stanuje.  U Evropi je bijo više puta. Jurčić, prof ekonomije u ZG kaže; - Temeljni je problem što se EU nije integrirala kao država. Na tržištu EU ne konkuriraju kompanije nego države. Kada predstavnici pojedinih država, Njemačke, Francuske ili Velike Britanije idu u Grčku, oni ne idu s ambicijom tamo nešto razvijati, nego prodavati i zaraditi. U Europi ne postoji dužnička kriza u smislu u kojem taj problem egzistira u SADu, gdje taj američki dug iznosi 93 posto BDPa, ili oko 14 tisuća milijardi dolara. U Europi postoje dugovi Grčke, Italije, Portugala, Španjolske, Njemačke, Francuske, ali ne postoji institut europskog duga. Kada bi se uspostavila fiskalna unija u kojoj bi se svi ti javni dugovi objedinili, otvorilo bi se pitanje koliko je tko napravio tog duga, a onda i koliko će tko od tog duga morati platiti. - Europa se po ovom modelu, koji je na snazi zadnjih 20 godina, ne može razvijati. Može se samo krpati. Svakih nekoliko godina ulazit će u još dublju krizu. Dobitnici u ovoj krizi nastojat će očuvati postojeći model u nekom prefabriciranom obliku. U Italiji i Grčkoj bankari su već vodili države, a taj će se trend nastaviti. Dok je službena Atena prikazivala da je taj deficit iznosio 6-7 posto, on je bio znatno veći – iznosio je 15 posto. Dečki iz Europske komisije su to znali, ali su se pravili da ne vide, jer je bilo vrijeme ekonomskog uzleta u Europi. Sada su ti dugovi stigli na naplatu. Novi upravljači, zapravo, dolaze iz financijskog sektora, koji je potporni stup i gospodarstvu i državi. To su trenutačno najmoćnije društvene skupine iz kojih se regrutiraju nove elite. Zbog taštine europskih političara, koji ne žele priznati da su na pogrešan način vodili EU, nastojat će održati postojeći model u nadi da će kolaps doći poslije njih po načelu: "poslije mene potop".
7.7.2013. 18:41
У косовским судовима има око 18.000 нерешених имовинских предмета, покренутих након рата 1999. године. У највећем броју случајева реч је о Србима којима је имовина угрожена, било узурпацијом, фалсификованом продајом или тако што им није враћено земљиште одузето још 1953. године. Припадници Жандармерије сукобили су се вечерас у атару куршумлијског села Боровац на административној линији са Косовом са наоружаним Албанцима са Косова који су крали шуму и том приликом је рањено шест Албанаца. Kuku, velim ja da nijesu provokacije TZije. Slušam sada na radijo Oplenac, Kičiner talas 98.5;  1856 je to bila tu  Krajina đe je rodžen Tesla. Smiljan selo je bilo kažnjeno 1941-e zbog genija Tesle ubijanjem i bacanjem naroda u jame i odvođenjem u logore. Ponovo teror; seoska crkva i kuća Nikole Tesle je 1991-e spaljena od hrvatzkih patriota.  Sada se 'rvatzka utrkuje u slavlju njegova imena. Na brrzinu su doveli neke poslije 2000- struju i asvalt u njegovo selo pa pokazuju 'svog' naučnika cijelome svijetu.   Ove godine ga slave i 8 gradova širom svijeta. Jedan od njih je i Bratislava. Grad moje ćerke Ivane. Tamo ima stan i ofis. Evo vrli muzičar i trenutno presjednik Hrvatske veli pri posjeti BiH; "Ми се ипак најбоље познајемо, разумемо специфичне проблеме друштава која су прошла кроз трауме рата и транзиције. Сигурно ћемо партнерима из ЕУ увек јасно рећи да ова регија треба да постане део уједињене Евроопе", рекао је Јосиповић. A Slovenci 'izbrisani'; Држављани Словеније којима је грађански статус одузет у време стицања самосталности те земље, послали Суду за људска права у Стразбуру 645 нове тужбе против Словеније. Они нису задовољни одштетом од 40 евра по месецу проведеном ван листе држављана. Traže da se; поступи као према шесторо људи који су прошле године победили у Стразбуру када је Љубљани наложено да им исплати 20.000 евра.
Kupali sm se poslije meča finala Jole i Muray. Au šta tu svega bi. Prvi bi 6:4 za Muraja. Jole vodi u Drugom meču sa 4:1 pa izgubi 7:5. U trečem, Muray povede 2:0, a Jole ga zbrza i povede sa 4:2 da bi ga Muray, inače po naciji Škot, pobjedijo sa 6:4. Ali pri 5:4 i 40 prema 0, stadijon se digo na noge. I premijer GB. Ipak Nole izjednači na 40 pa povede tri puta na prednos,t ali ga ipak Muraj završi i poslije 37 godina bi ponovno britanac pobjednik  na Wimbldonje.  Ali zapamtite nije Englez.  Oladijo je Nole publiku pa je gorak ukus ostao i poslije pobjede.  Ja sam mislijo ako Jole izjednači na 5:5 da će NATO jope bombardovati BG a što bi, more bit Monte Karlo jer tamo Jole živi. Pača porez 1%. Ali on če večeras ili sjutra biti nazočan za dobrotvornu večeru za djecu Srbije. To mu dojde mjesto poreza. Tio je u Kragujevcu da osnuje školu al mu meštani rekoše „ Idi bre odavde“.
8.7.2013. 9:21
Imali smo jednu jedinicu sastavljenu od Muslimana, rekoste  327-a, dodade nešto na to optuženik i sam sebi advokat Radovan Karadžić. Bilo je i pojediačnih slučajeva. U Semberiji također smo imali jedinicu sastavljenu od Muslimana. 1d04591. Šta se ovim dokumentom govori. Ovo je iz Manjače predlog rasporeda ratnih zarobljenika, najviše Muslimana u VRS. Ima i pet zarobljenih Srba. Predlaženi su u Bataljon Meša Selimović. Kakva je to jedinica pita Karažič. Iz Derventski, Brodskih sela su izrazili lojalnost srpskim vlastima i tražili su da se organizuju u posebnu jedinicu u 327 brigadi učestvovali do kraja rata. Sudija je Japanac sa razoružavajučim osmjehom na licu. Taj osmjeh koriste Zapadnjaci  pri sahranama, otkazima, kada vas ubjeđuju da je crno bjelo. Završiše za danas. Odoh i ja.
Nič. 22 h. Toplo i sparno. Naravno da smo bili na bazenu i kupali se čak i po obolnoj kiši. Bi i komšinica Mirka pa priča za malog unuka Vuka koji je kod babe Milene u Banji Koviljači tenutno sa mamom i mlađim brazerom Alexejem. Bio sam u gradu da komšij vratim neki mjerač za srce u medicinski centar kod bolnice. Srio Miša poslije tumaranja od 2 sahata. Neznam kud bi. Svratijo u Komon da uzmem pare od moje prodane slike, veli šefca oko 20-og dojdi. Uzmem ostale slike koje ne vise na zidu pa kod našeg Hase, kojeg prethodno sretoh na ulici i koji je ovđe 50 godina i ima freming radnju. Nije Hasoo, more bit Hajro,  ali je musliman sa Sokoca. Veli bijo je tamo poslije ovog rata, a sela mu više neima. Nestalo i koća i ljudi.  Pitam za okvire, veli 35 p komadu. Beka telefonira da joj bibera kupim u Bulk radnji. Veli freming skup. Vičemo u IKEAi. Šjedim sa Mišom i priča mi o gangu u BG. A joj veli ima sve na Yu Tubi. Kao pljačkaju po inostranstvu u kući,  rade za DB, legalizuju oteto. Ma strava. Bolje da sam ođe na mom bazenu i pokrivam se čim imamo. Evo Duška veli da plati parking na Konestogi za godinu dana 500. Velim plati. Kod nje je moja kartica jer je išla kupiti bemzin za Tojotu. Ja danas naso  u Kiju. 50 $ za 254 km. Strašno. Dođe nas svaki km u njoj 20 centi, to jest 5 kolometra plačamo jedan dollar. Užasno avto.  U Tojoti Echo je 10 centi za 1 km, ako ne i manje.  Došo u Misty kafe, odmah do Komona u ulici Kvin i Miodrag. Donijo kajamka i proje. Mišo ne vozi jer im je neki 7 dana ded dani. Šta li, kada fabrike auto industriej ene rade. To biva i 10 dana i u Januaru. Odem po biber pa na bazen. Jupiiiii !.
9.7.2013. 9:00
Išli smo u PT Free bolnicu da Beka uradi jednogodišnju kontrolu dojke.  Ja ostao na parkingu i virim kroz prozor. Radni je dan. Onaj što me trenirao za prevoz hrane dođe i iskrca teret za pacijente, reko da samo nedeljom radi. A zato mene nijesu primili da zgrabi on više. Naiđe naša poznanica nurs po zanimanju, pa mi veli kada sam joj rekao za Dušku da je diplomirala i da će na Environ Inženjering da tu baš neima posla. Taki smo mi. Za drugog neima ništa, a sve naše je blistavo. Sve mi Balkanci znamo.
Dok ovo pišem slušam sudženje Karadžiču. Neki poćelav čoek priča kako mu nijesu stranci vjerovali dok je pregovarao sa predstavnicima muslimanskog naroda. Radi se o Novom Gradu. Gospodin Pašič je svjedok. Ja sam želeo da oni ujdu u civilne vlasti, TO jer će postojati sve manje potrebe za paravojnim organizacijama. Izet Muhamedanagič i vi ste delovali mirotvorno i davali izjave za mir, kaže Kary i prikazuje neki dokument, Mir interes sviha. Veli svjedok, - moja želja za mirom kao predsjednika općine Novi Grad / Bosanski Novi/ je bila velika. Prikide Internet. Nažalost teškoče su počele prije ratnih zbivanja i to od hrvatske strane, Mup i Zbor garde. Preko reke se biju. U Bosanskoj Kostajnici su poginuli hrvatski civili i ja sam izvjestio Aiju i jednom smo telefonski razgovarati. Kraj za danas veli sudija, neimamo više ni trake na koju se ovo snima.
Pišem Veci na Skajpu u BG i Bekinom bratu Draganu u BL istovremeno. Oču Veci da dam punomoč da mi sredi za moju penziju iz YU.
Rodžendanski ručak je uspijo. Ošli smo u neki papreni restoran sa paprenim tortiljama. Tri tanka ručka 54$. Makarone za Dušku i po dvije male tortilje sa mljevenim bifom i nešta jošte za mene i Becky.  Piče; jedna kisela i jedna obična voda. Dezert, nating.
Odspavan čitam oko pola 18 h; U Višegrad je 47 ruskih dobrovoljaca došlo početkom 1993. godine. Praktično svaki dan, u grupama od 10 do 15 ljudi smo vršili borbeno patroliranje, učestvovali u važnim operacijama: zauzimanju sela Tvrtkovići, branili na grad Goražde. Ruski dobrovoljci su dali svoj doprinos, koji se danas visoko ceni: Višegrad je ostao srpski, bratski srpski narod je osetio pomoć ruskog naroda – kaže Viktor Zaplatin, žaleći za tim divnim vremenima opšteg pokolja. Pukovnik je prvi put u toku 20 godina posetio zemlju, kojoj je pomagao da se odbrani. - To je nezaboravni događaj, bilo je mnogo dirljivih susreta i sećanja. Zamislite, našli smo položaje, tragove rovova, delove ćebadi, čaure od metaka – sve je to ostalo od onog doba netaknuto. Posetili smo muzej Višegradske brigade, gde su ovekovečena imena naših poginulih drugova. Delegaciju od 15 članova porodica i 6 dobrovoljaca primali su na najvišem nivou: na Vidovdan smo posetili predsednika RS Milorada Dodika. Braća-Srbi nisu nas napuštali ni za minut, rešavali sva aktuelna pitanja. Važan rezultat naše posete je činjenica da će dva ruska veterana dobijati penziju od mesnog Ministarstva rada. Danas se razmatra pitanje o uručivanju svim ruskim dobrovoljcima vladinih odlikovanja Republike Srpske. Evo i nešto iz 'rvatzke; Srbin Rade Krivić dobiće, prema nagodbi koju je postigao sa Državnim odvjetništvom, od Republike Hrvatske 140.000 kuna (oko 37.000 KM) odštete zbog mučenja i prebijanja u splitskom zatvoru Lora tokom 1992. godine.
Krivića su zajedno sa još nekoliko meštana Ubla odveli u Loru, na osnovu iznuđenog iskaza Petra Novakovića, koji je svojevremeno optužio više od 40 osoba srpske nacionalnosti iz kaštelanskog zaleđa da spremaju oružanu pobunu s ciljem pripajanja SAO Kaštela SAO Krajini. Novaković je tada čak naveo brojna sredstva, veze i arsenal oružja koji su navodno imali uhapšeni, najnovije tipove puškomitraljeza, prenela je RTRS.
Krivić i ostali odvedeni su u Loru, a tadašnji zamenik vojnog tužioca u Splitu, Mladen Bajić, današnji glavni državni tužilac, to navodno nije znao, dok nije otišao u Loru zbog premlaćivanja i teškog ranjavanja Nenada Kneževića i Gojka Bulovića. Knežević i Bulović nisu preživeli povrede, a u Lori su, uprkos saznanju i sudija i tužilaca, i dalje zatvarani ratni zarobljenici i civili.
U utorak ujutro u 10 sati tri kamiona sa 409 identificiranih tijela žrtava genocida u Srebrenici krenula su sa Gradskog groblja u Visokom ka Potočarima. Konvoj je u Sarajevu dočekalo više stotina građana, koji su posmrtne ostatke Srebreničana ispratili kod zgrade Predsjedništva BiH, Trga Djece Sarajeva, tržnice Markale i Vijećnice, nakon čega je kolona nastavila put prema Srebrenici. Na pitanje novinara kako komentariše činjenicu da će Haški tribunal 11. jula razmatrati mogućnost oslobađanja Radovana Karadžića, Izetbegović je rekao da taj datum nije izabran slučajno.
A na srpskoj strani istovremeno; U nastavku obeleživanja Petrovdanskih dana čeka nas još obilazak vojničkih grobalja u Bratuncu, Biljači i Sasama, a planirane su i posete borcima. Centralna komamoracija, pak, treba da se održi 12. jula, dan nakon pokopa žrtava genocida ispred spomen obeležija poginulima na Petrovdan u Zalazju. Neće faliti ni tradicionalni etno-koncert 11. jula, a za ovaj dan predviđenih je i više crkvenih aktivnosti. Prava Petrovdanska zvezda ove godine stiže ipak iz Beograda. Biće to Vladan Glišić, koji će, zajedno sa svojim kolegom Srđanom Nogom, veče uoči klanjanja dženaze žrtvama genocida u Potočarima održati predavanje na temu: „Opstanak srpskog naroda danas“. U sklopu susreta s Dverjanima imaćemo mogućnost da nabavimo najpoznatija izdanja fašističke izdavačke kuće Catena Mundi i da saznamo šta sve pravi Srbin treba da mrzi: od gejeva do Šiptara. Organizator Petrovdanskih dana je lokalno odeljenje Boračke organizacije RS i pravoslavna crkva. Odbor za pripremu pomenutih aktivnosti tvrdi da njihov cilj nije provociranje, nego „širenje istine”.
Na sudženju Mladiću koje nijesam slušo rekoše: Na suđenju Ratku Mladiću svjedok Tužilaštva u Haagu kazao da je na dan pada Srebrenice u julu 1995. godine dobio naređenje optuženog da obezbijedi autobuse za evakuaciju stanovništva iz tadašnje enklave.
Petar Škrbić, koji je u to vrijeme bio Mladićev pomoćnik za organizacione, mobilizacione i personalne poslove, izjavio je da mu je 11. jula 1995, kasno uveče, telefonom iz operativnog centra Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) u Han-Pijesku prenijeto da "mobiliše" 50 autobusa i pošalje ih na fudbalski stadion u Bratuncu. "Iza toga je stajao komandant Glavnog štaba VRS-a general Mladić", kazao je Škrbić. To naređenje u pisanom obliku, rekao je Škrbić, prenio je Ministarstvu odbrane Republike Srpske, koje je autobuse sutradan, 12. jula 1995, "mobilisalo" u više opština. Za pratnju autobusa, po Škrbiću, bile su zadužene civilna i vojna policija, uključujući i policajce iz 65. zaštitnog puka pri Glavnom štabu VRS-a, koji je bio pod direktnom Mladićevom komandom. Svjedok je kazao da su autobusi "upotrijebljeni za evakuaciju", ali i naznačio da tada nije znao "ko će biti evakuisan, niti gdje će biti evakuisan". Poslije nekoliko dana, kako je rekao, na televiziji je vidio da su autobusima evakuisani "žene i djeca", a oko 18. jula 1995. to mu je potvrđeno i u Glavnom štabu VRS-a. Prema optužnici koja Mladića tereti za genocid nad 7.000 srebreničkih muslimana i progon hiljada žena, djece i staraca, autobusi su upotrijebljeni za prebacivanje muškaraca do više mjesta u opštini Zvornik, gdje su strijeljani, i prevoz preostalog stanovništva do muslimanske teritorije kod Kladnja.
U naselje Nezuk kod Sapne u nedjelju je pristiglo više od hiljadu učesnika ovogodišnjeg Marša mira, koji su u ponedjeljak ujutro, sa još nekoliko hiljada drugih učesnika krenuli na trodnevno pješačenje do Potočara. Inače, prisutnima u Nezuku su se obratili i Naser Orić, ratni komandant odbrane Srebrenice, Ismet Omerović, načelnik Sapne, Sadik Ahmetović, predsjednik Upravnog odbora Memorijanog centra Potočari, Šemsudin Muminović, komandant 206. viteške brigade, Emir Suljagić, koordinator Koalicije 1. mart, doktor Zulfo Mujčinović...
Dalje: Direktor Uprave policije Crne Gore je kazao je da su ubice košarkaša Ljuba Jovanovića, koji je pre dve godine ubijen na Cetinju, van Crne Gore, ali da su crnogorskoj policiji poznata imena izvršilaca. "Nama su poznata imena izvršilaca, ali zbog istrage ne smem da iznosim više detalja", naveo je direktor crnogorske policije. On je rekao da ima pomaka i na razrešavanju ubistva Darka Bugarina, koji je pre desetak dana likvidiran u Kotoru. "Očekujem da ćemo u budućem periodu doći do opipljivijih policijskih saznanja vezano za otkrivanje izvršilaca", kazao je Stojanović, navodeći da očekuje i identifikaciju izvršilaca ubistava Pančevac Miloša Vidakovića u Budvi. Stojanović je ponovio da odbegli narko bosovi Darko Šarić i Safet Kalić nisu u Crnoj Gori.
Makedonija; Makedonska policija je u akciji koju je u utorak sprovela na području Skoplja i Velesa, uhapsila devet lica, među kojima su jedan sudija, dvojica bivših sudija i novinar dnevnog lista Nova Makedonija Tomislav Kežarovski. Skopski mediji su javili da je akcija povezana sa otkrivanjem identiteta zaštićenog svjedoka u slučaju naručenog ubistva starca u selu Oreše. Kolege Tomislava Kežarovskog ukazuju na to da je novinar uhapšen na skandalozan način, uz primenu sile i pred njegovom maloletnom decom, iako se nije opirao. Jedino pitanje koje je istražni sudija pitao Kežarovskog je bilo da otkrije izvor za njegov tekst objavljen pre pet godina, 2008. godine u listu Reporter 92, koji više ne postoji. Kežarovski je uhapšen navodno zato što je otkrio identitet zaštićenog svedoka, za kojeg se kasnije otkrilo da je lažni svedok, navodi se na Facebook stranici "Novinari i građani u odbrani prava na slobodno informisanje". Sam svedok je u javnom obraćanju priznao da je dao lažnu izjavu, jer je bio primoran od policije. Za ubistvo Laze Milošeskog iz veleskog sela Oreše na po 12 godina zatvora osuđeni su Ordan i Ljupčo Đorđievski iz Skoplja, koji su ubistvo počinili za novac po nalogu Đoreta Petrovskog sa Floride. Presuda je u dva navrata ukidana zbog nedostatka dokaza i vraćana na početak. Krajem marta su sva trojica, braća Đorđievski i Petrovski, oslobođeni krivice.
Nadžem drugi članak o Makedonijata. Šta da komentarišem kad sam za sebe govori dovoljno:  Prema najnovijem istraživanju makedonskog Helsinškog odbora za ljudska prava, vlasti umanjuju brojke o porastu zločina iz mržnje između Makedonaca i Albanaca, uglavnom počinjenih iz nacionalnih i verskih pobuda. Napadi na gejeve i lezbijke takođe su postali uobičajeni “Osećamo tendenciju da se ovi činovi prikažu kao ‘obično nasilje’. Štaviše, neimenovanje ovih činova kao zločina mržnje ima tendenciju ka pogrešnom predstavljanju pravog stanja”, izjavila je predsednica Helsinškog odbora Uranija Pirovska. U istraživanju se navodi primer trinaestogodišnjeg Albanca koji je posečen nožem pošto je odbio da poljubi raspeće – što makedonske vlasti uopšte nisu navele kao zločin iz mržnje, tvrdi Helsinški odbor. U istraživanju se navodi da je u poslednje tri godine na sudovima širom zemlje zabeležno svega 14 zločina iz mržnje. Najveća izrečena kazna bila je pet meseci zatvora, dok je većina počinilaca uslovno puštena na slobodu. “Ta brojka ne odgovara stvarnosti u Makedoniji”, izjavio je Vojislav Stojanovski, pravni savetnik Helsinškog odbora. “Čak i kada se počinioci pronađu, optužuju se za ‘nasilje’, a ne za zločin iz mržnje, što je teži oblik zločina”, dodao je Stojanovski. Prema tvrdnjama Helsinškog odbora zasnovanim na napisima iz medija, samo u poslednja dva meseca od etnički motivisanih protesta koji su u martu izbili u Skoplju, bilo je najmanje 35 slučajeva zločina iz mržnje. Većina ih je počinjena u javnom prevozu kada su sukobi između ostrašćenih makedonskih i albanskih učenika i studenata rezultirali incidentima.  Početkom marta ove godine, makedonski huligani sukobili su se sa policijom u Skoplju prilikom protesta zbog imenovanja Talata Džaferija, bivšeg komandanta albanskih pobunjenika, za novog ministra odbrane. Narednog dana, sukobi su eskalirali kada su Albanci izašli na kontramiting, tvrdeći da su bili žrtve napada rulje. Godinu dana ranije, u martu 2012, izbio je sličan talas etnički motivisanog nasilja u kojem je nekoliko odraslih osoba i dece premlaćeno i ubodeno nožem u javnom prevozu u Skoplju. Makedoniju je 2001. potresao kratak ali žestok oružani sukob između makedonskih državnih snaga i albanskih pobunjenika, koji se završio iste godine potpisivanjem Ohridskog mirovnog sporazuma, uz garanciju većih prava Albanacima.

Odoh se kupati u bazenu našem iza kuče prija no me šlag trefi od ove Balkanijade, jupi. Ko me zna primjećuje da nijesam reko yupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii !.
Bili smo na bazenu, pa kod Mike i Dare. Mika je bolje. Bolje hoda  a Dara kaže da vidi i na TV mali naslov  u gornjem uglu koji timovi igraju. Gledali smo reprizu Selo gori u kojoj konačno i Radoš zapeva onu meraklijsku“ ... sve si pare propio, propio si tri livade sine Milorade...“ a tako toga i ima kod nas. Evo nađoh u Makedonijata da su Istjerali Mc Donalds iz države; Posle 16 godina zamajavanja sa neuništvim sintetičkim hamburgerima koji se ne daju raspasti ni posle 12 godina posmatranja, veštačkim bigmekovima i artificijelnim čizburgerima, Makedonci su razumeli da im se valja vratiti proverenim domaćim gastronomskim vrednostima. I nema dileme da će kapama od lozov list, pilav sa ovčo meso, mlad krompir so jagneško meso, kebab od svinsko meso vo tendžere, sarma od kisela zelka, musaka od modri patlidžani i drugi makedonski specijaliteti, lako nadomestiti trovačko ali fast loodilo.
10.7.2013. 8:09
Svjedok je rekao da Ćivanovič nije bijo u Srebrenici a ne on lično. I rekao je pola nije istina što je General Živanovič govorijo. Da li je taj dan ili sutri, ja nisam vidijo da je srušen. Vi ste na videu se vidi podržali njegov govor. Neću plakat na svadbi. Ja sam bijo uzrujan i tužan jer muslimani odlaze ali sam nazdravijo što je red na svadbi, veli svjedok sa šajkačom na glavi na suđenju Karydžiču. Tužilac je nepoznat mlad čoek brez naočala. Veli treba mu 45 minuta. Japanac veli stisni ti to u pola sahata. Vaše ime se pominje 2 puta u ažandi Karadžiča od 14 Jula 95-e. Piše zvati Zvonka Bajagiča. Dan vlažan ko tropska klima. Sinoč kod Dare i Mike sjedimo u baštici tan-hausa, njihovog dijela kuća u nizu od kojih svak uz kuću ima mali sa 2 strane drvenom ogradom ograničeni dio zelenila u kojem ti nesmiješ da sadiš šta hoćeš nego šta ti tako zvani Kondo fi odredi. Ruže, može, ali luk i krompir bome ne. Obično je to travnjak sa malo baštenskih klupa i stolićem. Vrata neima ali se iza njega nalazi još livade sa drvećem, odbojkaško igralište, poneka klupa. Tu u noči se sinoć prepoznavala tropska klima. I sada je oblačno i tmurno ali je toplo. Bilo prkinuo Internet. Evo ponovo čoeka u Šajkači. Proveli ste 50 minuta u noći šnjim i ispričali ste sve o ubijanju i sastancima sa Mladićem, Slapurom i zarobljavanju tih kriminalaca. Okle ti znaš šta sam ja pričo, nisi ti bio zamo. Nisam se ja sastajao sa njima nego se vidijo pozdravio i ajd zdravo. Ko da sam ja Salapura a ne Bajagič. Tužilac obrazlaže da je važno da se utvrdi vjerodostojnost svedoka. Traži 15 minuta. Pogledajte dokument iz svjedočenja Popoviču, nastavlja on. Tu opisujete sastanak u bratunačkoj brigadi. Ja sam 11og uveče išao u brigadu, veli svjedok. Jeli smo ribu a pekli janjad i prasad. 12-og. U hodniku sam vidio Mladića, Krstića i Pandurevića. Donijo jedan prijatelj iz Bg baš puno ribe.     Jope tužioc navodi suđenje nekog trečeg prije 2 godine u kojem vi tvrdite da niste vidjeli Pandureviča.   Tu je neka zabuna veli svjedok, ja sam ga vidijo 11-og a 12 nisam.  Tamo nisam ni išao jer mi je Petrov dan Slava bila  i nisam napuštao goste. Sada ga Kary pita da li domaćin odlazi od kuće na dan Slave. Nikada, veli svjedok.     Jeste li na Palama dolazili samo kod mene. Da. Da li smo mi sedeli i razgovarali. Da ktratko. Samo o transportu. Da li se znali šta se desilo u Kravici. Tek sutri dan  sam saznao. Od 41 do 45-e pobijeni su svi učitelji, ugledni Srbi, likvidirani 9 svečenika, moj đed ubijen na Vaskrs, svi Jevreji sem jednog, ugledni domačini, a na čelu toga je bio Asim, nosilac Karađorđeve zvijezde kao Solunski dobrovoljac, zatim Medo Prgulja, koji je ubijao maljem u glavu,  a njegov unuk Dautovič šef Hosa kod nas a neima katolika u našem kraju. Kod njega je i ufaćen 22 aprila 92-e spisak za likvididaciju 200 Srba. Ja sam bio na spisku broj 3 a broj 1 je bio Lukič Milorad, broj 2 sveštenik. Mog službenika su pekli na ražnju.  Tuj ga prekide sudac i odoše na druge stvari ko se kad skim sastao. D1663 inercept. Kakav je bijo odziv na mobilizaciju. Preko noći su napustili muslimani.    Vi ste saznali 14 za ubistva veli sudija. More bit 14 ili 15 veli svjedok. Rekli ste sjutradan. A sasatanak je bio kasno 14-og. Znači već ste znali. Ako vi tako zaključujte veli svjedok. Zovu ažandu Karadžiča na ekran. Vidite 10 Juli. Vidite da se njegov dan završava oko 3 ujutro 11-og. 11 u 14 do 23. 12 završava u 6 uveče. 13 Juli završava u 22 :15. 14 JULI završava u 2 ujutro 15-og.    Prema tome vi ste se satali 14 –og, ja znam da sam bio 13-og on je bijo nervozan, i reko ajd ti Zvonko gledajsvoja posla. Pitao samKarađiča o sudbini tih jadnih ljudi koje vode u kamijonima i avtobusima. Šta ste čuli. Pročulo se da je neko od zarobljenih oteo automat od policajca, ubio ga ili još neke i tada je nastalo ubijanje. Da li ste sa Karažičem pričali o Kravici. Ne velju svjedok ili ne čuh dobro. Rasprava se nastavlja sjutra u 11 velju vazda nasmješeni glavni sudac Japanac.    
11.7.2013. 6:28
Ja sam studirao u BG a oni u Sarajvu. Nijaz mi je bio član komisije. Pa nije bio on u SDS. Ja sam u vladi Novog Sada bio kao predstavnik izbjeglih Srba. Napustili smo stan od 90 kvadrata u Sarajvu i moralo se od nečega živjeti. Ja sa komunizmom nemam veze... kaže svjedok. Profesore pošto ste vi književnik pa da nam kažete kakva je razlika između zapisnika i zabeleške, kaže Karadžić kome danas more bit i sloboda zakuca na vrata.  Pšredao je molbu za oslobadžanje. Ma sumnjam. Ali se nikad ne zna. Svjedok ga hvali kako je io mehak. Izbacili su iz SDS one koji su zagovarali čvrstu ruku.    Da Muslimani i Hrvati nisu činili vojske i paravojske mi nebi osnovali našu vojsku. Oni su se borili protiv svega što je zajedničko pa i zajedničke vojske. Rata nebi bilo da to nijesu činili. Gospodine Čekiću. Nastavljamou Utorak,- veli sipatični Japanac. Jupiiii. Do Utorka je 4 i po dana, a sve plačeno.  I ja dobijo od Sharpa plate 222 $ jupiiiiiiiiiiiii.   Platim 2.000 $ na karticu Canadijen Tajera. To je jedna velika trgovačka kompanija koja ima   i pumpe za benzin i gas.     Trudim se da sve plačam tom karticom jer mi je onda gorivo na njihovim pumpama jeftnije. Naprimjer ako u toku jednog mjeseca pređem 2.000 $, gorivo mi je jeftinije za 10 centi po litri. Između 1000 i 2.000 je 8, a ispod 1.000 $ mjesečno jeftinije je 5 centi po litri. Tako uštedimo preko 200 $ godišnje. Toliko nekada košta  naša mjesečna potrošnja. I Duška dobila 87 od YMCA. Ali sjutra Beka dobija njenu dvonedeljnu plaču. Ja više neimam plate ali se nadam emplojmentu. Dakle sljedečeg četvrtka meni lova od EI, emplozment incurance u koji nam odbija sitno nešto od plače ali valja kada ostaneš brez posla a nijesi za to ti kriv.   Ovo mi je četvrti put. Do sada sam primio od njih oko 40.000 $ za ovu deceniju. Preko njih sam došao i u Work Center a oni mi platili 4.500 za Humber koleđ gdje sam položio za instruktora vožnje. Evo mi došlo da produžim tu dozvolu a ja ni dana nijesam radijo. Ovo sve pišem dok suđenje Mladiću ide gdje svjedok kaže, - ja sam hiljade tijela iskopao u toku 4 godine i vidi se da su masovna pogubljenja vršena.  U jednom rukavu smo našli bombu a i jedan napunjen pištolj. To su bila tjela koja su pogubili Erdemović i njegovi drugovi.   Od retka 1 do 17 na suđenju Popoviću ste rekli da ne laže nego da govori istinu.    Da li bi ste želeli da vidite Mladića osuđenog. Ne znam da li je moje privatno mišljenje sudijama važno. Ne vele sudija.  Prikazuju video na kom se Mladić na ulici Srebrenice sreće sa nekom dvojicom srpskih vojnika i ljubi se sa svakim po tri puta.  „Osvetite se pobite ih“ govori svjedok da  tako govoraše novinar da je rekao Mladić. U tom videu je prikazano kako neki vojak puca u otvor otvorenih vrata a tamo neko tjelo leži. Znojm se. Nočas je bilo samo 14 °C. Pogledan na Tv. Ada je samo 15° C. Ono što ja želim  je da ga vidim kako sedi u toj sudnici i sluša presudu, veli svjedok Australijanac iz Australije na jednom videu u kom još prikazuju i grupicu zarobljenika kako idu putem vezanih ruku, a oko njih duplo više naoružanih vojnika. Neki imaju i crvene beretke. Imamo snimak Skorpiona za kojega ne znate kada je snimljen. To su ubijeni u Trnovu. Ono je dalje od Srebrenice nego od Sarajva. Đeremi usta tuđilatz. Neima više ni on pitanja. Beka ustala. Pristavi vodu na šporetu. Skuham joj kafu. Operem suđe. Muvam se i čekam odluku suca Merona presuda po žalbu u skladu s pravilom 98 bis.   Zakasnih na početak.  Govoreći o Muslimanima i Hrvatima Mladić je navodno izjavio „Meni je stalo da oni nestanu. Prema rečima Miloševiča Kraišnik je rekao da bi volio da ubije sve Hrvate i Muslimane, čita sve ovo sudija Meron tužiteljeve navode. Meron je taj koji more osloboditi Karađića imediatly. Valjda? Prije je čito advokatove navode. Iz navedenog poništva zahtjeve pretresnog viječa ... itd. Svi tiho i napregnuto čekaju. Prikazuju Karađiča, pomočnog advokata, tužioca. Grobna tišina. Niko ne mrda. Meron i dalje čita. Molim vas da ustanete veli Karadžiču, pa nastavlja, - po članu 25 statuta i 117 pravilnika, delimično odobrava tužilaštvene itd i vraća u postupak optužnicu za genocidne radnje. Valjda?. Šta ga znam šta je i ko tražijo. Mislim da sam je pogriješijo. Niije se radilo o odlasku kuči u slobodu nego da se skine neka od optužnica sa njega. Valjda?. Sunčan da. Biče 22°C popodne. Evo na Naxi BG radijo pjeva 'rvacka pjevačica Severina. Kao nekada pevači pevaju posvuda na Balkanu.
Nadžem na RTS pa sa srpskog prevedem na hrvatski pomoču Gugla. U znak sećanja na žrtve zločina u Srebrenici, u Federaciji BiH je 11. jul proglasen Danom žalosti. I evropske zemlje obeležavaju 11. jul kao Dan sećanja na genocid, u skladu s odlukom Evropskog parlamenta. Ukupno je do sada u Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice sahranjeno 6.066 identifikovanih žrtava. Žrtve iz Srebrenice pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice. Juče je u Memorijalni centar došlo oko 5.000 učesnika "Marša mira" koji su kako bi odali počast žrtvama, pešačili do Potočara od 8. jula, rutom dugačkom više od 100 kilometara, kojom su Srebreničani u julu 1995. pokušavali da pobegnu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Hronologija napada na Srebrenicu Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice. Za genocid u Srebrenici 1995. optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom. U decembru prošle godine general Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef Obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, osuđen je na doživotnu robiju. Žalbeno veće Tribunala je, za Srebrenicu kao i za sve ostale tačake optužnice, u februaru oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića. Za zločin u Potočarima vode se postupci protiv više bivših oficira Vojske i policije RS. Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu. Četiri godine kasnije, Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika Republike Srpske.
Nikako da uhvatim suđenje Hadžiću ali na Sence najdem; Hrvat Jozo Knežević je u septembru 1991. godine bio prinuđen da sa bratom pobegne iz pretežno srpskog sela Tenja. U selo se vratio 1996. kako bi pokopao tela roditelja koja je pronašao u masovnoj grobnici u šumi nedaleko od Tenje, zamotana u crne plastične kese. Nakon analize posmrtnih ostataka utvrđeno je da su pretučeni na smrt. Za njihovu smrt su odgovorne lokalne srpske snage, po optužnici pod kontrolom Gorana Hadžića. Jozo Knežević, Hrvat iz pretežno srpskog sela Tenja, je u septembru 1991. godine zajedno sa bratom pobegao za Osijek. Za sobom je ostavio oca kojeg je lokalni Srbin Božo Vidaković odveo u nepoznatom pravcu, kao i majku i tetku. Vidno potresen, svedok je opisao kako je pokušavao da natera roditelje da odu, donekle se pravdajući što nije mogao da ih povede sa sobom kad je otišao. Godinu dana nakon što je otišao iz Tenje, Knežević se priključio hrvatskoj vojsci. Budući da je na drugoj strani linije fronta video nekadašnjeg komšiju, Knežević je, uz asistenciju ruskog pripadnika mirovnih snaga uspeo da ugovori sastanak na ničijoj zemlji. Kada ga je upitao za sudbinu roditelja, saznao je da ih je Vidaković ubio. Knežević je rekao da "nije bilo razloga" za ubistvo njegovih roditelja koji nisu bili politički aktivni i uvek su se izjašnjavali kao Jugosloveni. Zaštičeni svjedok,  priča on GH 23; Neodazivanje pozivima na mobilizaciju je, po svedoku, imalo "specifičnu težinu" jer su "neposlušni" smatrani "neprijateljima i izdajnicima". Tekst iz nedeljnika NIN pod naslovom Reka bez povratka koji je tužilac predočio u sudnici, navodi preteću poruku Gorana Hadžića da "oni koji se ne odazovu pozivima na mobilizaciju ne mogu više računati da će za njih biti mesta". "Narod će ih spontano proglasiti izdajicama za koje je istorija odredila rigorozno loše mesto", zapretio je Hadžić. Svedok je objasnio da je mobilizacija podrazumevala vojnu ili radnu obavezu te da je neodazivanje pozivu imalo za posledicu pritisak okoline da se napusti područje Baranje. Oni koji su napustili Baranju i nisu bili "objektivno" sprečeni da se vrate do 25. septembra 1991. godine su automatski smatrani dezerterima i zabranjen im je povratak, rekao je svedok. Iz Baranje je, ukazao je svedok, izbeglo više od polovine Hrvata i Mađara, a ostali su uglavnom starci koji su čuvali imanja. Napuštene kuće su naseljavane srpskim izbeglicama koje su bile odgovorne za brojna ubistva počinjena u Baranji. Na meti su posebno bile imućnije porodice. "Pucalo se po prozorima, po ulici, postavljanje su eksplozivne naprave, bilo je zastrašivanja. Ko je to izdržao, sledila je likvidacija", rekao je svedok, dodajući da su ubistva činili "ljudi u policijskim uniformama". Takav obrazac je primenjivan u brojnim mestima u Baranji – u Dardi, Grabovcu, Belom Manastiru.
Sad mi je malo jasnje oko Karadžiča iz ovog članka; ŽALBENO veće Haškog tribunala u četvrtak konačno odlučuje da li otpada prva tačka optužnice protiv bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića koja ga tereti za genocid u sedam opština BiH ili će se ovaj deo procesa nastaviti. Ovakav scenario epilog je žalbe tužilaštva na oslobađajuću presudu prvostepenog veća koje je ocenilo da tim Serža Bramerca nije predočio dovoljno dokaza za navodnu Karadžićevu odgovornost za genocid u Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Nakon što je razmotrilo sve dokaze u vezi sa ubistvima, nanošenjem teških telesnih povreda ili duševne patnje, prisilnim premeštanjem i bosanskim muslimanima i Hrvatima u tim opštinama, veće je zaključilo da dokazi, čak iako bi bili u potpunosti prihvaćeni, ne dosežu stepen na osnovu kojeg bi razuman donosilac odluke o činjenicama mogao da zaključi da je u opštinama počinjen genocid - ocenile su sudije. Radovan Karadžić je, prema propisima Tribunala, zatražio da sud odbaci svih 11 tačaka optužnice pošto je tužilaštvo predočilo sve svoje dokaze.
13.7.2013. 6:06
Nisam mogao spavati. Budim se već od 4 ujutro. Proganja me misao na Savojskog pa nađoh na bosanskom u Vikipediji; Eugen Savojski (18. oktobar 1663 – 24. april 1736) je bio francuski plemić.
Pošto je bio zapostavljen, pa i podvrgnut ruglu od kralja Luja XIV, prelazi u službu Austrije i nakon što su Poljaci izabrali Fridriha Avgusta za svog kralja, Leopold I, car Svetog Rimskog Carstva, ga postavlja za glavnokomandujućeg austrijske vojske 1697. godine. Porazio je tursku vojsku 11. septembra 1697. kod Sente, kada je poginuo i zapovjednik turske vojske veliki vezir Mehmed Elmas-paša. Kao nagradu za ovu pobjedu od Leopolda I dobija 1698. godine u posjed južni dio Baranje, sa sjedištem u današnjem Bilju, gdje je izgradio dvorac 1707. godine. Iste godine preduzima pohod na Bosnu, krenuvši iz Osijeka 6. oktobra 1697. godine sa 6,000 vojnika i prelazi Savu kod Broda. Bez otpora zauzima Doboj i Maglaj 16. i 17. oktobra 1697. godine, a potom brzo prodire do Sarajeva, zauzima grad, te ga pljačka i spaljuje. Zbog dolazeće zime, povukao se već 25. oktobra 1697. godine odvodeći veliki broj stanovnika u roblje.
1716 zauzima Temišvar a potom brani Petrovaradinsku tvrđavu sa vojskom od 70,000 vojnika pred napadima turske vojske pod komandom Damad Ali-paše. 1717 osvaja Beograd. Auuuu !, đe ovaj stiže.
U nezavisnim novinama najdem  o njemu; Ojgen je jedan od najvećih heroja Austrije. Spasio je Austrougarsku monarhiju od najezde Turaka. Dva puta ih je odbio i on je prvi u Evropi koji se Turcima ozbiljno suprotstavio. Do danas su se održale neke tradicije na obilježavanju njegovog lika i djela`, priča vozač taxija na interesantnoj kombinaciji njemačkog i engleskog jezika. `A kako vam se zove ta junačina`, pitamo zainteresovani slatkorječivom pričom ljubaznog vozača. `Ojgen Savojski`, promrlja. `Eugen Savojski?`, upitasmo, te nakon potvrdnog odgovora dodajemo: `Pa mi u Bosni i Hercegovini ga i ne pamtimo po dobrom. To je najveći dušmanin Sarajeva. Jedino je on uspio Sarajevo spaliti do temelja`, spremno odgovaramo, na što ljubazni vozač neugodnu situaciju vadi riječima:
`Vjerovatno vam nije drag, ali morate priznati da je bio temeljit. To se vidi i na primjeru Sarajeva`.
Tako je to kada imate ratove. Jedni ti vele da si zločinac a drugi heroj. Užas. Zaboravljaju popaljeni da su oni bili paljeni da nebi palili druge pa glume nemoćne i nevine. Tako je devedesetih u Sarajvu bilo 60.000 naoružanih spremnih da pale srpska sela kao što se desilo okolo Srebrenice samo da ih se pusti, ali im ne dadoše Srbi opkolivši grad pomognuti od JNA oružja i kadra.
Evo ovaj podatak govori o 16 godina rata Austrije i Turske; Bitkom kod Sente su carske postrojbe kojima je zapovijedao Eugen Savojski pobijedile postrojbe Turskog Carstva. Ovom bitkom kod bačkog gradića Sente na rijeci Tisi 11. rujna 1697. se postigla odlučujuća pobjeda nad Turcima, što je sve dovelo do Karlovačkog mira, čime je završio Veliki bečki rat (1683.–1699.). More bit da je Srbima i Hrvatima sudženo da ginu u nekom budućem ratu od Europe za slobodu Bosne ili neke Yuge zajedno sa Muslimanima pa se na vrijeme razdvojili da vide đta će Europa i svijet da poguraju. Za sada guraju Srbe u stranu. Proglasili su hi svim i svačim dok ne dojde neki Savojski ili ne zine im neka velika opasnost sa Istoka. Nisam znao da je i Srbija 20-ak godine bila pod Austrijom. Pa u njenoj vojsci je bio i Karađorđe koliko znam. Austrija je uspostavila svoju vlast na tlu Srbije u vremenu u kome je njena vojna premoć bila neosporna, u kome je vladalo opšte osećanje da je Turcima kraj u Evropi. Beograd i severna Srbija trebalo je usled toga da posluže kao polazište za novo teritorijalno proširenje na račun Porte u budućem osvajačkom ratu, a ujedno i za unutrašnje jačanje kuće Habsburga u odnosu prema Ugarskoj. Zato je severna Srbija pripojena krunskim domenima, kao kraljevo lično dobro „po pravu maču“. Srbiju pod austrijskom okupacijom sačinjavale su oblasti Krajine, Poreča, Požarevca, Mlave, Resave, Šumadija, Valjeska oblast, Kolubara, Posavina i Mačva. Habzburzi su novoosvojene oblasti južno od Save i Dunava smatrali kao bazu odakle će dalje prodirati na Balkan. Jedan deo Srbije: krajinski okrug i od požarevačkog okruga golubački, zviški i homoljski srezovi, pripojeni su Banatu, Temišvarskoj administraciji. U zemlji je uvedena centralizovana uprava podređena Dvorskom ratnom veću i Dvorskom komorskom veću. Upravu nad Srbijom je dobio konjički general Hajnrih fon Bate, a po osnivanju Beogradske administracije, 1720. godine, prvi predsednik postao je feldmaršal, princ Aleksandar Virtemberški, čija je karijera usko vezanu uz karijeru princa Eugena Savojskog. On je učestvovao uz princa Eugena u velikom broju bojeva, i gotovo u svim ovim bojevima imao je da izvrši po neki teži zadatak. Princu Aleksandru su nedostajale najvažnije osobine koje je tražio njegov položaj državnika: Niti je poznavao zemlju, niti je voleo narod među koji je došao, niti je odan dužnosti, pa ni sređen ni taktičan, a sasvim daleko od vrhovnog čuvara zakonitosti i morala. Država nije mogla učiniti nesrećniji izbor ni po svoje interese ni po interese naroda u Srbiji. On je bio predsednik Administracije do 1733. godine, zatim je tu dužnost do 1738. godine obavljao general Maruli, i na kraju do ponovnog pada Srbije pod Turke feldmaršal Valis. A Savojsky mi bijo klega; Студирао је математику и природне науке. Ступио је у аустријску војску након неуспелог покушаја да буде примљен у француску армију. Čak je i rodnu Francusku ojadijo; Победе Еугена Савојског над Французима у Рату за шпанско наслеђе (1701 — 1709) значиле су истовремено јачање аустријских позиција у западној Европи, где је Француска била у првом плану политичких збивања. Ja svašta.
Vidi ovo:  Велики турски рат. Тај рат је започет 1683. године османлијском провалом у Аустрију и неуспешним покушајем да се заузме Беч. У наставку савезничка војска ослобађа Угарску, осваја Србију и продире до Македоније, али се ратна срећа опет окреће и Турци заузумају Београд 1690. године. Томе следи сеоба Срба из крајева јужно од Саве и Дунава на север под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.  Велики рат одлучен је битком код Сланкамена 19. августа 1691. године у којој је аустро-немачка војска, под командом грофа Лудвига Вилхелма Баденског, потукла турску на брду Михаљевац, непосредно поред Сланкамена.Према проценама, ћесарова војска бројала је од 20-35 хиљада, а султанова 50-60 хиљада војника. Српска милиција од 10 хиљада војника (6400 пешака и 3600 лаких коњаника), а под командом подвојводе Јована Монастерлије, учествовала је у бици на аустријској страни. Ja sam baš neki mekušac. Nijesam učestvovao ni ukom ratu iako imam čin kapetana ali sam ga stekao kao abehajac u CZ, Civilnoj Zaštiti. Kako se samo moja mala Ivana razočarala neke davne 86-e sedme kada me vidjela u toj 'domobranski' dizajniranojj plavoj uniformi očekujuči pojavu u maslinasto zelenoj sa šapkom na glavi, dakle pravog ofricira JNA. Kako ratovi varaju; Петар Карпош (Војник, 16?? – Скопље, 1689) је био вођа противосманског устанка у североисточној Македонији 1689. године. Био је старешина хајдучке дружине и дејствовао је на планини Доспат, као и у околини Ниша, Лесковца и Пирота. Кратко време припадао је и мартолозима и гонио хајдуке. У време Аустро-турског рата 1683–1699, када је аустријска војска у октобра 1689. године стигла до Македоније, Карпош је подигнуо устанак на подручју кумановско-кривопаланачког краја. Османлије су убрзо угушиле устанак, а Карпош је заробљен и почетком децембра погубљен у Скопљу, по наредби кримског кана Селима Гираја. Набијен је на колац и тако је умирао данима.
Za Kosovo u utorak, 15. juna 1389, Čorović kaže; Duga pripremanja i na srpskoj i na turskoj strani govorila su jasno, da se radi o velikoj i odlučnoj borbi. To se videlo već i po tom, što su na bojno polje krenula i oba vladara lično, knez Lazar i emir Murat sa dva sina, Bajazitom i Jakupom. U Lazarevoj vojsci jedno krilo vodio je Vuk Branković, a drugo su sačinjavali bosanski odredi pod zapovedništvom pobednika kod Bileće, vojvode Vlatka Vukovića. Sa Bosancima došli su u pomoć Lazaru, kao starom savezniku, i hrvatski "krstaši", pod vodstvom Ivana Paližne, koji je kao vranski prior imao pod sobom krstaše vitezove Ivanovce. Srpski dinasti s juga nisu smeli da se u ovom odlučnom času opredele za Lazara, nešto iz straha od ogromne turske snage, nešto iz oskudica svesti o potrebi nacionalne solidarnosti, a nešto i iz sebičnih interesa, ne uviđajući da će slom Lazarev samo otežati i njihov položaj. Konstantin Dejanović je i ugostio tursku vojsku koja je preko njegove oblasti polazila na Kosovo i dao joj je i svoje pomoćne čete. Ne znamo ništa pouzdano o tom kako se u ovoj prilici držao kralj Marko. Pogibija oba vladara, dotle nečuvena u historiji Balkana, i činjenica što Bajazit čak nije ostao u Srbiji da iskoristi pobedu, izazvala je utisak da turska pobeda nije bila potpuna i da je sporna. Bosanski kralj čak je i nekoliko nedelja kasnije, javljao prijateljima o pobedi hrišćana i primao čestitke. Ni u dobro obaveštenim Mlecima do kraja jula još se nije znao pravi obračun borbe. Srbi su ga, međutim, osetili odmah. S Lazarem je izginuo cvet moravskih junaka; zemlja je ostala obezglavljena sa jednom ženskom glavom na prestolu i sa još nepunoletnom Lazarevom muškom decom. Osećalo se da za ponovljeni turski, ili ma čiji drugi, nalet ne bi bilo dovoljno otporne snage. Udar je bio i suviše težak i činilo se da cela zemlja strahovito krvari.Nijedan događaj naše historije, ni pre ni posle toga, nije ostavio tako dubok i trajan utisak kao ova kosovska katastrofa. Narod je u svoj dubini osetio njegov sudbonosni značaj. Zgrada stare carevine skrhala se nepopravivo, i to ne samo što je protivnik bio fizički jači, nego što smo mi bili moralno slabiji. U staroj i pozajmljenoj frazi ponavljalo se često i na više strana, da nas je zlo snašlo zbog loših grehova. Malo je primera u historiji drugih naroda – ja, priznajem, ne znam ni za jedan drugi slučaj – da je u širokim, pravim, narodnim redovima jedan događaj bio saosećan i zapamćen tako živo i neposredno. Narod je dobro usekao u pamet ne samo Kosovo, nego i sva druga mesta po njemu, koja behu posele vojske, i sva glavna lica iz akcije. I to je znao do pojedinosti ne na području stare Raške, nego po svima našim oblastima. Uneli smo ta predanja i među Hrvate i među Bugare.   Bugarski Car Simeon je 924-e porobio Srbiju. ' Bugari uđoše u Srbiju, pohvataše tamo velik deo stanovništva "od malog do velikog" i odvedoše ga u Bugarsku. Jedan samo deo, zapadni svakako, uspeo je da se spase u Hrvatsku. Ovo zaštićivanje Srba i veze Hrvata s Vizantijom izazvaše Simeona da krene vojsku i na Hrvatsku, ali je u tom pothvatu bio zle sreće. Hrvatski kralj Tomislav s uspehom je odbio bugarske napadaje, preduzimane, istina, na toj daljini, s nevelikim snagama. Srbija je međutim postala obična bugarska pokrajina. Poslije smrti Simeonap prva se otcepila od Bugarske Srbija. Za vreme uzajamnih borbi i meteža u Ugarskoj rešio se Časlav Klonimirović da obnovi svoju otadžbinu. Sa četvoricom drugova on 931. god. pobeže iz Preslava u Rašku. O pustoši, koja je tada vladala u Srbiji, pričale su se na zainteresovanom carigradskom dvoru neobične stvari. Časlav je, govorilo se, zatekao u zemlji svega pedeset ljudi, koji su lutali planinama i hranili se lovom, a ne imali ni žena ni dece. Pričanje je nesumnjivo preterano, ali je verovatno da je zemlja ličila na kakvo zgarište i da su prometni putevi bili napušteni. Takvu zemlju Časlavu nije bilo teško "zauzeti". On se odmah obratio vizantiskom dvoru tražeći pomoći i zaštite. Car Roman, kome je svako slabljenje Bugarske bilo dobro došlo, iako se s njom smirio, a imajući i ranije Srbiju u svojim kombinacijama, prihvatio je odmah ponudu Časlavljevu. Vizantija je dala za obnovu Srbije materijalna sredstva, koja su donosile one izbeglice što su se iz Bugarske, preko Carigrada, ili iz Vizantije same, vraćale u otadžbinu. Vratiće se i begunci iz Hrvatske i drugih susednih zemalja. Srbija se, zajedničkom saradnjom, brzo oporavljala. Bugarska nije, koliko se zna, zauzeta domaćim zlom, preduzimala ništa protiv Časlava; verovatno je tome doprinelo i držanje Vizantije, koja je odmah pokazala živ interes za srpsko pitanje.Za vlade cara Konstantina Porfirogenita, stalno pomagan od Vizantije kao njen štićenik, Časlav je uspeo da znatno utvrdi svoju vlast i ojača Srbiju. On je bio još živ, kad je car pisao svoj važni spis O državnoj upravi, u kom je naveo granice tadašnje srpske države. Srbija je tada obuhvatala današnju Bosnu do Plive, Cetine i Lijevna na zapadu; Travunija i Konavlje priznavali su srpsku vlast, a Zahumlje i Neretljanska oblast označavani su kao područje srpskog stanovništva i države. Na istoku je srpska granica dopirala do Rasa, a prema severu išla je do Rudnika i možda do Save. Na jugu se Časlav naslanjao na srpska plemena u Duklji. Časlav je imao širu državu nego Vlastimir, ali je središte i njegove države bilo u današnjoj istočnoj Bosni i severoistočnoj Hercegovini i zapadnoj Srbiji; od izvora Neretve do zapadne Morave. Taj kraj, za više od dva veka, predstavlja središte srpskog plemena i zametak srpske države. Uži naziv Srbija Porfirogenit daje za severoistočnu Bosnu sa Solima i za kraj od izvora Lima, Rasa pa do Rudnika, nazivajući to "pokrštenom Srbijom". Ali u cara se nalazi i širi obim tog imena. Prvi put se kod njega, dakle sredinom X veka, za ovu čitavu Časlavovu tvorevinu, upotrebljava ime Srbija, ι Σερβλια. Pod srpskim imenom Porfirogenit obuhvata sva plemena, koja su ušla u obim Časlavove države, Bosance, Rašane, Trebinjce, Konavljane, Dukljane, Zahumce i Neretljane. Pod Časlavom se, dakle, vrši prvo srpsko plemensko grupisanje u našoj prošlosti, i to kao reakcija na bugarsku osvajačku politiku Simeonova vremenaAli prije toga krajem prve 1000 godina ' Jedan arapski pisac, koji je upotrebljavao savremene izvore, piše za ovo vreme o Slovenima Balkanskog Poluostrva, koji su prekrivali čitavo njegovo područje, da su njihova zapadna plemena, Srbi i Hrvati, najhrabrija i da stanovnici onih krajeva zaziru od njih i traže njihovu zaštitu. Da nije njihove plemenske rascepkanosti i surevnjivosti, kako su smeli i odvažni, "ne bi se s njima mogao meriti po sili nijedan narod na svetu". Oni stanuju, kaže, u teško pristupačnim gorama, bave se zemljoradnjom i trgovinom, i njihovi tovari idu kopnom i vodom sve do Rusije i Carigrada'.
Ove navode Ćorovićeve Istorije, kojega Kralj ostavi u pokvarenom avijonu na Nikšičkom aerodromu gdje pogibe od Nemačkih bombi a njegove beleške su toliko velike da bi se od njih napravila naučna djela a kamo li ostalo što je pisao, navodim kao dokaz postojanj  Hrvatske države. Prije 1000 godina. Šta bi dalje sa Časlavom. Srbe i Hrvate od početka X veka često i surovo napadaju Mađari, bilo da na njih udaraju neposredno, bilo da preko njihova područja prodiru u tuđe oblasti. Poslednje godine vlade cara Konstantina, 959., o Vaskrsu, oni prodiru duboko u Vizantiju, do blizu same prestonice. U tim napadajima nije, verovatno, bila pošteđena ni Srbija. U Dukljanskoj Hronici ima poduža priča o tom, kako je Časlav došao u sukob s Mađarima i poginuo od njih. Neki vođa mađarski, Kiš, upao je s vojskom u Bosnu i plenio je. Časlav požuri sa svojim četama proti njega. Stiže ga negde kod Drine i potpuno ga potuče; sam Kiš pogibe u toj borbi. Njegova udovica pođe poglavici mađarskom s molbom, da joj da novu vojsku, da bi osvetila muža. Sa "nebrojenom vojskom", priča hronika, pošla je ona protiv Časlava. Zatekla ga je negde u Sremu. Po noći, iznenada, napali su Mađari na Srbe, potukli ih i uhvatili i samog Časlava i svu njegovu mušku rodbinu. Po naredbi Kišove udovice, vezali su im noge i ruke i pobacali ih sve u Savu. To je bilo negde oko 960. god. I tada je bila aktuelna afera selotejp. Naime u Osjeku su 1991- Srbe bacali u Savu vezavši im ruke i ljepivši im selotejp na usta. Jedan ipak ponovno ispliva iako su mu pucali u usta kada je prvi put isplivao. Glavaš, lokalni gospodar života i smrti u tom gradu ratnih godina, pobježe u Bosnu i sada tamo leži u zatvoru za ta počinjena nedjela.
Kako bi i šta bi ; S Časlavom je pala i njegova državna tvorevina. Jedini historiski izvor za to vreme, vrlo mutan i nepouzdan, Dukljanska Hronika, zabeležila je samo činjenicu, da se Srbija iza Časlavljeve pogibije raspala u manje jedinice i da je takvo stanje trajalo duže vremena. Raška se odvojila od Bosne, koju je osvojio hrvatski kralj Krešimir II. Bosanski ban, videvši da mu ne može odoleti, pobeže Mađarima. U ostalim srpskim pokrajinama uzeše vlast lokalni gospodari. Tako se priča za trebinjsku oblast, da je u njoj obrazovana posebna kneževina. Evo i sada u Trebinju vlada jope jedan nezavisni, gazda Vučurević. Ja ne znam da li ste primjetili ove jebade na Balkanu. Ako tako nastave neima nam spasa. Mislim ljudima. Ili pak samo Srbima. Sada je Hrvatska u ogromnom vojnom savezu 28 država, NATO paktu. I Albanija je tu, a i Kosovo time. I Slovenija e već odavna. Oni su dobro bezbjedni. Bosanski Srbi iSrbija nisu. Nakon ovoga čitanja Čorovića  me malo rasteretilo moje istoriske odgovornosti za zadnji rat na Balkanu. A u PM. Velim.
Karađiću vratiše optužbu za genocid. Sudac Meron navede razlog: Žalbeno vijeće je napomenulo da je Pretresno vijeće dobilo dokaze da je na sastancima s Karadžićem “odlučeno da će trećina Muslimana biti pobijena, trećina preobraćena na pravoslavlje, a trećina njih će otići sami” i da će tako svi Muslimani nestati iz Bosne.
15.7.2013. 7:14
Vruće, sparina. Klima je radila jučer a da osigurač nije iskočijo. Otvorim suđenje Mladiću. Svjedok priča: Bilo je ljudi koji su prolazili i vidjeli kako kopamo leševe. Lokalno osoblje nije radilo nikakve poslove. Advokat navodi izjavu načelnika federalne službe za traženje lica BiH. 1999 sud je izvršio iskopavanje 143 tjela Kevljani a ja sam izvršio iskopavanje starije grobnice Kevljani iz koje smo iskopali 456 tijela. I u jednoj i u drugoj su naveli isto lice. Moj posao je bio o kamenju da se utvrdi odakle su ti ljudi doneseni a ne identifikaciju. Tužiteljka lijepa pava visoka bez naočala pita za gospodina Lorensa, šta je tamo radijo?. On je bio glavni patolog, veli svjedok. Profesor Lorens je bio svjedok Karađiču gdje kaže da prisustvo insekata može pomoći a ne mora u identifikaciji o vremenu provedenom u grobnici, čita ona neki papir. Nebih ja o tome veli svjedok. Tu ga sudija otpusti da ide na slobodu pa navodi 2013 Ibrahima Efendića svjedočenje. Okrenem suđenje Hađiču. Svjedok mi je poznat. Nikada nisam vidio takvu skupinu a proveo sam vremena i vremena sa vojskama i paravojskama. Nisam vidio fizionomije 40 vojaka u BG pred Arkanovom slastičarnom jer su bili maskirani kapama ali u Erdutu me šokiralo.  To je bila više kriminalna grupa nego vojnička. Da li ste čuli da su nadirali kada je vojska prošla. Čuo jesam ali nisam vidijo, veli svjedok.  Bili su i u Bjeljini, Sanskom mostu. Postojala je ne simpatija vojske JNA prema njima i Šešeljevcima također. Svi su znali da je tamo jer se pojavljivao na Tv. Kada su mu Hrvati vratili mučena tjela njegovih ljudi on je izjavijo da neće više uzimati zarobljenike. Jedan General je 91-e ili početkom 92-e hvalio Arkana jer je učestvovao u nekim akcijama. Veza sa JNA je bila samim prisustvom tamo, a imao je od opreme sve što je hteo. Da alije bilo oružja sa zapada. Od avgusta 90-e do marta 91 sam izvještavao o ratu u Iraku. Da li ste vidjeli antiterorističke jedinice Foke. Pa ga pita za holandske pa za francuske antiterorističke jedinice da li oni nose fantomke / kao i Arčijevci/. Ne znam, nijesam hi viđo veli on. Ode i on na slobodu. Odoše svi. Pokloni se sa radošću sucima cijelo kostimirano osoblje u crnijem mantijama sa bjelim ešarpama. Kako i ne bi kada dnevnice samo pljušte a kod njih je tek podne prošlo. Kod Mladiča rekoše uvesti novog svjedoka pa okrenem tamo. Pauza ili kraj za danas a tek je 8 jutro po našem.  Da se sudi do 14:15 kako piše trajalo bi suđenje do pola deset po našem. Čak i 15 do 10. Mislim se bi li uključijo klimu. Vruče je baš. Uključim je. Ne crkava više otkako sam malo pomjerio dasku ispod erkondišnera koja je pritiskala specijalni dugi kabl koj isam kupio da bih ga uklučio u utikaše prema sobama da rasteretim električnu mrežu. Mi ne štedimo struju jer plačamo kondo fi 400 $ mjesečno. Tu je sve uključeno i bazen, i smeče, struja, ladna i topla voda, sve vanjske popravke, jedno parking mjest, sauna i mala fitnis sala. Za drugo moramo platiti 360 $ godišnje. Za lift je popravka koštala skoro 300.000. koliko li je maznuo menađer naše kuće Nick Lang i podjelio sa lift kompanijom. Rayan mi na bazenu reče da je presjednik Borda zgrade Tony u zavadi sa nickom napustio tu čast. A kada je trebalo da sa Nickom obnovi ugovor onda su se mazili. Ja kažem komšiji da ne idem na te sasatanke stanara jer me Nick podsječa na najcrnjeg gangstera. Pričam mu kako je Milanu prijetio na poslu kada se javno na sastanku u hotelu Holidey In uz đabnu kavu pobunijo protiv povečanja sa 219 na 400 $ prije 10 godina tvrdeći da to nije u skladu sa odlukama guvernmanta. .
Evo crče osigurač. Evo i Beki ustala. Danas radi od 12. Gospođo koje je vaše zanimanje. Ja sam nastavnik Hemije. Završila sam labaratorijsku školu pa hemiju na univerzitetu pa postdiplomske studije. Drc znači da nemate doktorat nego magisterij. Tačno, veli ona.
16.7.2013. 6:39
U sali u Veleprometu su svi bili protiv JNA jer su štitili Usrtaše. Slušam suđenje Hadžiću. Tu je bila vlada, Hadžić, Dokmanović, Crnogorac, Devetak i još neki. Upalim klimu. Sparina je velik. Biće 41°C. Pauza na sudu. Okrenem sudnicu 1.Čupao je kosu, vikao, - koji su to idioti, prevrnuo je stolicu i garnituru, ja sam rekao da se ne preduzimaju nikakva dejstva prema  zaštićenoj zoni Srebrenica, veli svjedok za Karadžića kada mu je bio na razgovoru.  To je bio 5 Jul i zvao me jer nije imao kontakt sa komandom i pitao me imam li ja kave veze sa njima veli svjedok Kapetina. Opredjelite se da li je Karađić lagao javnost ili vas. Advoatov pomoćnik usta  i reče da to pitanje spada u kategoriju 'kada si prestao tući ženu' . svjedok veli nije rekao meni lično, nego je rekao sto puta sam rekao da se pitanje Srebrenice rješi u okviru Bosne. Pauza. Niko nikoga nije prisiljavao. Slovenija i Hrvatska i SDA i HDZ u Bosni su podržavali secesiju i nijesu se odazivali u vojsku, veli svjedok u sudnici 3, Mladiću. U to vreme je trajaao međumuslimanski sukob. Bihać je bio jedna od zaštićenih zona a pun vojske Armije BiH, to jest muslimanske vojske 5 –og korpusa odakle su dejstvovali. jedan poručnik iz Tesliča mi je rekao da je tamo sve palo. ja nijesam zna za to pa sam obavjestio Generala Miletića. pozvao Me i tražij da u prisustvu Generala Milovanovića to ponovi. On je pozvao Generala Tolimira i pitao njega da li šta zna, a on zbao pukovnika Stevu koji je reko da je to tačno našta mu je General reko napiši mi izvještaj. Ne mogu reče ovaj. ... . ma gledam FB i slušam ovo dok Beka i Duška spavaju a klima uredžaj ugodno zuji.  Pauza na suženju. Okrenem Hadžića. Meni je godišnji istekao i ja sam otišo na posao. Svi su se iznenadili, otkud ja jer su svi Srbi otišli. Bilo je barikada posvuda a mene je vozio drug Hrvat. I još je jedan moj drug Hrvat bijo sa nama u kolima. Uzeli su nam dokumenta aKordić Žarko je po imenu bijo Srbin i počne ga šikanirati. Drugi mu signaliziraju da nije Srbin i mi prođemo. U seliu je ubijenih ljudi bilo. Svaku veće se pucalo na srpske kuće, minirali srpski lokali. Trafika kod kasarne je minirana 2 puta da nebi vojska mogla uzimati novine. Barikade u Vukovaru su bile na svim izlazima pa poslije i u centru i svim ulicama. Bili smo u getu. Sve minirano, betonske i željezne blokade da tenkovi ne mogu proći. Kasaarna blokirana. U policiju Hrvacke su primani kriminalci i najgori ljudi. Pošto su ljudi nestajali i ubijani i na kuće im pucano mi smo dežurali. Zenge su tražili samo Srbe. Ja sam organizovao naše stanovništvo po vodovima i sa priručnim oružjem čuvali naš kvart. Struja, voda i telefon nisu radili 20-ak dana i ja odlučim da se probijemo do Negoslavaca. Javno se govorilo da Srbi gube sva prava kao konstitutivni narod. Čak i porodice su razbili. Sve je to trpilo dolaskom HDZa na vlast. Snimak Špegelja je sve govorijo. Milion Srba je stradalo u Drugom svjetskom ratu. U mom selu 120. Bili su lojalni, nisu bunu dizali a oni su ih opkoljavali i ubijali. Milijon. 91-e Prijatelji su nam okrenuli leđa. Spskovi za likvidaciju su pravljeni. Merčepu su pali svi spiskovi TO i cio štab. Preko 20 sela juga do Mirkovaca su me izabrali za komadanta i to mi javili. Odoše na pauzu do sjutra.
Zvoni telefon. Zovu Beku da dojde ranije od 10. Jope zvoni telefon. Zove rodžo stigo iz Doboja. Bilo dobro. Raja ne radi. Pije i ko ima i ko ne ima. Novi svjedok kod Karadžiča. Dobar dan Profesore. Dobra ti sreća Predsjedniče, veli svjedok. Čita Kary na engleskom a prevodilac prevodi njegovu izjavu. Svjedok je također prezimena Karadžič i iz Čapline je. Od tamo je jedva pobjegao na Pale. Nikada nije čuo da se Dr Karadžič loše izražava o Muslimanima. Hiljade Hrvata je spasao od pokolja kojima su im prijetili Muslimani i dao im vode. Muslimani iz Bileće i Trebinja su dobrovoljno bili u vojsci VRS do Jula 92-e ko je htijo a ko nije mirno je živijo sa porodicom, ali su tada od Alije dobili zadatak da istupe i odsele se što su i učinili. Svjedok Profesor Karađić se sa Dr Karadžičem sastao 15 Jula i nijednom nije spomenuta Srbrenica u smislu stijeljanaj Muslimana.
Prikazuju Bački Petrovac i bazene. Sa 800 metara dubine ima voda od 40°C. Ljeti lade vodu, a zimi ne. Osam milijona Eura je uložijo slovački binzimsmen i zaposlili 70 petrovčana. Čisto. Lijepo. Bili smo lani. Kod Jagodine iz duga žandar ubijo dvojicu mladića 84 85 godište na području Rekovca. Izrodi veli Veljović šef policije Srbije. Predlaže smjenu šefa đandarmerije. Zubin Potok sa sjevera Kosova će iz Sevojna vuči vodu. Struja poskupljuje 10 %. Zadnje poskupljenje bilo 2011-e. Prekinut saobračaj izmedžu Makedonije i Grčke jerbo Grci jope generalno štrajkaju. Imaju dug od 300 milijardi Eura. Ko hi toliko zaduži? Ko dozvoli? Eeeeeeeeeeee.
Ko dozvoli da 1943-e hiljade Srba sa Savom sveštenikom iz Gospića budi povedeni na Velebit i pobijeni da se ne zna ni gdje im je grob. Vera prisili ne poznaje vele na vjerskom programu u kojem 4 vjere iznose svaku vešer pred ponoć na kojem i čuh za sveštenika Savu i da vjera prisilu ne poznaje. Za Jecvreje je 5073- a Muslimane 14.. i neka godina a Kršćane 2013-a. Šta je tačno? Sve troje.
17.7.2013. 5:50
Kad je u nedelju emitovan izveštaj o proslavi, o tome da je predsednik Hrvatske Ivo Josipović počasni gost, a da su promarširali i pripadnici Oružanih snaga Hrvatske, srpski politički lideri odlučili su da bojkotuju proslavu jer je „Srbiji sto puta pre mesto na toj paradi nego Hrvatskoj“, kako je rekao za „Blic“ jedan od članova Vlade, uz zahtev da mu se ne pominje ime. Kako „Blic“ saznaje, planirano je i da Ministarstvo odbrane emituje saopštenje u kojem bi izrazilo protest, ali se od toga odustalo. - Srbija je krvarila u Prvom i Drugom svetskom ratu i bila saveznik Francuske, a gde je tada bila Hrvatska - rekao je „Blicu“ preksinoć jedan član Vlade. Na primedbu da je u pitanju protokol, da je Hrvatska članica NATO, upravo primljena u EU, a da Srbija kao vojno neutralna zemlja ne bi trebalo da se zanima za marširanje s jednom NATO silom, član Vlade nam je nezvanično odgovorio: - NATO s tim nema veze, nije ga ni bilo za vreme Prvog i Drugog svetskog rata.
Ko je bio pukovnik Žikar, Narednik Mur?, oni su bili UN vojaci u Beli Manastir.  Gospodin Vranac  i Živanović su bili na sastanku Septembra 1992-e su galamili da je uN izgubijo povjerenje srpskog življa, kaže svjedok strana vojakinja na suđenju Hadžiću. Oni nisu mogli odlučivati bez upustava iz Knina.  Da li je teklo razoružavanje po Vensovom planu. Ne nije veli svjedokinja za koju sam u prvi mah pomislijo da je muško. Ona je crnkinja sjede i vrlo kratke kose vrlo visokog čela obučena u žutom sakou.
Srbi su gospodari i Hrvatima neima mjesta u Baranji čita tužiteljica crnkinja frčkave kose neki dokument. Pukica kaže da su radžene terorističke aktivnosti, otimačina, pljačka, ubistva. Čita dalje da su 99 % žrtava nesrbi. Prvo pretnje, bombe, pa ubistva. Gospođi Andrić raznijeta je glava a mužu joj rasporena utroba. Navedeno je dalje u istom dokumentu da na hiljade izbjeglica Srba dolazilo je iz Bosne. Jel' to tačno. Jest veli ona. Iz sela Svinjarevci smo odlučili da se izvrši prebacivanje 7 ljudi hrvatske nacijonalnosti u Osjek. Nijesu svojevoljno odlazili. Momentalno im je konfiskovanja imovina i stavljala na raspolaganje izbjeglicama koje pristižu.
Prospem punu kantu vode sa balkona koja je nakapala tijekom noči iz hladilnika koji nesmetano več treči dan radi. Karadžič pita nekog da li može reči šta je direktiva. Sjedi suvi čojek objašnjava da je najopštiji akt koji nije izvršni ali se na osnovu nje sprovode i izvršavaju planovi.  Ona se najčešće ne ostvari pa se u toku koriguje. Ako se u direktivi nađe nešto suprotno pravilima rata ne smije se raditi. Ukupno je bilo 9 vi ste potpisali 2 a 7 Glavni Štab.
Čitam  novine dok unjkavi glas Karađića odjekuje sa zvučnika da je neki službenik ; Umesto da naplati dug od 300.000 dinara od porodica koje zbog loše finansijske situacije nisu plaćale račune za struju, komunalije i telefon, privatni izvršitelj iz Beograda Marko Vukićević (31) učinio je nešto neverovatno - preuzeo je dug na sebe. - Sve je počelo nakon što je po našem pozivu zbog dospelosti duga u kancelariju došla žena koja je na vratima doživela blaži infarkt. Uspela je da nam ispriča kako sa porodicom teško živi. Ni suprug ni deca ne rade, a tog dana je i frižider prestao da radi. Bila je očajna. Tada sam odlučio da preuzmem deo njenog duga - kaže Vukićević. Kolege iz kancelarije su prionule na posao i među stotinama slučajeva, pronašli su sedam porodica koje su bile najugroženije. Neki od njih se hrane u narodnim kuhinjama, jedna je samohrana majka koja je uspela da iškoluje dvoje dece, ali nijedno nema posla. Ugovor o preuzimanju duga Marko je potpisao i sa ratnim veteranom koji nema primanja, ali i sa čovekom koji je počeo da prodaje stvari iz kuće da bi prehranio porodicu. Kada sam pre godinu dana počeo da se bavim ovim poslom, izlazio sam na teren i susretao se sa ljudima koji žive u strašnim uslovima. Ovo je bio način da obeležimo godišnjicu postojanja kancelarije. Bolje ovako nego u kafani - kaže Vukićević. Unbilivbl. Ovo nije prvi put da Marko Vukićević pomaže ugroženima. Kao student Pravnog fakulteta u Beogradu sa još nekoliko kolega i profesora osnovao je prvi studentski humanitarni fond „Osmeh na dar”, koji već sedam godina prikuplja pomoć za ugrožene, a pred Novu godinu lično nosi paketiće mališanima na Kosovu i Metohiji.
Okrenem jope Hažića jerbo sudnica Mladića ne radi.  Upravo smo na polučasovnu pauzu gospodžo Nega veli svjedoku sudac. I odoše. Vratim se na Karadžiča, svjedok tvrdi da je vojska Srba defanzivna u odgovornosti Zona. Sa takvom se taktikom rat ne može dobiti ali se može odbraniti. Za vojnu agresiju nikakvih sredstava nismo imali. Odbraniti ono što je etničko je bilo kod Hrvataa i Srba, i nisu željeli poraz druge strane, a Muslimanske snage su želeli cijelu BiH a to nije moglo brez poražavanja ostale dvije. Oni su bili agresori. Vojna strategija VSR je od vrha do dna bila izrazito defanzivna, po linijama, frontalni oblik, na teritorijalnom principu, veoma statičan, brez velikih manevara. Objavio sam knjigu o Sarajevskom ratu. I još mnoge, kao povod agresije NATOna Srbiju. Sarajvo je bilo široko ratište od Bjelašnice, do Visokog, Jahorine, urbano, Ilijaš Vogošća i centralno od Mojmila do Bašćaršije. Statičan rat sem pomjeranje oko Huma i Žuči. Avgusta 1992-e 15 brigada je imao 1 korpus AbiH, plus Vikićeva brigada. Izmedžu 50 i 70.000, na takom malom prostoru užeg djela grada što nije moglo da se ostvari bez narušavanja civilnih struktura, škola, hala... . Potpuno je zbrisana granica između civilnog i vojnog. Pauza.
Okrenem Mladića koji danas nije u sudnici, kako najavi jučer sudac malo osječene sjedožute kečke i sjedih potpuno brkova. Možda ne puši. Svjedok je neki ćorkan, to jest;vnosi naočale. Sem toga je čelav i sjedih brkova. Pravim čaj tako što uzavrijem vodu u bokalu, naspem je u šerpu na jednu kesicu čaja. Zatim uzavrijem drugi bokal. Ospem iz šerpe jednu veću šolju čaja i dospem u šerpu vrelu vodu iz bokala. Usput čujem ...Izvještaji su slani i na komandno mjesto. Jedem limun i srčem čaj. Planirao sam da idemo na jezero. Kostimi su spremni. U Tojoti je šator. Spavaću tamo ko zaklan. Koristim terminologiju sa sudženja. Uiću pola dana u šatoru a pola na tisućama metara dugoj plaži.  Tužilac prigovara jer kaže da advokat prilaže nešto što nije u dokazu. Ne zna se ko je potpisao, svjedok kaže elektronske se ne potpisuju i td. Željan krvi okrenem Hadžiča. Bjegunci pred pravdom. Ozbiljni i teški kriminalci se puštaju poslije nekoliko dana iako je policija izvršila sve poterbno po zakonu. Suci su pod pritiskom političkih struktura i pušćaju hi. Eonomskim pritiscima se sem fizičkih protjeruju ljudi. Srbi se jednostavno otpušćaju i ostaju bez sredstava za život. Unakrsno ispitivanje veli sudac. Ona crna tužiteljka šjede. Godel je advokat Hadžiča. Pita. U toku 14 mjeseci u kojem jun 92-avgust 93 sastali ste se samo jednom sa Hadžičem. Zamjenik Genralnog sekretara UN Gulding i Hadžić i Matrič su bili tamo. Iza advokata je stražar kojem je očigledno dosadno. Neima on slušalice i ne razumije ništa a šjedi tamo satima. Oko za oko zub za zub je reko Hadžija u kontekstu šta god Hrvati urade proti Srba biće njima uzvračeno na isti način, veli svjedokinja. Advokat veli nijesam zadovoljan odgovorom, jel on opisuje ili se zalaže za taj stav. Da tako je on se zalaže za takav postupak. Mislim da bih razne dimenzije ovog pitanja pstavio drugim pitanjima. Tužiteljka već 2 putaustaje i prigovara da je na pitanje odgovoreno, sudac veli advokatu, daću vam još jednu priliku. Da li je on taj izraz upotrebio da Guldingu obajasni šta se radi na terenu a ne šta je politika. Tužiteljka usta jope da je već 3 puta odgovorila i sudija joj prihvati prigovor. Advokat čita neki dokument Hadžiča; Pogođeno je 170 sela, Krajina je jača od Hrvatcke. Evropa je zaustavljena ođe. Zašto nema ođe zub za zub pita advokat. Ja sam ga čula da tako govori, veli svedokinja, a tužiteljka usta jope da protestuje. Nije fer pitanje veli sudac advokatu. Mogo bi ga podjeliti na korak po korak. Kako je Gulding odgovorio na frazu 'oko za oko zub za zub'. Ne sjećam se da je Gulding upotrebijo te reči. Mre bit nije ali kako je reagovao, ne sječam se, veli ona. Šta je on uopšte reko. Ja patim od post traumatskog sindroma a vi me tjerate da se sjetim. Sve je u izvještajima. Sudija joj reče ako se ne sječate, recite ne. Poricao je da je situacija uznapredovala. Toga se sećam, veli ona.
Znojim se obilno i pijem vruči čaj. Samo sam u kratkom šarenom šorcu u kojem najčešće spavam jer imaju šlic da mi kara ima mjesta da se probije van kada svako jutro ustane na prozivku. Pa me  budi i pitam se što šta oko toga, ustajem da pišam a to je sve nekako sa cjeđenjem kao da mi prostata ne radi dobro.  Potom perem zube i onda odlučim da slušam sudženja iz zabavei zadoznalosti o tom tamo ratu i našim ljubljenim narodima Balkana. Stavio sam dvije papirne servijete pod pazuhe ida upijaju znoj. Na Tv kažu da je 25°C već. Užas. Čujem usput; Iz rejona Benkovca i okolo imamo 10.000 izbjeglica piše u dokumentu poslanom UN  mister Hadžič 30 Januara 93-e u sektoru Zapad.
Jel to propaganda kako ste to napisali tada pita advokat svjedokinju. Hrvati su insistirali da Istok vrati izbjeglice a on tvrdi da se očekuje napad Hrvatske vojske, veli ona. Da ali  na sektor Zapad. Povlačim ondak to veli ona. Nambijar šalje pismo Guldingu isti dan, velju advokat i stade mi prenos dok ga vratih. Ofanziva je išla prema zaštičenom sektoru Jug od 22 Januara.  Tuđo isti dan u novinama izjavljuje da su spremni nastaviti iako prekinu Ženevsko pregovaranje i ukinuće staus UN ako ne razoružaju Srbe koji moraju prihvatiti poraz, mi oslobadžamo našu zemlju.  Da, mislim se ja, oslobađaju od svojih stanovnika Srba. Isto ko i prija 50 godine. Zvoni telefon. Zovu Becky da radi. Otpade jezero. Skuham joj kaficu, malu. Duški sam otvorijo vrata da joj malo svježie ali protestuje jer joj svjetlo iz kupatila koje Dragana posjećuje povremeno ometa san. Vatreni udar kada istovremeno više oruđa gadža jedan cilj. Sistematsko, kombinacija, nasumično gađanje. Kombinacija se upotrebljava za držanje straha, veli svjedok. Prije toga čuh da je vojnih ciljeva u Sarajvu bilo oko 2.000 ako se ne varam ili 1.200. šta o snajperima. Ona su legitimna vojna dejstva, veli svjedok. Ilijaška brigada je bila širi aspekt i imali su odjeljenje snajperista koja nije djelovala prema gradu. Šta ste zaključili o djelovanju Predsjednika u Srebrenici. Moja saznanja su da vi ni niste imali direktnu nadležnost nego Drinski Korpus. To nije čudno jer operativno je bilo u nadležnosti Korpusa koji je tražio dozvolu od Glavnog štaba jer se nije radilo o strategijskoj odluci jer od izvještaja koje ste dobijali nije bilo povoda za korekcije. Mi nijesmo imali obavezu da hi smatramo demilitarizovanim po dokumentima iz Maja 95-e. VRS je stala u Martu 93-e jer ste vi zabranili, veli svjedok. 2 Jula je donesena odluka, a zapovjed 4 Jula, cilj je bijo fizičko razdvajanje enklava kako bi se 28 Divizija sprečila da dejstvuje po selima što se vidi iz njihovih izvještaja da su pobili 40 četnika, zaplijenili sitne stoke.  Operacija Krivaja je počela 6 i 7-og Jula 95-e i primarni cilj je ostvaren ali kada se pojavila potreba da se uđe u grad, što je bila bitna promjena cilja operacije,  vaša odluka je bila potrebna da se to odobri i Tolimir je preneo vašu odluku i šta da se radi sa civilima. Da se svi koji su učestvovali šnihove strane u borbi smatraju zarobljenicima. Radilo se o koloni u proboju. Ništa nije bilo alarmirajuće što bi tražilo vašu intervenciju. Da li je tokom rata nadženo nešto od toga da smo mi teli streljati itd. Usta stara pročelava, kratke plave kose tužiteljka ljuta pogleda i veli , raferencu. 12 Jula ste oformili policijsku stanicu, zabranili ste sve loše proti civila, što je govorilo da ste vi smatrali da će oni ostati tuj. Da li je bilo prisilnog premještanja, pita Kary. Ja nisam našo veli svjedok. Imam 9 Jula dokument kojem se od njihove strane traži od Sarajva da se isele jer 28 Korpus ne brani grad. UN je tražijo od Mladiča da se stanovništvo iseli i Mladič hi je nastanku sa Kamrenhansom  je pito „ Šta želite, šta Hočete? Dakle niej VRS donijo tu odluku o iseljavanju. Vi zahtevate zakonske postupke i nisam našo niki dokument da vas izveštava neko o nezakonitim radnjama. U medijima se pojavila da su streljani muškarci i dečaci, a ne zarobljenici mada je i to protivzakonito ali je nešto drugačije. Gdje su naveli da je streljano, pita Karadžič? U Srebrenici a nije tačno, nego u Konjević polju, Kravici. Poslije čitaju šta je svjedok završijo u vojnim školama. Usta čičkavi simpatični Karadžičev pomočnik i veli da Andrić traži advokata jer neima sredstava da ga plati što sudac odbi sobrazloženjem... . odoše.
 „ Hladna zma depresivna pjeva Bjelo dugme na radijo Travniku. 9:26 h. Meni se ne spava ne budi blesava riče Tifa iz dubokog glasa. Reklame, aris auto centar Zenica. Šta sad da radim. Ništa. Na kauč da sam sebi budem pacijent.
18.7.2013. 7:35
Na kauču sam došao do zaključka da sam mršav, lijepo vitak i imam 35 godina. A ko sam tek bih u požaru shvatio. Na to me navede video snimak nesreće kada se neki voz sa 50-ak cisterni tamo gore u Quebeku zik uz Američku granicu sam pokrenuo, pošto je vozovodža izašao na doručak, i unesrećio cio jedan gradić. Strašni snimci požara a poslije i naslaganih garavih cisterni u sred grada. Našli su 38 tjela i identifikovali 17. Vručina ne popušća. Klima radila cijelu noć i nastavlja brez problema. Vrtili se i oni plafonjerski ventilatori. Išli smo Beka i ja pred veče na bazen. Oko 21h pazikuča Ursula reče da svi izajdemo jer je voda odveć prljava. Neka žena sa majkom protestovala, a Beka mi reče da je ona i prije stanovala tuj prizemno. Bila jedan dan ošla na Kubu, a muž joj umro  u stanu i nijesu ga 4 dana našli. I neki dan je na petom spratu to isto bilo da neki umre i nađu ga tek kada počne da smrdi. A ja mi zgrade i budučnosti. Sudženja sam probo. Na svima piše neima sudženja. Valjda pauze. Ha, evo Mladiću ima. Nema više razloga da zovemo gospodžu Hadžiefendić veli sudija sa kečkom. Naki odlaze, dolazi novi svjedok. Gospodin Lorens. Zaklinje se na svom jeziku a prevodilac veli da je reko da če govoriti istinu i samo istinu. Kristofer Lorens, patolog, svjedočijo je Krstiču, zatim i Karađiču.  Tužiteljka lijepa ko slika crnr duge kosem ne nosi naočale, mlada bjela tena predlaže da se  usvoje dokumenta sa tijeh svjedočenja. Mladić je prisutan i čita nešto.  Broj 04..., bijografija. Neima prigovora. 05... grafikoni dvije masovne grobnice. Neima prigovora na usvajanje. Učestvovao je na istraživanje grobnica oko Srebrenice. Tražili su metke, frakture, dokumente, dokaze o povredama, proslijeđeni su antropolozima pa patolozima. Tražili su na odjeći tragove koji bi ukazivali na način pogibije. Našli su 103 poveza za ruke i nekoliko poveza za oči. 2239 vreća sa tjelima su pregledali sa preko 800 tijela. I dalje radim isti posao za policiju na Tasmaniji od 2002-e.  
Hadžičevo suđenje je već zeleno. Rastežu. Evo me sada na Karadžičevom sudćenju. Još je onaj General pisac-teoretičar koji kaže da je 93-e Kary želeo smjeniti Generala Mladića a unaprijedio ga je u jesen 94-e. velju svjedok da je stvoreno dvovlašće u vojsci a ne što Mladić nije znao da radi. On je trebo da priprema vojsku a planove da donosi Vrhovni komadant. Ćelava sa naočalama sjede kratke kose tužiteljka veli da ne znate jesu li bili legitimni napadi vojske, 13 ubijeno 14 ranjeno u redu za vodu je pogođeno minobacačkom granatom od 180 mm. Ja samo tvrdim da su svi ti gadžani civilni objekti bili pretvoreni u vojne. Snajperski vod je bio u školi Blagoje Parovič. Šta će u gradu. Neka izajdu, veli svjedok. A škola je bila na samoj liniji, dodaje čelava. Došli ste do broja 2.200 legitimnih meta. Skoro cijelo Sarajvo. Priključio sam jope ton na moga malog Maršala jer on toliko tiho priča da ga evo i ćelava upozorava da se približi mikrofonu. Velite 15 brigada su imali u Sarajvu. Ja sam izbrojala 13 i formirane su u Avgustu 92-e. prevodioci vas nisu čuli jer ne govorite u mikrofon. On ponavla da tada nijesu ni znali koliko je bilo brigada. Pogledajmo vaš izvještaj sa sudženja Galiču. Tada ste rekli 150 civilnih ciljeva su pretvoreni u legitimmno gadžane. Pa proračun na 1800 vojnih ciljeva. To su proračuni i nijedan ovaj broj nije netačan. Okrenem na Mladiča. Crnooka tužitelka reče da prikažu povez za oši. Prikazaše neku bjelu maramu sa izvezenim motivom po rubu na kojem se nalazi jedna rupa koja odgovara jednoj rup na lobanji. Ko li je vezao oči a ko vezao motive na tkanini i zašto?. Sada Brana Ivetič priča jezikom engleskim. To je onaj zalizani podeblji crnokosi advokat Mladića. Gnjavi ga o poslu, te jel studirao pravo našta ovaj veli da 3 godine ali nijesam nikome bijo advokat. Antropolozi bolje utvrde kuda je metak putovao nego patolozi kada je leš 'ostario', dodam ja ovaj moj izraz u polu-navodnike. Naum mi pade da mi i poslije smrti starimo. Moji mama tata i brat Petar su već odavno samo kosturi. Tata od 1985 leži u Travniku na pravoslavnom groblju, brat Petar od 2000 u Nišu a mama u Pertu u Australiji od prija tri godine.
Imamo nekoliko komandi Sarajvskog Korpusa VRS o upotrebi avijo bombi. 31 Avgusta je došlo do presjecanja Sarajva na Istošno i zapadno. Usta sada neki mlad tužilac bez naočala i zamjeni onu babu. Veli čitajmo 140 stranicu na BHS-u kako odnedavana zovu naš jezik. Batler je ustanovijo da je razgovor bijo 8 Jula. Jel to tačno. Jes jel je bijo prije no što je Karadžič dozvolijo ulaz u Srebrenicu. Ima najmanje 6 naredbi tamo, kao ova; pema Plavcima se adekvatno odnositi, novinari itd. ... - da, veli svjedok ali nema tu ni jednog operativnog vojnog naređženja, veli svjedok. Iseljavanje nije moglo biti planirano jer nije ni očekivano pomeranje stanovništva.12 Jula 96-e je u 10 održan sastanak u Hotelu Fontana a već ujutro u 8 General Živanovič naređuje dolazak avtobusa. Iselavanje je dogovoreno 11-og a treći sastanak je održan jer je Mladič želeo da ovlašteni predstavnici Muslimanskog naroda dodžu i potvrde tu odluku, veli svjedok Genral Radinović suva lica i sjede kose ali neobično tihog glasa. Kako li je njgovim ukučanima kada sa njima priča, mora da su im uši vazda napregnute a mođda zbog evolucije i povelike. Deronjić izvještava 13 Jula da hi ima 2.000, koga svjedoče. Pa Karadžiča po prirodi stvari, civilnog povjerenika za Srebrnicu, velju svjedok. Ustanem pa namažem putera i ajvara na crni ljeb. Slušam usput malo i završi se to za danas oko 8:15 uz žalopojku Radinovića da mu je žena veoma bolesna i da je jedva i sada napustijo pa ako mogu da to sa njim svjedočenje završe ove sedmice. Okrenem radijo TNT izTravnika. Dino sebi nađe izvor prihoda. Sada nastupa praznina jer moje aktivnosti naglo prestaju. Na Tv neima ništa sem beznola kojega ne mogu više od minute da gledam i zaključujem da sa mnom nešto nije u redu jer po 200.000 ljudi dolazi na utakmice da hi gledaju. I uopšte ko odredi te igre đe će biti popularne. Ragbi, Hokej Bezbol su ođe luda kuća, a nama  dođošima neka parada budalaštine i kiča. A ni soker mi nije više ko što je bijo. Ma u kk /krasni kurac/. Baš pogledam na sprtlimun. Ima bar 40 utakmica od Sibira do latinske amerike svaki dan. Nije više atraktivno. Sjutra treba i General Andrič da svjedoči a danas Krstiću proces zbog nepoštovanja suda. General Krstić spada u grupu generala vojske bosanskih Srba i Vojske Jugoslavije (VJ) koji su odbili da svojim iskazima pomognu Karadžićevu odbranu. Na popisu svedoka za narednu sedmicu je još jedan iz te grupe – general Svetozar Andrić, koji se u dosadašnjim haškim suđenjima pominje kao žrtva iživljavanja Željka Ražnatovića Arkana. Njega i još nekolicinu oficira VRS Arkan je, po iskazu generala Manojla Milovanovića, u leto 1995. godine u okolini Ključa pretukao i ošišao do glave. Kamata u Bosni na radiju Travniku reklamiraju naku banku je preko 6 %. Auuuuuuuu. Starih 1059 svjetala će zamjeniti fenjerima. Policiska stanica Travnik javlja da Krađa mašine i tri akumulatora od nekog Bugojanca u Gavrančiča polju je rasvjetljena. Ko li je lopov?, neki stari ili novi klinci?. Evo nam Vajta pjeva; i kad je noć i kad je dan... TNT. Jučer me nazva Vuk, moj đak iz BP osamdesetih. Priča kako mu ćerka od prijateljice sa kojom živi svrucka klavir i treba 40 godina da bi stvorila karijeru. Ne zna šta će joj to sve. E mislim se ne znamo ni šta ni čemu sve to pa se smjenjujemo u talasima. Jedan talas slijedi drugi i svaki odlazi da se smiri neđe. Neko se razlupa od stijenje a neko mirno na plažu, a drugi hi slijede. Moj tata je pradjed Natašinoj djeci a ona ništa zajedničko sa njim nemaju sem da njie 1042-u preživijo nebi ni njih bilo. Ili mene da nije pređživijo 1947-u kada me je pravijo kod mame u krilu. Oooooo, đe su moji pradžedovi. Da mi hi je vidjet 16 u trećem laktu. Ako je koljeno dole onda bi lakat bili preci na gore. Zamišljam kako su ono mogli izgledati. Začudo svi su nasmiješeni i svi me odozgo gledaju kao malu bebu. U šubarama su pojedini ili svi.
19.7.2013. 6:46
Ode Beka na posao od 7 do pola 15 h. Može li da se usvoji. Da veli neki prevodilac u sudnici. Karađić poziva sljedeći dokument. Gledaju ga pa 12 desti 95-e. neima izvještaja o zarobjenima iz Drinskog korpusa a iz hercegovačkog o zatvorenicima u zatvoru. Ovaj svjedok toliko čita tiho da ga je jope sudac opomenuo da govori u mikrofon. Napolju je već 25°C. Tužilac usta da pita u vezi dokumenta koji je već u spisima od 12 Avgusta u kojem se kaže da će drugi biti formirani od preostalih Muslimana u Srebrenici a ne od zarobljenih Srebreničana. Sudija veli neeremo i taj sada usvajati nego neka se obrana pobrine za tačan prevod.
Duška ustala. Radi od 8 do 14:30 h na Conestoga College. Colleg je Koledžu. To vam je i viša škola i zanati i traju od par ispita za neku struku  do pune tri godine. Zavisi šta 'oćete. Danas Duška tamo radi na organizaciji ispita. Bravo.
Da li povezi za oči ili ligatute, šta li su mu ligature? Od 883 tjela 83 imamo ligature pored tjela a 53 komada ligature su pronađena na tjelima. Imamo 103 poveza a samo jedan dio, 44,  na tjelima.
Namažem Duški na njen skupi ljeb od 20 centi po kriški, prethodno ugrijan u tost aparatu, na jednu krišku  Avokado a na drugu Ajvara. Ja sam Staf na Colledžu, veli ona. Držače taj taj posao cijelu godinu sa 15,14 $/h. Boli je briga ko su Mladič i ostali.
Da li su ljudi umrli u Junu ili ne? Čujem nekoga sa sudženja Mladiču. Sudija je u pramenovima navukao sjedu kosu preko cijelog čela. Prekide program. Ne pokrećem ga ponovno iako je to vrlo lahko učiniti nego navijem si radijo Travnik TNT. Tamo reklamiraju i odlaske u Španiju, la Mar đe sam bijo na exkurziji 10 dana za 200 $. Dva jela dnevno, 7 noći u dobrom hotelu sa super  bazenom iput uz Azurnu obalu, Nica, Kan, Monte Karlo, Verona. Sada svira radijo a usput otvorih i Karađića koji neto priča kako se brzo zarobljenici razmenjuju i da li se presednik trbao mešati. Avgust 93-e, kriza u našim i sa UN, Igman, Bjelašnitza.  Ništa ne čujem Generala Tihog.  Daje dokaz da se otkačijo od politike i radi za sebe... .tihi nešto tumači. More lise usvojiti pita Kary. Japanac sudija nešto oteže. Kako ste došli do zaključka da politika ne želi pobedu pita ga Kary. Pa sve je tako odabrano u strategiji da nije moglo. Mi ne ratujemo da pobedimo Muslimane nego da obranimo RS. Recimo ministar Buha je kazo generalima, - mi nećemo tudže. Ja 93-e pričam čoeku iz Glavnog Štaba telefonom sa pregovora iz Ženeve sa nekim pukicom i rekao , -mene laže vojska, zatim neke sovke. Aljo zahtjevao da se Srbi povuku sa Igmana a oni neće. Onda jesu pa ga dali UN a oni našalost, Aliji, veli svjedok. Gledam sajt Bačkog Petrovca. More bit pošaljem Biljani Balaban- Drakulić da mi ona sredi pemziju. Čujem usput, - Vozač komadanta je vredžao policiju pored puta i vikao da su plačenici Karadžiča i td. General Mladić je odbijo poso savjetnika za odbranu srpske Krajine i on veli ostaću Komadant dok me ne smijene. Ide dalje suđenje i velju da je Generala srpske vojske Vojvodu Putnika pustila Austro-Ugarska da se vrati u Srbiju iako je rat počo.
A on im ga baš zapapri u početku dok se Švabe ne umješaše. A onda ga Srbijancima oni zapapriše. Kažem Srbijancima jer su Srbi iz Bosne, Hertzegovine i 'Rvatzke bili u vojske srbijanskijeh neprijatelja. Đe li moji đedovi i prađedovi bijehu? E moj Ilija. Jesi tu naivan. Vraća se advokat na preostale zatvorenike iz kontigenta Srebrnice razmjene 200 zarobljenika 1 za 1 od 12 Avgusta popunu izvršiti sa 1/3 iz Sarajvske oblasti a ostalo šnjima. Znači da hi tamo ima manje od 200. Ma ne. Pa čitaju ponovno naredbu Generala Tolimira na srpskom pa na engleskom. Pa diskutuju. Ima pismo od 13 Jula kada Deronjič kaže imamo 2.000 a dolaze još. Zar se nije moglo oma razmjeniti. Nemoguće. Ja sam bio predsjednik za razmjene. Ne znate vi kako je to mukotrpan posao. Ode on konačno. Čekaju novog svjedoka. Andrića valjda. Jest bogami on. Ćelav je i liči mi na mog razrednika iz Gimnazije Bašagiča. Dakle njega je šamarao Arkan kako napisaše. Pita ga Kary,- da li ste dali izjavu. Saće da mu je Kary čita na engeskom kako on to voli da čini. Maja 19 je prišao nama. 31 Maja naređuje da se formira logor u Vlasenici i sprovodženje Ženeve. Nije znao da je u Septembru u logoru Sušica izvršena likvidacija zarobljenika. Ne čekajući da tromjesečno primirje prođe napali su Vlašić, Majevicu. Spalili su selo Andrića sa 150 kuča. Povukli su se u Žepu i Srebrenicu. Vojni sporazum od 8 Maja 93 nijesu smjeli nikakve vojne operacije vršiti. Krali su opremu od UN i upotrebljavali protiv VRS. Na sastanku 11 Jula 95-e nikada nije pomenuta likvidacija zarobljenika. Tužilac će vas nastabiti u Ponedeljak u 9. Ni sa kim ne smijete pričati o vašem svjedočenju. Tušilac dodaje nešto da Slobodna Bosna, intrevju sa Erdemovićem nije ušo u spise veli tužioc Mišel. Pri tome reče da je to srpski list pa ka Kary ispravi da je to izrazito antisrpski list.
21.7.2013. 11:03
Sveta Nedelja. Moj kolega Crni se javio na Skype. On živi u New Brunsvick i radi u Guvernmantu na programiranju. Kaže poslije 17 godina seli dogodine za Toronto. Penzija. Veli predaće i u Srbiji jer ima preko 15 godina i tamo. Nađem na RTS da ima i latinicom i kopiram članak; Subotička policija je saopštila da je uhapsila troje Subotičana pod sumnjom da su, predstavljajući se kao policajci, pljačkali starije sugrađane. Jedna od žrtava pljačke preminula, pošto su ga razbojnici pretukli. E sada Crni veli da bi živio u Pančevu  4 meseca godišnje a zbog benefita 8 mjeseci u Kanade.
I Vuković veli da će na Zlatibor. A ja im velim čuvajte se manijaka, lopova i ubica. Kad čuju za vas da ste došli sa stranom penzijom ma koliko ona bila postajete im neodoljiv mamac.
22.7.2013. 7:37
Braća Bakić na Tv BG. Snimak je iz 1072-e godine u crno bjeloj tehnici. Pričaju sada dva straca kako su kod Tita pjevali Nove Godine. Pjevač Mile Bogdanović je bijo stalno tuj i braća ga zamole da se uslikaju sa Titom a on se vrpolji pa pita Tita, - mogu li da vas zamolim nešto druže Tito. Ma šta si se uzvrpoljio pitaj veli Tito. Ma da se uslikate sa braćom Bajić. A što ne kažeš, ma mo slikanje kako nemože,  ja već mislijo da ćeš da tražiš pare na zajam. Dolazili su i u Kičiner prije par godina. Priča kako je kod Nijagare sreo Poglavicu Indijanca koji ima neku trgovinu tamo. Puno ljudi pa i naših ide da kupi cigarete tamo jer nema poreza. Zamjenili su perjanicu i šajkaču i uslikali se. Kada su pirvi put dolazili na Ameriku pa se vratili zvali su sih u Policiju zbog prijava. Sedam mjeseci su napadani i čak uzeli im i pasoše. Prijave su bile od kolega pjevača da su pjevali četnicima. Oni kažu mi smo koncertno pjevali i ko zna ko je bio dole u Sali, četnici ili ne. Rehabilitovani su bili ali je poslije karijera sporo napredovala. Danas je 1434 godina i 14-i  Ramadan. mirAvramu Isusu... odjekuje sa TV Bg. Danas je u katoličkoj vjeti Marija Magdalena, u pravoslavnoj Akrartije koji je na Siciliji spasao grad od vojske izašavši sa krstom i sveštenicima van zidina kada je nastala tama iako je bilo jutro. U Sali Skupštine Srbije održava poslije više od godinu dana se skupština za dijasporu. Ministarstva više neima ali ima kao neka kancelarija.  Izmjena zakona o nama je na redu veli nneki potpredsjednik. Kako i nismo vazni kad 5 milijardi dođe u Srbiju od nas koji pošaljemo rodbini ili dojdemo tamo.
Ja sam radio i expertizu tjela Zorana Džinđića veli svjedok na sudženju Karadžiča kjega slušam preko Interneta. Iznijo sam tezu da  se radilo o tri metka upucana u kralja Alexandra, a možda i 4, što govori u   prilog tezi da je bilo više atentatora, a ne samo jedan. Svjedok je  forezničar i ima doktorat iz zanata mrtvih tjela. Ja nam sada zanata. U Rimu su zanatlije za celfone. Skuju celfon za čas. Bijo sam majstor i svjedok pojedinih tih procesa. Dokle češ čoječe. Nitko nezna. Jučer smo bili na Huron jezeru dugom oko 400 km. Voda plava sa brda a zelenkasta kad si u njoj. Mali talasi i ugodna temperatura. Ljudi lahko supaju u kontakt jedni sa drugima. Izbacila me voda na dušeku pa na kratki dijo malo krupnijeg šljunka. Naišli u tom momentu neki Kinezi pa me pitaju okle dolazim a ja ko iz puške, - iz Čikaga. A ne mogu da ustanem jer me bodu obli kamenčići  tesani tisućama hiljada godina i u koljena i u dlanove. Viču, - treba li pomoč. Ja odvijam. Oću da budem mlad. Poslije prošetam plažom. Neka oveća grupa mi nešto dobacuje dvije dame sa šeširima mi šalju poljupce  dlanovima prinesenim na uta pa široko izmahnutim u vis. Ja pridžem misleći da je neka naša raja. Ma jok. Neka bela rasa, valjda Englezi. Iznad pjeskovite i duge plaže se uzdiže teren u visinu od 10 do 20  metara i po ivici vire krovovi kuća i maštovite drvene terase. Pitam hi koliko košta jedna taka kuča, neznaju, ali svi nešto tiho dobacuju, komentarišu, kulturno se smješe. Jedan veli da ličim na Kenny Rodžersa. Pa imam crnu kosu i bjelu puni bradu a pri tom preplanulo lice kakvo je on imao n svojim diskovima kantry muzike. Da li su popili koju, vjerovatno. Pitam grupu do njih. Vele oni su otale. Pa ako zgrabim kakav novac kao rahmetly Kenni, koliko mi treba za takvu kuču. Vele 6 do 7 stotina hiljada, a preko puta njih za koje neimaju pogled na jezero, treba duplo  manje. Ja mislijo 60, 70, pa mucam jel' to.  Ma jok ponavljaju 600 do 700 hiljda.
Iz te tabele se vidi da je dosta uništenih dokumenata 41 %, naprimjer pronađenih 30 traka za povez oko očiju koji mogu pretpostaviti razne puteve zašto su oni bili tamo. Nije dostavljeno 37 % dokaza. Kada na primjer imamo samo odjeću i skelet, nema mekih tkiva, povrede na tvrdom tkivu i rupe na odjeći moraju korespondirati. Ali je to samo mogući uzrok smrti. Sud određuje šta se čuva i kome se daje. Malo pišem gore dole po plaži i td., kađe svjedok da su donošena raspadnuta tjela prije Jula 95-e i iz šireg regijona Srebrenice, pa i izvještaj iz Tuzle da 46 tijela nemaju veze sa Srebrenicom, a uveli ih u spisak tamo streljanih. Različite truležne promjene govori na različito vrijeme smrti. I Lorens je to ovdje na sudu potvrdijo. Samo sam mogao utvrditi da su streljani oni koji su imali ligature, vezane ruke žicom ili kanapom. Oko 400 do 500 ljudi je takvih. Mesta masovnih egzekucija ne postoje, veli svjedok Dr Dunjić. Hamilton Lorensi Rajt kažu da neima dokaza da nijesu naknadno dosahranjivanje ni primarne a ni sekundarne grobnice.
23.7.2013. 6:20
Kako se propusti pojedinačnih izvještaja odražava na ukupni rezultat. Malo je objektivizma a suviše subjektivizma. Mnogo je uticaja imala štampa. Do 2000 godine je bilo tako ali su poslije u skladu sa mnogim primjedbama koje su i drugi iznjeli a ne samo ja promjenili stav i skeletizovane leševe proglašavali namjerno streljanim, a experti nisu mogli to opovrgnuti. Sada ga mladi tužilac bez naočala gnjavi šta on nije stručnjak za ovo, za ono, kao DNK. Ja kao forenzičar pitam stručnjake i stavljam primjedbe, veli svjedok od jučer na suđenju Karađiču. Naprimjer muškarac od 75 godina mora stajati dokaz da bih ja sastavio izvještaj, a ja taj dokaz nemam i stavljam primjedbu. Niste ni arheolog. Ne, veli svjedok. Ja se obračam na ceo način kako su se izvršavale exhumacije i obdukcije. Ako Lorens napiše da su performativne povrede  mekog tkiva kojega nema ja to moram krtizirati. Ili kada je za jednu osobu prikazano da je ubijena metkom u čelo a smrt je nastala gušenjem, Hodžići 05-175. Ja kritikujem izvještaj a ne čoveka i njegov rad. I na Ovčari isto. Rad je dobar, ali izvještaj iskače iz struke ljudi jer to nisu mogli znati. Dokazi o ratnim zločinima su obilni. A ja ga pitam da li je pročitao izvještaj Dušana Janca koji navodi da su sahranjeni i oni koji su mrtvi prije Jula 96-e. i da li su baš svi ti ljudi bili žrtve ratnog zločina. Ugnjavi ga tužilac. Vraća se na neka druga suđenja. On jope kaže da su zaštićeni svjedoci iznosili da su sahranjivani u te grobnice i oni koji su umrli ili poginuli u okolini Srebrenice i prije Jula 95. Okrenuo sam malo novine pa vidim; Uoči prve Parade ponosa u Crnoj Gori, u Budvi osvanule čitulje sa imenom organiizatora gej povorke Zdravka Cimbaljevića. Nepoznate osobe izlepile čitulje u više delova grada. Pomoćnik direktora Uprave policije Crne Gore Nikola Janjušević istakao je da će policija uraditi sve što je u njenoj nadležnosti, kako bi skup protekao bez incidenata.
U Hrvatskoj; Po treći put uništena spomen-ploča žrtvama ustaša na Pagu. Srpsko narodno veće i Koordinacija jevrejskih opština u Hrvatskoj traže da se nađu i kazne počinoci ovog i prethodnih uništenja. Na ostrvu Pagu, gde su bili logori Slana i Metajna, još jednom je uništena spomen-ploča žrtvama, ponovo postavljena krajem juna, kada je bila komemoracija stradalim u kompleksu ustaških logora Jadovno, saopštilo je Srpsko narodno veće. Logore smrti Gospiš-Jadovno-Pag osnovale su vlasti tzv. Nezavisne Države Hrvatske, a logor je postojao od aprila do avgusta 1941. godine. U njemu je ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Komemoracija je prvi put posle 1990. godine održana 2009. i prisustvovao joj je tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić. Pre dve godine na komemoraciji je bio i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Ala se tužilac zakačijo za svjedoka. Napada mu izvještaje. Ako nemate dokaz da je nešto urađeno namerno, a napišete to tako a nema dokaza, ja to kažem da je to zlonamerno.
Vojska SAD spremna da obuči sirijsku opoziciju, izvodi ograničene raketne napade, uvede zone zabrane letenja, tampon zonu i preuzme kontrolu nad Asadovim hemijskim oružjem, saopštio načelnik Generalštaba general Martin Dempsi. Kongres SAD dobio je od Pentagona prvu listu vojnih opcija za okončanje sukoba u Siriji, s detaljnim opisom mogućih akcija i njihovih posledica i procenom da bi takav širok poduhvat koštao milijarde dolara, piše američki list Njujork tajms.
Egipat: Devet osoba ubijeno, a 33 povređeno u sukobima pristalica Muhameda Mursija i policije u Kairu, javlja "Bi-Bi-Si". Međutim, državni mediji prenose da je poginulo šest osoba. Od 3. jula kada je zbačen Mursi ubijeno oko 100 ljudi. U protestima više stotina pristalica svrgnutog predsednika Muhameda Mursija u blizini Kairskog univerziteta noćas je ubijeno devet osoba, javlja Bi-Bi-Si.
Post mortem povrede su prikrile pravi uzrok smrti je iznijo Lorens a vi kažete da je to namjerno ako ne i zlonamjerno, jope će tužilac. Prošlo je 10 minuta od uobičajene pauze u 7 ujutro.
Odem vidjet Duškicu. Velim joj kroz vrata koja sam malo odškrinuo, -jesi li se naspavala. Ništa ne reče. Saće i ona na posao na Koledž, a Beka je već otišla da radi od 7 do pola 15 h. Jedino ja ne radim. Samo debljam. Primjetio sam da kada više jedem hljeba odmah i ja nakvasam. Evo Džokovič izdo knjigu kako se promjenio od kada je žitarice izbacijo iz hrane. Nešto kao Damiir, Kičinerski pica majstor. Čujem Duškicu da je otišla u kupatilo.
Okrenem Mladića. Sudac ruskog prezimena Molotov, a crnac je, gnjavi sjedobradog bradonjicu svjedoka da sluša što on govori a ne sebe, zašto ga je neko kritizirao, a on spominje nekog mladića koji ga je kritizirao a bijo je preumoran jer mu je žena bila trudna i trebao mu je novac pa je molijo da ostane, a radijo je dobro, i u Ruandi je bijo dugo, a nije tio ići kuči. Da li su svi bili pod pritiskom, pita advokat Lukić.  Ma kiše su dolazile a toliko tjela na jednom mjestu su nas premarali. Kritikovali ste Dr Kišnera glavnog patologa dai je često mjenjao uzroke smrti. Da je to bilo u USA mi bi to pretresli sa sastručnjacima. Da li mi je bilo dozvoljeno od svih stručnjaka pita ga iznervirano sudija sa kečkom sjedom. Ne nije, odgovori on poslije dugog uvijanaja.  Lukić ga sada gnjavi da je i komisija iz San Antonija isto  predmetu Krstić. Da veli svjedok. Da li je od strane komisije saslušan Dr Kišner. Da veli svjedok. Al se ne nalazi na listi saslušanih, veli advokat. Da. Ne, da. Ja sam mislijo... . Vrijeme je za pauzu, netko reče. Ode i Dula. Ljubnem je par puta. Namjesti mi sat na baterije koji sam za 2,5 $ kupijo u Talize. Kupio sam  i presten koji koštaše 30, ali  jučer sve u pola cijene bi pa platih ga samo 15. Kupih i tri baterije za 80 centi. Plus taxa ispade skoro 21 $. Prsten joj je malo velik, kaže.  Pametna moja glava, velim joj i ljubnem je u čelo. Ko se ne slaže ja mu samo pokažem na diplomu pa mahnem široko lijevom rukom prema uokvirenoj diplomi na zidu. Mahnem također teatralno široko desnom rukom prema velikom plakatu njenog rada iz Hemije o Nobelovcu Georgu Olahu koji iznad ugaonog kauča priboden na suprotnom zidu več odavna. Pitam je kako kotira koji predmet na fakultetu. Veli Sajens i Biznis su kao najteži. Vojnici ABH su nosili trake na čelu da bi se razlikovali od ostalih vojaka. Đe tu referenca, pita tužilac. Pošto sam živijo na prostorima bivše Jugoslavije čitao sam i novine i znao da ima i drugih boraca iz iostranstva u ABH, veli svjedok. Vi ste iznjeli tezu da su povezi na čelu spali i izgledali kao povezi za oči, ali ne u prethodnom svjedočenju Popovič. Dakle prije 2009 to vam nije palo na pamet. Nisam je elaborirao ali mi je palo na pamet poslije pitanja gospodina Karadžiča. On je tada rekao da gospodin Lorens, 8 Decembra 2011-e, nije znao da islamski vojnici nose poveze preko čela. Poslije 9 mjeseci vi dajete tu teoriju da ti povezi postaju mahrame za oči. Jeste li to namjerno. Ja sam ga napisao na zahtjev Gospodina Karadžiča je nisam obračao pažnju jer mi je servirano da su to povezi na oči. Nisam o tome ni razmišljao u predmetu Popović. Traka je kod jednog pronađena u đepu. Kako to protumačiti?, a morate to protumačiti. Ja mislim da to nije expertska analiza nego prilog teze obrane, napada ga tužilac. Ne veli svedok. To je expertiza. Vi ste rekli da je onaj teo sakriti identitet, jel to vaša profesionalna obaveza. Možda sam iskoračio iz forzentičke struke kao i Lorens koji daje slobodna tumačenja bez objektivnih dokaza, kao kod Hodžiča, a ja imam objektivan povez, povez u džepu. Donijeli su vojnici krpe 50 sa 15 cm i rekli zarobljenima da si povežu oči kaže jedan preživjeli. Drugi preživjeli kaže da su srpski vojnici donijeli trake i dvojici koji žele vezati oči drugima će dobiti da piju vode. Navodi tužilac primjer leša kojem je tlivo očuvano poslije 5 godina od smrti. Tri rupe sleđa.  Ružičasta traka oko očiju. Prikazuju sliku. Uh.
Umorim se od ovih sudženja i sudbina naših ljudi tamo na Balkanu. Malo sam prilegao, skinuo majicu pa sam samo u noćnom šorcu. Upalim klimu a zatvorim vrata od balkona da mi buka na Cortland Aveniji sa 4 vozne trake, ne smeta.  Ovaj expert je analizirao i leševe sa Kosova iz Račka. Sjećamo se da su njih 39 bili prelomna tačka za bombardovanje Srbije. Ne radi se samo o civilima ako baš i nisu u uniformama, veli on. Duge gače i futrovane čizme iz inostranstva govore o tome da su opremani za ladne dane. Barutne otiske na rukama govore da je taj čoek u civilu pucao. Iste gaće sam nalazio i u okolini Srebrenice. Odoše za danas, dug dan veli sudija.
Travel Haus vaz vodi po Španiji, veli na TNT, radijo iz Travnika. Mislim da je to jedini radijo iz našega grada. Pola je 10 a ja se već umorijo. Jeo sam čokolada, bananu? More bit i nisam, groždže?,  jesam. Popijo sam i malo crne kahve sa Bekoma jutros koju ja obavezno kuham njoj. Kad je Tito Jovanki mogao da kuva mogu i ja Beki. Sinoču Selo gori proces rehabilitacije bi tema pa navede vrli glumac riječi da je 70.000 Srbskih uglednih ljudi streljano od 45-e do 54-e. Razlozi, dokazana izdaja naroda na prekom sudu, itd. A mnogi bejahu samo seljaci koji su orali i kopali, dočekivali i ispračali vojske. Štosu morali svima da se smeše da bi im deca preživela bio je glavni dokaz krivice. Nisam ustao rano da slušam svjedočenje Andrića ali na Sense nađem; Bivši komandant Birčanske brigade VRS Svetozar Andrić kaže da mi je savest čista, a optužba dokazuje da za to nema previše razloga, budući da je naredio iseljavanje Muslimana iz Zvornika, osnivanje logora Sušica i spaljivanje vlaseničkih sela. A onda je, dok su još trajale masovne egzekucije zarobljenih Srebreničana, imenovan za načelnika štaba Drinskog korpusa. General Andrić je, inače, tražio i dobio "slobodan prolaz", odnosno garancije da prilikom putovanja u Hag i nazad u Srbiju neće biti uhapšen i predat Bosni i Hercegovini gde bi, po njegovim strahovanjima, mogao biti "subjekt krivične istrage" zbog ratnih zločina. Nakon njega, na klupu za svedoke je izveden ekspert sudske medicine Dušan Dunjić. Nakon izricanja oslobađajuće presude za nepoštovanje suda za šta ga je veće koje sudi Radovanu Karadžiću optužilo jer je odbio obavezujući sudski nalog da svedoči na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu njenih oružanih snaga, Radislav Krstić je vraćen u tribunalovu Pritvorsku jedinicu, na izdržavanje ostatka kazne od 35 godina zatvora koja mu je izrečena zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici. Krstić je uhapšen u decembru 1998. godine i do sada je u haškom pritvoru i britanskom zatvoru odležao nepunih 15 godina.
A evo i sa Sense o sudženju Generalu Mladiću; Timoti Kurtis iz američkog Biroa za alkohol, duhan, vatreno oružje i eksploziv je na zahtjev tužilaštva za potrebe suđenja Ratku Mladiću napravio izvještaj o čahurama pronađenim na mjestima pogubljenja u Srebrenici. Analizirajući čahure pronađene na lokacijama masovnih pogubljenja, svjedok i dvojica njegovih kolega su utvrdili da je veliki broj njih ispaljen iz iste vrste naoružanja. Do tog zaključka došli su mikroskopskim pregledom čahura i karakterističnih tragova koje na njima ostavljaju udarne igle prilikom ispaljenja. Od lokacija srebreničkih masovnih pogubljenja i mjesta na kojima su žrtve pokopane u masovne grobnice tokom glavnog ispitivanja spomenuti su skladište u Kravici i Zeleni jadar. Prema iskazu prethodnog svjedoka Kristofera Lorensa/Christopher Lawrence u grobnici Zeleni jadar bile su pokopane žrtve masakra u Kravici 13. jula 1995. godine. Mladićeva odbrana u unakrsnom ispitivanju dr. Kristofera Lorensa nastojala dokazati da su žrtve iz srebreničkih masovnih grobnica u trenutku smrti bili borci, a ne zarobljenici. Poveze za oči i ruke koje su pronađene u masovnim grobnicama odbrana pokušala osporiti uz pomoć nekoliko kadrova iz tužiočeve "srebreničke kolekcije" video-snimaka.  Svjedočeći na suđenju bivšem komandantu Glavnog štaba VRS Ratku Mladiću dr. Lorens je rekao da su on i članovi njegovog tima obdukcijom posmrtnih ostataka kad su pregledali 2.239 vreće sa posmrtnim ostacima tijela ekshumiranih na brani Petkovci i lokacijama Čančarski put, Hodžići put, Zeleni Jadar i Liplje i našli minimalno 883 ubijena Srebreničana, ustanovili da su prostrelne rane uzrok smrti većine stradalih. U nekim grobnicama su pronađeni i ostaci gelera, kao i brojni povezi za oči i ruke napravljeni od različitih tkanina koji su svjedoka naveli na pomisao da je riječ o strijeljanim zarobljenicima. Mladićev branilac Dragan Ivetić je u unakrsnom ispitivanju ukazivao da povezi za ruke i oči nisu pronađeni na svim tijelima. One koji su pronađeni nastojao je osporiti uz pomoć nekoliko kadrova iz takozvane "srebreničke kolekcije" video-snimaka. Svjedoku je pokazao par fotografija na kojima su prikazani muškarac s maramom omotanom oko glave i vojnik sa platnenom trakom roza boje zavezanom oko nadlaktice.
I ja se sjećam da su mobilisani  u ABH u Travniku vazda vezali neke trake na naramenicama ili oko nadlaktica da bi se lakše prepoznali na trenu. Zaraćeni među sobom pripadnici 4 razne vojske, Alijini muslimani,  Tužmanovi Hrvati, Karađićevi Srbi i Babini Muslimani, su imali iste maskirne uniforme, govorili istim jezikom, imali ako ne ista baš imena, ali nadimke i prezimena često da. I face.  I naglaasak, Sjećam se jedan mi je pričao da su jedan skinuli trake i išli po terenu kada su Karaulci samoinicijativno napustili selo da zaviruju u seoske kuće. U mimohodu su se prošli sa nekima isto tako obučenim, klimnuli jedni drugima glavama, a kune se da je jednoga i prepoznavao i sumnja da su to bili vojaci VRS. Svašta. Na Bojnoj i u Docu su si dali pravi rat Hrvati i Muslimani Travnika. Ljudi koji su išli nekada u iste školske klupe i bili prijatelji pucali su jedni na druge. Moj školski iz osnovne škole Marko Didak, Hrvat po nacionalnom izjašnjavanju,  kažu nije htio ići od kuće na Bojnoj i vele da su ga Hrvatski vojaci ubili.  Sahranio ga je njegov prijatelj musliman i javio braći u Pariz đe žive već decenijama od krečenja.
Manji broj Karadžićevih svedoka koji su govorili o Srebrenici u potpunosti negira genocid, dok većina pokušava da ubedi sudije da o svemu ništa nisu znali ni oni ni optuženi. Milinić spada u ovu prvu grupu i tvrdi da nema "ni govora" o zločinu. Kaže da je streljano "možda nešto malo", odnosno nekoliko stotina ljudi, a da je većina stradala prilikom proboja iz Srebrenice. Kao iskusan bezbednjak i, kako se predstavljao, "čovek koji sve zna", Milinić je ponudio originalan scenario tog proboja. Iz Srebrenice je krenulo 15.000 Muslimana i na putu ka Tuzli su malo zastali sa namerom da spale Zvornik. Ali, osujećeni su kada su pripadnici Državne bezbednosti javili Mladiću da mu je iz Srebrenice neopaženo pobeglo 15.000 ljudi. Mladić je prvo mislio da se šale, ali je onda pokrenuo vojsku, sprečio spaljivanje Zvornika i obračunao se sa srebreničkim beguncima. Žestoki obračun je, kaže, izgledao tako što su Muslimani jurišali a srpski vojnici ih "kosili mitraljezima", pri čemu je poginulo nekoliko hiljada Muslimana  i 40 Srba.
Prvi put spominje neko žrtve Srba pri tom proboju, velim ja Gilea, kako sebe volim da nazovem u mojim memoarima. Ja Ilija Maleš samo- zvani William Aleš. Kad izgovarate to nabrzinu, isto zvuči.
Pokoleban u tvrdnji da potpis nije Karadžićev, svedok se dosetio i rekao da mu je možda neko iz vojske "podmetnuo" direktivu i da "nije znao šta potpisuje". Jer, radilo se, kaže, o "vojnoj hunti" generala Mladića koja je bila spremna na sve pa čak i na podmetanje naivnom Karadžiću. Optuženi je u dodatnom ispitivanju predočio prvih šest direktiva sa Mladićevim parafom, sugerišući da se on pred skupštinom samo hvalisao da je njihov potpisnik.
U pojedinim delovima iskaza svedok se otvoreno podsmevao srebreničkim žrtvama, navodeći da je mezarje u Potočarima "velika farsa i podvala", budući da tamo nisu sahranjene žrtve zločina već oni koji su umrli prirodnom smrću. Rekao je i da je nakon rata na bosansko-hercegovačkim izborima samo na biralištu za dijasporu u Beču bilo prijavljeno "hiljadu Muslimana iz Srebrenice" koji su bili na spiskovima ubijenih. Ne libeći se da još jednom uvredi žrtve, glasno se upitao: "Kako mogu da glasaju ako su mrtvi?"
Napomena, prije par dana je bilo ovo; Po Radinovićevoj teoriji, primarni cilj operacije je bio da se enklave Srebrenica i Žepa razdvoje, a onda se iznenada ukazala prilika da budu i osvojene, pa je Karadžić odobrio ulazak vojske, ali nije imao operativni kontrolu nad snagama. Tužilac, međutim, ukazuje na Karadžićevu Direktivu broj 7 iz marta 1995. godine u kojoj od vojske zahteva da "planskim i osmišljenim borbenim aktivnostima" stvore uslove "potpune nesigurnosti i besperspektivnosti daljeg opstanka žitelja" Srebrenice i Žepe. Radinović se složio da se radi o "nelegalnom" naređenju, ali kaže da je sporna formulacija u daljim naređenjima izbrisana. Kada mu je predočeno naređenje Drinskog korpusa u kojem je doslovno prepisan Karadžićev zahtev, rekao je da do danas nije video taj dokument.
Svedok tvrdi da je, po zauzimanju Srebrenice, plan bio da se muslimanski zarobljenici prebace u logor Batković, ali je tužilac sugerisao da bi u tom slučaju morao postojati veliki broj logističkih dokumenata u kojima se priprema smeštaj, hrana, voda i druge potrepštine za prihvat tako velikog broja ljudi. Svega toga, smatra Radinović, nema zato što je Mladićeva vojska bila "iznenađena" velikim brojem zarobljenika, pa je sve rađeno u hodu. Na pitanje zašto muslimanski muškarci i dečaci nisu odmah iz Bratunca odvezeni u Batković, već su smešteni na udaljenim lokacijama u zvorničkoj opštini, Radinović odgovara da je pre transporta u logor trebalo odvojiti vojnike od civila. "Tako, nažalost, nije urađeno i od tog trenutka srebrenička operacija prerasta u zločin". Za zločin, tvrdi Radinović, Karadžić nije znao, a tužilac ukazuje da su vrlo dobro znali oni sa kojima se tih dana sastajao i čuo telefonom: njegov civilni poverenik za Srebrenicu Miroslav Deronjić, pomoćnik ministra policije Tomislav Kovač i komandant vojske Ratko Mladić. Čitav sam dan u kući. Izašao sam na kratko do bazena na podne i kupkao se malo. Bijehu tamo i 4 babe iz zgrade. Možda 3 i pol ako uzmem u obzir da je jedna dosta mlađa od najstarije prisutne. Dođoše kući Beka i Dula malo poslije pola tri. Ja se već tuširao, pogledavao 76-u reprizu Tv serije 'Selo gori a baba se češlja'. Dula ode drijemati kaže a  Beka poslije desetak minuta zaspala pravo i osta tako do pola sedam. Nakupilo joj se.  Ja otišao u sobu pa malo čitao Hazare. Veli tamo vrli pisac da su u Rimu iko 1200 Jvrejima vezivali žute trake i namicali neke špicaste šešire. Vele tamo da su iz Engleske otjerali Jevreje 1190 godine i skoro 4 vijeka nijesu pristajali. Kromwel ih je vratijo u GB, i još dolaze mada zakon o vraćanju još ne postoji. Jedna žena krajem 19 stoljeća reče Englezima da su popljačkali ceo svijet, a Jevreji su im opljačkano prisvojili u Londonu u biznis kvartu City. Kako bilo, danas je novi kralj došao kući. Rodila princu Willijamu žena sina. Imaju sada tri generacije predstolonaslednika. Oće li koji od njiha tjerati koga po svijetu. Oće nego šta. Kraljica u zadnjih 15 godine oćera sa vlasti ; Slobu u zatvor u Hag đe podleže, Sadama objesi, Mubaraka u egipatski bajbok, onog u Tunisu iseli da neznamo ni đe je, u Libiji ubiše Gadafija. Dobar učinak. A sitnu buraniju da ne brojimo i ono prija od kada sam ja živ rođen ni ne znam. Tako se vlada jarane. Tako i nikako drugačije se oduvjek vladalo. A ti Gilea piši. Ma kome pišeš. Sebi. A da se razgališmalo kad ti je već. 65 godina, imaš 140 kila, sjedu bradu, ne radiš. Dobro te i trpe. Dobićeš jaku pemziju. 231$ starosna, 85 CPP mjesečno.
Evo će jedan poponoća. Beka spava na kauču. Ja blejim po Internetu. Директор Агенције за истраге и заштиту (СИПА) у Босни и Херцеговини, Горан Зубац најавио је да ће обелоданити доказе да је Тужилаштво БиХ опструисало истрагу против Шемсудина Мехмедовића, посланика СДА, осумњиченог за ратни злочин над Србима у Тешњу. Pređem na latinicu; Mehmedovića su pripadnici SIPA uhapsili u petak ujutro bez naloga tužioca, ali je posle podne oslobođen jer Tužilaštvo BiH nije htelo da prihvati zahtev da mu se odredi pritvor. Iz SIPA su u petak saopštili i da imaju dokaze da je Mehmedović uticao na svedoke u istrazi i pretio istražiocima SIPA. Američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks" izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih, piše danski levičarski nezavisni dnevnik Information. Centar "Simon Vizental" počinje u Nemačkoj kampanju "Kasno, ali ne i prekasno" kako bi se preostali slobodni zločinci iz Drugog svetskog rata doveli pred sud. Tokom kampanje biće izlepljeno oko 2.000 plakata sa fotografijom kapije koncentracionog logora Aušvic-Birkenau. Za informaciju o zločincima, biće isplaćeno i do 25.000 evra. Inicijativa i novac su deo operacije "Operation Last Chance 2", koju je Zurof predstavio u decembru 2011. godine u Berlinu i koja je aktivna u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji, navode nemački mediji. Vidi vidi. Neima Srbije, Bosne, Slovenije. Ako nije da i Bosnu smatraju Hrvatskom i logor Sajmište u BG. Vidi dalje; Kada je reč o bilansu ove akcije u Nemačkoj, on je, uprkos parama stavljenim na raspolaganje građanima za informaciju o ratnim zločincima, razočaravjući i do sada je stiglo svega 27 informacija, posle čije provere je SWC samo jedan slučaj predao državnom tužilaštvu. Bilo kako bilo iz Jutarnjeg čitam: Židovska općina Zagreb, doznajemo, u tajnosti priprema projekt gradnje budućeg Memorijalnog centra u Praškoj 7, na mjestu nekadašnje sinagoge srušene 1942. godine za vrijeme NDH! I ovo; KOD HERCEGOVACA Od pola milijuna gostiju u Međugorju nije prijavljeno nijedno noćenje! Vole ljudi svoju domovinu, nema šta.  Na moru i kopnu; Lani je, tako, uhićen svodnik iz Zagreba koji je organizirao elitnu prostituciju na području Šibensko-kninske, Osječko-baranjske, Ličko-senjske, Zagrebačke županije i Grada Zagreba, te je otkriveno jedanaest slučajeva podvođenja u kojima je svoje seksualne usluge na jahtama, u hotelima i po apartmanima prodavalo deset žena i djevojaka do 33 godine, a među njima je bila i maloljetnica od 17 godina.
Odoh spavati. Pola je 2 ujutro. Ali vidi ; "Možda ih Hitler nije ubio dovoljno", navodno je novinarima jučer rekao Gilles Bourdouleix, član centrističke stranke UDI /Francuska/, nakon što je vidio romski kamp. Da li se vjekovi mjenjaju. Vrijeme teče a ljudi ostaju isti. Imamo za sada na Balkanu jednog ubijenog premijera, Džinđića, a i jednog u zatvoru Sanadera; USKOK je Županijskom sudu u Zagrebu podnio žalbu na prvostupanjsku presudu kojom je Ivo Sanader, u predmetu Hypo i Ina-Mol, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Žalba je podnesena zbog odluke suda o kazni za koju USKOK smatra da je izrečena u prekratkom trajanju. Naime, optuženi Ivo Sanader proglašen je krivim za počinjenje kaznenog djela ratnog profiterstva za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest mjeseci, te za kazneno djelo primanja mita za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam godina i šest mjeseci, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od deset godina. Imajući u vidu da je Ivo Sanader kaznena djela počinio koristeći službeni položaj koji je imao obavljajući najviše državne funkcije i to zamjenika ministra vanjskih poslova u vrijeme ratnog stanja u Hrvatskoj, a potom predsjednika Vlade Republike Hrvatske. Unatoč tome što je Ivo Sanader sudionik Domovinskog rata i pričuvni pukovnik Hrvatske vojske, tu mu činjenicu sud nije uzeo kao olakotnu okolnost.
24.7.2013. 8:18
Baš sam se naspavao. Nočas bilo samo 11°Celzijusa. U borbi je stradalo 150 extremista. Nije li to sakrivanje masakra jer je samo jedan vaš vojnik poginuo i bilo je par ranjenih. Također je isto jedan ranjen, a 4 ranjena, dok je 200 Muslimana pobijeno u okolini Srebrenice.  Iz Prvog Krajiškog Korpusa su neki procesuirani, veli svjedok ali ne zna epilog.  Leševi još nisu pronađeni. Ja sam čitao da samo dio nije pronađen. Dva tjedna prije vašeg dolaska za komadanta 80 civila je ubijeno u školi u Velagićima, opština Ključ. Da li su  i tu procesuirani počinitelji, pita tužitelj. Svjedok odgovara da zločin nije sakrivan. Procesuirani su na sudovima BiH i danas neki leže u zatvorima. Procesi su vođeni poslije 2.000-e veli tužilac. Da li je neko od 12 poznatih počinitelja bio osudžen prije kraja rata. Ne znam veli svjedok.
Od 91-e do Maja 92-e imamo ilegalno nabavljanje naoružanja od strane Muslimana i Hrvata da se sukobe sa Srbima. Srbi su odahnuli kada se Brigada JNA vratila da zaštiti mir. Basara kaže da je prvo naoružavaju Srbe a ostale ubjeđuju da je mir moguć, veli tužilac. Nisam našao tragove naređenja a on je to napisao u beležnicu a ne u ratni dnevnik kada je otišao u penziju. U šestu brigadu su svi dolazili. Niko ih nije sprečavao. Zadatak je bijo da se svi nelegalno naoružani razoružaju. Srbi su prišli vojsci i imali legalno oružje. Nije bilo volje za zajednički život. Srbi su stalno tražili mirno rješenje ali sa druge strane to nije prihvaćeno. Stanovništvo se iseljavalo jer je počeo sukob. Svaki od naroda je želio da ode tamo gdje predstavlja većinu i na prostoru gdje ima vlast. To uključuje i Sanski most, veli tužilac.
25.7.2013. 5:37
Ustah u 5. Pročitah e mail. Rus pisao uvodne tekstove za smotru filmske muzike. Svaka mu čast. Šta ću kad ova sudženja prodžu? Pomenuše na sudženju Karadžiču da nije bilo vode na Manjači i nesta slika i ton. Okrenem Mladića par puta i krenu, pa stade. Vratim nazad. Nisu svi zatvorenici bili mrtvi. Logor Manjača nije primao mrtve a ni teško ranjene. 24 su umrla tokom puta. Emina Bišćevića nikad niko nije više vidio. Vi ste ga izveli. Nestao mu je brat blizanac. Svanjiva.  Svjedok veli ne znam, nisam ja izvodio nikoga iz logora. Civili ne mogu biti ratni zarobljenici. Treća Ženevska Konvencija. Okrenem na Mladiča. Napisao sam i neke izvještaje o Kosovu veli svjedok na Mladićevom sudženju, veli svjedok. MKCK je ustanovljen 1863-e da bi pomogao ljudima u ratu na obe strane. Dolazeći u Tuzlu u Julu 95-e su ljudi prijavljivali masovni nestanak rodbine. Pisali su đe je zadnji put viđena i lične podatke.  Koliko je dugačka ta lista. Našli smo neke duplikate jer je više članova familije prijavljivalo iste osobe. Popis u Jugoslaviji 31 Marta 91-e nam je mnogo pomogao. Godine 2000, pa 2005, zatim 2008 je nastao novi spisak nestalih.  Vidite, 7692 je konačan spisak nestalih u Srebrenici. Ovaj ga je baš razdužijo. Pogledam na Tv i vidim da je samo 9 °C. Uh. Spram prošle sedmice kada je odmah ujutro bilo i 30°C ovo je super zahlađenje. Okrenem Karadžiča. Tu je mnogo krvavije. Ne naslađujem se ali oću da vam opišem kakvi smo mi tamo na Balkanu kada je ratno stanje. Šta smo u stanju jedni drugima da radimo. Tužilac čita. Dva brata su mu ubili a on je pušten tek u Avgustu. Zašto tako kasno jer je utvrdženo da nije učestvovao u oružanom sukobu. Zubara Nedima Bišćevića nije bilo lahko pustiti jer nije imao đe da bezopasno boravi. Bio je ratni zarobljenik. Ne piše zašto je oslobođen.Trebalo je naći neku organizaciju koja će ga prihvatiti i njima sprovesti. Nije radijo prevoz, Sanski Most je daleko. Bilo je nekih koji su išli u inostranstvo na liječenje. Pa vjerski službenici. Omara Filipovića su ubili i ubice još leže u zatvoru, veli tužilac.to nije vojni sud, pita tužilac. Koji sud ja ne znam, veli svjedok. Ja ću vam reći, veli tužilac. Okružni u BL. Optuženi Željko Bulatović 2006-e godine. Čak ni čuvar zatvora nije mogao kontrolisati čuvare, ste rekli. Vi ste bili u logoru, u Korpusu. Recite mi jedno jedino ime koje je procesuirano vojnim sudom tada. Ja sam samo do Septembra bio u Korpusu sa pauzom od mjesec dana zbog ranjavanja. Pa ne znate. Ne znam. Kada ste pričali o logorima ABH tada ste se oslanjali na izvješća zatvorenika a ovdje ne. Nisam nijekao loše uslve na Manjači, nestanak hrane, vode.ja govorim o divljačkom prebijanju zatvorenika. Bilo je, ali nije bilio u pavilima i nije bilo dopušteno. Iznenadi me sunce iza leđa. Pa otkud sa ove strane. Tu je tek popodne. Zraci se odbijaju od stakala nova dva solitera preko pruge.  I treči već niče.Kičiner se gradi. Skuham vodu u bokalu pa prelijem preko kesice u šerpi. Odavno već pijem samo zeleni čaj. Nekad i od koprive. Iz Ključa čita tužilac izvještaj u trajanju 4 mjeseca. Ubijena su 3 pripadnika srpske vojske i 30 ranjeno. Nije prijavljeno 36 ubistava Muslimana, 140 provala na području Ključa i Sanice u lokale i stanove, izazivanje straha i pritisaka. To je bio odgovor jer su apadane vojne kolone, policija, - veli svjedok. Nije tačno da je samo 3 ubijena. Ubijeno ih je više. Samo u jednom naopadu je ubijeno 7 koji su ne naoružani bili u vojnoj koloni, dodaje on. Uveli su novog svjedoka valjda, pa izveli, šta li?. Svjedok expert se pretvara kao svjedok o činjenicama, veli obrana. Generak ...erović je tri puta svjedočio o Srebrenici pa ga ne treba zvati, veli tužilac. Želio bih postaviti neka pitanja o odlasku svjedokovom u Novu Kasabu 17 Jula 95-e po naredženju Mladiča pa tražim dodatno vrijeme moli sudiju tužitelj. Pauza! viče sudija poslije duge diskusije jel' to sve redu, đe Kradžič dodaje da njemu to isto nije dozvoljeno kod svjedoka Radinoviča. Nije jerbo nijesi najavijo, kaže mu vazda nasmješeni i ljubazni, ali vrlo autoritativan sudac Japanac. Odoše na uobičajenupodužu pauzu u 7 ujutro po našem Ontarijo vremenu.  Ja se vako toliko aktivno iscrpem da mi je več dodijalo. Okrenem Mladića. Tamo onaj expert sijedi sa sjedom bradicom iz CK pomenu riječ mrtvo, i ovi zatvoriše sjednicu.  La retransmission sera... uf evo hi prija no prepisah šta je pisalo na 4 razna jezika. Odoh na kauč. Oni o popisu još diskutuju. Popijo sam sav čaj i zagrizao obe pole zelenog limuna. Uf što je kiselo. Uh. Auh. Evo se nastavilo. Svjedok je ipak isti onaj General. Boli ste zapovjednik pa nabrja mu, policiju, inžejeriju i još 5 do 6, sve to iz dokumenta od prija mjesec dana sa sudženja Mladiču. Vi ste mu rekli da nesmijete izvršiti to naredženje i niste. Taj posao je počeo pukovnik Blagojević i nastavijo. Ja sam rekao da ne mogu, a ne da nesmijem.
26.7.2013. 8:49
Došao nam je joet cuki zvani Luj. Zare i Ceca ovaj putodoše u BG pa Rim, pa  na krstarenje po Mediteranu. On radi u Mercedesu kao pravni carinik u Torontu. Ceca je legalizovani farmaceut. Radi stojećke 12 sati dnevno. Ćerka im živi u Londonu i studira, šta li?. Malo radi u Briselu. Bia je u Hagu i vidila Mladića. Imaju divnu kuću u Torontu. Naravno sa bazenom u dvorištu. Ma ima naših zemljaka koji su malo bolje stali sa standardom i poslovima. To je normalno. Iznervirao sam se oko emplomenta. Konačno navijem broj i mašina mi reče da imam 191$ sedmično. Ma nek ide u Pm. Dobro je nijesam ja ne zadovoljan, samo neka znam. Dakle od sjutra moram dati telephonom report za prošle 2 sedmice. Ili Internetom. Evo nađem neko na FB stavijo intrevju sa Rudankom. Ona kaže; To je najbolja rečenica koju sam u životu napisala. Pojedini Jevreji misle da im holokaust može biti alibi za sve zločine koje vrše trenutno nad Palestincima. Mislim da ne postoji večna žrtva sa velikim „ž", kao što ne postoji ni večni zločinac sa velikim „z". Ja bi trebalo, kao nekakva Hrvatica, biti doveka ustaša koja čim vidi Jevreja na 100 kilometara treba da se pokloni i kaže „oprosti". Ne pada mi na pamet, jer takozvano klanjanje smatram farsom. Šta se ti imaš klanjati onome koji sa onima koji su nastradali pre 60 godina i nema nešto zajedničko. Naprotiv, ponašaju se kao Hitler, kao neprijatelj svojih očeva i baka. I smeta mi ta jevrejska hipersenzibilnost jer oni definitivno misle da su ibermenši, nadljudi. Dakle, okej, ti misliš o sebi da si velik, ali ja mislim da si veliki koliko sam ja velika, ali i mali koliko sam ja mala. Mene užasava činjenica da mogu na ulici reći slobodno da su Švajcarci govna i svi će za mene reći da sam prostakuša, ali ako kažem „Jevreji su govna" svi će za mene reći da sam učinila zločin, jer je njih holokaust trajno definisao kao svece i žrtvu. Ali šta je sa Ciganima koji su se u istim tim logorima pretvorili u dim, pepeo, sapun ili deo nečije lampe u sobi? Gde su filmovi o Ciganima? Gde su ljubavni filmovi o Ciganki u logoru? / ili Srpkinji, dodajem ja/. Kako to da ne znamo nijedno cigansko ime koje je nastradalo u logoru? Meni to smeta. Jevreji su trajna žrtva zato jer imaju novaca da plate taj status. Oni ubijaju Palestince jer imaju lovu i jer im Amerika pruža pomoć. Sad, kada je Obama malo stegao kesu, odmah su ga proglasili antisemitom. Ali Obama nije stegao kesu na svoju ruku, već mu je neko rekao da to uradi, a taj neko je uložio u njegovu kampanju dve milijarde i 100 miliona dolara. I sad zamislite koje je njegovo polje slobode. On nema pravo ni zube da opere pastom koju mu neko ne diktira. Dakle, ako je on stegao kesu Jevrejima, to znači da je Amerika stavila malo Jevreje pod kontrolu jer je i Americi neko poručio „dosta je". Amerika je u frci velikoj i prodata je Kinezima, Arapima, pitaj boga kome i neko od tih vlasnika Amerike je rekao „daj malo te Jevreje smiri". Dobila sam otkaz jer sam palestinskoj pobijenoj deci dala ime. I to mi ne mogu oprostiti i ja se time ponosim. Zamislite, Stejt department kao problem u izveštaju o poštovanju verskih prava u Hrvatskoj vidi problem u meni, koja sam jedno obično hrvatsko piskaralo koje nema nikakvu moć. Ponosna sam na tu svoju epizodu apsolutnu i to je antologijska rečenica. Za Balkanske narode kaže; - Mi Hrvati i vi Srbi mislimo da smo bitni, ali nismo. Mi smo dva naroda koja su zavadili političari, predsednici država, a ti predsednici su bili projekat, a ne neke posebne ličnosti. Međunarodnom kapitalu je trebalo da se Srbi i Hrvati pokolju i onda su Srbima kao jedinu varijantu ponudili Miloševića. Oni su ga izabrali, a ne srpski narod, kao što su i nama ponudili ustaše iz Kanade i Tuđmana. Njih dvojica su se uglavnom dobro slagali, a mi smo se dobro klali. Sada su u ponudi „projekat Josipović" i „projekat Tadić" i među njima nema razlike. Jedino što je Tadić mnogo lepši, ali oni nisu plaćeni da misle, već da izvršavaju i ništa što rade nije njihova ideja. Sad se Tadić i Josipović sreću u mom rodnom gradu Opatiji i smeše se. Klanje je aut, jer je projekat da Srbi i Hrvati treba da budu braća i da kao takvi odu u Irak, Iran ili Avganistan i da kao braća tamo kolju već koga treba da kolju. Tako da me njihovo smeškanje ostavlja prilično hladnom. Crkvu nije uspeo da uništi, a ni da demodira ni let „Apola 7", pronalazak „penicilina" i interneta, ali će je izgleda dotući najnovije pedofilske afere?
- Katolička crkva je opako načeta... aleluja! Sva ta silovanja dečačića koja traju već stotinama godina sad su došla na naplatu računa, pa se čak i papa tretira kao više nego sumnjiva osoba. Jer papa koji u osamdeset i nekoj godini nosi crvene „prada" cipele šalje jasnu poruku. Prvo da je bogat, bahat i da ga briga za sirotinju koju zastupa, a drugo da je u najmanju ruku čudan muškarac jer nosi crvene „prada" cipele. Katolička crkva je načeta na moju veliku radost i prvi put je prešla u defanzivu. Takođe, prvi put priznaje da je puna homoseksualaca, što samo po sebi nije loše, kad ne bi baš njih crkva proganjala, dakle, dvolična je. Mislim da nisu katolički sveštenici postali pedofili zato što im je celibat naređen, nego su ušli u Katoličku crkvu jer su pedofili i onda je to za njih fenomenalno mesto gde mogu nekažnjeno drapati dečake i pozivati na džihad protiv žena. Presrećna sam što sada u Irskoj niko ne ide u crkvu. Svi smo shvatili s kim imamo posla, ja odavno, a ovi siročići koji su iskreno verovali u 10 božjih zapovesti, koje su fantastične i ja ih se držim koliko god mogu, tek sad vide da ih se popovi ne drže i mislim da je ovo početak kraja Katoličke crkve. Sad je opet pitanje zašto se to baš sada dešava jer su mogli zbog istih tih stvari propasti i pre 50 godina. Nekome je baš sad zasmetala Katolička crkva, a mislim da se zamerila međunarodnom kapitalu, jer Katolička crkva je međunarodna korporacija. Crkva nije neka humanitarna organizacija, već su to veliki biznismeni i očigledno da je narasla više nego što treba i sad joj treba malo srezati krila da se povuče. Neka jača korporacija ih je uhvatila za vrat i kad se malo smire, onda će se zaboraviti i na pedofile i na pedere.
27.7.2013. 8:03
Sudeći prema snimcima borbenih dejstava pobunjenika u Siriji, kao i snimcima oružja koje su Asadove snage zarobile od pobunjenika - najznačajniji deo oružane pomoći došao je iz Hrvatske. Bestrzajni top M-60, kao i raketni bacač M-79 "osa" makar su delimično pomogli sirijskim pobunjenicima u borbi sa tenkovima i oklopnim vozilima regularne sirijske vojske. Najveća prednost oružja jeste njegova efikasnost u borbi protiv tenkova i oklopnih vozila, i napada na bunkete, kao i mogućnost da se brzo prenosi s jednog na drugi položaj. Takođe, kako "ose", tako i bestrzajni topovi, razvijeni su u SFRJ, zemlji koja je vojnu doktrinu zasnivala na pretpostavci da će zemlju napasti jak protivnik, sa velikim brojem tenkova i oklopnih vozila koje treba uništiti iz zasede, oružjem koje je lako prenosivo. To je gotovo identično taktici koju primenjuju sirijski pobunjenici u borbi protiv snaga Bašara el Asada.
Bacač raketa "osa" je za potrebe Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane proizvodila fabrika "11. oktomvri" iz Prilepa u Makedoniji, koja i danas proizvodi i prodaje "osu".
28.7.2013. 10:00
Tuzla nema fašističku prošlost. Največa teritorija 43-e u Evropi je bila slobodna Tuzla. Nakon 70 godina rješene redukcije vode u Tuzli, veli gradonačelnik Jasmin. Grad mora biti otvorenih vrata đe ljudi dolaze, a ne da odlaze /A iz naših gradova devedesetih ljudi su bježali na sve strane/. Grad je potonuo 17 metra u centru. Vode se slivaju sa brda i poslije svake kiše nastajala je prava panika. Napravili smo 3 jezera sa 21.000 kvadrata. Od 100 saradnika samo je 5 vjerovalo u moj san, ali 95% gradžana je vjerovalo u to. Od extra profita od dvije zgrade, 4 miliona Eura u 10 godina, smo napravili prvo jezero od 11.000 kvadrata, kao 21 olimpijski bazen.  Geolozi su prostrli platno koje izdrži velike pritiske, zatim pojasi šljunka i još koješta tako da su to vještačka jezera ali izgledaju kao prirodna. Investitor novog Hotel Bristol-a je rekao da u razgovorima nije imao ni jedni nemoralnu ponudu /korupciju/ i da zbog toga ulaže 120 miliona Eura i ostaje da investira u Tuzli i dalje. U sezoni je zaposlenih 150, a van sezone 30. Cijena ulaza je 3 marke, penzioneri 2, djete 1 marka.  Dolaze 50-60 autobusa svaki vikend, Mađarska, Češka. Voda je ljekovita za remu i disajne organe. Trenutno imamo 120 miliona Eura investitora iz Sarajva. Čija je lova?, ne znamo. Nezaposlenost je velika, ali je manja od prosjeka ostalih Kantona i BiH. Previše je politizacije. Imamo142 ministra, 600 poslanika je sada u Federaciji. Od 1000 zatvorenika jedna je žena, pa sam odlučio da žena vodi financije. Neće ostat u kafani.  Na popisu je 15 % Hrvata i 15 % Srba, 47 % Bošnjaka /Muslimana/ , 20 % Jugoslovena. Moje ćerke kažu da su Bosanke jer im je mama Hrvatica. Ja se izražavam kao Bošnjak ali se osjećam Bosancem. Imamo 6 Hrvata je u gradskom vijeću a to je 20% članova. BiH je bez naziva. Pravni sistem u BiH je užasan. RS, 10 Kantona, Distrikt Brčko, to  su 13 remetilačkih faktora u kojem najviše trpe građani. Buđet će 2,5 puta biti veći ako ukinu Kantone. Niko na vlasti ne može odgovarati ni zašta. Oni koji su ga donijeli, a to je Deyton. Treba nam medžunarodna konferencija koja bi donijela neku formu koja postoji, a ne kao sada. BiH je pobjedila Hitlera u 6 ofanziva od 7 na Jugoslaviju. Ona je srce Zapadnog Balkana. Budžet Tuzle je 25 milijona Eura. Iz PDV najmanje ona primimo, samo 7 %. U RS je to 20%, a i u Evropi također. Zagreb ima budžet od 1 milijardu Eura veli Stankovič. Vozijo sam bicikl. Svratim do Cvijete da vidim kako je Mišo prošao na ispitu. Kaže samo je rekao „Onako“. Dodžem kući.Dula se mota po stanu sa đukelom Lujom. Mali bjeli vuneni pas od kilo i po. Ubacila Dula naša DVD sa Harison Fordom. Banda mu bajagi kidnapovala familiju a njega pritiska da him prebacuje pare sa banke u kojj radi na visokom položaju. I tako je strašan filim da sam stalno vikao: „Zaključajte vrata“, pa poslije u nekoliko navrta: „Jesu li vrata zaključana“?. Ode Dula na fitnis a ja i Beki popijemo po kaficu koju njoj skuhah a sebi nasug malo stare od jutro. Ma previše kafe piem već. U Tim Hortonsu jednu dabl, dabl, kod Cvijete jednu 'kanadsku' i sa Bekom te malo crne. Neću više. Odosmo na Serbijan Fud Festival pored crkve svete Trojice na 700 Fišer Halman u Kičineru. Ima još jedna srpska crkva u Waterlou, gradu zaljepljenom za Kičiner.. Ta čak nije ni glavnog Vladiku Kandskog priznavala. Te dvije crkve zvanično ne govore. Mi to ništa nismo znali kada smo u ljeto 2001-e došli iz Kvebeka. Sjeli mi na 'Srpskim Danima' koji su prve Nedelje u Septembru održavali u dvorištu St –Džordža za neki dug sto, a na njegov drugi kraj poslije dođe Vladika sa par popova. Mi ništa. Ni dobar večer, ni pomozi bog. Ko kad nisam bijo u tim vodama, crkva, vjera. Ništa ni oni ne rekoše ali nas odmjeriše par puta. Možda su mislili da smo vjernic St-Džordža, a ne svete 'Trojice', a mi ne bijesmo nijedne. Došli mi samo viđet narod i slušat muziku uživo. Ima i Muslimana i Hrvata koji su tu navraćali. Ima živa anegdota kada se mali jedan dečkić pravdo  komšijskoj djeci  da nemere da se šnjima igra jer ga babo vodi na srpske dane.
Za Tuzlu najdem u Vikipediji: Tuzla je jedini grad u Bosni i Hercegovini u kojoj, na izborima 1991. godine, nisu pobijedile nacionalističke stranke / ne znam na šta misli na opštinu ili na grad jer i u Travniku je u gradu pobjedijo SDP/. Pobjedu je na tim izborima odnio antinacionalistički blok koji je osvojio 68% glasova. Zbog toga je Tuzla je u stranim i domaćim medijima tokom rata imala predznak tolerantnog grada. Eksponent takve politike bio je ondašnji gradonačelnik Selim Bešlagić. U burnom periodu rata u BIH 1992. - 1995. godine Tuzla je, usprkos srpskoj agresiji na zemlju i sam grad, bila i ostala najbolje čuvani i odbranjen grad u BiH. Ipak, 25. maja 1995. godine desio se nezapamćen zločin u historiji grada, tzv. Masakr na Kapiji, kada je granata ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske na planini Ozren usmrtila 71, a ranila 115 civilnih osoba [citat potreban]. Zločin se dogodio u središnjoj gradskoj ulici, centru noćnog života, na popularnoj "Kapiji". Na tom mjestu, u znak sjećanja, stoji spomenik sa imenima svih žrtava i tekstom: "Na ovom mjestu, 25. maja 1995. godine, srpski fašistički agresor je granatom prekinuo 71 mladi život. Proučite fatihu i pomolite se. Pamtite i opominjite. Građani Tuzle." Za masakr JNA vojaka 92-e kaže: Iako je bila grad u kojem su odnosi vlasti i JNA imali korektne odnose, pri izlasku iz grada, 1992. godine, na Brčanskoj Malti, pripadnici JNA su počeli pucati, na šta su reagovali građani Tuzle, organizovani u Teritorijalnu odbranu. Multietnična tuzlanska vlast tada je uspjela spriječiti da sudbina Tuzle bude nalik sudbini Zvornika, Brčkog i drugih gradova, zauzetih od strane JNA. To je i razlog zbog kojeg je 2007. godine na Beogradskom aerodromu uhapšen Ilija Jurišić. Nakon 3,5 godine provedene u beogradskom zatvoru, apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu i pritvor nepravedno osuđenom.
Danas odemo na srpski fud festival oko 18 h i zbog hladnoće  ostanemo samo do 20 h. Poče i ladna kiša. Pustimo i grijanje u Tojoti. Kupim goriva na pumpi Canadijen Tire še zbog visokog prometa na kartici imam 10 centi po litri off, to jest popust. Kući legnem na kauč i Duška me pokrije bjelom ugodnom dekom. Odspavam do pola 23h. Poslije pogledamo „Selo Gori a baba se češlja“ pa evo smo svi budni iako je 21 minut prošlo od ponoći. Slušam jutarnji program koji se vtri na Tv BG, ali ga ne gledam jerbo pišem. Duška je u sobe, dam joj tu žutu mastres karticu Canadijen Tire da kupi knjigu za studije i zaštitnik za Mekintoš na Amazon.com.e djeco djeco. Đe sam ja kupovao knjige? Beka zauzela ono moje bivše mjesto na ugaonom, a i bjelu deku nabacila nase. Čitam na novinama da je u Zagrebu: Загреб – Повереник аутохтоне Хрватске странке права (А-ХСП) Денис Шешељ поднео је кривичну пријаву против првог председника независне Хрватске Фрање Туђмана оптуживши га да је одговоран за геноцид, злочин против човечности и ратно профитерство, преноси Танјуг. Он сматра да је данашња Хрватска опљачкана, ресурси уништени и да новац од приватизације држе „проверени кадрови бившег режима и њихова деца”, објавио је хрватски портал „Index.hr”. Туђман је, пише у пријави, учествовао у покољу над хрватским цивилима у блајбуршком покољу у јануару 1945. Године. Oбјављено: 25.07.2013. svašta velim ja.
29.7.2013. 8:11
Prema saveznim zakonima svi su bili obavezni mobilizaciji u JNA. Mi nismo pritiskali Muslimane i Hrvate da se mobilišu u VRS, ali ako su željeli niesmo hi odbijali. Svi su pozivani, odgovara na pitanja isti General svjedok već nekoliko dana, Keserović. Kada ste saznali za streljanja zarobljenika. Kada su privedeni Erdemović i  K.... ./ ali sada nia ne znam kada/.  U tri dana nam je poginulo 14 boraca u našoj dubini, veli on. Ode on. Odoh i ja na FB. Tamo vidim da se Mareku svidža moj foto mačke kako ide na dvije kanafe da mazne ribe koje se suše. Ah te oči gladne. Ne pišu da li su dobili moju treću knjigu u kojoj su i oni na jednoj photographiji kako kleče pred oltarom.
30.7.2013. 8:01
Ode Duška na posao. Izvedem džukelu od kilo i po u šetnju. Mahnemo Duškici koja Tojotom ode lijevo na Courtland Aveniju pa će poslije 600 metra na Manitu /Bog na indijanskom/ pa lijevo na Homer Watson /bijo je dobar slikar/ i poslije et km lijevo na Conestoga koledž. Tuj radi na organizaciji ispita za studente. Kaže da će i od 18 h tu danas. Yupiii. Imaće svaki petak platu jer povremeno, par time, radi i u YMCA. Podgrijao sam joj u tosteru dvje  kriške ljeba sa 12 raznih žitarica kojega kriška košta 20 centi, a ona na jednu namaza ajvara a na drugu Avokado pa 'hi' preklopi i smaza ko jednu. Čekam da pauza na sudženju Karadžiču projde. Eh hevo hi. Svjedok je Kljajič na daljinu. Nije u Hayu no neđe daleko od Haya. E što ti je tenika. Veli da treba da u izjavi treba da piše da je vraćen na poslove Milicije. Čita Karadžić na engleskom izjavu Čede Kljajića da je radijo ko inspektor policije u Sarajvu do 91, pa na Vracama do 92-e. znao je da je više od 160.000 komada oružja ušlo ilegalno u BiH. Čedo je bijo smjenjen kao i mnogi Srbi jer je SDA, prvoformirana stranka u BiH, zauzela sve položaje. Koristili su MUP za opremanje SDA. Srbi su prihvatili Lisabonski sporazum. Oformljen je RS MUP, ali je bio granatiran na Vracama. Neima pitanja Kary zanj. Usta lijepa duge smedže kose i brez naočala tužiteljka gospodža Gustavson. Bijo si odgovoran Mići Stanišiču. Pauza. Poslije nekog vremena čujem da je Milošević izjavijo da je 15.000 Muslimana pobjeglo u Srbiju, to jest većinom iz Zvornika u Mali Zvornik. Pa i Srbi su bježali jer je tuj bilo sukoba. Na stranici 137 ste napisali da je Arkan popljačkao i odnijo sve što je mogao u Bjeljini i okolo. To je ono što sam ja dobijo informaciju i tako zapiso kaže svjedok.
31.7.2013. 8:11
Ponekad pošaljem koji vic Neši iz Breze. On je ostao u Kvebek Sitiju a mi 2001 otišli vamo za Ontarijo. Tamo je dobro ko ne misli raditi no samo šetati po lijepom starom gradu gdje svake godine prođe 3 milijona turista. Neša mi pričao da je u Brezi bilo veoma zajebano. Imao je restoran i kuću i dva auta, naravno sve otplaćeno, a sve je to morao napustiti i bježati sa ženom i malom Teodorom pa dokle stigne. Sada čitam u novinama Dnevni Avaz;
Hajrudin Dedić je pred Kantonalnim sudom u Zenici negirao krivicu za zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u Brezi. Optužnica tereti Dedića da je u junu 1992. godine učestvovao u premlaćivanju srpskih civila prilikom prikupljanja nelegalnog naoružanja. - Tom prilikom su vršeni pretresi kuća, a mještani bespravno odvođeni u policijsku stanicu, gdje su ispitivani - navodi se u optužnici. Kako se dodaje, Dedić je jednog mještanina kod kojeg je pronađena puška natjerao da pješke ide kroz grad, govoreći da je bio zadužen za ubijanje muslimanske djece, nakon čega su tu osobu stanovnici Breze udarali i pljuvali. - Od posljedica premlaćivanja prilikom ispitivanja u policijskoj stanici, dvije osobe su podlegle, a tri zadobile teške tjelesne povrede - navodi se u optužnici. Vijeće će naknadno odrediti početak glavnog pretresa, prenosi BIRN - Justice Report. Eto poslije 21-e godine.
Evo ga svjedok Kos, Slovenac po naciji, je bio pripadnik 10-og odreda koji je streljao na ekonomiji Branjevo. Tužilac nabraja još imena; Marko Boškić, Erdemović Dražen, Alexandar Cvetković je skoro uhapšen u Izraelu i čeka se da bude isporučen Bosni. Još samo od 6 lica tog voda Branko Gojković nije uhapšen. 16 Jula 95-e ste otišli sa 150 metaka, 5 okvira po 30 metaka i u gepeku sanduk municije sa 1200 metaka dodaje svjedok. Mitraljez je korišten kod prve grupe. Stanko Kojić-Stevanović je iz pištolja ubijao neke zarobljenike. Upotrebio je 4 ipo okvira. Tu je bila još jedna jedinica iz Bratunca, pita tužilac. Da oni su nastavili kada smo mo prestali streljati. Oni su i zlostavljali neke zarobljenike. Mi smo sjedili a oni su počeli vikati na nas, -izdajnici, što prikazuju video farme. Našli smo 3 vrste čahura veli tužitelj. ste stali. Tukli su nekog kojega su izgleda poznavali. Prve exekucije oko 20 ljudi su bili dalje u njivi kod drveta sa desne strane. Zatim do petog ili 6-od autobusa nijesu imali poveze i vezane ruke. Došlo je 10-ak autobusa koje smo mi streljali a oni nastavili. Ja nisam razmišljo sve do hapšenja pa sam poslje razmišljo da oko 7 i po avtobusa je došlo. Gojković i Erdemović zvani Đino su se svađali. Bilo je puno ranjenih. Kukali su i molili. Ja sam prišao i pucao im u glavu. Velim im da ne može to tako nego da streljamo po 10. Pričao sam sa jednim mesarom iz Srebrenice dok su streljali dva avtobusa. Kod šestog smo stali, nekome nije odgovaralo što smo streljali sa po 2 ili 3 metka u glavu, jer im se žurilo. Autobusi su dolazili poslije i neko je naredio da se radi sve brže i brže. Mi smo tada prekinuli streljanje. Ahmo Hasić je preživio i sjeća se kako su stavljeni u 2 avtobusa i odvedeni na farmu. Drugi preživjeli kaže 3 avtobusa. Jedan viši rastom oficir VRS-a kose polusjede je rekao da moramo streljati. Pomenuli ste da ste vidjeli Obenović Dragana. Da bijo je gore sa svojim kolima - crveni golf. Kada smo mi došli crvenim Kadetom vozeći iza njega on je odmah otišao. 16 Jula je to bilo. 17-o g se već kopalo. Kada ste pobjegli iz zatvora i pridružili se VRS, napominje tužilec neki paragraf ranije izjave, čita imena, Zoran Manojlović, Pelemiš. Niko nije spominjao gdje idemo. Rečeno je da idemo čuvati zarobljenike. Procjenili ste da je streljano tisoć /izjava je na slovenačkom/ Muslimana. To je po procjeni Dražena veli svjedok. Prkedoše. Dosta za danas veli sudac Japanac.
Sirija; Хомс је заиста важан град. Две године владине трупе нису успеле да га заузму. То је сасвим јединствена ствар! Две године читава армија, јака, наоружана од главе до пете, није могла да заузме овај град који, ако је веровати председнику Башару Асаду, штитила је шачица неких терориста, бандита и пробисвета. По миљшењу Мирског, успех у Хомску, као и сви недавни успеси владиних трупа, условљени су укључивањем бораца Хезболаха у сиријски конфликт. Рат у Сирији све више стиче обрисе религиозног. Другим речима, он се претвара у сукоб сунита и шита. У тој ситуацији либански Хезболах који чине шити сматрао је за дуг да подржи брата по вери Башара Асада. Резултат је низ победа које су однеле владине снаге, укључујући успостављање контроле над градом Ел-Кусејра. Мишљење председника Института за Блиски Исток Јевгенија Сатановског.
1.8.2013. 8:42
Nestigoh na sudženje Karadžiču. Prikinuli ranije jerbo ne rade ni sjutra a ko zna kaće ponovno. Ne stigoh na svjedočenje Kosa za kojega neki na YU tube kažu; SVEDOČENJE FRANC KOSA ĆE VAM OTVORITI NOVE VIDIKE KAKO JE SRPSKOM NARODU NAMEŠTENA SREBRENICA, I DA JE FRANC KOS PRVO RADIO ZA SLOVENCE PA ONDA ZA HRVATE, A ONDA MU JE ŠEF POSTAO FIKRET MUSLIMOVIĆ KOJI GA JE POSLAO KOD SVOG PRIJATELJA PETRA SALAPURE SA ZADATKOM DA NAPRAVE ZLOČIN PROTIV SRPSKOG NARODA, UBIJAJUĆI ZAROBLJENE MUSLIMANE KOJI SU SE PREDALI U SREBRENICI! FIKRET MUSLIMOVIĆ I PETAR SALAPURA SU NAJVEĆE FAŠISTE 20 VEKA ! USKORO ĆETE IMATI I NJIHOVE IZJAVE NA OVOM KANALU! Odem na Internet i u Vikopediji nadjem : Franc Kos, znan tudi pod psevdonimi Slovenac in Žuća, slovenski častnik, * 16. julij 1966, Celje, Slovenija.
Franc Kos je obdolžen sodelovanja pri genocidu v Srebrenici julija 1995, poboju okoli osem tisoč Muslimanov, ki so jih enote pod poveljstvom generala Ratka Mladića izvedle po padcu Srebrenice med vojno v Bosni in Hercegovini.
Franc Kos je ob koncu osemdesetih in v začetku devetdesetih let delal v enem od komunalnih podjetij na Celjskem. Ima osnovnošolsko izobrazbo. Doma je bil iz Šmarja pri Jelšah. Kos ima slovensko državljanstvo in državljanstvo Bosne in Hercegovine. Franc Kos se je sprva boril na hrvaški strani v Vukovarju, nato se je pridružil enotam pri Mostarju, kasneje pa je prebegnil na srbsko stran. Med vojno v Bosni in Herzegovini je bil pripadnik 10. diverzantskega odreda Vojske Republike srbske (VRS) oziroma poveljnik prvega t.i. bijeljinskega voda. Odred je vodil Milorad Pelemiš, ki danes živi v Beogradu. Odred je sestavljalo okoli 70 vojakov srbske, hrvaške, bošnjaške in slovenske narodnosti, ki so bili neposredno pod poveljstvom generala Ratka Mladića.
Organi pregona v Bosni in Hercegovini ga sumijo, da je 16. julija 1995 na vojni akademiji Branjevo v Pilici pri Zvorniku sodeloval pri poboju več kot 800 moških in dečkov. Tiralica za Francem Kosom je bila razpisana avgusta 2008. Hrvaška policija ga je prijela 19. aprila 2010 in aretirala na hrvaško-srbskem mejnem prehodu Bajakovo, na osnovi Interpolove mednarodne t.i. rdeče tiralice ter ga kasneje predala oblastem Bosne in Herzegovine. Sojenje Kosu se je začelo 14. decembra 2011 na sodišču v Sarajevu, ki ga sestavljajo sodniki in tožilci iz Bosne in Hercegovine ter mednarodne skupnosti. Sodišče se ukvarja s tistimi vojnimi zločini, ki jih na haaškem tribunalu zaradi časovnih omejitev ne bodo mogli obravnavati. Poleg Kosa so obtoženi še Stanko Kojić, Vlastimir Golijan in Zoran Goronja. Vidi ni sam ni zano da mi Slovenački jezik dobro ide. Doduše kada sam pobjegao iz Travnika kod strica Cvijana sam čitao i razumijo neke novine sa 80 % učinkom. Pisali su o sinu tadašnjeg predsjednika. Ah kako je to bilo patrijotski, pisati o 17-ogodišnjem sinu vrlog Drnovšeka koji bi i predsjednik predsjedništva Jugoslavije i ćak prisustvovao u Zagrebu Pjesmi Evrovizije 90-e. pamtim ga po tome što nije htijo sjediti u prvom redu no neđe u sredini sale ga prikazivaše kamere. Prethodne godine je pobjedila predstavnica Jugoslavije grupa Riva iz Zadra. Ne dadoše im u ZG ni zapjevati, iako je bijo običaj na svakom otvorenju pjeva lanjski pobjednik. Razlog. Neki kažu da je bilo previše puno Srba u grupi. Po imenima članova nemerem suditi; Emilija Kokić (vokal), Dalibor Musap (klavijature i vokal, osnivač i vođa grupe), Nenad Nakić (bas i vokal), Zvonimir Zrilić/ rođak mog jarana Mirka koji je Srbin/ (gitara i vokal), Boško Colić (bubnjevi), Evo upravo navijem Tota Kotunja sa pobjedničkom pjesmom te 90-e. naravno sve to ima na YU tubi. Pjeva on;- longtana.kancona Italiana.. . Pijem zeleni čaj i razmišljam kako vrijeme sve tare. Dospem još vrele vode u šolju sa istom kesicom i nastavim sa slušanjem radijo TNT, Travnik naravno. A što se čudite. Iznjdrijo nas je po cijelom svijetu ali ga ipak volimo. Onako, kao grad. Naum mi jutros pade Nidžo, moj instruktor vožnje davne 77-e, 76-e jebemliga, neznam već koje. On je neđe kos Vankuvera. 5.000 km od mene na Zapad. Još dalje od Travnika. Kao da je to važno?. Najdem daklem još na slovenšćini u listu Večer od 23/11/2011: Slovenski državljan Franc Kos, ki mu v BiH skupaj s še tremi soobtoženimi sodijo zaradi sodelovanja v genocidu v Srebrenici leta 1995, je na sodišču v Sarajevu v torek pričal v zvezi s streljanjem več kot 800 Bošnjakov na Branjevu v občini Zvornik. Ob tem je podrobno opisal potek streljanja in zatrdil, da so v njem sodelovali vsi obtoženi.
Kos, ki je bil med vojno v BiH poveljnik voda 10. diverzantskega odreda, je na sojenju pojasnil, da so pripadniki odreda vojske Republike srbske s strojnicami streljali na ujetnike, ki so jih pred tem v skupinah vodili iz avtobusa.Poleg Kosa so obtoženi še Stanko Kojić, Vlastimir Golijan in Zoran Goronja. Obtožnica jih bremeni, da so kot pripadniki 10. diverzantskega odreda streljali na ujetnike. Kos in Kojić naj bi glede na obtožnico med pobitimi Bošnjaki še preverila, če je kdo preživel streljanje. Če sta kakega našla, sta ga pokončala s strelom v glavo.Kos je v torek še povedal, da so pripadniki 10. diverzantskega odreda sodelovali v poboju okoli 300 ujetnikov, nato pa so prišli pripadniki neke druge enote in nadaljevali s streljanjem ostalih ujetnikov. Na vprašanje sodišča, kako so se obnašali ujetniki, medtem ko so jih vodili na likvidacijo, je Kos odgovoril, da so v glavnem molčali in mirno odšli do kraja poboja, kjer so se postavili v vrsto, on in pripadniki njegovega voda pa so nato streljali nanje v hrbet. Kot je še pojasnil, so vsi obtoženi sodelovali v streljanju na Branjevu.
Nađem u današnjoj Hercegbosna.org: Za one koji ne znaju o ovome, radi se o zločinu u kojem je 25.5.1995 u Tuzli ubijeno 71 i ranjeno 200 ljudi (uglavnom mladih). U zatvoru je general Novak Đukić, a vjerovalo se da je granata ispaljena sa Ozrena. Ono što je zapanjujuće, ako je vjerovati novim činjenicama, je da se radi ne o granati nego o eksplozivnoj napravi koju je postavio netko iz 10 diverzantskog odreda VRS-a, a spominje se da su operativci u akcijama u Tuzli za vrijeme rata čak i izvršavali likvidacije časnika ABiH. Do sada je bilo nezamislivo da su pripadnici bilo koje vojske operirali u ovolikoj dubini iza linija. Citat :
FRANC KOS PRED SUDOM BIH, Stravične tajne Desetog diverzantskog odreda, ZDRAVKO TOLIMIR- ORGANIZATOR POKOLJA TUZLANSKE OMLADINE NA KAPIJI
Na suđenje FRANCU KOSU, bivšem komandiru drugog voda Desetog diverzantskog odreda i ostalim optuženim pred Sudom BiH za genocid u Srebrenici, počele su se otkrivati jezive tajne srpskih tajnih službi koji su organizovale masakr u Tuzli; ko je napravio paklenu eksplozivnu napravu koja je usmrtila 70 mladih ljudi, ko je postavio, a ko naredio ovaj zločin i u čijem je interesu bilo da se za ovaj čin osudi general Novak Đukić, otkrivaju Franc Kos i njegov branitelj Duško Tomić.
Franc Kos: “Iz garnizona u Bijeljini otišao sam u Tuzlu i ubio pukovnika ABiH Ramiza Vilića - Ratko Mladić mi je lično čestitao”
Franc Kos, komandir drugog voda Desetog diverzantskog odreda, napravio je MRUD, protivpješačku minu jakog rasprskavajućeg djelovanja, koju su 25. maja 1995. godine ispred Tuzlanske kapije postavili pripadnici Desetog diverzantskog odreda. Ova eksplozivna naprava, čija je upotreba po Ženevskoj konvenciji zabranjena, ubila je 71 osobu i ranila preko 200 mladih ljudi koji su se okupili u centru Tuzle kako bi obilježili Dan mladosti. Ovo je za naš list kazao Duško Tomić, koji zastupa Franca Kosa na Sudu BiH gdje mu se sudi za genocid u Srebrenici. Tomić, kaže da Kos nije znao gdje će se ova eksplozivna naprava upotrijebiti. Krajem prošle nedelje pred Sudom BiH Franc Kos se pojavio svjedok i tom prilikom govorio o organizovanju zločina na tuzlanskoj Kapiji.
SPECIJALNA RADIONICA ZA “MRUD”
“Ja sam kao stručnjak za eksplozive pravio eksplozivne naprave. Takozvani MRUD nije pravio Deseti diverzantski odred, on se pravio u drugoj radionici. Postojala je radionica u sjedištu Garde Panteri u Bijeljini (komandant Ljubiša Savić Mauzer, op.a.). Stručnjak za njih bio je Slobodan Boba Sabojlović. On ih je vjerovatno sastavljao. Obavještajna služba je imala kontakte vezane za ove naprave. Tamo su bili Čeda Knežević, Zoran Manojlović i Petar Salapura. Ko ih je naručivao, nije mi poznato”, rekao je Franc Kos. On je kazao i da zna ko je u Tuzli postavio ovu paklenu napravu. Na osnovu Kosovog iskaza advokat Duško Tomić je za zločin na Tuzlanskoj kapiji optužio počinioca, koji je inače zaštićeni svjedok Z1 pred Sudom BiH.
“Ja sam posumnjao na njega, jer su me dvojica svjedoka rekli da su ga u te kritične sate vidjeli da je došao iz Tuzle zajedno sa Zijadom Žigićem i još jednim iz Desetog diverzantskog odreda. Ja sam to rekao jednom prilikom svjedoku Z1 u kasarni u Bijeljini kada je pričao o nekim akcijama u kojim je učestvovao. Ja sam ga tada pitao je li on umiješan u masakr na Kapiji. On je bio vidno uznemiren, počeo je da psuje, a kada sam ja izašao vani, dotrčao je za mnom. Osjetio sam udarac s leđa. Rekao mi je: ‘Uvuci jezik za zube da ne bi izgubio glavu’. To može da potvrdi kompletan drugi vod Desetog diverzantskog odreda”, kazao je Kos i istakao da je pukovniku Novaku Đukiću, osuđenom za zločin u Tuzli, napisao pismo vezano za svoja saznanja o masakru na tuzlanskoj Kapiji. Inače, mina MRUD ima rasprskavajuće djelovanje, sastoji se od preko dvije hiljade sitnim metalnih djelova. Pravi se isključivo ručno i ima zastrašujuće dejstvo. U Vojnom institutu u Beogradu je dokazano da taj kalibar mine ima mnogostruko ubojitije djelovanje u odnosu na granatu. “Franc Kos nije odgovoran za ono što se desilo na tuzlanskoj Kapiji, niti se sprema da preuzme odgovornost za masakr, zbog kojeg nevin u Kazneno-popravnom zavodu u Foči robija penzionisani general Novak Đukić”, kaže Tomić. “Da Đukić ne stoji iza ovog stravičnog masakra, govori i to da na njegovom suđenju pred Sudom BiH kao dokazi nisu donijeti geleri granate koju je on navodono ispalio. Nisu donijeti jer ih nije ni bilo, omladina je stradala od stravične naprave MRUD. Međutim mnogima nije stalo da se istina o tom činu sazna. Kada je Pero Cvjetinović zvani Maljutka, koji će se uskoro pojaviti kao svjedok i detaljno govoriti o pripremi zločina na tuzlanskoj Kapiji, u zatvoru u Foči približio generalu Đukiću i počeo da mu govori o svojim saznanjima, po hitnom postupku su ga prebacili u zatvor u Bijeljini”, kaže Tomić. Branitelj Franca Kosa, na osnovu iskaza svog branjenika, tvrdi da su masakr na tuzlanskoj kapiji osmislili ljudi iz vojne obavještajne službe, odnosno KOS-a. U garnizon u Bijeljini je neposredno pred pometanje MRUD-a ispred kapije u Tuzli došao Mladićev prvi bezbjednjak Zdravko Tolimir, koji je organizovao ovo ubistvo.  Prisutan je bio i Milorad Pelemiš, komandant Desetog diverzantskog voda, koji je takođe učestvovao u organizovanju ovog zločina. Da je na Tuzlanskoj kapiji postavljen MRUD, svjedoči i snimak koji se može pogledati na You tube kada se ukuca – tuzlanska kapija istina. Snimak traje samo osam sekundi, napravljen je neposredno nakon masakra na tuzlanskoj Kapiji, kada je na lice mjesta izašao Nedim Mutapčić, tada iz Kontradiverzione zaštite, kako bi napravio uviđaj. Mutapčić na uviđaju govori: ”Evo, ovde je auto bilo, ovo je bilo ispod auta”.
UBIO SAM RAMIZA VILIĆA. Franc Kos, koji je po priznanju Petra Salapure bio jedan od najboljih vojnika u Desetom diverzantskom odredu, iz Bijeljine je kao diverzant odlazio u Tuzlu najmanje sedam puta kako bi organizovao diverzantske akcije.
Kos je na Sudu BiH kazao da mu je Petar Salapura izdao naređenje da ode u Tuzlu i ubije pukovnika Ramiza Vilića. “Ja tada nisam znao da je on pukovnik i, iskreno, nisam mogao odbiti taj zadatak. To je bila čista diverzantska akcija i legitimni vojni cilj. Kada sam se vratio iz te akcije, referisao sam Petri Salapuri da je zadatak uspješno obavljen. Zavladala je radost i veselje. Zbog toga sam primljen kod generala Ratka Mladića. Sa mnom je bio i Zijad Žigić zvani Žiga. Tom prilikom Žigić je od Mladića dobio pozlaćeni pištolj. On je bio paralelno u drugoj akciji, a koji je njen cilj bio ja nisam znao, ali čim je dobio pištolj od njega sa posvetom vjerovatno je i ta akcija uspješno završena”, kazao je Kos. Naš list je došao do dokumenta DB-a Srbije u kojem stoji zbog čega je organizovano ubistvo Ramiza Vilića. Akcija kodnog naziva „Pukovnik“ je izvedena, kako stoji u dokumentu, radi likvidacija pukovnika Ramiza Vilića iz Tuzle koji je osujetio prisustvo srpskih obavještajaca u okolini Tuzle i uhapsio oko 50 posto njenih saradnika. Obavještajcima je inače nadređeni bio Petar Salapura. Kos je tokom ispitivanja tvrdio da su pojedini komandanti Desetog diverzantskog odreda i Armije BiH za vrijeme rata sarađivali. “Uvijek je postojala saradnja između Armije BiH i Desetog diverzantskog. To znam sigurno! To sam saznao kad sam bio u Armiji BiH, kada je uzela selo Pelemiš kod Kladnja. Bio sam tu i kada je srpska vojska vratila Pelemiše. Srpski vojnici koji su držali liniju nama koji smo došli iz Tuzle rezignirano su govorili kako na frontu gine vojska, dok se Milorad Mišo Pelemiš i Naser Orić sastaju u Kladnju i dogovaraju”.   Kos je takođe kazao da su prije nego što je Deseti diverzantski odred ušao u Srebrenicu svi ulazi u Srebrenicu bili razminirani. “Mi nismo radili tu akciju, radili smo samo izviđanje. Mujo Pekar iz Srebrenice, koji je bio mjesec i po dana sa nama u odredu, pokazao nam je da je ulaz kroz tunel razminiran. Jednom sam ga upitao što ne bježi, a on je kazao – što da bježim, mene je gazda poslao da budem sa vama. Kako se u Srebrenici gazdom zvali Nasera Orića, pretpostavljam da je mislio na njega. Kada smo bili na izviđanju on nam je rekao - ‘ovde vam je izlaz iz tunela i biće razminiran’. Prema mojim saznanjima, uvijek su pripadnici Armije BiH i Desetog diverzantskog sarađivali”, kazao je Kos.
DJELOVANJE “CRNE TROJKE”:Franc Kos je govorio i da je ponašanje trojice pripadnika Desetog diverzantskog bilo izuzetno bahato, osiono i nedisciplinovano. Kos ih je nazivao “crna trojka” jer su zajedno pljačkali i maltretirali ljude. Njoj su pripadali Zijad Žigić, Mladen Marinović i zaštićeni svjedok Z1. Odnos vojno-obavještajnog rukovodstva prema trojici pripadnika Desetog diverzantskog koje on naziva crna trojka bio je, kaže, prisan. “Oni su više puta odlazili u 410. obavještajni centar, tamo su bili više nego u kasarni gdje se vršila obuka. Oni samo dođu ujutru u kasarnu, kažu mi to sve znamo, i odu. Pljačkali su muslimanske kuće i otimali novac. Jedno veče me je pozvao komandir milicije u Bijeljini i kazao mi da su ova trojica upala u jednu muslimansku kuću, da su ljude prebili i oteli im 100 maraka. Ja sam kazao da ih zadrže do ujutru, sutradan sam, kao komandir voda otišao da ih preuzmem. Obavijestio sam komandanta Milorada Pelemiša koji im je oderedio pritvor od mjesec dana, međutim pušteni su peti dan iz pritvora. Nakon akcije na Ozrenu ja sam tražio da izađem iz odreda u neku drugu jedinicu, jer nisam mogao više da podnesem ponašanje ove trojice. Miloradu Pelemišu sam rekao da ne mogu da radim s onima koji mi rade o glavi. Nakon sedam dana došao je Petar Salapura i postavio me za komandira drugog voda i rekao da Žigić i ja nikada ne možemo izaći iz Desetog. Nakon dva mjeeca sam opet rekao da hoću napolje. Pelemiš mi je rekao - kazao je Petar Salapura da se ova trojica likvidiraju. Ja sam tražio da mi se napismeno izda naredba za to, međutim, nikad je nisam dobio”, kazao je Kos.
STRIJELJALI SMO IZ NUŽDE Kos je detaljno opisivao monstruozna ubistva Srebreničana u Kravici i Branjevu koja su počinili pripadnici Desetog diverzantskog. “Iz komande u Vlasenici zajedno sa Miloradom Pelemišom i svjedokom Z1 otišao sam u Kravicu 13. jula 1995. godine oko devet sati uveče. O tome sam svjedočio i pred Haškim tribunalom. Milorad Pelemiš je izašao iz auta i otišao da razgovara ispred hangara sa nekim ljudima. Kada se vratio, kazao je da ima mrtvih i da je neko od stražara oteo pušku i ubio dvojicu ili trojicu vojnika ili policajaca i ovi su odmah počeli pucati po njima. Prišao sam da vidim te što su bili pobijeni, kad odjednom iz mraka na mene je nasrnuo čovjek i krenuo da me uhvati za vrat. Ja sam se odmakao deset koraka, iza sebe sam čuo rafal i nekog kako viče – bježi, budalo, poginućeš. Potom je Z1 prišao prozoru i bacio dvije bombe u hangar u kojem su bili zarobljenici, a onda prišao vratima kako bi istresao jedan okvir. Pelemiš ga je kritikovao zbog toga. Ja sam čuo jauke i vidio da ima nekoliko preživjelih ljudi. Nakon toga smo se vratili u Dragosavce. Ja sam putem Pelemišu rekao – šefe, nemojte nas više miješati u ovakve događaje, ovo je neljudski. On mi je kazao ovo je bio incident, da od sada ako nas neko bude zvao, mi kažemo da imamo svog pretpostavljenog i da nećemo da krenemo sve dok on ne dođe na lice mjesta. Sutradan, 14. jula, niti nas je ko zvao niti je dolazio. Međutim, 16. jula u 4.30 ujutru pozvao je Ljubiša Beara i rekao mi da uzmem sedam vojnika i da dođem u Vlasenicu. Ja sam rekao da je vojska na odmoru i da nemam koga dovesti. Nastavio sam da spavam. On je pozvao ponovo nakon sat i po i upitao me zar još nisam krenuo. Rekao sam mu da bez Pelemiša ne smijem nigdje krenuti. On je insistirao, a ja sam ga poslao u rodno mjesto. Ujutru kada sam ustao oko pola osam vidio sam Pelemiša i vojnike iz dva voda Desetog diverzantskog. Čuo sam kako se vojnik Zoran Obrenović svađa sa Dragomirom Pećancem. U kacelariju su ušli Luka Jokić i Pelemiš. Svađali su se oko nekih para i zlata. Pećanac mi je tada naredio da idem na Branjevo sa nekoliko vojnika da čuvam zarobljenike koji su namijenjeni za razmjenu. Sa nama je pošao i Dražen Erdemović. Kombi je vozio Aleksandar Cvetković. Kad smo došli na Branjevo, čovjek koji je bio tamo rekao nam je da će ovde doći zarobljenici i da moramo da obezbijedimo ovo mjesto. Nakon dvadeset minuta došao je prvi autobus, Vujadin Popović je kazao – ove ljude treba strijeljati. Niko se nije usudio da se usprotivi ili da komentariše njegovu naredbu. Bila je stroga vojnička disciplina. Deseti diverzantski odred je strijeljao pet punih autobusa zarobljenika. Bilo je dosta ranjenih iz prvom autobusu jer se po njima pucalo rafalno, a oni bili zbijeni u grupu. To što me terete da sam ljude ovjeravao, to je tačno. Poslije prve ruke bilo je dosta ranjenih, oni su jaukali, zapomagali. Bili su u velikim mukama, ja sam shvatio da mogu da im prekratim muke. Na taj način sam pomogao četvorici. - Trojici ili četvorici utroba je virila... Kukaju, mole... Ja sam im pucao u glavu, da im prekratim muke... Rekao sam: ‘Ljudi, ovako ne može više...’ Onda smo izvodili po deset zarobljenika”, opisao je Kos, dodavši da je egzekucija nastavljena iz automatskih pušaka. Kada je došao drugi autobus, mi smo se međusobno počeli svađati, shvatili smo šta smo uradili, proradila je savjest. Na Branjevo je došlo pet autobusa. Imali smo pauze. U tim puzama došla nam je hrana i alkohol. Mi smo strijeljali ljude iz prvih pet autobusa, grupa koja je kasnije došla strijeljala je ljude iz šestog autobusa. Vojna policija ih je izvodila, a mi smo ih strijeljali u grupi od deset ljudi. U prva dva autobusa ljudima su bile vezane ruke, a u trećem i oči. Za jedan autobus nam je bilo potrebno 45 minuta do sat vremena da pobijemo te ljude. Taj dan smo pobili oko 300 zatvorenika. Sve skupa je došlo sedam autobusa /Kos je u Sarajevu osuđen na 35 godina zatvora/.
Nakon petog autobusa došao je Z1 i rekao - streljajte brže jer su se neki pobunili hoće da provale vrata. Mi smo rekli da ne možemo više, tada smo svi napustili i sjeli. Kada je došao šesti autobus, iza tamića koji j došao sa njim izašli su vojnici i počeli nas napadati što nećemo više da ih strijeljamo. Ta grupa je počela da ih maltretira, tuče i ganja po njivi. Došao je Dražen Erdemović i kazao da idemo u Dom u Pilici da ubijamo. Mi smo rekli da ne možemo više. Pred Domom je bilo vojne i civilne policije. Svi smo ušli u kafanu koja je bila preko puta Doma. Odjednom su se čule eksplozije i rafalanje. Došao je jedan vojnik i rekao – eto, gotovo je tamo, ima nekih živi ako hoće neko da ih dokrajči, neka ide tamo. Pokazao je krvavih 500 maraka. Mi se nismo pomakli. Tu je bio Ljubiša Beara u vidno alkoholisanom stanju. I mi smo pili, prethodno sam na Branjevu popio tri deca rakije. Beara je bio prgav, imao je prijeku narav, volio je da vrijeđa ljude i da im prijeti. Nisam ga se bojao, ali je ipak za mene kao načelnik bezbjednosne službe Glavnog štaba bio autoritet. Rekao nam je da će nam država zbog stvari koje smo taj dan uradili biti zahvalna”, govori je Kos. Franc Kos je tvrdio da ga ništa nije moglo motivisati da ubija i da je Srebreničane ubijao iz nužde.
Slijedeće nedelje Franca Kosa će tri i po sata ispitivati glavni tužitelj u ovom predmetu Dubravko Čampara. Tada će biti otkriveno više detalja o masakru na tuzlanskoj Kapiji kao i o brojnim zločinima pripadnika zloglasnog Desetog diverzantskog voda.
Opstrukcije srbijanskog tužilaštva za ratne zločine: SRBIJANSKO TUŽILAŠTVO TVRDI DA SU ČETVORICA PRIPADNIKA 10. DIVERZANTSKOG ODREDA KOJE TRAŽI TUŽILAŠTVO BIH NEDOSTUPNI.
Tužilac Dubravko Čampara zatražio je prije nekoliko mjeseci putem međunarodne pravne pomoći od Tužilaštva za ratne zločine Srbije da privede i sasluša više pripadnika 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske za koje se sumnja da žive u Srbiji, a koji su učestvovali u masakru Srebreničana. Tužilaštvo BiH od Srbije traži da se saslušaju komandant bataljona Vojne policije 65. zaštitnog puka major Dragan Pećanac, koji je bio u Upravi bezbjednosti Glavnog štaba Vojske RS-a, komandant 10. diverzantskog odreda vojske RS-a Milorad Mišo Pelemiš i vojnici Brano Gojković, Aleksandar Cvetković i Zoran Obrenović zvani Maljić. Oni imaju srbijansko državljanstvo i terete se za ubijanje 1.200 zarobljenih muškaraca i dječaka iz Srebrenice na Vojnoj ekonomiji Branjevo. Iako prema pouzdanim informacijama sva četvorica žive i rade u Srbiji, Tužilaštvo Srbije tvrdi da su nedostupni organima gonjenja. Informaciju da su sva četvorica, protiv koji je raspisana i crvena Interpolova potjernica, dostupni Tužilaštvu Srbije, potvrđuje i slučaj Dragomira Pećanca, koji je posebnim koridorom koji izuzima Interpolovu potjeru iz Beograda došao u Haški tribunal kako bi svjedočio u korist optužbe protiv Zdravka Tolimira. Kako je Pećanac odbio da svjedoči, ovih dana mu se sudi u Haagu zbog nepoštovanja Tribunala. Eto nisam bio danas na suđenju jer treba ustati u pola 4 ili pet da bi stigao na početak. Kada sam prošetao bjelu džukelu od kilo mesa, Luja, prenosa nije više bilo iako je tek 8 prošlo. Prenio sam članak u cjelosti da vidite šta je rat. RAT JE SAM PO SEBI ZLOČIN. Šta drugo da kažem, ja Gilea. Moglo bi se prepisivati godinama šta novine pišu, kao ove H – Alter ; "Kao pripadnik Armije BiH zarobljen je i odveden u logor Batkovći. Tada su tajne službe odradile posao, zarobljenicima su ponudile ugovor, koji su potpisivali svaki pojedinačno s Generalštabom Vojske Republike Srpske, u kojem piše da će imati dobru plaću i dobiti stanove. U protivnom će, kako im je rečeno, i sami postati leševi. U tom 10. diverzantskom odredu bio je i veliki broj Hrvata i Bošnjaka", pojašnjava nam Kosov odvjetnik Tomić. Na evidentnu šokiranost onim što smo upravo čuli, Tomić pojedinačnim primjerima dokazuje svoje tvrdnje. " Poznat je slučaj Bokšića, zvanog Mačak, koji je Hrvat, a uhićen je u Americi zbog Srebrenice. I on je bio pripadnik 10. specijalnog odreda. A Živko Mičić je zapravo Zijad Žigić. Svi su regrutirani u logoru Batkovći, i promijenjen im je identitet". Koje grozote činiše jedni drugima stanovnici BiH. Pri put vidim ove novine i ne mogoh da ne prenesem i ovo: Muslimani su se dugo pripremali za operaciju kojoj dadoše ime Krvavi Badnjak.
Mjesec dana prije negoli su njihovi specijalci upali u Križančevo Selo, svakodnevno su prisiljavali hrvatske prognanike iz Zenice da prelaze bojišnicu. Na taj su način istraživali gdje se nalaze minska polja, a gdje onaj uzak put što sigurno vodi u selo. Uglavnom su tjerali žene i djecu, od kojih većina nikada nije stigla u Križančevo, a niti u Vitez. Samo ih je desetak uspjelo proći. Ostali su zaglavili u eksplozijama mina. Tri dana prije napada na taj su put natjerali i Andriju Štrbca i njegovog četrnaestogodišnjeg sina Ivicu. Nogom u stražnjicu, pa kako im Bog dade.
Andrija naprti sina na leđa. Pomisli da bi ga tako mogao zaštititi. Ako mina eksplodira, možda samo njemu odnese noge. Već mu je četrdeset i šesta, napatio se dosta, pa ako je to za sina, nije mnogo. Išao je polako i koliko se god bojao - i sa svakim korakom proživljavao eksploziju što će se možda baš sada dogoditi - toliko se i nadao. Ta neće valjda hrvatske mine ubiti hrvatsko dijete! Sudbina se sigurno tako ne igra s ljudima, a pogotovo ne s njime koji je već i ženu oplakao. - Idi Andrija, idi i ne boj se - hrabrio se, čvrsto stežući rukama momčiću noge. Pa prošapta na glas - Sve će biti u redu, glavno je da smo otišli od onih tamo - Poljubi sina u koljeno i ispusti suzu. Mali je samo šutio, držao oca za glavu, pazeći da ga prejako ne stišće. I njega je bilo strah, ali su ga umirivali očevi dodiri. Napokon, otac ga nikad nije prevario, nikada nešto obećao, a da to ne bi i izvršio. Pa neće ni sada! Andrija je isprva išao krajnje oprezno - vjerujući da može napipati minu. I skrenuti korak. Čak mu se učini da je jednu dotakao vrhom cipele. Zakorači udesno, ostade bez daha - i ništa. To ga osokoli, zazove nekog sveca i nastavi. Počne ići sve brže, orijentirajući se prema nekom nedokučivom putokazu. Osjeti da ga vodi sreća. Čak i zapjevuši. Skoro potrči. Tu je, na kraju puta. Možda korak-dva, a možda ni toliko. Možda minskog polja više i nema, možda je agonija već iza njega, samo on to još ne zna. - Zato polako Andrija, i kamo sreća pokazuje! Do one šume, još kojih desetak metara...
Dotakne nogom nešto što nije ni tvrdo, ni mekano, ni zemlja, ni kamen... Sam prasak. Andrija Štrbac i njegov sin Ivica ostadoše na minskom polju. Poput krvave mrlje u snijegu. I sa svojom šugavom srećom.
Na dan napada, 22. Prosinca /Novembar/ 1993., natjerali su i dvije žene s djecom preko tih istih minskih polja. U četiri sata ujutro. Za svaki slučaj, ako su Hrvati nešto promijenili. One sretno prođoše, stignu do hrvatskih rovova u Križančevu Selu, gdje ih dočekaše hrvatski vojnici. Otprate ih do prvih kuća, ostavljajući na trenutak prazan rov. Ne znajući da za ženama i djecom idu muslimanski diverzanti. Ovi se neprimjetno ubace kroz taj ispražnjen prostor, udu duboko u selo, kao nož u nebranjeno tkivo. Sve tamo do škole, gdje je bilo zapovjedništvo 1. bojne Viteške brigade. Bila je noć. I hladno. A egzekucija strašna. Muslimani su ubijali sve na što su naišli. Hrvatski momci - ne shvaćajući u prvi mah što se zbiva - trčali kao muhe bez glave. Panika i dezorijentacija. Krv i jauci učas se pretvoriše u smrdljivo isparavanje smrti što je poput britve rezala hladnoću. Koga ne sustigne metak, sustigne ga kama. Bitka je trajala cijeli dan. Nastavila se i sutradan. Muslimani su zapalili nešto kuća i gospodarskih zgrada te pobili šezdeset i šest vojnika i civila. Ali do ceste za Vitez nisu uspjeli doći. Hrvatski su se borci nakon šoka i panike konsolidirali, odbili napad i na kraju vratili selo. Ali mrtve još dugo nisu mogli pokupiti. Neprijatelj se povukao na obližnje brežuljke i tu ostao gotovo mjesec dana. Sto-dvjesto metara ispod njih ležali su mrtvi hrvatski bojovnici i civili. Sve to vrijeme. Na brisanom prostoru i na nišanu članova zeničkog streljačkog društva. Među njima i Tomo Križanac, koji se upravo vratio s liječenja. Bio je ranjen u jednoj od prijašnjih bitaka, a sada je pao i ležao na kolnom putu ispod Stinčice. Kao kakva prevrnuta mješina. A bio je na glasu kao junak. Umrli se uvijek čini nekako manjim, kao da se u sebi zgurio. Smrt tako obilježi čovjeka. Valjda da kaže - Sad je stvarno gotovo i točka!
Taj je kontrast još upadljiviji kad padne junak. Pogotovo ako ostane ležati kao kakva odbačena krpa. Tomin otac to nije mogao otrpjeti, nije ga mogao gledati kako trune na tom kolnom putu. Svog Tomu, svoju diku i ponos. Tu momčinu, tu junačinu! Jednog ga dana pokuša izvući, ali ne dospije do njega. Ubiše ga snajperom. Otada je brat svaki dan gledao Tomu. I svaki mu se put činio nekako više mrtav. Kao da stalno umire na toj krvavoj pozornici na kojoj neki zloduh ne dopušta da padne zastor. One što su zarobili, muslimani odvedoše u Počulice. Njih tridesetak. Neke odmah ubiše. S Markom Buhićem malo se pozabaviše. Neki momak od tridesetak godina, kojeg su zvali Međo, gotovo je lijeno rekao - Daj ovoga, i donesi motorku - Marka su postavili na klupu, trbuhom prema dolje i privezali ga. Jedan ga pritisne za glavu, a drugi za noge. Međo uzme pilu, nekoliko puta povuče uzicu za paljenje, pa kao da ide piliti drva, priđe Marku. Bez i najmanjeg znaka napetosti na licu, no malo usporenih očiju.
Polako ih usmjeri na objekt kao da ga snima. Bez mržnje i vidljiva zadovoljstva. Ali s očitom predanošću.  Naravno, možeš ga i metkom ubiti, ali to je nešto drugo. Tu nema rituala, tu nema nadmoći i pravog bola. Ovako, kad ga ostaviš prepiljenog, pa ga njegovi pokupe, e to je nešto drugo. Onda te pamte, razmišljaju o tebi, pitaju se kako si to učinio, jesi li se poprskao krvlju, oprao ruke ili ih samo obrisao krpom. I obuzme ih tjeskoba, jer svog momka, koji je možda bio hrabar borac, sada vide ovako jadnog, u dva dijela, kao prerezanu vreću piljevine! A to onda ostavlja utisak, to je posao koji se pamti.
I Ljubana Alilovića su odveli. Bio je već u dobrim godinama, ali je branio svoje selo kao što pas čuvar brani okućnicu. Možda ga zato i nisu odveli predaleko, jedva nekih petstotinjak metara sjevernije od njegove kuće. I pribili na veliki drveni križ. Zapomagao je da ga je cijelo selo moglo čuti. Dozivao je i brata - da ga ubije. Ovaj nije mogao, nije to mogao ni snajperist. Na kraju je brat ipak podigao pušku, nanišanio, ali se u njemu nešto uruši. Spusti oružje i zajeca - O Bože, ne mogu. Oprosti Ljubane, nemam snage! Kako brata da ubijem!? Onaj na križu još je satima zapomagao, ali sve tiše i sve rjeđe, dok se napokon ne ugasi poput dogorjele svijeće. Razapet na križu. Zato što je Hrvat? Vojnik? Ili samo neprijatelj? Nakon svega specijalni izaslanik glavnog tajnika UN-a, Tadeusz Mazowietzky, svijetu je obznanio da je bitka u Križančevu Selu bila "čista vojnička pobjeda" muslimana. I ništa drugo! Prije toga je bio : Pokolj u Ahmićima bio je ratni zločin kojeg su počinili neki pripadnici 4. bojne VP HVO-a i jedinice “Jokeri” protiv muslimanskih vojnika i civila tijekom bošnjačko-hrvatskog sukoba 16. travnja 1993. u selu Ahmićima, u Središnjoj Bosni. Ubijeno je 116 osoba.[1] To je bio najveći pojedinačni pokolj tijekom sukoba između bosanskohercegovačkih Hrvata i Bošnjaka. Istog dana, sat vremena kasnije, počeo je i pokolj nad Hrvatima u Trusini od strane Armije BiH.
Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije presudio je da su ubojstva u Ahmićima bila zločin protiv čovječnosti, a jedan od zapovjednika ove akcije, Dario Kordić, osuđen je na 25 godina zatvora. Pokolj su otkrili mirovne snage UN-a sastavljene od britanske vojske, i pukovnik Bob Stewart.
3. travnja /April/ 1993. hrvatsko vodstvo sastalo se u Mostaru i raspravljalo o mirovnom planu Vancea-Owena. Sukladno sporazumu, prema uputi ministra obrane BiH, odlučeno je da će se provesti stavljanje svih oružanih snaga (i Armije BiH i HVO-a) na području "hrvatskih provincija" (provincije 3, 8 i 10) pod zapovjedništvo HVO-a, kao i stavljanje svih oružanih snaga (i Armije BiH i HVO-a) na području "muslimanskih provincija" pod zapovjedništvo Armije BiH, radi efikasnije obrane od velikosrpske agresije. Bošnjaci nisu pristali provesti odluku. U petak, 16. travnja, u 5:30 ujutro, došlo je do istodobnih sukoba između HVO-a i Armije BiH u naseljima Vitez, Stari Vitez, Ahmići, Nadioci, Šantici, Pirići, Novaci, Putiš i Donja Večeriska. Tog jutra, HVO vozila blokirala su glavne ceste a napad na Ahmiće je započeo sa tri strane kako bi se stanovništvo u bijegu usmjerilo prema jugu gdje su vojnici čekali i pucali na ljude. Male skupine od oko pet do deset vojnika išle su od kuće do kuće, palili ih te ubijali ili tjerali mještane. Na kraju, Ahmići su teško razoreni. Ubijeno je 116 osoba, od čega su 32 bili žene a 11 djeca mlađa od 18 godina. Dvije lokalne džamije su uništene eksplozivima. Prema Centru za ljudska prava u Zenici, od 200 bošnjačkih kuća, spaljeno je njih 180. Počinitelji su bili pripadnici sljedećih postrojbi: Anti-teroristička bojna Vojne Policije HVO-a "Jokeri", Viteška brigada HVO-a, PPN Vitezovi te brigada "Nikola Šubić Zrinski".
Neću više. Ovaj pas se uzmuvao. Ajmo napolje.
Petak, 2. kolovoz 2013.
Ilinden danas ili ti Sveti Ilija. Sunce napolju, šetao sam džukelu Luja, pijem zeleni čaj, jedem višnje iz rakije izvađene sinoć. Konačno smo probali višnjevaču. Nije loša. Samo me sada krsta malo bole. Nijesam navikao na alkohol ovdje u Kanadi. Samo sam se jednom malo podnapijo za 17 godina. A tamo u Jugi svakodnevno sam pijo. Vazda neki razlog. Beka i Duška rade. Jučer sam i na bazen naš išao. Super voda. Bi i susjed Džim sa suprugom. Ona me pita šta sam spremijo za večeru Beki kad dođe sa posla. Već svi znaju da ona puno radi. Velim krompire i rebra, misleći na ono što je u rerni ostalo od sinoć kada ih je Beka pekla a samo ja večerao. I Beka ode na bazen kad je stigla sa posla oko pola 20 h. Kda se vratila povečeramo uz višnjevaču te ostatke i ja zaspah na kauču. Probudim se malo prije 23 h taman da pogledamo 88 u epizodu „Selo Gori a baba se češljaa“. Pslije malo nastavimo gledati jutarnji program i vjesti na TV BG. Mlada fudbalska reprezentacija pobjedila na šampijonatu Evrope. Jope slavlje. Jope piće.
Odem malo na Yu tube da vidim taj kratki video o nalazu vještaka na Tuzlanskoj kapiji. Inspektor pominje djelove auta. Nađem tu mnogo videa o ratu u Jugi. Jedan intervjuiše zarobljenog vojnika Hrvatske vojske HV na ratištu u Bosni a koji je sa još 400 njih poslan iz rejona Osjeka u Hrvatskoj. I to nije agresija na BiH a kad dođu dobrovoljci iz Srbije ondak jeste. Evo i videa u kojem pošteni General Milovanović priča kako je Alija reko Dudakoviću da nebi odbranijo Bihać da on nije poslao 46 milijona Maraka. Kupovalo se od Srba i oružje i municija. Da se Muslimani nisu bojali Srba govori i to da ih je 15.000 pobjeglo u Srbiju. A Babo je od Srbije kupovao sve. Upravo sam vidio video kako neke ratne godine šeta sa Karađićem i Miloševićem u svečanim odjelima u Beogradu. Znam da je taj isti dan prethodno bio i sa Tužmanom u Zagrebu. Od njega je kupovao gorivo i sve to da bi ratovao protiv ABH. Bacih se na video u kojem Dr Miroljub Petrović govori u prilog Mojsijevim spisima koje je tvorac saopštavao. Zapisujem na preskok. Naučenjak Robert Džentry tvrdi da je Zemlja stvorena trenutno prije samo 6.000 godina. Mi možemo stvoriti klonove, ali duh u njih nemožemo konvertovati. Problem smrti je glavni razlog pisanja spisa Tanah. Tri grupe Tora /Zakon/, Ketuvim / Istorijski spisi/  i Nevim / proročki spisi/ u kojima tvorac kaže šta će biti. Masoreti, grupa koja prenosi, je imala zadatak da prepisuju verske spise. Na pergamente su precizno pisali a kad bi našli ime tvorca Elohim, otišli bi se oprati jer su se osječali prljavim. Poslije II Rata svuda se uvela Darvinova teorija. Mrtvo more 24 % soli. Života neima. Nemerete potonuti. 400 metra je ispod nivoja mora. Okolo je Vulkansko tlo. Našli su 1947-e spise u ćupovima u pećini. Neki Američki arheolog je kupijo i proučavao. To su bili 1100 godina pisani spisi Tanah, poznati kao stari Zvajet, početi pre 3500 godina.  Nađeni su spisi iz 2 veka pre naše ere. Na više od 2000 jezika su prevedeni. Postoji apsolutna podudarnost. Kasnije su Jevreji pisali Novi zavjet, Jevanđelja.  Ruski Prof Ivan Panin je proučavao spise na Grčkom i Jevrejskom gdje nema arapskih brojeva nego slova imaju vrijednost broja kao kod starih Rimljana. Kao Alef je 1. Bet je 2. Zaključio je da ove svete spise /Bibliju/ čovjek nije mogao da napiše sam. Ima ih 66 knjiga. Broj svih samoglasnika i suglaasnika je deljiv sa 7. I broj Imena također. I još mnogo toga. Ukupno 1600 godina Stari /1200/ i Novi /400godine/ Zavjet su pisani. Bog je stvorio Adama bez roditelja i to se zove Stvaranje. Ni jedno slovo ne fali ne fali ni u jednom prevodu.
U početku stvori Bog. Tri reči imaju 14 slova. Njihova mesna vrijednost po slovima na hebrejskom je 140, to jest 20 sedmica, i mnogo toga nabraja on što je vezano za broj 7. Ima Paninova knjiga Matematika i Biblija. Za 6 dana stvori Bog zemlju more i sve u njemu. Petog dana Životinje, četvrtog biljke, šestog Čovjeka. Nastavim drugi video u kom se dr Petrović okomijo na Granit stjenu. U njoj ima samo tri kruga raspada Uranijuma a trebalo bi hi bit osam. Zato on kaže da je Zemlja nastala u momentu. Bum i gotovo, što kaže prijatelj Mitar u seriji Selo gori a baba se češlja čija repriza 90 epizoda završava danas.
Subota, 3. kolovoza 2013.
Kolovozam danas na Nijagaru. Prošetao sam Džukelu pa na Intrnet uz Bekine kifle koje je sinoć vrlo kasno pekla. Negdje iza ponoći. Ja otspavao na kauču i probudijo se oko pola 3 ujutro. Beki još sjedila za Kompjuterom. Velim joj ajmo spavati, i ododosmo. Sada me krsta od kauča žigaju. Na internet navijem TNT, radijo iz Travnika. Nađem sa suđenja Kosu; U toku unakrsnog ispitivanja pred Sudom BiH, Jugoslav Petrušić zvani Dominik, bivši pripadnik Francuske obavještajne službe, rekao je da su zločini koji su se desili u Srebrenici pripremani mnogo ranije, a što mu je poznato iz “profesionalnih izvora”. “Lično ste mi pokazivali šta ste radili sa civilima na Branjevu”, rekao je svjedok obraćajući se Kojiću. Svjedok je kazao da je Petar Salapura bio u vezi sa nalogodavcima ubistava koja su se desila u Srebrenici.Salapura je, kako je svjedok kazao, krajem 1994. godine išao u Izrael, gdje je dobio određena sredstva, a na pečatu Desetog diverzantskog odreda bila je Davidova zvijezda. “Salapura je tražio od organa Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i BiH lažne dokumente za pripadnike Desetog diverzantskog odreda. Imao sam ispred sebe neke lažne dokumente”, kazao je Petrušić, naglasivši kako je prilikom hapšenja Milorada Pelemiša, bivšeg komandanta Desetog diverzantskog odreda, nađeno 20 lažnih pasoša, dok je deset ostalo sakriveno. Petrušić, koga su Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj teretili da je glavni organizator pokolja u Srebrenici, sada otkriva brojne nove detalje o Desetom diverzantskom odredu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Branilac Tomić je istakao da je Kos Slovenac, te ako bude osuđen za genocid, odgovornost će snositi Slovenija. On je istakao i da u Vijeću suda sjedi međunarodni sudija iz Slovenije Mitja Kozamernik koji bi trebalo da učestvuje u donošenju odluke da li je pripadnik njegovog naroda počinio genocid.Tomić je upitao kakav je motiv da Kos, državljanin Slovenije, počini navodni genocid kako bi Srbi živjeli sami na tim prostorima, te sa čime se on, kao katolik i Slovenac, sa ovim identifikovao. "Pojedinac ne može počiniti genocid, nego institucije države. Ne postoji razlog zbog koga bi Kos, kao Slovenac i prethodno pripadnik HVO-a i Armije BiH, počinio genocid", tvrdi njegov advokat. Tomić je doveo u pitanje i kredibilitet zaštićenog svjedoka Ze-1, bivšeg pripadnika Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, kojeg je rekao da ga je "Tužilaštvo BiH pronašlo u SAD", a koji se bavio "pljačkom i prljavim poslovima". Ključni dio mogućeg Miškovićevog svjedočenja jeste kako je 1999. godine u okviru  tajne službe Srbije, s ciljem prikrivanja zločina u Srebrenici, montirana priča o “operaciji Pauk”, prema kojoj je “pokolj u Srebrenici počinila grupa plaćenika različitih nacionalnosti po nalogu francuske tajne službe”. Vojnike tog odreda, uključujući i Dražena Erdemovića, 15. jula 1995. godine “na zadatak” odveo major Dragomir Pećanac, koga je pratio automobil pukovnika Vujadina Popovića. Bivši pripadnik 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske (VRS) Dragan Todorović posvjedočio je u utorak na suđenju Radovanu Karadžiću u Haagu da je vojnike tog odreda, uključujući i Dražena Erdemovića, 15. jula 1995. godine “na zadatak” odveo major Dragomir Pećanac, koga je pratio automobil pukovnika Vujadina Popovića. Todorović je izjavio da je Pećanac - koga je opisao kao “ađutanta” komandanta VRS-a Ratka Mladića - iz baze odreda kod Vlasenice odveo desetak vojnika. - Vidio sam i vozilo pukovnika Popovića, a da li je i on bio tu - možda jeste, možda nije, kazao je svjedok, istaknuvši da te vojnike nije vidio ni 15. ni 16. jula 1995. godine i ne zna šta su radili u Srebrenici. Dražen Erdemović je pred Tribunalom priznao i više puta svjedočio da je 16. jula na farmi Branjevo kod Zvornika više sati strijeljao bošnjačke muškarce iz Srebrenice. Tribunal ga je osudio na pet godina zatvora. Prema optužnici kojom se Karadžiću na teret stavlja genocid nad srebreničkim Bošnjacima, na farmi je VRS strijeljala oko 1.200 zarobljenika iz Srebrenice.
Pukovnika Popovića, koji je tada bio načelnik za bezbjednost Drinskog korpusa VRS-a, Tribunal je 2010. nepravosnažno osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici. Pećanca je Tribunal nedavno osudio na tri mjeseca zatvora zbog toga što je izbjegavao obavezujući nalog da svjedoči na suđenju Zdravku Tolimiru, optuženom za genocid u Srebrenici. Pećanac je zatim svjedočio na tom suđenju. Svjedok Todorović izjavio je i da je 10. diverzantski odred bio jedinica Glavnog štaba VRS-a pod kontrolom Mladića i njemu potčinjenih oficira Petra Salapure, Zdravka Tolimira i Manojla Milovanovića. Todorović je opisao kako su pripadnici odreda, predvođeni komandantom Miloradom Pelemišom, 11. jula 1995. godine “bez otpora” ušli u Srebrenicu. General Mladić naredio im je da obezbjeđuju zgradu Skupštine opštine i policijsku stanicu dok iz njih ne budu odnijete arhive. Kako je kazao svjedok, Mladić je pripadnicima odreda rekao i da imaju 48 sati da pregledaju grad i uzmu šta hoće.- Diverzanti VRS-a napustili su Srebrenicu 12. jula, a komandir Pelemiš / oslobođen od optužbi neki dan u Sarajvu/ je zatim doživio saobraćajnu nesreću i nije bio prisutan kada je, tri dana kasnije, Pećanac došao da njegove vojnike vodi na zadatak, izjavio je Todorović. Mladić pred Tribunalom u Haagu čeka početak suđenja za genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH. Dok ga je unakrsno ispitivao Karadžić, svjedok je precizirao da je tim vojnicima, prije nego što su otišli, dao “mitraljez sa municijom” i metke za automatske puške, kao i hranu, ćebad, vreće za spavanje i drugu opremu za dvodnevni boravak na terenu. Optuženi, koji se brani sam, sugerisao je da je to značilo da će vojnici boraviti na terenu, a ne u naseljenom mjestu, a Todorović je odgovorio da je to standardna oprema za “boravak gdje god bilo”.
Na Karadžićevu sugestiju, svjedok je potvrdio da je u grupi koju je odveo Pećanac bio i Slovenac Franc Kos, “koji je grupu preuzeo na sebe”, i da se Erdemović “javio dobrovoljno”. Na pitanje kada je čuo za “nezakonito ubijanje” srebreničkih zarobljenika, Todorović je odgovorio: “Kada je hapšenje Erdemovića otvorilo slučaj Pilice i Branjeva.” On je kazao da “nije tačno da je Erdemoviću neko prislanjao pištolj na čelo da nešto radi”.
Zaštićeni svjedok Z1, bivši pripadnik Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske (VRS), pred Sudom BiH je ispričao da je, zajedno sa još osam pripadnika tog odreda, sredinom jula 1995. godine otišao na farmu Branjevo (općina Zvornik), gdje su strijeljali zarobljenike iz Srebrenice. “Nakon što smo došli na Branjevo, Kos nam je rekao da će zarobljenici biti poredani u kolone i da će im se pucati po jedan metak u potiljak. Kada je došao prvi autobus, vidio sam da je u njemu između 40 i 50 zarobljenika. Vojni policijaci su izvodili od osam do deset zarobljenika iz autobusa, a Kos i Brano Gojković su ih odvodili do mjesta gdje su bili strijeljani”, kazao je svjedok. Svjedok Z1 je dodao kako su neki zarobljenici imali povez preko očiju i stajali su leđima okrenuti pripadnicima Desetog diverzantskog odreda, koji su “pojedinačnom paljbom ispaljivali municiju” u zarobljene. Prema optužnici, Kos je bio komandir Prvog voda Desetog diverzantskog odreda Glavnog štaba VRS-a, a Kojić, Golijan i Goronja pripadnici istog odreda, te su svi zajedno strijeljali zarobljenike, od kojih su neki imali poveze na rukama i očima. Optuženi Stanko Kojić je u vrijeme ratnih dešavanja bio prijavljen na ime Stanko Savanović. Svjedok Z1 je kazao da je Kos, nakon što su završili strijeljanje jedne grupe zarobljenika, zajedno sa još nekim pripadnicima odreda, “vršio ovjeravanje”, pucajući iz pištolja u strijeljane zarobljenike, kako bi se uvjerio da nema preživjelih. “Znam da je jedan od zarobljenika pokušao da bježi i Savanović ga je upucao. Svi koji su strijeljani bili su muškarci, a mislim da je taj dan na Branjevo došlo 12 ili 13 autobusa sa zarobljenicima, ali ne znam koliko je ljudi ukupno strijeljano”, rekao je svjedok. Pripadnici Desetog diverzantskog odreda, među kojima su bili i svjedok Z1, Kos, Savanović, Golijan i Goronja, kako je rekao svjedok, naredbu za srijeljanje zarobljenih dobili su od Momira Pelemiša. “Dok smo bili u Dragasevcu pored Vlasenice, jedno jutro Pelemiš nas je pozvao i rekao nam da će zarobljenici iz Srebrenice biti strijeljani. Kada sam mu rekao da ne mogu to da radim, stavio mi je pištolj na čelo i kazao mi je da moram ići u tu akciju”, ispričao je svjedok. Pelemišu i Slavku Periću, nekadašnjim članovima komande Prvog bataljona Zvorničke brigade, trenutno se sudi pred Sudom BiH zbog učestvovanja u ubistvima oko 1.200 Srebreničana na Vojnoj ekonomiji Branjevo, te za ubistva oko 600 muškaraca u Domu kulture u Pilici. Nastavak suđenja zakazan je za 23. avgust ove godine, kada će Odbrane optuženih unakrsno ispitati svjedoka Z1.
4.8.2013. 6:00
Ustah ipak rano iako smo čitav dan proveli po Nijagara Lejku, pitoresknom gradiću na ušću rijeke Nijagare u jezero Ontario, a zatim i na Nijagara Falsu, ludoj kući oko Nijagarinih vodopada. Kažem ludoj kući jer tu ima i kuća naopako građenih u stvarnosti, veoma zabavnih, a i onih lijepih hotela i dva velika kasina od kojih jedan ima 4.000 poker aparata. Treći je na svijetu po veličini.  Bili smo lani u oba. Pakao. Sve na Nijagari napolju liči na Raj a sve unutra na Pakao. Bar meni. Napolju Nijagara blista. Šetališta okolo, parkovi, hoteli, sretni ljudi. Sve podsjeća na obećani Raj na Nebu. Ja se zezao sa videom na celfonu u kojem se čuje komentar, - sve sami stranci. Da svi smo mi u Kanade stranci. Došli tek prije par  godina ili par stotine godina. Prva skupština Hote Kanade je bila 1788 kad Simcoe posta prvi Guverner Kanade. Što izreče jedan glumac u Tv seriju „Selo gori a baba se češlja“: - moja vodenica na Morave je starija od SAD, našeg vrlog susjeda, a time i Kanade. Beka ode na posao od 7. Ja je sa cukom ispratim na parking i nastavim sa njime preko potoka pa skoro do raskrsnice Manitu Drajva i naše Courtland Avenije đe već 10 i pol godina obitavamo mi; Duška naša sada 22, ja Ilija Maleš 65 i Dragana zvana Beki ili Beka 58 godine stari. Zajedno 145 godina: - Mislim da je i to važno.   Zašto kažem da je unutra sve pakao. Prdvorja kasina su umjetnička, unutra je čisto, kafa i voda su besplatni ali kad vidite da čovjek za dvje minute izgubi 500 $ na Anjcu.ili Blek Džeku kako ga ovdje zovu onda vam dodže malo da razmislite. Kome čemu?. Kažu da mnoge Nijagara pred zoru proguta kada se bace niz vodopade jer misle da su su izgubili „Sve“. U Kasinu u Montrealu se pred svijetom trojica ubiju iz pištolja prosječno svake godine, a još nekoliko pokuša samoubojstvo, - kaže radijo. Ovdje radnici kada idu u provod naj više zasjaje licem kada kažu idem u Kasino. Zašto. Ne znam. Zar bi ta kasina bila tolika da se u njima dobija. Ne. Tamo samo gazda kasina dobija. A kažu da je gazda država Kanada a ne kao kod Amera sumnjivi krugovi privarnika koji peru novac od kriminalnih radnji i legalizuju ga a država ia korist jer ispliva iz jastuka i mašina za veš. Eto i proboj iz Srebrenice se sveo na spašavanje oko 4 miliona maraka smješenih u jednoj zolji, priča Pelemiš na Yu tube. Ispriča i da je nemoguće da je neko od 10-og diverzantskog voda čiji je on bijo komadant postavio explozivnu napravu na Tuzlanskoj Kapiji jer je vod bio na odmoru i vježbi plivanja u Višegradu. Jesu kaže on  ušli  u Tuzlu, odradili posao kako se u žargonu često kaže za ubistva, masakre, klanja, šverc ljudi i roba, pa   petog Maja izašli iz Tuzle. Ko bi bio lud da se za 10 dana vraća nazad. Svašta je on prošao. Sva ratišta, Vukovar, Bigać, Goražde, Srebrenicu, Cersku, đe je veli bilo najtvrđe. Tu je najviše imao problema kada tvrdoglavi malobrojni branioci služeći se seoskim lukavsvima, kako reče, iako opkoljeni sa dveje strane ne htjedoše napušćati rovove. On je iz okoline Srebrenice iz sela Pelemiši. Zato mu je takvo i prezime. Kod nas  Bosni je običaj bio da svi seljani jednog manjeg sela imaju isto prezime kao i ime tog sela. Tako se moja najmalađa tetka Smilja udala u Iviće, srednja Mara u Perkoviće, a najstarija  Ana u Kneževiće. A moja mama 42-e ode u familiju Maleš, ali ime  njihovog sela je Greda. Selo bi spaljeno i familija moga oca pobijna dok je on kao rezervista u rovu čuvao Kralja negdje na Bugarskoj granici. Imao je veš 28 godina, bi oženjen i čekali su veš treće dijete da se rodi.  Sve su ih potjerali u njihovu pojatu, zapalili je i pucali po njoj. Strc Cvijan se iskopavši kamnje izvukao napolje i pobjegao u kukuruze. Našao ga je moj otac negdje u zbjegu. Kada sam bježao iz Bosne stric mi je pomogao poslavši mi garnatno pismo da me prima kod njega u Mariboru gdje je kao ratno siroče odrastao u domu, završio zanat i radio godinama. Bio je u Venecueli dvije godine, tamo neke 59-e, 60-e. otišao ilegalno i na brod se ukrcao kao slijepi putnik. Kada su ga otkrili htjedoše ga baciti ajkulama. Seća pa je imao curu Brigitu u Karakasu še je krenuo i oni kablogramom potvrdili da će njen stric, stari emigrant i valjda industijalac, platiti mu kartu. Sjećam se kada je došao kod nas u Travnik. Imamo i slike sa šetalištana Bašbunaru. On i moj tata u svijetlim odjelima sa dvorednim kopčanjem. Mi u finim đemperima koje je naša mama tako fino plela. Tek se oženio sa Brigitom. Mislili se da li da žive u Novom Travniku, samo 12 km od našega ljubljenog Travnika,  ili da se vrate u Maribor. Sreća odoše za Sloveniju.  Kažem sreća jer šta bi preživjeli u ovom ratu u Bosni?, ne znam.  Ovako imaju dva sina i četvero unučadi i sve što su stekli.
Bio sam u lani  u Gredi tamo sa Duškom. Obajdosmi o Muždeke, selo u kojem se rodila moja mati, njene 3 sestre i 5 oro braće. Dva brata mobilisaše Partizani i oni ostaviše kosti na Sutjesci vele. Tamo ima i impozantni spomenik (autora Miodraga Živkovića) palih boraca u Petoj neprijateljskoj ofanzivi, podignut 1971 godine. U spomen-muzeju upisana su imena više od 7.000 boraca palih u legendarnoj bici na Sutjesci. Ujak Lazo kao vojnik kapitulirane Kraljevine Jugoslavije bi odveden u zarobljeništvo u Njemačku. Preživi radeći na farmi prethodno slagavši na peronu neke German stanice da zna voziti traktor. Kaže da ga je samo jednom prije toga vidio na ulici Šipova kao dječak ili omladinac šta li već tada bi. Odem na Google i nađem da ima selo Maleši u blizini Glamoča i selo Pod- Greda, a vele da su se naši od tamo i doselili u Janj, dolinu istoimene veoma bistre i ladne rijeke Janj. Neki su se poslije otale doselili u okolinu Travnika u blizinu sela Karaula tako da su mene smatrali da sam otale. Evo na maps gledam satelitski selo Greda, zatim Krčevine,  gradić sa 11.000 stanovnika Šipovo. Koja je ovo tehnika za 50-ak godina napretka. Nekada smo uskotračnim vozom Čirom od Travnika do Šipova putovali pola dana. Nađem na Internetu, Airports close to Maleši i da ima  do :  Splita, Croatia (93km), Zadara, Zadar, Croatia (137.4km), Sarajevo (149.1km), Mostar (149.5km), Zagreb (217.5km). I ovo na engleskom; Šipovo is a mountain area, intersected in the west-east direction by the Pliva River, whose length is about 30 kilometres of the air line, and in the south-north direction by the Janj River, whose length is about 35 kilometres of the air line. Besides these two rivers, the Šipovo area is also intersected by three small rivers – Sokočnica, Lubovica and Volarica. The area around the mouth of the Janj River to the Pliva River is both plain and hilly, with the height of around 440 metres above sea level. It gradually slopes up to become the mountain area whose highest mountains are Vitorog (1906 m) in the south, Lisina (1335 m) in the north, Gorica (1267 m) in the east, and Čardak (1452 m) in the west. Dakle bili smo ja i Duška da vidi okle joj je jedan od 4 pradjedova. Sjećam ga  se; - Mali plavooki i plave kose lukavi djed brašnjav od brašna u mlinu u Šipovu. Kažu da ih je imao 3 rasuta po Janju i tako uspješno preživio rat. Vojska sem što ratuje treba i da jede. Ako ubiješ mlinara ko će ti mljeti žito, papane. Nećeš valjda ostaviti vojnika da ti melje, a ko će se boriti? A lukavi seljaci ne melju sve odjednom pa im se nemere oteti mnogo. Kako se tada živjelo ilustraciju ću vam dati iz biografije Sime Šolaje iz Janja. Rođen je u selu Majevcu 01.03.1906. u maloj kući-brvnari, koja je sem ognjišta / na goloj zemlji jer poda nije u dnevnoj sobi bilo/ i mračne sobe nije imala ništa drugo, kao i sve druge kuće u selu. Rastao je i živio život seoske sirotinje i polu proletera, kao većina seljaka u tom kraju, čija se cjelokupna aktivnost svodila na održavanje golog života. A ko se nebi borio za ovo?

Imaju mjesto Maleši i kod Splita. Maleši is a part of in Splitsko-Dalmatinska Croatia. More weather close to Maleši Split (22 mi)  Solin (19 mi)  Livno (14 mi)  Sinj (6 mi)  Trogir (30 mi)  Gljev (1 mi)  Marasovac (1 mi)  Gulići (1 mi)  Poljak (1 mi)  Garišta (1 mi). A zato kada naš Mladen   iz svog Perta u Australiji ide sa ženom i sinom Filipom u Zagoru na odmor kod ženinih, čija je jedna baka Hrvatica a druga Srpkinja, svi tamo misle da je on Hrvat iz tih Maleša. U dalmatinskom telefonskom imeniku ima preko 300 familija Maleš. Ima jedna ovdje u Kičineru Srpkinja iz Kupresa čije je djevojačko prezime Maleš. Kaže njen stric Maleš Mladen, naravno također Srbin  je živio na Kupresu. Prvi mu je komšija bio istog imena i prezimena, daklem Maleš Mladen, koji je po nacionalnosti Hrvat. E i to ti je Bosna a naravno i Hercegovina. Kod nas u Travniku naprimjer Kozarići su Muslimani, a u Konjicu Hrvati, šormazi u Travniku Hrvati a u Bosanskom Grahovu Srbi.  Bezbroj primjera ima tako istih prezimena kod sve tri konstitutivne nacije te male samo 51.000 kvadratnih kilometara velike države.  Jedan mi reće da je sa njim u razred išao jedan Musliman po imenu Maleš Mujo. Sjećam se da mi je u ovdje kafani u Kičineru Crnogorac Dulović pričao kako se njegovo pleme  Dulović odlučilo da napravi sastanak i nacrta porodično stablo. Došla im tada i dva Šiptara sa istim prezimenom Dulović. Popričali malo i naljutili se i otišli. Luda kuča je ljudska zajednica.
5.8.2013. 8:02
Pogledanm sajt domaćifilmovi.info pa na preskoke pogledam 2 naša  filma za 20 minuta. Pored ekrana je vazda čas sprijeda čas otpozadi slika gologuze žene u providnoj crnoj mini spavaćici. Kliknem tamo i pita me imam li više od 28 godina, da li bih stavio protekšn i kad kliknuh yes dade mi :    You're good! Get started! Over 10,000 potential love buddies match your profile. Registration is open until 6 August. There are 463 women online now from the Kitchener area. Do not date more than 1 member at a time. Please politely reject additional dating requests. You MUST confirm your email upon registration. This is to prevent fake members and spam from accessing our exclusive site. A jadna mi majka što bih sa toliko žena. Ni nako bogat i slavan golfer crnoputi Tiger Woods nije pojebo više. Danas ga gledam jope je pobjedijo. Priđe mu mali sinćić plave kose na lijepu, prosto prelijepu mamu Švedžanku, pa ga tata okružen hiljadama gledalaca koji mu tapšu na sunčanom danu ponosno nosa po zelenom travnjaku dok ga mali ručicama grli oko vrata. Iz tih naših zagrljaja u mladosti dobijamo neke nove tako mile i nezamjenljive zagrljaje. Svaka čast našem staraocu. Beka je ošla radit i danas. Ako je plačen ovaj Civic Day praznik more bit joj, 2.5 x160 =, 400 $ današnja dnevnica. E sad vidi razliku ko radi i ne radu u Kanade. Za svake 2 sedmice na emplojmentu dobijaću 382$. Isplati se raditi. Evo oglas za pakovanje mesa. 11.5 na sat. Super. 23.000 godišnje. Mislim se prijaviti. Samo da se ne radi stojeći jer sa mojih 140 kila ne bih to mogao izdržati. Kad se sjetim da sam par puta bio mrtav čoek od išijasa sve dok me ovdašnji profesionalni maser Oliver Ilić ne izmasira prije skoro 8 godina. Nekad imam mali bol ui leđima ali drmnem naš Diklofenal i to se smiri. Kažu da valja i ovo plivanje u bazenu.
6.8.2013. 7:47
Mara Branković (1412. - 1487.), udata 4. rujna 1433. (u harem) za turskog sultana Murata II. (1404.-1451.)
Katarina Branković (1418./19. - 1492.), udata 20. travnja 1434. za grofa Ulricha II. Celjskog (1406.-1456.)
Još tada su žene duže od muževa živjele. Doduše grof Urich ženu mladu uze u svojoj 40-oj.  Ovo su dvije ćerke Brankovića Đurđa i Jerine vele, mada za Maru sumnjaju da je od prve njegove žene. Ali vidite sada đe su im djeca i potomci otišli. I kada mi neko uzme nacionalnost za uzrok rata ja bih mu skresao u brk da laže.  Najdem i za našu čaršiju; Nakon što je Eugen Savojski 1697. godine spalio Sarajevo, bosanski vezir Halil-paša Ćoso je prenio vezirsku stolicu u Travnik. Tako je ovaj grad od 1699. godine, uz dva manja prekida, u narednih 150 godina, do 1850. godine, bio sjedište bosanskih namjesnika, a u tom je periodu u Travniku stolovalo 77 bosanskih vezira. Razlog što su se tako brzo smjenjivali jeste, kako se navodi, njihovo brzo i enormno bogaćenje. To je, dakako, najvažnije razdoblje u historiji Travnika i vrijeme u kojem je ovaj grad bio središte bosanskog pašaluka. U to vrijeme se grade i prvi javni objekti, izgrađeno je, između ostalog, 14 džamija i dvije sahat-kule i ti su objekti sačuvani do danas. Od beznačajnog trga ispod srednjovjekovne tvrđave Travnik se razvija u jedno od najvažnijih naselja Bosne. A vidi Vranduk tvtrđave.   majke ti koliko je ovdje moglo boraca da se smjesti? Travnička je malo veća bar 5 puta. Ko li je živijo tuj prija dolaska Turaka. Baš me interesuje šta su bili po nacijonalnosti ili na to nijesu uopšte obraćali pažnju. More bit da su imali plemena. Šta li su radili, kome se molili i kako. Evo i ja nekada upotrebljavam riječi koje čuh od moje majke, a nekad i od oca koji ove godine ima punih 100 godina. More bit da sam trebo stavit da bi imo da je poživijo ali ja mislim da to ne treba tako na život gleti. Ko se rodijo rodijo se zauvjek. Šta li su igrali ovi ljudi te doline u koju dođe onaj što Carigrad pokori. Da li je uopšte bilo neke odbrane sa tvrđave. Bi li kakvijeh junaka? Uopće; Koliko hi imsana i hajvana bijaše oko tvrdžave prija Turaka?.
Malo izraza za zabavu i eglen.
Nakon smrti cara Uroša, potkraj 1371. godine, Tvrtko se javio kao pretendent za upražnjenu srpsku krunu imajući i direktno srodstvo preko bake Jelisavete sa dotadašnjom vladarskom lozom Nemanjićima. Stjepan Tvrtko I Kotromanić (oko 1338 - 10. marta 1391) je bio bosanski ban od 1353. do 1377. godine, a zatim i prvi bosanski kralj do 1391. godine.Tvrtko I postao je bosanski ban nakon smrti strica Stjepana II Kotromanića 1353. godine. Nakon smrti njegova oca 1354. uz njega je državne poslove vodila i majka Jelena. U prvo je vrijeme Tvrtko bio lojalan vazal hrvatsko-ugarskog kralja Ludovika I Anžuvinca, koji je imao za ženu njegovu prvu rodicu, Elizabetu Kotromanić. I Bi; Krunisanje Tvrtka I izvršeno je 1377. godine u mjestu Mile, nedaleko od Visokog, u srednjoj Bosni. Tvrtko se po tradiciji srpskih vladara nazvao Stefanom. Njegova titula pokazuje osnov po kojem je postavio legitimno pravo na upražnjenu srpsku krunu: kralj Srbljem, Bosni, Pomorju, Humskoj zemlji, Donjim Krajem, Zapadnim Stranam, Usori i Podrinju. Tvrtkovu titulu priznali su Dubrovčani i počeli su da mu isplaćuju Svetodmitarski dohodak koji je ranije pripadao srpskim vladarima. Tvrtkovo krunisanje i proglašenje kraljem u sintagmi 'kralj Srbljem' odnoslilo se na teritorij koji je priključio Bosni između 1373. i 1377. godine. Njegove obaveze prema preostalim srpskim oblasnim gospodarima nisu postojale. Otuda u izvorima i nema informacija o prihvatanju ili neprihvatanju Tvrtkovog čina među srpskim oblasnim gospodarima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Realno stanje na terenu nije rezultiralo njihovom vazalnom odgovornošću, nekoj vrsti pravnog statusa prema novom kralju.Smrt hrvatsko-ugarskog kralja Ludovika I 1382. godine dala je povod Tvrtku, kao sinu Jelene, kneginje bribirske, da se umiješa i u hrvatske poslove. On se priključio hrvatskim feudalnim buntovnicima (Ivaniš Paližna, braća Horvati), koji su zajedno s mađarskim ustali protiv Ludovikove kćerke Marije Anžuvinske, nove ugarske kraljice. Tvrtko je usmjerio svoju aktivnost napose na južnu Hrvatsku, koja je krvnim vezama bila u srodstvu s plemenom njegove majke.
Tvrtkova vojska pod zapovjedništvom Vlatka Vukovića Kosače 1388. dobija bitku kod Bileće protiv nadirućih osmanskih trupa. U boju na Kosovu učestvovala je na strani kršćanskih saveznika i bosanska vojska kralja Tvrtka pod zapovjedništvom Vlatka Vukovića Kosače. Postoji samo jedan historijski izvor iz prve ruke o Boju na Kosovu, a to su Tvrtkovi dokumenti iz druge polovine 1389.
Poslije bitke na Kosovu Tvrtko, kao pobjednik, pojačava pritisak na Dalmaciju, tako da su mu se 1390. godine pokorili gradovi Split, Trogir, Šibenik i ostrva Brač, Hvar i Korčula. U intitulaciji on se sada naziva kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Da su njegovi planovi sezali i dalje moglo se naslutiti i iz njegove ženidbe (1374) bugarskom princezom Dorotejom (kćerkom vidinskog bugarskog cara Sracimira). Središnji položaj Bosne, Tvrtkove rodbinske veze i feudalno rasulo u Hrvatskoj i Srbiji omogućilo je Tvrtku da okupi pod svojom vlašću veliku teritoriju. Daljnje okupljanje nasilno je prekinulo osmansko prodiranje.Tvrtko I je umro neočekivano 10. marta 1391. godine. Naslijedio ga je rođak, Stjepan Dabiša. Tvrtko I je bio sahranjen u Crkvi sv. Nikole u naselju Mile. Arheolozi su njegov grob zatekli u izuzetno dobrom stanju; preko kamenog lijesa još uvijek je bio prebačen kraljevski plašt s grbovima izvezenim u zlatnom brokatu.Za vrijeme Tvrtkove vladavine primjetna je politička stabilnost, značajan kulturni i duhovni napredak, što sve zajedno Bosnu čini najsnažnijom južnoslavenskom zemljom, a Tvrtka imenuje najvećim vladarem u historiji srednjovjekovne Bosne. Neki historičari bilježe odmah nakon Tvrtkovog krunisanja i prvo kovanje zlatnog novca na južnoslavenskim prostorima. Naredni zlatnici u Bosni pojavit će se tek sa Stjepanom Tomašem. S Tvrtkom u bosansku heraldiku ulazi zlatni ljiljan (lilium bosniacum). Razvijaju se gradovi, trgovina i rudarstvo. Eto to bi naš Tvrdi Tvtko koji utvrdi i stari grad u Travniku. Dosta bolan više o našoj Bosni. Ode Beki na posao od 7. Prošetah cukija, doručkovah, tri breskve, dva kolača i mlijeka. Pa evo je 9 jutro.  Oko 22 °C danas. Moremo i na bazen. Jebo poso. Odem u prizemlje da dam ključ od pošte Duški jer zvaše poštar odozdo da je donijo neki paketić za nju. Ona je ošla već sa psetom Lujom liftom. Ja pješke niz stepenice radi gibanja. Da mi 2.6 $ za kafu u Tim Hortonsu. Pitam je ima li kakav peškir da mi da i ona mi dade jedan koji sam ostavio još kada sam imao zadnju vožnju Busa. Pođem, ne ide. Jedva dođem u stan i legnem. Šta mi je? Ne znam. Tako sam cio dan u stanu pa tenis. Pa Nole za sat vremena deklasira nekog tamo Mayera kako li se već zove taj. Na TV neima više 'sela' nego Policalac sa Petlovog Brda. Jope neka stara serija. Nađem u novinama. SARAJEVO - Dr. sc. Dragan Markovina, profesor istorije sa Filozofskog fakulteta u Splitu i bivši kandidat Nezavisne gradske liste “Drugo lice Splita”, koji je široj regionalnoj javnosti postao poznat nakon što je u aprilu ove godine organizovao peticiju protiv postavljanja spomenika Franji Tuđmanu u Splitu, izjavio je da Hrvatska mora da se izvini za zločine koji su se dogodili tokom te operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine. Profesor Markovina smatra da je tragedija hrvatske strane u tome da niko od hrvatskih zvaničnika, od premijera do predsednika države, još nije održao jedan pošten govor u Kninu ili negde drugo u kome će ''reći vrlo jasne stvari''. ''Hrvatska je imala puno pravo da oslobodi svoju državnu teritoriju. Logično je da Hrvatska slavi oslobađanje svoje teritorije kao konačnu ratnu pobedu. Tragedija je da se, što prećutno, a što sa jasnim signalima, prećutkuje da je spaljeno preko 20 hiljada kuća i da ubijeno nekoliko stotina civila. To je vrlo dokumentovano, neke od žrtava još nisu pronađene. To se ne može tumačiti kao izolovani incident već kao jasna poruka jednom narodu da se više ne vrati, što mislim da nije uredu i da to treba jedan put jasno reći i izviniti se za to što se dogodilo'', kazao je Markovina. Ma jašta će. Neima izvinjenja. Neki zviždo u Kninu hrvatskom premijeru Milanoviču dok je govorijo u čast Oluje i oma u aps. Kod nas je tako počesto u histeričnoj Historiji. Nekad pomislim da je riječ Historija nastala od riječi Histerija. Ne zna se šta je gore. Jer :
Dže Hrvati slave,
Srbi parastos prave.
Dže Srbi slave
 Križni put Hrvati prave.
Da se ne biju samo kod nas na Balkanu evo i ovi;  Britanija i Argentina su 1982. godine vodile su dvomesečni rat oko Foklandskih ostrva iz kojeg su Britanci izašli kao pobednici. U tom ratu je poginulo 255 Britanaca i 650 Argentinaca.
10.8.2013. 8:39
Vitez će protiv Željezničara najvjerojatnije nastupiti u sastavu: Perković – Badrov, Brekalo, Imamović, Pranjković – Jurić, Kapetan, j. Šantić, Dedić – Smriko, Dilaver.U konkurenciji za nastup bit će i Živković, Livančić, Alić, Livaja, Hasanović, Šišić, Vidović i Mišić.
Ko se imalo razumije u imena vidi da su članovi fudbalskog kluba Vitez, 17 km od Travnika, pripadnici sve tri glavne odnosno konstitutivne nacije, Srbi, Hrvati i Bošnjaci.  A kako su se samo krvili te 93-e, 94-e, i  95-e prošlog stolječa. Kako je to moguče da sada igraju soccer zajedno? Pitaj Boga, kažem ja sam sebi. Zar nijesu mogli vazda tako igrati fuzbala a ne ratovati ? Ne znam šta da kažem. To mi je tako tužno i jedim se zbog rata kod nas. Iz disko kluba odosmo u rat reče moj jaran Hopa. Ne iz nekih pustinja, kamenitih predjela, bjede, muke. Ne. Nego iz diskača, i kafiča u Reyban Patikama i Levis farmerkama sa pasošima u zadnjim đepovima u kojima je bilo žigova država cijele planete. Ko je kriv za rat? Biblija kaže, - Ljudi. Vjerujem joj. Jer kako bi sada mogli ti isti ljudi igrati fudbal u istom timu? Kako? I uopšte vite ovu ligu potomaka doskorašnjih ratnika u BiH:
1. FK ŽELJEZNIČAR 2 2 0 0 3 : 0 3 6
2. FK OLIMPIC 2 1 1 0 6 : 2 4 4
3. NK ŠIROKI BRIJEG 2 1 1 0 3 4
4. FK BORAC 2 1 1 0 2 : 1 1 4
5. FK RADNIK B. 2 1 1 0 2 : 1 1 4
6. FK SARAJEVO 2 1 1 0 1 : 0 1 4
7. FK VELEŽ 2 1 0 1 2 : 4 -2 3
8. NK ČELIK 2 0 2 0 3 : 3 0 2
9. FK MLADOST V.O. 2 0 2 0 1 : 1 0 2
10. FK RUDAR P. 2 0 2 0 1 : 1 0 2
11. FK SLAVIJA 2 0 1 1 1 : 2 -1 1
12. NK VITEZ 2 0 1 1 1 : 2 -1 1
13. HŠK ZRINJSKI 2 0 1 1 0 : 1 -1 1
14. NK TRAVNIK 2 0 1 1 1 : 3 -2 1
15. FK LEOTAR 2 0 1 1 1 : 5 -4 1
16. NK ZVIJEZDA 2 0 0 2 0 : 2 -2 0
A valjda je to normalno i vazda bilo. Mladi uvijek pitaju starije a šta vama bi? A ovi šute i prave se pametni da znaju neki drugi odgovor sem da su bili žrtve pohlepe i bezumlja. Ali čije? Globalne i personalne. Jest da :
Констатација да Балкан производи више историје него што може да поднесе проистиче из високог степена геополитичког „магнетизма“, којим привлачи велике силе, а који надмашује његов геополитички капацитет. То проистиче из положаја Балкана као вишедимензионалне евро-азијске споне, због чије контроле се унутар његовог простора формирао „геополитички чвор“ разностраних интересних вектора. To prepisah jer je istina. Vazda smo se pitali pa dokle te silne bitke na Balkanu. Dokle bre bolan? Pa izginusmo i raselismo se. A sada piše neka Njemitza: Stotinu tisuća mrtvih samo u BiH, četiri milijuna raseljenih i ko zna koliko ratnih invalida i ratna šteta koja se mjeri milijardama dolara, sve to ulazi u završni račun stvaranja sedam novih nacionalnih država na području SFRJ, piše Magazin "Jutarnjeg lista", predstavljajući knjigu njemačke istoričarke Žan Mari Kalik. Unatoč svemu tome sto se dogodilo, srpsko, makedonsko, albansko i bošnjačko nacionalno pitanje i dalje nije riješeno, a teško je procijeniti hoće li nacionalno pretežno homogene zajednice, ovakve kakve jesu, dugoročno donijeti mir i stabilnost ili, ipak, u sebi nose klice za nove nemire. - Jugoslavija je danas uglavnom poligon za lansiranje političkih intriga, opasnih pojednostavljivanja te pogon za slabo ili nikako prikriven govor mržnje. Tim su važnije knjige koje, kad je riječ o toj temi, ne bježi od zaključka, kao što je to "Povijest Jugoslavije u 20. Stoljeću "- piše Magazin povodom knjige koja je, kako navodi, upravo objavljena u Beogradu. Autorica, kako navodi list, ne vidi neki posebni razlog za optimizam: regija, kako se danas politički korektno naziva prostor Jugoslavije, etnički je podijeljena i ekonomski zaostala. Mnogi se danas pitaju je li Jugoslavija uopće trebao se raspadne i jesu li postojala neka rješenja kojima bi se izbjegle strahote rata i svi novonastali problemi. Zadnja rečenica u pomenutoj knjizi dovoljno govori sama za sebe: - Ništa nije bilo nepovratno, ništa neizbježno. Jednom davno, u drugoj polovici 19. stoljeća, Jugoslavija je bila utopijska ideja i prosvjetiteljski ideal, borbeni simbol svega naprednog, racionalnog, humanističkog i znanstvenog u borbi protiv bijede i zaostalosti, navodi autorica. Ipak, da ne bi bilo zabune, osnivanje Jugoslavije, kako tvrdi Jean Mari Kalik, nije bilo prisilno ni nužno. - Jugoslavija je za mnoge postala šifra za bolji život u dostojanstvu, miru, slobodi i blagostanju. Nova država počela je s ogromnim, euforističkim nadama u budućnost - kaže ona. Ipak, izgleda da je jugoslavensko ujedinjenje 1918. godine došlo zapravo prekasno. Srbi, Hrvati i Slovenci već su bili formirane nacije, a od samog početka nije postajao jasan dogovor šta bi to trebalo ujediniti novu jugoslavensku naciju - zajednički jezik i kultura, kao u Njemačkoj i Italiji, ili državna tradicija, kao u Francuskoj. I u tom je smislu Jugoslavija je, možda, propala prije nego što je uopće bila osnovana.
Tako svak pametuje i brani sebe. Njemci imaju titlovane filmove za neke krajeve Njemačke đe ne govore baš pravi Njemački. U francuskoj provinciji Bretanji ni pivo nemereš naručiti na čistom francuskom a da te shvate.  U Kvebeku pričaju Francuski toliko iskrivljen da je jednu Kebečanku na francuskoj rivijeri kada je došla da radi staž u Nici pitala jedna francuskinja, - kojim to jezikom vi pričate. A ipak ga zovu Francuski. Pa se nitko ne stidi jezika ujedinjenja. A nama se stalno forsira da se nijesmo trebali ujediniti i slična sranja. A da samo znate kakva je bjeda bio taj Balkan. O njemu pričaju priče kao da smo mi bili neka ljepota i kultura, pa je Jugoslavija sve zajebala. Sve bilo nepismeno, bez škola, puteva, struje, vozovma smo dva dana putovali oko 330 km od Travnika do Obrovca u Vojvodini. Užas. Mamaje padala u nesvijest jer su gužve tolike bile. Ćoek na ćoeku da se nije moglo od kupea do toaleta probiti. Smrad, dim duvana, rakija. Glad. Ljudi su hodali po Balkanu sa kašikam u đepu nadajući se đe kakvom kazanu uputile. Sjećam se kako su nam dolazili u stan kada smo  stanovali u prizemlju kuće katoličkog popa u Travniku. Kada bi sjeli sa nama da jedu isukali bi svoju kašiku, a poneki i glavicu crvenog luka. E moj Balkane dođe ti do kafića i diskaća i ode u rat i torove. Nacitorove. Da ti nacisti sada pričaju kako nijesi trebala ni postojati. Da te oma komadaju i jebu kako ko oće. Kao sada Afgance. Isprobavaju sve vreste oružja i opreme. Ne štede ni svojega vojnika a kamo li djecu i žene Afganistana. Pale sela. Bacaju bombe na svadbe. Tamo je ljudski rod kao neki otpad koji treba spaliti.
11.8.2013. 9:57
Evo ga bešumno je stigao taj dan kada sam se odjelio od majke Jele prija tačno 65 godina po nekom ljudskom kalendaru. Slušam TNT i ne osjećam se staro. Odgovaram raji na FB i ndopišem ovo: Đacima malim, da bi ih smirijo,kada vozim školski autobus jer su nekad nemogući, pjevam često Hepi brzdej tu mi, a ono nako mali 4, 5 do 12 godina me pitaju jel vam to rođendan danas, a ja velim, meni je svaki dan rođendan ! MENI JE SVAKI DAN RODŽENDAN ! Htio sam dodati pogotovo od 92-e kada je rat i u Travniku počeo. Sreća ne prođosmo tako grozno kao neki gradići drage nam Bosne i Hercegovine ali sam atmosfera rata je depresivna jer podsječa da su ljudi ponekad obični pacovi. Htijo dodati pa neču da ne kvarim ljudima život. Jučer smo 2 puta bili na bazenu našem u dvorištu, gledali Raoniča pomalo, a Džokoviča smo zaista odgustirali do kraja. Bi to meč tenisa zaista  fantastičan.  Rafa ga pobjedi u trećem setu tek u tajm brejku. Ma oni su zaista svjetski šampioni. Svi mi čestitaju samo moja čer starija Ivana ne. Ni zet Marek. Šta li se to dešava?. Primjetio sam kada ode u Petrovac kod mame, koju je preselila u 'novu' kuću,  da po tri mjeseca mi ne stisne ni lajk na FB. A da ne govorimo o Skajpu. Nismo ni jednom na njemu bili ima 2 godine. Malo sam razočaran, ali šta se može. Svak ima svoj život. Neka joj je sretno.  Taman mir na Balkanu kad jope ima i dalje onih koji zveckaju oružjem: Албански политичар Кочо Данај каже да, уколико Црна Гора не „препусти источне дјелове своје територије“, те ако не буде формирана „Природна Албанија“, може доћи до новог рата на Балканском полуострву. На питање какав би ефекат изазвало формирање „Велике Албаније“, он је рекао да би они у ствари жељели да кажу „Природна Албанија“ јер термин „Велика Албанија“ потиче од нациста током Другог свјетског рата. „Ефекат је гаранција да на Балканском полуострву више неће бити насиља. У супротном, предстоји нови балкански рат. Ако будемо имали Албанију у њеним природним границама, то се неће догодити“, поручио је Данај. Pa jest vidi nepravde.
 Vite ove momke u opancima. Govoraše vrli Koča, a kad dobije od komšija po nosu onda se žali medžunarodnoj zajednici to jest SAD-u, zatim NATO-u pa šta bidne.
Dokle će te bre boni ljudi da te zastave nosate i bodete po Zemlji koja je sviju naša domovinica. A, ne. Zastava je važna da neki mudoje more reć, - mi smo dovle.  A kako je narodu tamo 'pod njim' ?, nije važno. Pjeva li ko, svira li se, veseli li se ili se tuguje za mrtvima njegovih osvajanja i narod gladuje. I onda me pitaju oće li biti rata? Mozak mi se napreže da nadžem dokaze da neće. Plačem. Odoh na Bluzz festival koji je kao i svako već koje ljeto ođe u Kičineru. Jest treći dan već kako je počeo ali me ne privlači kao ranije. Stari se polako ali sigurno. Evo i dokaza :

Kad je to bilo, a bilo je. Šta sada ja da pametujem o mom životu. Idi na Jazz- Bluzz već šta li je? Evo će 23 h. Pproslavili smo moj rodžendan u Bafetu. Tuj jedi šta hoćeš i koliko hoćeš. Uslikalo me osoblje restorana i dali mi šolju za poklon.
Dobrodošlica predsednika Kartera predsedniku Titu (7. mart 1978. godine) "Ovog jutra narod SAD je počastvovan dolaskom velikog svetskog lidera, predsednika Tita iz Jugoslavije. Ovo je njegova treća poseta SAD. Poslednji put bio je ovde 1971. godine. Jedan od mojih prvih poteza koje sam preduzeo kao predsednik bio je da zamolim potpredsednika Mondejla da poseti Jugoslaviju i prenese moje poštovanje i divljenje predsedniku Titu. On je zaista izuzetan čovek koji je u životu pokazao ogromnu ličnu hrabrost u borbi, u vreme kada je na probu stavljena njegova snaga, kao čoveka i patriote. On je savremenik velikih svetskih lidera koji su preživeli Drugi svetski rat, prijatelj i saradnik premijera Čerčila, predsednika Ruzvelta i generala de Gola...Tito je inspiracija za ljude kako u njegovoj zemlji tako i van nje zbog njegovog stalnog stremljenja ka slobodi i nezavisnosti. I konačno, predsednik Tito je lider moderne, prosperitetne zemlje. On je prijatelj SAD i pomaže mi kroz savete i konstruktivne izveštaje o njegovim putovanjima širom sveta i razgovorima sa drugim svetskim liderima. Zato, predsedniče Tito, u ime američkog naroda, želim ti dobrodošlicu u našu zemlju, kao iskrenom prijatelju". Zdravica predsednika Kartera predsedniku Titu (7. mart 1978. godine)"Narod SAD duboko je počastvovan posetom velikog svetskog lidera, predsednika Tita...Ovo je svetski lider koji vodi svoj narod i čuva njegovu slobodu skoro 40 godina. Kroz rat i mir, bio je i ostao deo svetske istorije tokom naše i prethodne generacije. Džejms Reston koji je nedavno intervjuisao predsednika Tita rekao je da je Tito poslednji politički gigant ovog veka. On je čovek večne snage, večne mladosti i večne hrabrosti". Izjava predsednika Kartera povodom smrti Josipa Broza Tita (4. maj 1980. godine) "Predsednik Josip Broz Tito bio je džinovska figura svetske politike. Nakon što je predvodio partizanske snage do pobede u teškim borbama tokom Drugog svetskog rata, predvodio je posleratnu Jugoslaviju 35 godina. Tokom tog perioda pred njim i njegovim narodom bilo je mnogo izazova, ali su se s njima suočili sa odlučnošću da očuvaju nezavisnost i jedinstvo Jugoslavije i njen jedinstveni pristup unutrašnjoj i spoljnoj politici. Mesto predsednika Tita u istoriji osigurano je za sva vremena". Jest vala osigurao mjesto a ovi naši na Balkanu ga napadaju za sve. Da je kriv za rat. Da nije riješijo nacističko pitanje. A oni ko bajagi jesu. U Bosni ima nekoliko hiljda stećaka. To su nadgrobni spomenici Bogumila, šta li ? na jednome su uklesani stihovi kako i zašto je umreo od ljubavi. Ljubav je naš veliki problem.
"A se leži Stanac, Godinov sin, na svojini na plemenitoj v Bosni.

Ne ubi me sedam rani od strila,
kopja i sjekre,
ne proždra me ni jena šumska zvir,
ne proguta me rični vir,
ni oganj, ni zima mi ne zmetoše trag.

Ubi me Šipara
jerbo mi se obećala a za drugog otšla.
Prosto joj bilo sve, al ja tču našeg sina i dalje da sanjam
makar sada sam.

Ne zvalite mi ovi kami.
To su moje otči tkroz koje i daljše zvizde i Šiparu glidam.

1209. lito v listopad misic lip, al tujžan, jer nima vis'lje onog ts'o bi,
a nima za mi ni onog ts'o tèe nekad opet bit."
Svemirska konstanta ljubav ga pokosila, velim sda ja Ilija Maleš evo u 66-oj već godini jerbo je u mom rodnom mistu Donjem Vakufu već sjutradan u odnosu na naš ljubljeni Kičiner đe se danas pa baš završi 13-i vestival Bluzza. Bluza a ne Džezza i bluzza mada ja neku razliku neznam baš. Meni to sve liči na Roken Rol. Beka je jutros d 7 radila pa zaslušeno na kauču  spava.
 Duška sa cukom i Mekintošom je u njenoj u sobi. Ja ospavo na kauču bar 2 sahata a muti mi se malo od vina koje me zateče sa 3 majice, parfemom, ručnim satom i mojim photographijama sa Ivanom, Duškom, Bekom, prijateljima i rodbinom po Balakanu sljepljenim zajedno u obliku broja 6 i 5. Duškin projekat. Svaka joj čast ! restoran reče da imam popust od 4 $ za obrok koji je 21 $ za večeru po osobi. Dam i 5 $ bakšiša pa objed nas troje platih karticom 82 $ kanadsaka. Isti je po vrijednosti sa USA Dollarom. Kad smo stigli 96-e bijaše  1 američki =1,40 kanadskih. Ovaj FB je prava riznica. Evo šta Bukowsky napisa a naš drug Zoka Androšević, pobegulja iz Travnika, Hrvat koji sa familijom te neke 90-e ode za Beograd i nastavi do  Čikaga, postavi na FB!
zavladaće otvoreno i nekažnjeno
ubistvo na ulicama
oružje i lutajuće bande
zemlja će biti beskorisna
hrane će biti sve manje
nuklearnu moć će proizvoditi mnogi
eksplozije će neprestano potresati zemlju
ozračeni roboti će vrebati jedni druge
bogati i izabrani će gledati sa
svemirskih platformi
Danteov Pakao izgledaće kao dečje igralište
Ako nastave vladati bande zvane partije na vlasti vako nam ne gine. Izaberu ljudi nekog da him pomogne živjeti, a on oma: rat, vojska, teritorija, zastava. Po Haškoj i Ženevskoj konvenciji Uranijumski meci su zabranjeni ali se upotrebiše u Iraku, na Srbiju 50 tona, na Libiju. Ima vidio Zabranjeni film smrtonosna prašina đe iznose dokaze. Jedan od njih je slučaj kada je Njemac Hem isptivao naglu smrt svoga sina vojnika pa ustanovi sa naučnicima da je od osiromašenog Uranijuma ali nema dalje.
12.8.2013. 7:55
Beka kao i jučer ode raditi od 7 do pola tri. Dobila je za 2 nedelja rada neto 1.140 od 1.500 bruto dollara. Prošetam psa. U Hortonsu sjedi Slobodan. Ima posljedice od nesreće. Imao taxi i neko je preticao pa pravo u njega. Boli ga kočma i vrat. Počasti me jednom midijum dabl dabl kafom. Ima Volvoa 20 godine stara. Ma ni šarafćić mu nije još zardžao. Imali i mi takvog pa ga naša mlada Duška na trotoar sjebala. Dali nam iz osiguranja 5.000 i kupili mo Kia Džip jer je sjedište visoko. Iz Volvoa nisam čestito mogao da izajdem koliko sam se udebljao bijo. 160 kila imađah. Poslije rada u fabriki Rakanovića na motanju šmirgla spanem 40 kila. Sada vratijo na 14 140. Borim se. Tako i Rajana našega komšiju prija 7 godina, taman kada je kupio potpuno novog Golfa, na raskrsnici u Gvelfu ga ošine neka žena i otada je na disabiliti. Sada ima 44 godine.  Leđa. Kičma, Išijas. Noću ga bolovi bude. Dao mu ja par tableta diklofenala sa Balkana. Kaže da mu je bilo dugačije malo. Posudio mu i onaj japanski Nikken magnetni dušekluk koji smo platili 800 $ u kitu od 2.500 $, kada sam bijo agent te firme. Putala. Platio vizom na kojoj je kamata 19 %. A šta seljačić zna. Boprio se sa mušterijama, neki falili proizvode, narukvice, uloške za cipele, itd. Bio sam donji naravno. Sreća pa otkrih neku banku, kako li se zove?, što pomaže male privrednike pa mi dadoše samo 4,5 % kamatu kolika je državna kamata Kanadska koja pozajmljuje pare bankama. Vidi ti systema. Banke uzmu od Kanade lovu sa tom kamatom i pozajmljuju mušterijama na vize sa 19, čak i 27 %. Lezi ljebe da te jedem. Otale niču njihove zgradurine ko nekada crkve. Šta li je slijedeče u ljudskoj civilizaciji?. Kod nas u Jugi bjehu to Komiteti, kasarne i domovi JNA.
Vazda neko vlada i neko špija. Evo : Jedan od servera globalnog sistema za praćenje podataka razmenjenih putem interneta nalazi se u Moskvi, piše list "Vedomosti". Ruski stručnjaci su za ruski list izjavili da ne veruju u postojanje takvog servera u Moskvi. Snouden je obnarodovao podatke o tome da SAD preko sistema "Prism" Nacionalne bezbednosne službe prate i špijuniraju korisnike interneta širom sveta. SAD Snoudena optužuju za odavanje državne tajne. On od 1. avgusta ove godine ima privremeni azil u Rusiji. Mlad čoek a već neima domovine. Ko ni ja. Ostala mi Kanada a srce vuče u Bosnu u Travnik. Dodže mi da napišem, - jebo te on. Doći će mi glave. Eto sam u Bačkom Petrovcu živijo 10,5 godine. U Sarajvu 2 ipo, u Kebeku 5, u Kičineru 12. Pa koji mi je andrak. Magnetizam. Ja vjerujem da je to. Čista fizička pojava kao kod ptica. Bila se golubica izlegla u nekoj saksiji pod stoličem na našoj terasi. Potomci joj svako ljeto navrate u isti čošak i bulje tamo dže je bila saxija. Umbilivbl. Sinoč gledam kako mali od 4 godine stalno ponavlja  da je nekada sa svojom familijom Roberts živio u bijeloj kući pored mora i reče i mjesto. Odveli ga tamo. On šuti i potvrdžuje. Poslije nije više bijo opterećen time. Ko zna šta smo i ko smo, ali što ratujemo toliko?  da ga jebem. Moram da psujem jer nisam od onih koji mjeso jebe me se kažu radi šta očeš. Pa oće li ljudi doći sebi. Vidim da neće i to me rastužuje. Zar da ovu ljepotu Zemljicu kuglicu zamjene nekim svemirskom letilicom ili bunkerom na Mjesecu. Tada če još jednom mrtvi u svemiru da zavide mrtvima na Zemlji jer će otkriti da neima reinkarnacije ko tamo bliže Bogu umre. A ko će da se krca na te brodove? Klinton sigurno sa slikama svoje mladsti i starosti. A mladi i dalje ginu. Za ideale ginu budale, pevaše Čorba. Pa ima tu istine. Kako gdje. Tridesetosmogodišnji Imer N. Iz sela Grčec kod Skoplja treći je makedonski Albanac koji je poslednjih dana poginuo u borbama u Siriji, preneo je list Nova Makedonija. Pozivajući se na medije na albanskom, Nova Makedonija navodi da je Imer N. poginuo boreći se protiv režima sirijskog predsednika Bašara Al Asada. Prethodno su u borbama u Siriji ubijeni imam Sami Abdulai iz Skoplja i Rasim Zećiri iz Gostivara, koji je bio pripadnik pobunjeničkog pokreta povezanog sa Al Kaidom, prenosi list. Organizacija Islamska država Iraka i Levanta, ogranak Al Kaide u Iraku, preuzela je odgovornost za seriju bombaških napada koji su se dogodili u subotu. Ovogodišnji Ramazanski bajram, tokom kojeg je ubijena 671 osoba, najsmrtonosniji je od 2007. godine. Nasilje u Iraku je od početka godine u porastu, a prema podacima UN, više od 1.000 Iračana je ubijeno u julu, najviše u toku jednog meseca od 2008. godine. Tako je to kada vas Ameri oslobode. Onda ste slobodni skroz. I da ubijate ste slobodni. Apsolutna sloboda je u ratu. Rat je vrhunac svega reče neki philozoph.
Svi smo mi vezani ko čamci, kako pevaše Arsen. Evo mi stotinjak prijatelja i rodbine čestitalo na FB i Skajpu. Kad pogledam ko su njihovi prijatelji. Pa ti isti moji, uglavnom prijatelji i poznanici.
Malo stado u toru Interneta. Fala im.  Sudženja u Hagu se nastavljaju u idući Ponedeljak, ali ikopah ovo ;. Svedok odbrane na suđenju protiv Radovana Karadžića, Vitomir Žepinić, lažno se predstavljao kao psihijatar u Australiji, zaključio sud u Londonu. Suđenje je deo zavere, rekao Žepinić, bivči zamenik ministra unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine Vitomir Žepinić, koji je prethodno u Australiji bio osuđivan za lažno predstavljanje. Malo o svakodnevnici. Osvanulo je sa 11°C a biće 23. Odoh oko 11 na naš bazen sa kojim se toliko ponosim. Za Kanadžane je bazen obična stvar. Kad im pomenem da ga imam oni pogledom vele baš me briga što je finije nego prosto Fakju. Inače su to ljudi veoma ljubazni. Veseli vazda ko djeca. Pozdravljaju i poznatog i nepoznatog uvijek sa osmjegom. I mi navikli pa i mi klimamo svojim glavama, kezimo zube, i td. A šta bi kad je več tako?. Živjeli oni vazda u miru evo več cijelih 150 godina. Rat im se isplati izgleda samo na strani. Ako je i to tačno, jer žrtve su ne nadoknadive. Vele u Afganistan idu samo ko oće.  Ko neče ne mora. Koliko tuj ima istine ili je – do prve naredbe ko i u svakoj ozbiljnoj vojsci. Saće Oktobar Fest i povodom toga ima svake godine Parada. Bude veselo. Sve firme lokalne i Kanade cijele ušestvuju u defileu. Kad naiđu mlade i lijepe udovice sa ogromnim nasmješenim photosima lica već mrtvih muževa na kombijima koje voze lično, nastane neka muka u meni. Ko da me neko udari u stomak. Ne znam kako je onoj silnoj djeci koja sa obe strane zagrle glavnu ulicu King objašnjeno ko su one i ko su oni poginuli i đe i zašto i kako je njima u duši ali meni je neka muka od toga. Zar da one sada svoj život ukopaju? Zbog čega? Kome sada ljubav da daju. Sa kime spavaju. Jel istina ona pjesnička miso da im tada skoro duplo mlađi momćići postanu ljubavnici. Kada vidite šta sve vojnik ima tamo na sebi po onoj vručini prosto ne vjerujete da se nije skuvao. Čak i šalove imaju. Ko da nisu sa ovoga sveta. Umro Čatry !   Prema podacima Centra Simon Vizental, Čatari je pomogao u deportaciji oko 15.700 Jevreja u Ukrajinu i ozloglašeni nacistički logor Aušvic, u periodu od 1941. do 1944. godine. Sud u nekadašnjoj Čehoslovačkoj je 1948. godine u odsustvu osudio Čatarija na smrtnu kaznu. Ozloglašeni nacista je pobegao u Kanadu posle Drugog svetskog rata, a poslednjih 15 godina pre hapšenja živeo je u Mađarskoj. Uhapšen je 18. jula prošle godine u Budimpešti, na osnovu podataka koje je dao Centar Simon Vizental. Lovac na naciste Efraim Zurof kaže da je razočaran što je Čatari umro pre suđenja. "Sramota je da je Čatari, koji je proglašen krivim (u Čehoslovačkoj 1948.), počinilac zločina u holokaustu koji se uopšte ne kaje, konačno optužen u svojoj domovini za svoje zločine, na kraju izbegao pravdu i kaznu u poslednjem minutu", istakao je Zurof. Čatari, koji je bio u kućnom pritvoru od prošle godine, bio je visoki mađarski policijski oficir zadužen za geto Košice, grad koji danas pripada Slovačkoj. Kako je to biti zadužen sa neki regijon, mjesto. Bič u ruke i radi ! Nije on nikud pobjegao moj Zurofe. On živi i dalje sa nama ljudima. Živi kao opomena i ljudska mogućnost. Šta li mu rade tamo na onom svijetu? Ko zna?. Vele Jehove da nikom ništa ne rade nego svi odaju zajedno, i Brko i Dado. Dado je ime Adolf od milja. Nešto k'o zatvorenici u Hagu. Slave zajedno rodžendane i vjerske praznike, a svira ko ume. Tito je bio virtuoz na klaviru. More bit im on sada svira koračnice a oni u kratkim lačama marširaju. Kaže guitarista Kupreškić koji brez razloga odleža tamo u Hayu tri godine, da bi se u žaru fešte malo tek prenuli kada bi svi glasno zapjevali onu, 'Nikom nije ljepše neg je nam, samo da je vako svaki dan'.  Kad se sjetim da su tamo u šetnjama drugovali mrki Predsjednik Milošević i lokalni bandit iz Hercegovine Tuta koji je eto od neki dan na slobodi. Ista krv se privlači. Šta li sad muti taj Tuti. On bi mogo memoare da napiše. Mnogo zna. More bit nekom nije ni poželjan mada su i među takima redovi prorjeđeni prirodnom selekcijom. Čuti i ti velim sebi jer pisci imaju problema sa istinom. Tako ; Nepoznate osobe bacile sinoć bombu u dvorište kuće novinara "Vijesti" / Montenegro/ Tufika Softića u Beranama. Nije bilo povređenih. Softić uveren da je razlog napada njegovo pisanje i da nije reč samo o pukom zastrašivanju, već o ataku na život. List podseća da je Softić pretučen 1. novembra 2007. godine, kada su ga dva maskirana napadača udarali palicama po glavi i teško povredili. Osobe koje su tada brutalno pretukle Softića, još nisu izvedene pred lice pravde.
Prije točno pet godina gruzijski predsjednik Mikhail Saakashvili je Vrhovnom stožeru gruzijske vojske zapovjedio da pokrene opći napad na dvije gruzijske pokrajine, Abahaziju i Južnu Osetiju, koje su se na referendumu 1992. opredijelile za neovisnost i 16. godina de-facto funkcionirale kao neovisne države. Saakashvilieva avantura je rezultirala petodnevnim ratom između Rusije i Gruzije, a ruske snage su već 15. kolovoza došle na samo 55 kilometara od gruzijske prijestolnice Tbilisija, gdje su se zaustavile. Ruska Federacija se odlučila vojno intervenirati protiv Gruzije kako bi uspostavila mir u regiji koji traje sve do danas. Nakon munjevitog rata i katastrofalnog poraza gruzijskih snaga, Rusija je na temelju prava na samoodređenje naroda, koje su do sada iskoristili Istočni Timor, Kosovo, Zapadna Sahara i Palestina, priznala neovisnost dvije odmetnute pokrajine i na taj način spriječila da Južna Osetija postane faktor nestabilnosti u regiji i ratna zona za slijedećih nekoliko desetljeća. Kosovo mu nekako dojde kao osveta Amera Rusima za abhaziju i Osetiju. Ali vidi sada ovo na Istoku. Jebadama nikad kraja; Nakon nedavnih rusko-kineskih pomorskih vježbi u Zaljevu Petra Velikog kod Vladivostoka u Japanu se javno razmatra revizija obrambene politike zemlje. Iako se spomenute vojne vježbe ne navode izravno, spominje se rastuće samopouzdanje Kine u regiji koje veoma zabrinjava Japan, pa i Sjedinjene Države. U tom kontekstu treba spomenuti i nesporazume Kine i Japana po pitanju spornih otoka u Istočnom kineskom moru.
Dr. Nouriel Roubini jedan je od najutjecajnijih ekonomista u SAD-u, ali i globalno predvidža propast kapitalizma. Redovni je predavač na fakultetu Stern School of Business (New York) i predsjednik konzultantske kompanije Roubini Global Economics.Njegovo ime postaje još značajnije eskalacijom globalne ekonomske krize. Dr. Roubini jedan je od rijetkih ekonomista koji su točno prognozirali kolaps američkog tržišta nekretnina s kojim je u konačnici i započela velika svjetska kriza. Dr. Nouriel Roubini doktorirao je na Harvard sveučilištu, bio akademik na Yale-u, a duži niz godina također i jedan od glavnih ekonomiskih analitičara za najveće financijske organizacije: MMF, Svjetsku banku itd. Također je bio jedan od glavnih ekonomskih savjetnika u doba američkog predsjednika Billa Clintona. Danas je pak ključna osoba za ekonomsku analizu pri ministarstvu financija SAD-a (United States Treasury Department).
U vrijeme sve većih tenzija između Londona i Madrida po pitanju suvereniteta Gibraltara, Britanija na ovaj prostor šalje ratne brodove. Informacije govore kako će se u ponedjeljak prema Gibraltaru zaputiti nosač zrakoplova HMS Illustrious i dvije fregate. No, britansko ministarstvo obrane tvrdi kako je dolazak ratnih brodova pred Gibraltar već ranije planiran te kako nema veze s aktualnim tenzijama. Tenzije su počele prošlog mjeseca kada su vlasti u Gibraltaru počele graditi umjetni greben ističući kako će time smanjiti španjolske intruzije za koje tvrde da im izlovljavaju ribu. Španjolska je odgovorila na način da su drastično povećali kontrolu ulaza u Gibraltar preko španjolskog teritorija, zbog čega su se desili višesatni prometni zastoji, te su najavili naplatu ulaza i izlaza od 50 eura. Podsjetimo, Španjolska ne priznaje britansku vlast nad Gibraltarom te ističu kako taj - ekonomski i strateški izuzetno važan - prostor pripada njima. "Gibraltar je strateška baza za britansku obranu te zbog toga britanski ratni brodovi posjećuju ovaj prostor regularno u misijama", rekao je glasnogovornik britanskog ministarstva obrane. S druge strane, dolazak ratnih brodova najavljen je svega dva nakon nakon što je glavni ministar Gibraltara, Fabian Picardo, zatražio da se dovedu britanski ratni brodovi kako bi se spriječili "španjolski upadi u teritorijalne vode Gibraltara". U jučerašnjem razgovoru za britanski The Telegraph Picardo je istaknuo kako je Gibraltar "oduševljen" dolaskom britanske kraljevske mornarice. Oglasijo se i službeni Madrid, španjolski premijer Mariano Rajoy ističe kako se nada što bržem pokretanju dijaloga između Španjolske i Britanije po pitanju Gibraltara, no, navodi kako će u međuvremenu Španjolska "nastaviti s mjerama koje imaju za cilj obranu španjolskih interesa". Zanimljivo je primijetiti kako je list The Telegraph na svojim internet stranicam postavio anketu za čitatelje s pitanjem: "Pripada li Gibraltar Britaniji ili Španjolskoj?". Svega 7,68% odgovorilo je "Britaniji" dok 92,32% tvrdi kako pripada "Španjolskoj" - u vrijeme pisanja ovog teksta na anketi je glasalo 402,596 ljudi. Vako bi ja mogo u nedogled. Bolje da se odem okupati u naš bazen dok još nije radioaktivan ili Bože ne daj bombardovan. Tajči mi pjeva na TNT; 'Moj mali je opasan,...? Pomislim, -Bome ima hi jošpuno tih opasnih. Sija agen.
13/8/13
Kontroliši hranu kontrolisaćeš ljude pisaše Henry Kisindžer. Posle pojave afričke svinjske kuge, koja je napravila desetine milijardi rubalja štete, moskovski mediji pišu da se iz susedne Gruzije vodi biološki rat protiv Rusije. Navodno da se zaraza proširila iz američkih laboratorija koje se nalaze na periferiji glavnog gruzijskog grada Tbilisija. Ruski epidemiolozi očekuju i masovniju pojavu kolere krajem avgusta i početkom septembra, što je još više učinilo dramatičnom priču i pisanje o rasplamsavanju biološkog rata. Minulih dana je glavni ruski sanitarac dr Genadij Oniščenko izjavio da je svinjska kuga u Rusiju stigla iz Gruzije i da je to planski učinjeno kao „ekonomska diverzija“. Iako je bolest zahvatila mnoge regione Rusije, ona se proširila sa juga i došla je iz Gruzije, tvrde moskovski eksperti, među njima i bivši pukovnik, analitičar ruskih tajnih službi Sergej Maslov, čiji je zadatak bio da se kao lekar epidemiolog bori protiv biološkog oružja. Svinjska kuga je poznato biološko oružje. Govori se da su pre 15 godina Amerikanci njome zarazili Kubu i lišili je potrebnih količina mesa. I tada i sada američke tajne službe tvrde da one s epidemijom svinjske kuge nemaju ništa. Istovremeno, Amerikanci napadaju druge optužujući ih da prave biloško oružje. Tako se u izveštaju Stejt departmenta navodi da Rusija narušava konvenciju o zabrani biološkog i toksičnog oružja. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je odmah odgovorilo da Amerikanci svoju krivicu pokušavaju da prebace na druge. U Moskvi posebnu zabrinutost izražavaju što Amerikanci izvode eksperimente s biološkim oružjem u blizini ruskih granica. Pentagon je u Gruziji opremio tri laboratorije za proizvodnju biološkog oružja. Pre toga su slične laboratorije otvorili u Africi, iako su izjavljivali da se neće baviti modernizacijom biološkog oružja – kaže pukovnik Maslov. On dodaje da ispada da Amerikanci sa tim strašnim zaraznim bolestima neće eksperimentisati samo na svojoj teritoriji, a za druge zemlje se mnogo ne brinu. - Istraživanja biološkog oružja se izvode u strogoj konspiraciji i u principu se to ne radi na svojoj teritoriji. Tako je od 1946. do 1948. Gvatemala uz finansijsku kompenzaciju dozvolila Amerikancima da sprovode medicinske eksperimente na njenim građanima. To su prvo radili na zatvorenicima, a zatim na psihijatrijskim bolesnicima, pa i na vojnicima. Nikome od tih ljudi nije rečeno da će biti zaraženi sifilisom – podseća pukovnik Maslov. – Kada je, posle pola veka, informacija bila dostupna svima, Bela kuća je prvo pokušala da je prećuti, ali je na kraju predsednik Barak Obama morao da se izvini narodu Gvatemale.
Moskovski list „Argumenti nedelje“ ističe da SAD izbegavaju pravnu odgovornost za te strašne eksperimente, pa tako neće morati da plate finansijsku kompenzaciju. - Rad američkih bioloških laboratorija u Gruziji je direktno kršenje međunarodne konvencije i za Rusiju predstavlja direktnu opasnost – kaže glavni sanitarac Oniščenko. On tvrdi da se glavna vojno-biološka laboratorija u Gruziji nalazi na teritoriji bivše sovjetske baze kod Tbilisija. Ta činjenica bi mogla da utiče na donošenje odluke u Moskvi da se ponovo obustavi uzvoz gruzijskih vina, voća i povrća u Rusiju. - Već smo upozorili predstavnike vlasti u Tbilisiju da to što se u Gruziji nalaze američke vojne laboratorije kod nas izaziva zabrinutost. Smatramo da je upravo hrana najlakši put da se otrovne hemikalije ubace i napravi velika šteta zdravlju – objašnjava dr Oniščenko. Posle svega što se desilo s američkim prebegom Edvardom Snoudenom, nije malo onih koji postavljaju pitanje – hoće li se Amerikanci osvetiti Rusima i zakomplikovati im zimsku Olimpijadu u Sočiju iz svojih biološko-hemijskih laboratorija na periferiji Tbilisija? Vođa čečenskih separatista Doko Umarov je nedavno obećao da će se potruditi da onemoguće održavanje Olimpijade. Osim u Rusiji, svinjska kuga hara i u Belorusiji. Tamo je već zabranjeno privatnicima da uzgajaju svinje, što je izazvalo nezadovoljstvo seljaka. Beloruske zapadne komšije planiraju da zatvore granice. Prvi slučajevi kuge u Belorusiji su bili prošlog proleća, ali su vlasti zvanično priznale da hara virus tek početkom jula. U zemlju je, zvanično, došao sa stočnom hranom iz Rusije. Krajem jula, veterinarske službe Litvanije, Letonije, Estonije i Poljske dogovorile su se da naprave zaštitnu zonu prema Rusiji i Belorusiji i postave ogradu koja će sprečavati divlje životinje da prelaze granicu. Za to očekuju pomoć od EU. Ja nam ljepote ljudi. Što li to rade jedni drugima? To je vrlo interesantno pitanje. Andrić reče da istočnjaci žive u Budučnosti. Jest vala, prisjeti se i ja. Takav im je mentalitet i priča. Stalno češ čuti kako će im biti lijepo poslije smrti. Valjda im se sadašnji život ogadijo toliko da im je glavna nada smrt i lijepi zagrobni život. Možda jezagrobni život reinkarnacija pa đe te zapadne. Civilizacija ipak napreduje pa naravno da će biti lakše rovati ovu našu Zemljicu u cilju hrane, industrije i gradževinarstva.  Jer se drugim i ne bavimo sem kako napakostiti jedni drugima. Vešer. Skoro 23 h. Napolju zapuhalo. Pričamo na Skajpu sa Mitom i Vesnom. Ja i on smo školski i poslije prijatelji a ona i Vesna također. Na Balkan idu uglavnom zbog rodbine. Naši tamo na vijestima stalno o nekim milijonskim pronevjerama pričaju. Sami milioni. A kažu siromašne zemlje bivše YU. Vidi ovo: Послујући на овакав и сличне начине Мишковић је успео да у својој империји осим четири основне компаније формира још 76 фирми ћерки које су такође декларисане као друштва са ограниченим јемством. Међутим то му није сметало да поред виле у Београду Ужичка 36, купи три куће у Лондону процењене на 51 милион фунти, кућу у Лос Анђелесу од 6,5 милиона евра, више скупоцених аутомобила, авион „Цесна 650“ од 34 милиона евра и породичну кућу од 157 м2. Mанипулацијама са Миланом Беком је 2012-e преварио акционаре Ц-Маркета за 296 милиона евра. Када је у питању експлоатација дрвета мора се напоменути да је средином деведесетих у сарадњи са Радованом Стојичићем-Баџом / ubijen, ubica nije nadžen/ и Жељком Ражнатовићем-Арканом /ubijen/, учествовао у бесомучној сечи шума у Славонско-Барањској области и њеној преради у грађу коју је потом продавао грчком партнеру. У овом послу је „заборавио“ да измири неке своје обавезе према партнерима, али које су након његове отмице 2001. и исплаћеног више милионског откупа у немачким маркама регулисане. Међутим, овај манир „заборављања“ обавеза је како видимо ипак остао бар када је држава у питању. Како држава милионским износима из Фонда за развој финансира тајкуне и политику економског па и свеобухватног растакања Србије. Фондом за развој Србије управља министарство финансија, односно већ добро познати разбијач Србије Млађан Динкић. Фонд за развој Србије има капитал од 84,9 милијарди динара, односно 746 милиона евра, а на крају прошле године је имао потраживања по датим кредитима 80 милијарди динара, или 704 милиона евра. Највећи корисници средстава су управо они који имају највише пара, као што су тајкуни, али и предузећа која нису у стању да позајмицу врате. Hајвише је, по незванично добијеним подацима, добио Војин Лазаревић. Његово предузеће "Руднап Гроуп - Минел Котлоградња" само у периоду од 2007. до 2010. добило 508 милиона динара. Ни Миодраг Костић Коле, у свету познат по томе што је од државе Србије купио три шећеране за укупно шест евра, није прошао много лошије од Лазаревића. Из републичког буџета преко Фонда за развој он је добио око 320 милиона динара, што је тада вредело око четири милиона евра, без да је новац икада вратио. Међу корисницима средстава Фонда за развој налазе се и Жељко Жунић (Беохемија, добио укупно око шест милиона евра) и Мирослав Богићевић (његова три предузећа су добила укупно 380 милиона динара). На списку добитника средстава претходних година налази се и Зоран Дракулић (укупно добио 360.000.000 динара), а средства је добио и ПЗП Београд у власништву Мила Ђурашковића (200.000.000 динара). Власник "Ружичасте империје" Жељко Митровић -PINK такође је добро прошао у Фонду. Његово у међувремену финансијски руинирано предузеће добило је својевремено око два милиона евра као помоћ за производњу ЦД-а и ДВД-а!? Ajoj ! Dosta !
Vidi sad ovo. Роберт Бер је радио као тајни агет ЦИА од 1991. године до 1994. на Блиском Истоку. У неколико документараца на телевизији „Национална географија” је оптужио америчку Владу да ратује из скривених мотива, како би се домогла нафте. Он је у Канади дао интервју у коме је изјавио да су Стипе Месић, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић били агенти ЦИА. Тема интервјуа је била позадина рата у бившој Југославији, девесетих година, а како је он рекао за портал “Нови светски поредак”, у Сарајеву се тада нашао са задатком да припази на српске терористе. Међутим, како он тврди, таква група никад није постојала. - И нас је централа преварила. Имали смо задатак да упозоравамо и ширимо панику међу политичарима у Босни, једноставно пунили смо им главу да ће Срби напасти. У почетку смо и ми прихватили причу, али после смо се мало запитали – објаснио је Роберт. Након две недеље у Сарајеву, Роберту Беру је додељен други задатак у Словенији. Како је објаснио, агентима су дате велике количине новца, како би финансирали невладине организације и распиривали мржњу према поитичарима. - Пропаганда је имала за циљ да завади државе и да се оне одвоје од матичне Југославије. Морали смо да изаберемо жртвено јагње које би било криво за све. Неког ко би био одговоран за рат и насиље. Србија је одабрана јер је на неки начин била наследница Југославије- казао је Роберт Бер. Он је рекао да су политичари из бивше Југославије такође били плаћени од ЦИА, а међу њима је навео имена Стјепана Месића, Фрања Туђмана, Слободана Милошевића и Алије Изетбеговића, као и многе саветнике и чланове Владе, новинаре, генерале. Једно време је плаћен био и Радован Караџић али је престао да узима помоћ кад је схватио да ће бити жртвован и оптужен за злочине у Босни. Бер је објаснио и да су поједини агенти ЦИА били задужени и за писање изјава које су накнадно читали спикери на вестима. - Наравно, спикери нису ништа знали, они су то добили од свог шефа, а он од свог који је био наш човек. Постојао је један задатак за све, а то је да се кроз телевизију шири мржња, национализам и истицале су се разлике међу људима – истиче бивши агент ЦИА. Он је људима који су овај рат преживели, поручио да забораве прошлост јер је лажна и исценирана.  Tri Satrapa Balkanska! Njofra, Slobo i Aljo.  Роберт Бер се 1992. вратио у Сарајево, где је како каже, био сведок превари у Босни, званој Сребреница. Геноцид у Сребереници Роберт Бер описао је као политички маркетинг.
Kako li se mladi osjećaju sada tamo širom bivše YU?. Šta im je generalno u glavama. Napunjeni Istorijom u školi ili nema se u šta drugo vjerovati. Postoji neka praznina u svemu tome. Bilo je žestokog rata tamo na Balkanu ali i dugo vrijeme mira. Nemože se beskonačno mrzjeti. Nemoguće. Ne znam. Mom ocu su 41-e muslimani pobili cijelu familiju; oca, majku, ženu, dvoje djece, i 30-ak članova uže rodbine, a nikada ih nije ni mrzio ni nam to čak rekao, nego samo da su ih  pobili Fašisti. Jest da se 90- tih mnogo lagalo ali i stvarno naoružalo; - Главни стратег и веза са Техераном је био министар одбране БиХ Хасан Ченгић, пријатељ и блиски сарадник првог председника Босне и Херцеговине, Алије Изетбеговића (који је умро у октобру 2003). Хасан Ченгић је заједно са Изетбеговићем био у затвору у Фочи до 1988. Изетбеговић је задужио Ченгића за куповину наоружавања за муслиманску војску. Хасан Ченгић, бивши имам џамије у Загребу, свој задатак је обављао веома пажљиво и тихо, не привлачећи пажњу јавности. Од почетка до краја рата (март 1992 – децембар 1995) оружје је редовно стизало у Сарајево из Ирана преко Анкаре. Главни посредник је био судански дипломата Елфатим Али Хасаини и фирма “TWRA” (Trid Word Relif Agency). Сви послови око оружја за Сарајево и специјалне 7. муслиманске бригаде, коју су чинили добровољци – плаћеници из Авганистана, Ирана, Алжира и других земаља, спровођени су уз сагласност САД и западних обавештајних служби. Финансије је надгледао Осама бин Ладен, Хасан Ченгић и фирма “TWRA”. У БиХ је била активна терористичка организација “Оружани исламски покрет”, која је имала мрежу обавештајних и терористичких испостава на Балкану. У граду Фојници је сва власт припадала “Ханџар дивизији”, која је отворено неговала нацистичку традицију дивизије, формиране 1943 у Босни и Херцеговини. Нову “Ханџар дивизију” је директно подржавао Харис Силајџић – тадашњи министар иностраних послова и премијер. Sedma muslimanska brigada се састојала од 6.000 људи – углавном Албанаца са Косова, Санџака и Албаније. Војнике су обучавали муџахедини из Авганистана и Пакистана, створивши од њих хладнокрвне убице. Поред ње, постојао је и посебан одред “Делта” (200), који су, такође, чинили само Албанци. 7. муслиманска се састојала, углавном, од преступника, који су вршили етничко чишћење Срба. На крају ’93-94 године, муслиманска војска се састојала од 200.000 војника и официра. Босанске трупе су до 94-те године, уз подршку САД и муслиманских земаља, биле наоружане са два извиђачка авиона, 85 тенкова, 3200 јединица тешке артиљерије разног калибра. Сарајево је 1993 године имало шест транспортних авиона руске производње Ми-8С и против-авионске пројектиле СА-16 “Игла”. Поред тога, муслимани су имали и сопствену производњу оружја: у Зеници су се производили 105-мм топови, у Јабланици муниција за митраљезе, а у Витезу – експлозив.
O Kosovu davno pisahu neki;  Жорж Голис каже: „Због ширине насиља Арбанаса над Србима Стара Србија је уз Јерменију најнесрећ нија земља на свету. Они из Дебра убијају да украду, они из Ђаковице убијају Србе из лудог фанатизма, они из Пећи из задовољства а они из Тетова, да опробају своје карабине, они из Призрена убијају из зловоље”.
Ами Буе, француски географ, забележио је многе примере „тешког злостављања српских сељака и калуђера, описао отмице девојака и жена”.
Судетски Немац др. Јозеф Милер, за Арбанасе каже: „да су свирепи, подмукли, упорни, ненаклоњени никаквим новинама, и неће их никада без одлучних крвавих реформи њиховог политичког и религиозног живота моћи захватити дух европског хуманизма. “
А. Ф. Гиљфердинг, руски дипломата и историчар, 1858. године обилазећи Метохију бележи многобројне примере угњетавања српаког становништва и како оно свакодневно трпи разне увреде и насиље од разузданих и плаховитих Арбанаса. Арбанаси, где су год пристигли чинили су зла.  Дошљаци из Арнаутлука чине зулуме, краду стоку, насрћу на образ жена”.
Мери Дарам, Енглескиња, каже: „Арбанас је највећим делом, остао ту докле је стигао када га је Турчин нашао, и сам што је прихватио револвер и пушку острогушу, он није искорачио ни за педаљ. Он је остатак минуле прошлости која је у Западној Европи одавно заборављена. Арбанаси су потпуне незналице о спољном свету. Они су још увек у најранијем стадијуму историје живота народа и још нису одмакли изван племенског облика живота. Арбанашка племена су крајње дивља.  Да би Мери Дарам закључила о свом обиласку ових простора она додаје:„Да су царевине постојале и нестајале а да су Арбанаси остали дивљаци”. Она је, Мери Едип Дарам, боравећи у Метохији 1903. године записала: ”Још далеке 1690. године, неподнош љива судбина Срба Старе Србије довела је до сеобе у Угарску , ништа мање него 37.000 породичних задруга које су са чланством биле многобројне. Арбанаси су се потом раширили по испражњеним поседима и било им је дозвољено од стране Турака, да их отад заувек некажњено пустоше.
Константин Јиречек, угледни европски историчар тврди да је у периоду 1878-1912. године исељено из Старе Србије у централне области данашње Србије око 150.000 православних Срба.
Виктор Иго, француски писац светског гласа, крајем 19. века објавио је „Проглас за Србију” у ком оштро критикује Европу и њену јавност што ништа не предузима а један народ се ту, баш у Европи, сатире турским и арбанашким зулумима.
Виктор Берар (1864-1931), француски историчар и писац, дао је као непристрастан аналитичар потпуну и веродостојну слику стања у Старој Србији, с краја 19. И почетком 20. века. Он апострофира чињеницу да је проблем и погром српског живља на Косову пре свега последица панисламске политике, коју је као основну идеолошку концепцију спроводио султан и халифа Абдул Хамид. Истицање исламских основа протеривања српског живља са територије које је вековима настањивало је изузетно значајан сегмент српско-арбанашких односа. Пита се откуд Арбанасима право да протерују Србе са територије државе која по свим важећим шемама није била арбанашка већ српска а коју су Турци окупирали. Османско царство није било турска национална држава, већ васељенски исламски халифат. Основна идеологија такве државе је шеријат. Сваки султан је настојао да задовољи апетите својих муслиманских поданика. За то је, главни ослонац тражио у нетурским муслиманским народима. А на Балкану то су били Арбанаси, који су још одмах примили исламску веру.
Иван Степанович Јастребов, руски конзул у Призрену, редовно је слао своје извештаје руском посланству у Цариграду којима је извештавао о злочинима Арбанаса над Србима са ових простора. Ови извештаји говоре о пљачки српске имовине, убиствима и силовањима и отмицама српских девојака и жена од стране Арбанаса. Он истиче, како убијају калуђере и попове и вешају људе.
15.8.2013. 0:21
Danas moj brat Petar ima 70-i rođendan. Mrtav je od 17 Avgusta 2010-e. vidio sam mjesto gdje je poginuo. Nevjerovatno. Tamo na 4 trake gradskoj cesti prešao je na lijevu stranu, zakačio stub sa boka i auto se okrenulo taman da u njegova vrata udari teški kamion. Tada je u Srbiji bila sezona lova na ljude i ginuli su mnogi viđeniji ljudi, sem Vuka Draškovića, koji preživi 2 atentata. U prvom ili drugom njegov šofer izbježe sudar,  ali 4 člana partije u drugom autu platiše glavom od šlepera koji nasrnu na njih. I šefa CK Stambolića ubiše samo 8 dana poslije smrti moga brata. Dal je to slučajno ili koincidencija da je moj brazer bio član tog CK Srbije. Jesu li ostali članovi stradali ili je ko preživijo ?.
kolovoz 13
Ne dozvoli da budeš dugo u istom okruženju i poživičeš duže. To je moja izreka od danas kada sam pročitao ovo;
1965. godine, Stambolić postaje direktor preduzeća „Tehnogas“ a njegov zamenik tada je bio Slobodan Milošević. Nakon što Stambolić odlazi iz »Tehnogasa«, Milošević prelazi na upražnjeno mesto direktora. Milošević će mu sve vreme tokom karijere biti naslednik na upražnjenim foteljama. 1975. godine, Stambolić postaje predsednik Privredne komore Beograda. Svoju političku karijeru, Stambolić je počeo 1976. godine, kada je izabran za sekretara Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Srbije. Dve godine kasnije, 1978, dolazi na dužnost predsednika Izvršnog veća Srbije. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milošević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći. Po isteku mandata na čelu Izvršnog veća, 1982, Stambolić postaje predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.
Aprila 1984. godine Stambolić s mesta predsednika Gradskog komiteta SK Beograda odlazi na čelo Centralnog komiteta SK Srbije, a za svog naslednika na čelu Gradskog komiteta imenuje Miloševića, uprkos protivljenju nekih starijih komunista. U naredne dve godine, Stambolić u potpunosti učvršćuje svoju vlast na republičkom nivou. U to doba angažovao se u zahtevima za promenu ustavnog položaja Srbije, smanjivanje velikih nadležnosti srpskih pokrajina, i reformisanje ekonomskog sistema. On je inzistirao da se te promene provedu u okviru institucija sistema, odnosno putem pregovora sa drugim republičkim i pokrajinskim rukovodstvima, uključujući kosovsko. Ispočetka se činilo da te umerene stavove deli i Slobodan Milošević. Nakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji januara 1986. godine Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom njegovog izbora za novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Nakon dolaska na čelo CK SKS. Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja lojalne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić.[3] Ovaj period je obeležio Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti, koji je uznemirio jugoslovensku javnost. Nakon njegovog pojavljivanja u septembru 1986 godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare.
Stambolić je od 1988-e nadalje bio neprekidno pod prismotrom Državne bezbednosti Srbije.  U januaru 1988 je, na predlog tadašnjeg Saveznog izvršnog veća SFRJ, izabran za direktora Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju – „JUBMES“ — čiji je cilj bio da olakša izlazak domaćih preduzeća na strana tržišta. Aprila 1988. godine je doživeo tešku porodičnu tragediju: u saobraćajnoj nesreći kod Budve poginula je njegova dvadesetčetvorogodišnja ćerka pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina je odbila da mu pruži ruku. Sam Ivan je kasnije dovodio u vezu Bojaninu smrt sa ishodom Osme sednice.
Stambolić se oglašavao javnom životu 1991. godine, kada je pružio podršku antiratnim protestima, i 1992, kada je pružio podršku studentskom protestu. 1995-e godine Ivan Stambolić odlučuje da javno progovori, "posle dugog ćutanja," te objavljuje knjigu ’Put u bespuće’ koja se bavi događajima iz prethodnog perioda i kritikuje politiku Slobodana Miloševića:
Wikicitati „Kad se pogleda njegova politika danas vidi se da on od slovenačkog kontraudara, kad mu ne daju miting u Ljubljani, ide iz poraza u poraz. Svaki novi poraz je veći. Ali, i svaki novi poduhvat je veći od prethodnog. Potire, zatrpava prethodni. ... I sve tako. Sve vreme to je jedan veliki gubitnik. Razume se, sa njim i srpski narod.
Uoči saveznih izbora 2000. godine pominjalo se da bi Stambolić mogao da istupi kao protiv-kandidat Miloševiću za predsednika SRJ. Čim se dalo naslutiti da će Stambolić na predstojećim septembarskim izborima možda postati vođa ujedinjene srpske opozicije (DOS) i njezin predsjednički kandidat, Milošević je odmah reagirao. Ivan Stambolić je, po nalogu Slobodana Miloševića, 25. avgusta 2000. godine otet ujutro u blizini svoje kuće, za vreme rekreacije u Košutnjaku, od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije. Stambolić je ubačen prisilno – prijetnjom pištoljem – u kombi, pod izlikom da ide na informativni razgovor. U kombiju su mu na ruke stavljene lisice, noge su mu omotane širokom ljepljivom trakom, kao i usta i oči. Bijelim kombijem odvezen na Frušku goru, gdje je tako svezan čekao da iskopaju raku, nakon čega je doveden do nje, prisiljen da klekne, i da sluša pripreme za vlastitu egzekuciju. Sa dva metka u potiljačni dio glave ga je ubio pripadnik JSO, iz pištolja "pjetro bereta" kalibra 22 LR (5,6 mm). Nakon toga je zakopan u pripremljenu raku, a leš je zaliven živim krečom.

E tu je odgovor zašto ko kao ima razlike međ ljudima.

Novi klinci ruše i pale ko i stari. Vazda stradaju kulture. 'Stanje u Siriji se u delu stručnih krugova upoređuje sa katastrofalnim razaranjem koje je pretrpela kulturna baština na prostoru Iraka pre deset godina, kao i u godinama nakon okončanja američke vojne agresije, tj. nakon rušenja režima Sadama Huseina. Podsetimo se da je prilikom ulaska američkih trupa u Bagdad, opljačkan jedan od najznačajnijih svetskih muzeja - “Nacionalni muzej Iraka”, u kome se inače nalaze neprocenjivi arheološki eksponati sa prostora Mesopotamije. Takođe, u mesecima nakon okončanja američke invazije na Irak, brojni značajni arheološki lokaliteti bili su izloženi permanentnoj pljački, dok je drevni grad Vavilon pretrpeo značajna oštećenja od strane oklopne mehanizacije američkih trupa stacioniranih u njegovoj blizini'.
U Egiptu preko 600 mtrvih. Policija je dobila dozvolu za ubijanje ljudi. Tu dozvolu najviše ljudski rod voli. Lov na čovjeka podiže adrenalin više nego na životinje, sem možda na Lavove i Tigrove jer mogu i oni lovca da ulove.
16.8.2013. 7:18
 Jedan od najvećih lovova na čoeka je bijo na Karlosa zvanog Šakal; Mnoge policije, pa i svjetska javnost, Ramireza mnogo bolje poznaju kao plaćenog ubicu pod tajnim imenima Karlos i Šakal, koji je pokušao atentat na francuskog predsjednika Šarla de Gola, učestvovao u masakru izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. i izveo napad na Opek u Beču 1975. godine. Stručnjaci za bezbjednost tvrde da je Karlos bio "revolucionarni borac" Palestinskog oslobodilačkog pokreta i sovjetskog lagera koji su finansirali Arapi i Rusi. Harao je sve do pada komunizma 1989. godine. Pripadnici francuske obavještajne službe uhapsili su ga 14. avgusta 1994. u Kartumu i već 17 godina drže ga zatočenog u Parizu. Prilikom saslušanja u Beogradu, poznati terorista je 1975. godine posebno govorio o tome kako rade palestinske baze u Srbiji i samom Beogradu. PLO je, uz saglasnost Tita, imao svoje baze za obuku na Avali kod Beograda i na Jastrepcu kod Kruševca. Instruktori je bio Iljič Ramirez Sančez. Ovaj Venecuelanac je tom prilikom priznao da je izveo ili organizovao više od 100 napada, u kojima je poginulo oko 2.000 ljudi.  Karlos je bio saradnik tajne službe Štazi iz nekadašnje Istočne Njemačke i saradnik Službe državne bezbjednosti Jugoslavije. Bio je Titov miljenik, kao prijatelj PLO i Jasera Arafata. Sedamdesetih godina nesvrstana Jugoslavija je podržavala oslobodilačke pokrete u Africi i na Bliskom istoku, u kojima je svoju mračnu ulogu imao i Karlos - kaže dr Milan Pašanski, koji, za Novosti", otkriva malo poznate detalje iz života Iljiča Ramireza Sančeza. U septembru 1975. godine Karlos je, u pratnji tjelohranitelja Klajna, stigao iz Alžira u Beograd. Predstavio se kao alžirski profesor arheologije Džordž Osharan. Putovanje je organizovao alžirski predsjednik Bumedijen u dogovoru sa Titom. Karlosa su u hotelu "Metropol" uhvatili dr Obren Đorđević, Dragan Mitrović, Dušan Stupar i Jovica Stanišić iz SDB Srbije. Karlos je bio u pidžami i bez pištolja. Njegovog tjelohranitelja Klajna uhapsili su u hotelu "Ekselzior".
- Karlos i Klajn su kao prijatelji privedeni u zgradu SSUP-a, u Sarajevskoj ulici, gdje su Iljiča lično posjetili tadašnji ministar policije Franjo Herljević i njegovi saradnici Mitja Krajger i Jovo Miloš. Dr Obren Đorđević je sa Dušanom Stuparom puna dva dana razgovarao sa Karlosom. Tim razgovorima prisustvovala je jedino jedna žena prevodilac, koja je danas živa - pamti dr Milan Pašanski. Da ih špijuni BND-a ne bi otkrili, čuveni terorista je bio preobučen u radnika "Energoprojekta", koji s kolegama odlazi na rad u Irak. Pripadnici francuske obavještajne službe uhapsili su ga 14. avgusta 1994. u Kartumu i već 17 godina drže ga zatočenog u Parizu. Kada je u specijalnom antiterorističkom sudu u Parizu započelo suđenje najozloglašenijem teroristi svijeta iz prošlog vijeka, 62-godišnji Iljič Ramirez Sančez je hrabro izjavio: - Ja sam profesionalni revolucionar! Svijet je moj domen! Very ineresting. I tragical. Sjećam se Olimpijade i toga atentata na mladiće pune nade u neku medalju a taj teror razara naš svijet. Teror na teror. Ideje, projekti. Ruši, pali. Jučer sam bio prvi put kod Bekine jaranice sa posla. Došao joj ujak iz Travnika. Bio je u HVO, hrvatskoj vojsci u BiH. Osvrnusmo se na dogadžaje prelaska 13.000 hrvata na sky centar Babanovac na Vlašiću koji bijaše pod srpskom kontrolom. Bijaše i 860 veli HVO vojnika. Stavili nas u neku dolinu i čuvali tu pa prbacili na Manjaču. Poslije nas prebacili na Vareš. Civili kaže mu žena odvezeni u Čapljinu. Ja se pitam kuda su samo transportovani. Ne mogu da na brzinu vako zamislim put kojim su mogli proči do tamo. Sve je bilo ispresjecano.
Sjetim se ovdje u Kičineru ima jedan njihov ofricir koji ostra pola godine na Manjači i poslije ode za Beograd odakle dobi Kanadu. Ima na YU tube izjava Bojovnika Kolende kako ih nijesu tamo maltretirali.
17.8.2013. 9:50
Znanstvenici već godinama znaju za uzroke oko polovice mutacija, a ostale su još nepoznate. Među poznatim uzrocima su sunčeve ultraljubičaste zrake koje, ako ih je previše, uzrokuju mutaciju kože. Ako te mutacije dođu u određeni gen u jednoj stanici, ta stanica postaje tumor. Slična stvar događa se i s kemikalijama iz dima cigareta jer mutacije u ustima, grlu i plućima vode direktno do tumora. Nova otkrića dobar temelj za daljnja istraživanja. "Nevjerojatno je koliko malo znamo o procesima koji uzrokuju mutacije u drugim vrstama raka," rekao je Mike Stratton, glavni autor studije i ravnatelj Sanger Instituta u Cambridgeu. "To je  pitanje koje smo krenuli rješavati", dodao je. Tim znanstvenika proučavao je 7000 genoma iz pacijenata oboljelih od raka. Uspoređujući DNK stanice s rakom s onim zdravima kod istog pacijenta uočili su uzorke mutacija koji su se pojavljivali kod istih oblika te bolesti. Očekuje se da će ova otkrića biti dobar temelj za daljnja istraživanja koja bi otkrila uzrok svake vrste raka. Naime, za još 12 od 21 otkrivene mutacije ne postoji objašnjenje. "Znamo da vanjski faktori poput pušenja mogu prouzročiti mutacije DNK koje dovode do raka, ali za mnoge vrste raka ne znamo uzrok. Genski otisci koji su uočeni u ovoj važnoj studiji pokazali su nove procese nastajanja raka. Spoznaja o tome što uzrokuje rak može dovesti do novih načina prevencije i liječenja", rekao je Nic Jones, britanski istraživač raka.
Odosmo na jezero. Jovo zvao na telefon jerbo smo na Skajp bili blokirani. Valjda milijuni zovu pa se zagušilo. Subota. Umro jučer Ljubicin muž Miroslav. Molio sam Boga za njegovo zdravlje ali se ne dade. Ode nako miran čoek. A stalno je govorio, ja sam bolestan. Kad bi mi nekud krenuli kao naprimjer u Bački Petrovac u Aqua park, ili u NS naveče, on bi ostao rekavši to isto, - ja sam bolestan. Poslje mi Lubica, ćer moga strica Pere koji umre neke godine doživiši 95 godina, mi javi da Miroslav ima tumor jetre i debelog crijeva. Primenjivali su razne metode i eto poslije godinu dana od tada je umro. Bili smo ja i Duška kod njih 2 dana lane u Junu. Novi Sad se izgradijo pravo. Ja sam u njega došao vozom na istu stanicu kao i lane iz Beograda jer je Duška željela da se vozi tramvajem kako ona zove voz. Dete Kanađžanka neima sem roditelja skim da uči naš jezik pa voz zove tramvaj. Dakle stigo ja 1970-e, mlad, mršav ali kurat. Upisao sam treću godinu matematike i diplomirao poslije 9 godina, tek 1979. Desilo se da sam se zaposlijo 1974-e sa dva nepoložena ispita. Putala. I mic po mic, vojska itd ali neka. Bar sam diplomirao. Valjalo mi je u životu. I ovdje sam  2 godine radijo u srednjoj školi         'PDRG'. Adresa se vodi u Kembridžu, a škola je bliže Kičineru. 10 km od našega stana. Oma kod fabrike Toyota. Ta su dva grada spojena, samo nas hajvej 401 dijeli. Spojeni smo i sa Waterloo pa zajedno imamo 400.000 stanovnika. Nikada našu lokalnu Tv na 20 kanalu ne gledam. Suviše mi je seljačka. Stalno neki vrtovi, parkovi, sadnice, sjednice koncila opština, ma cirkus.
Duška spava još. Ja sam psa Luju šetao. More bit i njega povedemo na jezero.
U javnosti i danas cirkulira podatak Hrvatskog Crvenog križa da je kroz 64 srpska koncentracijska logora prošlo 8.000 logoraša, iako je prema dostupnim dokumentima samo u koncentracijskim logorima na teritoriju Srbije bilo zatočeno oko 30.000  muškaraca, žena i djece koji su ondje bili deportirani iz Hrvatske. Prema podacima Hrvatskog društva logoraša, najmlađi logoraš u Stajićevu bio je dječak od 8 godina, a najstariji logoraš imao je 90 godina. Upravo 14. kolovoza 1992. na check-pointu u Nemetinu razmijenjeno je 714 branitelja i civila, a ovaj datum, po odluci Hrvatskog sabora iz 2010, i službeno se obilježava kao Dan sjećanja na sve nekadašnje zatočenike srpskih koncentracijskih logora. U ovim logorima na teritoriju Srbije počinjena su kaznena djela protiv čovječnosti i međunarodnog prava, ratni zločini, torture, silovanja i likvidacije. Zločin bez kazne. Najmanje 600 ljudi je ubijeno, oko 1.000 zatočenih hrvatskih branitelja i civila je nestalo i za njima Hrvatska i dalje uzaludno traga. To je još zločin bez kazne, Srbija i danas odbija priznati postojanje koncentracijskih logora na svom teritoriju. Županijsko državno odvjetništvo u Osijeku podignulo je u listopadu 2011. optužnicu protiv bivšeg šefa KOS-a general-majora bivše JNA Aleksandra Vasiljkovića i potpukovnika Miroslava Živanovića za ratne zločine počinjene u Stajićevu, Begejcima i ostalim logorima. U istrazi je ispitano više od 100 svjedoka, a osim svjedočenja, tužiteljstvo raspolaže materijalnim dokazima i brojnim dokumentima, no Vasiljković i Živanović nedostupni su hrvatskim pravosudnim tijelima.
Reditelj Danis Tanović i glavni protagonist filma "Epizoda u životu berača željeza" Nazif Mujić, čijom je sinoćnom projekcijom u Narodnom pozorištu i Ljetnom kinu hej! otvoren ovogodišnji Sarajevo Film Festival, bili su gosti današnjeg programa "Kafa sa..." na centralnom trgu ispred Narodnog pozorišta. Najteži trenutak mi je bio snimiti scenu u bolnici kada su nam tražili novac da operišu suprugu. Imao sam dvoje djece pored sebe i nisam imao taj novac. Išao sam u RS da bih spasio Senadu. Da nisam to uradio, ona sada ne bi bila sa mnom. Doktor mi je rekao da smo došli samo dva do tri sata kasnije, nje sada ne bi bilo - istaknuo je on. Mujić se prisjetio i trenutaka iz Berlina, navodeći da je imao veliku tremu i uzbuđenje, posebno kada su objavili da je osvojio Srebrenog medvjeda. Naglašava da su drugi filmski stvaraoci uložili velike pare u svoje filmove, a nagradu nisu osvojili. - Nakon ovog filma najveća promjena u mom životu je da sam dobio posao u preduzeću "Rad" u Lukavcu, te da imam osiguranje za svoju porodicu. Najvažnije je shvatiti da smo svi isti, imamo istu krv, bez obzira na boju kože ili naciju. Ja sam samo govorio istinitu priču, a još hiljade je takvih ljudi u BiH. Ali, život teče dalje - borba za život i porodicu i nakon crvenog tepiha. Porodica je prva stvar - podcrtao je on.
18.8.2013. 9:30
Nedelja. "Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Možda je mislijo na to da je vrijeme za crkvu?, kada se obraćamo nekoj nam nedovoljno poznatoj budućnosti. Kad je nastala crkva, đe? Zašto?. Ima je svuda. Nada il Đavo? Coptic Pope Tawadros II of Alexandria je poseban papa Koptske crkve. Oni vele da su najstarija crkva kršćana. Dalje,- Christians make up between 10 and 20% of Egypt's population. Coptic Christians account for 95% of Egypt's Christians, while the rest consist of Catholics, evangelicals, Protestants, and others. Christianity in Egypt can be dated back to 33 AD, making it older than Christianity in Europe. The Coptic Church has its own pope, who often acts as a mediator on behalf of all of Egypt's Christians, between the state and wider Egyptian society. In times of strife and turmoil, Arab Christians often find themselves in difficult situation, although Christianity is a recognized religion by Islam and Islam does not command the destruction or genocide of Christians. Pobiše tamo kršćane. Evo i u Siriji: СИРИЈСКИ побуњеници, међу којима је било доста и џихадиста из других земаља, напали су православни манастир Светог Ђорђа (Мар Ђорђес) из четвртог века. Монаси и „Снаге народне одбране“ успели су да одбију напад на овај манастир који се налази поред града Мармарити, 65 километара од Хомса.  Према првим подацима, погинуло је 11 бранилаца православне светиње, а губици нападача вероватно нису ништа мањи. Они су се на крају повукли према Ел-Хосну где се налазе остаци познатог крсташког замка Крак де Шаевалије. Игуман овог манастира годинама је био садашњи Антиохијски патријарх Јован Десети. Његовог рођеног брата – митрополита Алепског  Павла Јазиџија – побуњеници су заробили 22. априла. Његова судбина је до данас неизвесна. In Assiut, 200 miles south of Cairo, 163 of the group's officials and operatives were rounded up in different towns in the province, security officials said. They said those arrested face charges of instigating violence and orchestrating attacks on police stations and churches. In the city of Suez, nine people were arrested after being caught on film attacking army vehicles, burning churches and assaulting Christian-owned stores, officials said. And in Luxor, more than 20 Brotherhood senior officials were detained, officials said. Read more:  http://www.foxnews.com/world
Malo trača iz Travnika povodom konačnog popisa stanovnika BiH koji počinje u Oktobru. Tuj su članovi komisije; Predsjednik OPK je Bojan Domić, direktor Centra za socijalni rad Opštine Travnik, postavljen na tu funkciju kao kadar HDZ BiH. Na samoj sjednici, kako se saznaje, vođena je burna polemika oko toga ko će biti predsjednik komisije (da li to treba biti Bošnjak ili Hrvat) i na kraju je ipak odlučeno da zato što je samo jedan Hrvat član Komisije (prema Pravilniku) to bude upravo gospodin Domić.
Između ostalih: su – V.S. je vijećnica SDA izabrana prvi put na izborima 2012.godine i nemamo podataka o njenim vanopštinskim primanjima. Ako uzemo u obzir da je član i nekoliko opštinskih komisija i odbora lako se može izračunati da trenutna redovna primanja ove vijećnice iz Krpeljića iznose oko 600 KM mjesečno, što nimalo nije loše obzirom na činjenicu da se u proteklih 10-tak mjeseci nijednom nije javila za riječ.
-A.S., vijećnica SDA u drugom mandatu i perjanica SDA mladeži Travnika, poznata po nizu akcija koje su uglavnom usmjerene na njenu ličnu promociju i bez stvarnih konačnih rezultata (čak je i njen mjesni odbor (Kalibunar) prilikom kandidovanja za prethodne izbore smatrao da ona ne treba biti na listama, ali je po dekretu "odozgo" naprasno stavljena na mjesto na kom je trebao biti pravnik Centra za socijalni rad, Admir Smajić), a koja svoj položaj u ovoj političkoj stranci može zahvaliti isključivo bliskim porodičnim vezama sa visokopozicioniranim dužnosnicima u SDA - također se može pohvaliti pored vijećničkog paušala i nakanda za komisije i odbore nizom ugovrenih plaćenih poslova kako sa samom SDA, tako i sa Opštinom i njenim institucijama i preduzećima, pa njena primanja mjesečno prelaze 1.200 KM iako nema stalnog zaposlenja - vjerovatno zato što je tek prije par mjeseci i diplomirala, pa se još se i ne žuri. -S.K. - dugogodišnja šalterska službenica Opštine kojoj se iz budžetske rezerve godinama subvencioniralo školovanje i koja je dobila po izuzetno povoljnim uslovima stan iz opštinskog fonda sa platom koja iznosi nešto više do 1.000 KM našla se na povlaštenom spisku instuktora. Ali nju možemo slobodno zaboraviti kada čujemo posljednje ime na ovom spisku. -Moj đak Hrvat – D.P., pomoćnik načelnika za finansijske poslove opštine Travnik, apsolutni je kralj nekontrolisane i bezobzirne pohlepe kada je u pitanju otimanje državnih para. Iako su mediji već o njemu dobrano govorili, načelnik čiji je on daleko najnesposobniji pomoćnik, uporno ga štiti. Gospodin Pranjić prima platu pomoćnika načelnika, član je desetina opštinskih komisija i odbora, dobija naknadu za odvojen život i putne troškove (iako ima stan u Travniku gdje živi u toku radne sedmice, prijavio se u Sarajevu, a suprugu koja živi u Sarajevu prijavio je na stan u Travniku kako bi i ona mogla dobijati putne troškove o čemu je već prilog radila FTV) ima mjesečna primanja od preko 3.000 KM. Obzirom na sve njegove aktivnosti apsolutno nas ne iznenađuje činjenica da je Ured za reviziju FBiH finansijske izvještaje Opštine Travnik za 2012.godinu ocjenio negativno!
19.8.2013. 8:42
Beka otišla na posao. Ja uključim da vidim suđenje u Hagu. Vidim da je čitala nešto na Internetu i sliku Kusturice. Kliknem i on progovori o tome kako ga napada Alijin sin da je izdajica svoga naroda, a također i član predsjedništva šehid Komšić kako ga nazva Kusto, pa će tvrde da mu ne daju neko staro oružje, puške M48 i neke kamijone JNA da bi snimijo filim. On veli moraće, jer je vojno ministarstvo BiH već potpisalo dozvolu. Na drugoj sliki je Daći kojem publika ne da da se obrati no zviždi i jauče. Iza njega su velesrbi ovoga doba; Presjednik tužna lica Toma nevjerni, jer je jedne noći napustijo Šešela i njegove stavove, zatim tu je naravno kraljev potomak, takožer po imenu Toma, koji mašući lijevo desno kažiprstom, pa dlanom ućutkava publiku pa na kraju i prijeti publici šakom da ućute više. Banjalučki vožd Mile se nelagodno meškolji, Patrijarh sa zabrinutošću smrknut gleda svoje stado podivljalo na Oplencu. Tu je i neki miran  Ofricir u svjetlo-plavoj uniformi i mnogi ljudi iza njiha. Smiješno. I strašno u isto vrijeme, more bit se kaže groteskno?. Dačić lijepo kaže da je on član odbora koji je pomogao porodici Karadžđrdžević da sahrane ostatke familije na Oplencu. Znači lova koju je on dao je bila dobra a lično on Dačič nije. On je izdajica. A što kralj pobježe sa zlatom Juge u Englesku i spiskaše ga tamo i po svijetu na satove i Poršee to nije izdja. Moro kažu. A onaj prija njega nije moro nego u Prvom svjetskom ratu bi cijelo vrijeme sa Srpskom vojskom.. A ja naroda? Birali pa izabrali da sada imaju kome da zvižde. More bit je to jedino riješenje u ovoj situaciji da se narod zadovolji. Pa ko more da izdrži te uvrede ostaće. Ma to je šaka nekih pojedinaca će reći neki. A od šake jada često zabole glava i veče države od Srbije. More bit zvižde i pokojnom Kralju. A i sebi lično. Ko će im ga znati?. Tu tezu da su sami sebi zviždali zbog položaja u koji su dovedeni potvrđujem time da Dačiču nijesu zviždali na obeležavanju 99 godina od Cerske bitke: TEKERIŠ - Svečanim polaganjem venaca, uz državne i vojne počasti danas je u Tekerišu kod Loznice obeležena 99. godišnjica Cerske bitke, u prisustvu premijera Srbije Ivice Dačića koji je poručio da Srbija 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata mora da se bori za istinu o tom sukobu i protiv revizije istorije. Obraćajući se mnogobrojnim zvanicama, Dačić je ispred spomen-kosturnice, gde su sahranjeni srpski vojnici stradali u Cerskoj bici, izrazio bojazan da će naredne godine u Sarajevu, na obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, srpski narod ponovo biti optužen za izazivanje do tada najvećeg oružanog sukoba u istoriji čovečanstva. Istoričar Klinton mi ođe na Kanadskoj Tv lično saopšti da su Srbi krivi i za Drugi i za Prvi svjetski rat. More bit su oni bili ta mala pesnica o kojoj vam pričah da je  opasna. "Mi danas, 100 godina posle Prvog svetskog rata moramo da se borimo protiv revizije koja pokušava da kaže da su Srbi krivi zbog Sarajevskog atentata, ne uvažavajući činjenicu da je taj atentat samo iskorišćen kao povod za imperijalističke i osvajačke težnje Austrougarske i Nemačke, a njima se tada pridružila i Bugarska. Uostalom da je Prvi svetski rat izazvan zbog ludosti srpskog naroda, ne bismo imali saveznike, nego bi svi bili na strani naših napadača", kazao je Dačić. Prema njegovim rečima, najave o podizanju spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu u Sarajevu predstavljalo bi reviziju istorije koja ne sme da se dozvoli. "Gavrilo Princip i ostali koji su učestvovali u Sarajevskom atentatu nisu bili samo Srbi, već pripadnici jugoslovenskog pokreta. Bili su tu i Hrvati i muslimani. Zato je važno da čuvamo sećanje na sve ono što je bilo pre 100 godina, kao što je i bilo važno da ostvarimo pobedu u tom ratu", istakao je Dačić. Niko ne zazviždi no mu aplaudiraše. Kako je sad Dačiču i uopšte političarima. Sad im zvižde sad tapšu. Ajd u zdravlje! Pokušavam biti pametena pa prelistavam novine. U stubcu desno teku naslovi. Merkelova otkazala. Taman sam mislijo da to pritisnem kad spazih drugui naslov: Hajdi Klum gola na plaži. Na stigne se ni da izvinem se Merkelovoj a već  pretisnu na  njenu zemljakinju Hajdi. Ona bajka o Hajdi, valjda me to odluči. A ja ljepote. Ko moja Ivuška. Nježna plava al, iskričava.
Ajd nađite je sami njene photose. Piše se Hejdi. She became an American citizen while maintaining her native German citizenship. Ajd sad svi znaju engleski toliko. Dakle ja se na Hejdi baš zadrža. A na šta bih u svojoj nemoći da učestvujem na pokopima kraljevske familije, u ministarstvima koječega po Balkanu. U školama ko profa matematike. Ništa od toga. Odoh na moj Bazen. Tu je moja moč. U 10 ujutro na kupanje pa ću vidit šta ću poslije. Pijem malo čaja, brišem nos sa papirnom otkinutog iz rolne. To je mehki papir u obliku kvadrata, oko  25x25 cm, koji obično izdrerem na 4 dijela i natrpam hi u džepove da mi posluže kao maramice.  Vazda sam sa nosem imao problema. Od djetinjstva, sinusi, bol. A prestade neđe bol oko moje 20-e godine, ali osta vazda zapušen nos i  oša dikcija što me u mojoj želji da postanem glumac ozbiljno zaustavi. I sa uši sam imao problema. Ne odoh u vazduhoplovnu akademiju za pilota zbog ušiju. Eo o čem ja pišem u svojoj nemoći.    A evo sam uspijo kopirati tu sliku obnažena Hejdi u 40-oj godini njenog života, jer joj je samo to i ostalo od slave. Sve me više interesuju obnažene žene no politika. Valjda je to od ljeta. Prirodno? Šta li je več? Ma odoh sada na Merkelovu pa šta bude. Ma otkazala posjetu jer ; Magazinu ''Fokus'' policija je samo potvrdila da je jutros jedna osoba u staroj gradskoj većinici u Ingolstatu otela nekoliko ljudi, i da se i pripadnici Komande za specijalne angažmane nalaze u akciji. Policija je, prema sopstvenim navodima, u kontaktu sa, veruje se, naoružanim čovekom, koji za sada još nije postavio nikakve zahteve. Za otmičara se kaže da se, izgleda, ''ušančio'' u kancelariji trećeg gradonačelnika Zepa Mislbeka i da bi se i taj političar mogao naći među taocima. Prvi gradonačelnik Ingolštata Alfred Leman je, međutim, na sigurnom. Eto to je sve. Niti ima njena slika, a kamo li gola. Bože sačuvaj. Evo još jedne koja liči na Liz. URUGVAJSKA lepotica Barbara Mori, koja je ulogom Rubi u istoimenoj telenoveli osvojila televizijsku publiku širom sveta, oživela je slavnu holivudsku koleginicu Elizabet Tejlor u novom filmu o čuvenom meksičkom glumcu Mariju Morenu. Gilea, žene će ti glave doći. Muški te nisu uspjeli u ratu likvidirati. A zašto to muški čine. Čista ljubomora. Omeđuju si teren za sex. Dovle su moje a odavle tvoje. To je nekad tako bilo sad se nastavilo. Jest rudimentarno jer ovi na vlasti nemogu više ni opštiti sexualno, ali im se eto zadržalo u podsvijessti da mogu. Dok se osvijeste staronje da će ipak drugi učestvovati u sexualnoj aktivnosti i obnovi stanovništva, unakaziše svijet.
Nijesu zviždali Dačiču ali : Član rukovodstva pokreta Dveri Slaviša Miletić uhapšen je danas na proslavi 99 godišnjice Cerske bitke u Loznici posle verbalnog sukoba sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, saopšteno je iz Dveri. "Miletić se obratio Dačiću kao izdajniku Kosova i zapitao ga kako ga nije sramota da dolazi na značajna istorijska mesta srpskog naroda, koja simbolišu herojstvo i borbu za slobodu", navode Dveri. Dveri su takođe navele da je umesto Dačićevog odgovora, usledila reakcija policije koja je privela Miletića i "na taj način poslala jasnu poruku da Srbija klizi u diktaturu". "Zahtevamo hitno puštanje na slobodu uhapšenog Slaviše Miletića, a policiju podsećamo da njena uloga nije da progoni građane koji govore istinu već da zaštiti državu od izdaje i kršenja ustavnog poretka", ističu Dveri u saopštenju. More bit su Dveri ta pesnitza. Tko zna?. Fino je meni ođe u Kanade. Samo da se ne zamjerim šta Kanadžima na vlasti. Onda sam najebo. Ostah brez penzije, buduće invalidnine jer me i to čeka. I slično. Komšija Rayan zove da vidim cuku kojega čuva nekoj familiji.
Bejasmo na bazenu. Vruče. Sunčano, 30°C. Bila i naša Duška i Lujo. Cuko Rayanov isti ovaj naš vuneni bjeli kojega sam počeo zvati Bleki. Naspavah se malo u prekidima od 16 do 17 h. Dula ode na fitnis. Vešeras ide kod kolegice pa će ujutro za Ameriku. Idu u šoping 3 dana. O svjedočenju da je Hrvatska izvršila agresiju na Bosnu slušam video da je 26 živih i 26 poginulih bilo u živom štitu. Već u Decembru 91 Mate Boban i Tuđman su ustanovili da treba promjeniti stanovništvo tamo pa osnivali logore za Muslimane a tjerali Hrvate iz srednje Bosne kao i naše Travničane tamo u Hertzeg-Bosnu. Osudženo je 6 ljudi u Hagu na 110 godina. U Madžarskoj su se sastajala Mladič i Praljak i dogovarali podjelu Bosne. Advokat, lijepa Senka Nožica, kaže da su imali dokaze da je Hrvatska čak dodavala oružje AbiH, ali je to blokirano. Antoneti sudac je izdvojio mišljenje u smislu zločinačkog pothvata. Sefer je napisao 'Lukavu Strategiju' i Mesič tuj kaže daTužman nije htio referendum u Bosni ali ga je on ubjedio da bi se mogla lakše poslije podjeliti. Neki šef tajnih službi  iz ZG kaže da je to besmisleno i sadržano i tehnički.  Poguban odnos prema Bosni lošeg istoričara Tužmana je to bijo kaže Aralitza, citira fra Mato u civilnom odijelu. Dolazak rezervista u Mostar,  zaustavljanje tenkova oktobra 91-e kod Širokog i napad na selo Ravno je početak rata za nas veli jedan gost. Presuda je oslobođenje onim Hrvatima koji nijesu učestvovali u zločinu. Mesić laže kaže moj imenjak Ilija, zapovjednik kopnene vojske HVO. Ja sam tri puta spriječio sukobe Muslimana i Hrvata u Posavini. Alija je rekao da nije moj predsjednik. Mi smo napadnuti Marta 3, 1992-e krvav i brutalan, dok se u Ilici u Zagrebu se nalazi logistički štab AbiH.
Poslije 59 godina dočekala muža.  U proleće druge ratne godine, Mihajlo donosi odluku da stupi u kraljevu vojsku i 13. maja 1942. godine pridružuje se na Romaniji četničkoj jedinici Radomira Neškovića. Na rodnom ognjištu ostala mu je u drugom stanju supruga Julka, ali je ubrzo morala da pobegne i tako se spasi od ustaškog noža. Kao i mnogi, spas je našla u Srbiji u kući porodice Majić u selu Sijerča, opština Bajina Bašta. Tu će se poroditi 31.oktobra 1942. godine i na svet doneti sina kome će dati ime Jovo.  Još jedan 13. maj biće sudbonosan za Mihajla Mihajlovića. Bio je to onaj 1943. godine kada su nemačke snage u Kalinoviku zarobile njegovu /četničku/ jedinicu. Jedna grupa zarobljenika upućena je u Nemačku, a druga u Grčku. Tako se on našao u Solunu, i u solunskoj luci je istovarivao nemačke brodove sve do završetka rata. Engleski „Crveni krst” je 28. maja 1945. godine zarobljenike iz Soluna prebacio u Italiju, gde se obreo i Mihajlo. Tu ostaje do proleća 1948. godine. A onda, ponovo će mu 13. maj biti sudbonosan. Toga dana, sa još osam bivših zarobljenika, odlazi u Kanadu, gde će ostati do smrti. Mi o njemu nismo ništa znali do 1954. godine. On je mojoj majci te godine poslao pismo na adresu njene sestrre Milice iz Blažijevića. Milicija je doznala za to, odvela je majku u Bratunac, gde je ostala 10 dana na ispitivanju. Andrija Marković, jedan od najpoznatijih partizana ovog kraja, pomogao joj je da ne ostane duže u zatvoru. Usledio je mamin odgovor na muževljevo pismo i tom prilkom ga je zamolila da joj više ne piše, jer ona zbog toga ima problema - nastavlja priču Jovo. Proći će punih 46 godina do novog kontakta. Tako se desilo da je Julka dočekala da joj se vrati muž Mihajlo. Okupila se familija Mihajlović i mnogi drugi da ga vide. On je odmah zatražio da ode do rodnog sela Toplice. Kod sina Jove i supruge Julke ostao je četiri meseca, pa se potom vratio u Kanadu, gde je u septembru 2004. godine umro. Po povratku u Kanadu, otac joj je svakog meseca slao po 500 dolara sve dok nije umrla u 83. godini života - završava priču Jovo.
Politika vodi rat a vojska oružani sulob, veli vojnik. Nastavljam video 'Presuda šestorici'. Stupni Do zločin je pokrenuo narod, veli svečenik. Dejton je prepreka da ova zemlja krene napred.  Nastavlja jedan srugi da nije govor mržnje ako govorim o zločinima. Stotine ljudi iz Stoca su odvedeni u logore. 90 % građan iseljeno. Grad u rušeinama. Namlađi ubujen je trogodišnji dječak a najstarija osoba je starica od 83 godine. Hrvatska se brani u Bosni govoraše Tužman. Mi neznamo šta se dogodilo za ovih 18 godina. Istina je dio pravde. Nazvaše i Tužmanovog sina Miru. Nerazumna, neprihvatljiva odluka. Izvan kontexta sve. Haliloviča oslobode jer nije imo mogučnosti da spriječi zločin a ovdje sve od Zagreba pa dole. Nije istina da je stvarana Banovina, jer hrvati nebi izašli na izbore, nebi priznali BiH.
 Koliko bi se BiH mogla braniti da nije bilo Hrvatske, veli Miro, sin poglavnika Franje. Uze riječ treči čoek rekavši da neima ni jednog dokaza da su Milošević i Tužman djelili BiH a to se pominje kao največi zločin Tužmanov. Sada četvrti priča da je bitno da je Franjo bio upoznat sa događanjima u BiH. Načelnik opčine Stolac obavlja telefonski razgovor i kaže da su istjerali sve Srbe i Muslimane, uništili njihove bogomolje, treba spriječiti da se oni vrate, da medžunarodni mediji dođu, i taj izvještaj je objavlje u Tv emiisiji Latinica. Tada Tudžman u stenogramiu od 23 Oktobra 1993-e kaže dao sam naređuje Bobetku i Šušku da pomognu Herceg Bosni i čak ukorava nešto Šuška. Ne postoji kolektivna krivica, krim su počinili oni koji su naredili i učinili.  Otpustili su sve ne hrvate, hapsili 817  vojnika HVO po nacionalnosti Bošnjaka u logore, dio je ubijen, familije protjerane. Sefer priča da ide i sada po Hercegovini i đe su Hrvati u većini kaže da su ne hrvati u aparthedu kao naprimjer u Stocu.  Herceg Bosna je apsolutno pogrešan projekat veli fra svećenik. Najlošije demografski su prošli Hrvati. Tako završi taj Tv šou Vlade Mariča od 29/05/2013. Vojnik dodaje indiviliduizirati zločine.
20.8.2013. 7:13
Probam suđenje Hađiću, piše neima prenosa. Kod Mladića piše; Striming prenos iz sudnica je privremeno nedostupan iz tehničkih razloga. Prenos postupaka u sudnicama će biti nastavljen kada problem bude otklonjen. Jučer sam oko 8 ujutro probao i kod Mladića uspijo čuti da neki svjedoči da je između 1000 i 2000 Muslimana pobijeno ili se ubilo u proboju iz Srebrnice i bi kraj jerbo sam kasno ustao. Evo pođe Hađiću. Šta su istjerani Hrvati radili. Polovinom 93-e sam sa njim pričao o prolazu UN, veli svjedok, neki UN ofricir i on je mogao nešto učiniti generalno. Jeste li učestvovali u pregovorima. Da u Januaru 92- o razmještanju Unprofora. I u 93-e kada smo se sastajali sa Hadžičem u pratnji Goldinga, sa predsjednikom Miloševičem. I sa dosta ljudi u Hrvackoj. Svrha Unprofora je bila da se spriječi pokretanje oružja i kontrolu unpa zona koje su bile demilitarizovane. Bilo je 300 policajaca UN a oni nijesu vršili uviđaje nego samo pomagali. Nije bilo tu mnogo Hrvata i oni su bili diskriminisani. Nijesu ih primali u policijske snage. Koja od 4 sektora je bijo najteži? Sektor Istok, jer nijesu nikada bili potpuno  demilitarizovani. Pa sektor Jug, pa Sever pa Zapad. Sem jednog bataljona pješadije su se JNA povukli i prešli Dunav i tamo se rasporedili  ako treba da se vrate i to je bila pretnja Hrvatskoj vojsci da se mogu hitro vratiti. Odnjeli su svoje oružje. Teško oružje je trebalo pod dupli ključ ali lahko su zadržle i sakriveno u Unpa zoni.
Nije bilo predviđeno nikakvim ugovorom da JNA da oružje Srbima.  Oružje se 10 tenkova, neki topovi, bilo sakriveno i dopis smo dobili od hrvatcke snage.. Pukovnik Petronof je bijo predstavnik u ZG. Mi smo provjeravali te dojave. Bilo je mašte ali i solidnih informacija. 16000 vojnih snaga se preobuklo u policajce a funkcija im je ostala ista. Znači nije došlo do demilitarizacije. U normalnoj je trebalo 7.000 policajaca a bilo hi je 22.000. vrlo neprijatno za ne srbe a večina zločina je bila od specijalne policije. Kraj za danas,  odoše iza vrata ko glumci iza neke zavjese. U srcu mi led pjeva sa Beogradskog radija Naxi. Nikle te stanice sa muzikom jer  nam ne ostaje drugo. Sve su karte podjeljene. Narodu muzika a ostalima moć i pare. Teško se more iz naroda probiti u ovu drugu skupinu. Nađem jedan video Tv Sarajvo u kojem je Naser Orić izjavijo da su 3.500 poginulh Srba u okolini Srebrenice ustvari vojnici RS. Ima spomenika na kojima piše pogino na Bihaću, a pripisuju se meni, veli on. Naser je pričao a Avddo pisao podebelu knjigu od Gazimestana do... . Drugi Korpus je veli on kriv za pad Srebrnice.  Čoek nije radio ono što misli no po naređenju. Počeli smo sa 20 do 30 ljudi. Mi Diviziju nismo imali nego ljude izbjegle od kame.  Grad sa selima je imao 35.000 a naraslo na 82.000 stanovnika. Sat na sat nije bio nalik. Mladost me ponijela. Nebih možda mogao napraviti reprizu. Srebrenica je pala 92-e a mi smo oslobodili 900 kvadratnih kilometra. Imali smo 150 km granice sa Srbijom. Operacija Pesnica srbijanskog Generala Ojdaniča priča o tome. Nišlije, Užička jedinica su okupirali Konjevič polje. U Hagu nije bilo važno ko je ko nego je svak sebi pravio ambijent. Kada smo se opraštali od Jelisića kada je išao na izdržavanje kazne i  koji je bio poznat kao srpski Adolf čak smo se uslikali. Bilo je i svađa, koškanja ali ništa ozbiljno. Novinar kaže da je Alija u intervjuu 2.000-e rekao Mi smo pozvali Nasera da nam obasni situaciju. Vratijo se nisam jer je pao jedan helikopter i zavladao je stra. Konja sam dobio od muslimanske familije Čamila Babića /Babić je veoma često prezime kod sve tri nacije u BiH/. Nije bio bjel nego crna kobila i služio mi je kao prevoz. Proboj 28 Divizije, oko 12.000 ludi od Srebrenice do Nezluka dug 105 km je bila dobijena bitka. Imali smo velike gubitke, ali smo pobjedili i 14 Jula će ispred Skenderije to biti obilježeno sa porodicama i preživjelim učesnicima. Ponuđena je predaja a oni su se probijali veli Pelemiš u videu koji ponovno gledam i opisujem.. kod muslimana nije bilo discipline kao u nas. Nije Naser mogao narediti ništa a da ne pita ostale lokalne moćnike. Nastala je svađa oko para. Ubio se u proboju i Ramiz Bećirević, nosilac bazuke sa oko 3,5 milijona maraka. Zulfo je osto živ, Ejub je pogino, ali mnogi tvrde, ne od srpskih metaka.  U jednoj brigadi se ubilo oko 160 njihovih ljudi na potezu od Šušnjara do Teočaka. Bilo je 6 brigada pa ispada da se međusobno i samoubilo oko 1200 ljudi. Hiljadu recimo veli Pelemiš. Naser je najavljivao dolazak za Božić na Kravicu. Ležim sa 300 do 400 ljudi u Vlasenici a General Živanović veli neće. Vezista mi kaže u 5 ujutro;- upalilo se 15 motorola, a naši ne reaguju. Ništa. Spasili bi sigurno 30 do 40 % ljudi. Bio sam na, Virovitici,  Vukovaru, Bihaču, Goraždu, Srebrenica, Majevica. Imao sam 25 godine, muslimani iz Kladnja su popalili moj kraj i selo. Za 2 dana 17 srpskih sela je zbrisano.  Sa 45 do 50 ljudi branim oko 4 km linije, a 2 km iza nas 120 ljudi leži i čeka. Izvukli smo 3.500 ljudi iz planine Konjuh koji su pobjegli iz Brnjice i Kladnja. Dođem ja i ja sa 30 ljudi probijem okruženje oko njih. Muški u borbenu liniju a žene vičuči za njima pa ko prođe prođe. Prošli smo sa minimalnim žrtvama. Ostao sam tu do Septembra 92-e. pa sam preuzeo jurišne jedinice. Na kraju se osječam kao velika budala. Izbačene su bijele zastave u Bihaću, ušli smo u centar grada pa isto i u  Goražde, pa stigne naredba „ Nazad“. Tako i Srebrenica 93. Idi kreni, stani. Možete misliti kako se osjeća vojnik kada mu oduzmete pobjedu. Sa Igmana nas vratiše i tada smo izgubili rat jer nismo spojili tih 5, 6 km. Imam osječaj da je jedan čoek držao nas sve tamo;  i Hrvate i Muslimane i Srbe na koncima kao lutke.  Vilića smo promašili, jest bilo njegovo vozilo i teleranitelj ali njega nije bilo. Mi smo zbog toga ušliu Tuzlu  5 Maja, naravno uz pomoć muslimana kojima smo ispunili sve njihove zahtjeve. Pokupio sam pilote, dao sam riječ i obraz, nije znao ni moj pretpostavljeni Salapura. To mi je naredio Mladić. Dao mi je da ih čuvam 3 mjeseca. Čuvao ih je jedan vojnik iz 10-og koji je kao znao jezik, bolničar, jer su imali prebijen noge i 4 đeda gariba, stari oni od 60 godina i više koji su se meni zakleli da će prije poginuti nego h neko uzme. Bilo je priča kada sam išao u Vlasenicu da se za pilote nudi 3 miliona, nude ovi, nude oni. Uvrijedi me jer ja imam 65 već. Milijarde da su davali ja ne bih, dao sam riječ. Došli ljudi iz delegacije, sačekali na Vidikovcu, odveli. Koji je dil bio između RS i Francuza, to je od mene bilo daleko. 97-e ste otišli u Zair. $ 8000 mjesečno. Ono tamo nije ličilo ni 5% od rata iz Bosne. Sa 7 braće sam otišao na Kosovo, spasio onu djecu. Bili smo na najgorem mjestu na Košarama. Jugoslav Petrušić nije služio ni vojsku jer je bio umno nesposoban. 74 je hapsio Karlosa a tada je imao 12 godina. Ja pa ja. Stalno izmišlja. Cinkaroš Pariški.  Sa nama je bio Orašanin koji ga je znao otprije. Tu je bio i dečko iz Bratunca koji je igubio cijelu familiju i sa 16 godina krenuo u rat da bi  u njemu 16 puta bio ranjen, Godinu smo bili u zatvoru a da ne zanmo zašto. Dobili smo batine a Jugo je imao sve, i pečenje.  To je bila osveta za pilote jer kada su pare u pitanju tektada vidite kakvih lešinara imate. Evo neću više. Sada drugi video. Kod Banovića u Utorak u 8 navečer 25 Jula 95-e je Naser Orić je postrojio 2080 boraca 28-e  Divizije koji su se probili iz Srebrenice. Priča Naser da je rođen u gornjim Potočarima zaseok Orić. Uzor mi je bio član specijalne jedinice policajac Adnan Karović,. Kada bi došao i prošetao čaršijom na njemu je bila divna uniforma a imao je sportsko tijelo. Ali s obzirom na moje imovno stanje ja sam aplicirao u Sarajvo, Slavonski brod, i nisam primljen pa onda odoh u Bor gdje sam upisao Metalurgiju. Jedan dan vidim raspisan  konkurs za  gradsku policiju. Babo se naljutijo, a ja aplicirao brez njegovog odobrenja. Zato što mi je đed bio u crnokošuljašima, Ustašama rekao sam na usmenom kada su me pitali što nisam primljen u prijašnjim pokušajima.  Na to se nasmijao predsjednik i rekao ti ćeš biti primljen. Sada prikazuju govor Miloševiča na Kosovu. Đe kaže da oružani sukob nije isključen ni sada. Bio je Naser pratilac. Badža nas je odabrao. Otišli smo na nekoliko dana prije, pravili rezervne varijante. Nikad vidio nisam toliko naroda na jednom mjestu. Voditel veli 2 miliona ljudi. Kada sam vidio sve te natpise, i poslušao govor shvatio sam da mi nije tu mjesto i radio sam na tom da se vratim u Bosnusa da budem sa svojim narodom.   Badžo mi je lično rekao da nije meni mjesto tuj. Lično sam učestvovao na obezbješenju naoružanja za Knin koji je išao tajno preko Bačkog Petrovog sela.  Malo sam bio na Iliđi pa premješten u Srebrenicu. Već su bile nacionalne netrpeljivosti. Obilazili smo nacionalno mješanim patrolama sela u stalnim patrolama da smirimo situaciju. Zaustavim jedan tamić. Neće da stane. Zaganjamo ga. Preprečimo. Pun oružja. Niko neće da dođe u pomoć od stanice. Dođe šef i veli pusti to. Ja se vratim i kažem neću više. Mustafić  me iz Opštine pdržao ali načelnik Salihović ništa. Pođem kući, ja povezo starije žene, kad barikada. Da su me tjeli ubiti, ubili bi me. Jedan auto prevoznik sa kamionom je probio barikadu i onda smo prošli. Jope Salihovič ništa. Tada sam shvatio da se na političke strukture nismo mogli osloniti. Mi smo se morali kriti od sopstvenog naroda jersu Muslimani stalno vikali neće biti rata. Bili smo zaluđeni tezama Dobrice Ćosića. Bilo je prosvjetnih radnika koji su mislili da ako oni ne žele zlo neće im niko ništa. Ubijeno je preko 100 ljudi. Ostali smo sami okruženi. Do Tuzle 100 km. 8 Maja smo oslobodili Srebrenicu. Nemamo hrane ni odječe. 82.000 ljudi u gradu. Glad. Pljaćlali smo srpske njive. Brali kukuruz. Prva mjesna zajednica iz Bratunca su Potočari. Tamo se slilo puno svijeta pa je bila glad. Nije bilo neke poljuprivrede nego industrija. Jedan vojnik sa đakom na leđima obere jednu vrstu i izađe. A obezbjeđenje su bila 4 mitraljeza na 4 čoška. Svane pa ostanu ljudi zarobljeni na njivama. Neke su uz Drinu prema Bajnoj Bašti kod Tegara uz Crvene Beretke zarobili i posilovali dosta žena. Mi smo improvizovali napad na Bratunac, ali ništa nije uspjelo.  Bili smo na sten baju. Niko nije znao šta, kada i kamo ćemo.Predali smo oružje komadantu UN Morionu. Goloruki su ljudi pobijeni sa tenkvima 87 dodaje neki gledalac. Čija je to odgovornost?, pita on. Jedna žena nudi da prevede knjigu na Njemaćki i Engleski i to besplatno. Morijon je pobjegao kroz  kanalizaciju. Kada su ga ufatile žene ui vratile on je onda obećao neke garancije. Do Februara smo čuvali 900 km kvadratni i logistički se snabdjevali zarobljavanjem od Srba.  Ja sam bio ranje prsa u prsa na koti kada je Morion stigao sa Konjevič polja. Odvezen sam do bolnice na trafo ulju u kamijonu. Ponovno sam krenuo a neko mi rečle da me o traži. Ad god smo mi razbijali srpske položaje on bi se pojavljivao sa predlogom da se stanovništvo evakuiše i td. Nisam mu vjerovao. Predlagao nam je da se svi borc sakupe na igralištu i da se opkole živim štitom od civila. Tada bi nas helikopteri prebacili ka Tuzli a civile avtobusima. Poslije je na kratko došao Kanadski, pa na kraju Holandski bataljon koji nemaju rata i mislili da čim dođu rat će stat. Hadžihasanovića sam upoznao u Hagu i promjenio sam mišljenej o njemu. On je izdao tu naredbu i došao sam na područje Zenice na edukaciju. Ponijo sam jednu teku. Mjesec i po prije pada Srebrenice sam bio razrješen komadanta 28 Divizije.  Bio je šverc veli gledalac, prvi helikopter oboren pretpostavljajući da ste vi u njemu. Jedna veli da je javna tajna bila u Sarajvu tada da se Srebrenica mjenja za Vogošću. Druga pita za 3.500 ubijenih srba. On veli za 3 i po godine je svakog ubijenog objasnio u Hagu. Himzo Popović se pomenu u knjizi. Eto Popović pa musliman. Taka je naša Bosna. Šarena od sna. Žilić također. Filipovićima ima kod sviha nas na Balkanu ali čak i kod Poljaka. Tako mi jedan đak bi u francuskoj školi. Ja njemu na našem kako si a on mi veli 'žkompranpa'. Poljak. Sa njim sam sada na FB. Ima otada 11 godina. Naser tvrdi da su ga željeli ubiti da bi on ostao kriminalac, sumnjiva osoba. Bio je i atentat. Dragomiru Miloševiću u Hagu sam vadio trepavice pincetom. Veli njegova bi žena da ga vidi povjerovala da mi vadiš oko. 93-e je on prolazio a ja ga sa 300 metra gledam na snajper kako pravi komandno mjesto. Pričam sa našima zarobljenom motorolom a on kaže da me je tada slušao i shvatijo da je to on iako sam ja mislijo da je to Milovanović. Ja ima 896 DM penzije. Neima me u knjizi Rasima Delića u komandnom spisku, što govori da sam bio suvišan. Imam ovaca oko 1.000 i prodajem ih. Tri dana je zaštičeni svjedok išao u Zvornik i streljao nedužne Srebreničane pa sam explodirao na sudu. On sada živi u predjelu Bratunca. Ramiz Bešrević mi je reko nešto se sprema. Ti ostaješ ja idem nazad jer nema ništa od planova za odbranu. Tada je poginuo u helikopteru. Urednik Tv Zvonko Marić. Baj odoh na bazen. Pišući ovo sam se sa Mićom Džordževićem dopisivao o korjen iz x jednako x pa mu tumačijo da je rešenje NULA i samo nula.  Ponoč za 4 minuta. Prošetao sam Luju po jarkoj mjesečini. Nebo vedro limeni mjesec sija ko tepsije. More bit da ge je neko napravijo i još pravi. Tako mi izgleda. Čitam malo i najdem – Poznati njemački filozof Theodor Adorno izjavio je da je “barbarski pisati poeziju nakon Auschwitza”. Dugo sam razmišljala o toj rečenici kada sam odlučila pisati kazališni komad o silovanju žena u ratnoj Bosni na kraju 20. Stoljeća veli pisac drama Beverly Rama.    Posebno je bila šokirana informacijom da je nakon rata i u Hrvatskoj rođeno najmanje 240 djece koja su plod silovanja, od čega su više od 200 djece rodile majke iz Slavonije, među kojima je najveći broj Vukovarki. Neke su čak izmislile oca svojoj djeci samo da im ne otkriju da su plod silovanja. – Druga je strana te patnje ljubav. Žene su tu djecu nosile u svojim tijelima i rodile ih. Ljubav prema djetetu potisnula je mržnju prema zločincima, ali to nipošto ne znači da oni trebaju ostati nekažnjeni – objašnjava svoj stav Yasmine Beverly Rana. Zvučalo im je nevjerojatno da se to zbivalo u Europi devedesetih godina 20-og stoljeća  i da je silovano više od 20 tisuća muslimanskih žena i djevojaka. One srpske niko i ne pominje. Silajdžič je iznio tezu o 50.000 silovanih muslimanki što je zapalilo svijet protiv Srba. Evo i večeras oskarovac Iron glumijo mi u nekom iz potrebne epohe 90-etih filimu kako ubije srpske otimače avijona jerbo su mu ubili ženu i čerke.
21.8.2013. 8:00
Hrvati jesu napali zone Unpa. Ni jedna strana nije poštovala i dobili su što zaslužuju kaže UN ofricir na sudženju Hadžiću. U Junu 92 sukob na naki Plato, zatim Maslenica Most u Januaru 93-e. UN su napadnute od Hrvata,  ali nije bilo predviđeno da se UN upuštaju u oružane akcije. Septembar 92 nije postignuta demilitarizacija hrvatskih snaga,  setor Jug. Oni izgleda deluju čistim nacionalizmom. Pritisak oružanih grupa je sve veći i upadi su češći čak i civila. Bilo je puno zveckanja oružja od Hrvata na rubovima zaštičenih zona. Bili su zabriuti da neće uspostaviti vezu između sjevera i juga Jadranske obale. Zahtjevi za Hrvate su bili veoma skromni, samo artiljerija se povukla, pješadija samo na 5 km. Zaobilazili su Hrvati odredbe plana koji su potpisali. Kod Srba je to izazivalo strah. Oktobra 93-e je postojala pretnja zaštićenim zonama pa Srbi, sa vojne strane gledano, razumno preduzimaju korake da se zaštite. Odbijaju dio Vensova plana koji je imao 5 koraka. Hrvati odbijajući taj plan žele nazad teritoriju. Nikad nije bio plan da se UN nađu između dvije zaraćene vojske. Vlasti su u Kninu opisivali neke elemente izmaknute kontroli. Rokovi su prošli, razoružanje nije obavljeno, Unprofor nije bio u stanju da situaciju kontroliše. Zečević piše Nambijaru. Mi smo prihvatili Vensov plan da bi zaštitili stanovništvo. Na tačku 7 nismo dobili pozitivan odgovor.
Okrenem Mladića. Nakon što ste iskočili iz kamiona šta ste čuli. Bili su rafali, ja sam se kotrljao niz padinu i iza stjene se sakrio. Čuo sam da je u neposrednoj blizini bila lokalitet eshumacija. Neki koji su bili na streljanju sa mnom su već premješteni na spomen groblje. Advokat pita suca da zatvore sjednicu za Internet prenos jer ima još dva pitanja.  Vazda neka tajna u javnom prenosu. Pa kako mi da sklopimo kockice. Okrenem Hadžiju. Tužman i Milošević su potpisali Vens-Owenov plan. Poslije jednog teškog upada mi smo pisali šefu UN da nam treba više sredstava. Dosta za danas viče sudija. Brigadiru Vilson dojdi i sjutra. Završavamo. Evo u našoj zgradi neće biti struje danas od 9 do 17 h pa vas i ja napušćam. Da se razumijemo u Kanade nema struje samo kad udari nevrijeme ili se nešto dograđuje. Pravo gledano sa našega prozora se gradi kratki most preko pruge. Silne cijevi su položili pa i kablove preko. Tako nas 7 dana unaprijed upozoriše da struje neće biti. A na Tv Bg pričaju kak je u Užicu samo 5 godina poslije Nijagare napravljena hajdrocentrala od 140 KW. Umbilibwl. Dakle ja i Beka u tojotu bez klima uredžaja do Seje na Manhajm jezero. Nisu bili tamo. Okrenem pa u Kembridž na malo jezero. Nemerem ga naći jerbo nismo tamo bili 10 godine  pa sam kreno Mejnom lijevo i dojdosmo u Hamilton zonu i nabasasmo na jezero sa V. Fina pjeskovita plaža, jezero poveliko a i park u nedogled. Ima i kampera i šatora vidimo na prospektu. Ostanemo do pola 18h i pitam jel za 401 blizu. Vele ljevo do 6 pa lijevo do njega, hajveja, đe dojdosmo poslije 25 km. A na hajveju ili ti avtoputu tri trake i dvi pomočne u jednom pravcu. Pičimo mi kad kod Hespelera zastoj. Skrenem nanj i koprodžemo pored škole u kojoj sam radijo 2 godine i završijo moju prof , nastavničku karijeru u srednjoj školi PDRG. Škola još stoji. Tu je plizu postrojenje ogromne fabrike Toyota. Tuj je i Duški naša išla 6 godine.
Bili nam uvečer u posjeti Nenad i Belma, konačno. Popismo po malo. Neša ne smjede do pivo. Ma ni cijelo nije popio. Ono, od po litre. Ispričasmo se siti a o kome bi nego o ćerkama. Oni imaju Ninu mi Dušku. Nina će sada 2 godinu fakulteta a u Nikaragvi je sa nekom studentskom trupom.
Malo slušam Halida pa usput : Bradley Manning, obavještajni analitičar američke vojske osuđen za ono što tužitelji vjeruju da je riječ o najvećem curenju obavještajnih informacija u povijesti vojske, dobio je 35 godina zatvorske kazne, prenosi CNN. Manning će biti nečasno otpušten iz vojske te će izgubiti sva prava, plaću i ostale naknade. Da mi je bar znati šta je odao. Vala sam jetin baš?
Apelaciono vijeće Suda BiH osudilo je početkom godine četvoricu bivših pripadnika prijedorske policije na ukupno 79 godina za ubistva civila na Korićanskim stijenama. Pravosnažnom presudom Zoran Babić je osuđen na 22 godine zatvora, Milorad Škrbić i Dušan Janković na po 21 godinu, dok je Željku Stojniću izrečena kazna u trajanju od 15 godina zatvora. Darko Mrđa, bivši pripadnik Interventnog voda prijedorske policije, osuđen je 2004. godine na 17 godina zatvora zbog učešća u masakru na Korićanskim stijenama. Do sada su ukopani posmrtni ostaci 62 lica a za ovaj zločin do sada je optuženo 14 prijedorskih policajaca, od kojih su četvorica priznala njegovo izvršenje i nalaze se na izdržavanju kazni. Strijeljanje na Korićanskim stijenama preživjelo je dvanaest logoraša, bacivši se u provaliju neposredno prije strijeljanja. U svjedočenju pred Haškim tribunalom, preživjeli su naveli kako su policajci civilima pucali u leđa na rubu provalije nakon čega su bacali bombe kako niko ne bi preživio. Pripadnici interventnog voda prijedorske policije su iz konvoja izdvojili više od 200 civila a u konvoju se nalazio Sabahudin Garibović: "Nisam izašao iz autobusa. Rekli su da idemo na razmjenu, tako da sam ostao, nisam izašao i igrom slučaja nas sedam je ostalo u autobusu".
22.8.2013. 6:56
Ustaosam da vozim Beku na posao. Radiće od 8 do 12. U 12 i 20 ima randevu za kosu. Opada joj kosapa ne znaju zbog čega. Polije će mo na Konestoga jezero. Otvorim suđenje Mladiću. Ono Hađičću piše neima. Mora bit da je pauza. Napisali ste knjigu „Pozadina opsade Sarajeva 91-95 a godina“. Jeste li gledali dokumenta SDA, pita advokat stranca sjede kose i brade koji je svjedok. Jeste li vidjeli dokumenta vojske, ne veli on, a Policije, nešto malo veli svjedok. Jeste li imali predstavu o snazi muslimanskih u odnosu na srpske jedinice oko Sarajva. Jna je imala najviše a onda je 92-e se promjenila u VRS koji je gubio a muslimanske snage rasle i dobile nešto i teškog naoružanja. Da li je vlada štitila interese svih naroda. Jeste. I Srba, jeste Pejanović je bijo i na Dejtonskim pregovoria. I Hrvata?. Ma jeste do 93-e. Da li je ikda srpski narod priznavao odluge druga mirka samo što nereče advokat. Kako je on to štitio interese 5.500 pobijenih Srba u Sarajvu pod kontrolom muslimanskih snaga. Pa tu se umješa sudac. Ima Srba koji su ubijeni ali smatram tu brojku pretjeranom. Kolko je to ubijeno? Pita advokat. Ja neznam taj broj, veli svjedok. Obavljena je demografska akcija koju su financirali sa strane i utvrđeno je da je ubijeno oko 10.000 osoba. Teško da je toliki broj Srba, veli svjedok. Da li znate da su muslimanske snage eskivirale popis stanovništva u BiH koji če biti ove godine.  Da znam, veli on. Da li znate da su istjerali svo stanovništvo na Pofalićima semo koje su ubili? Itd Cuko me gura da ga vodim napolje. Faktor rata je bilo i pokreti u Sloveniji i Hrvackoj. Da li su paravojske prvo formirane u Vojsci Alije Izetbegoviča. Juna 90-e su uspostavljene. Moram Beku voziti da bi je pokupio je moramo odmah startali u podne da bi stigli doktoru. Koliko je bilo na silu mobilisanih Srba, ili koliko ih je kopalo rovove. Nema brojki veli on, svjedok. Nisam se bavio brojem. Ni ubijenih. Ni njih u ovom konkretnom ali jesam ranije. Da li ste onda došli do zaključka koliko ih je ubijeno. U najgorem više stotina, posmatrajući broj zatvora i nasilja koje je tamo bilo. Bila je jedna grupa koja je našla oko 10.000 svih kojima su dali imena, ali samih Srba nema broja. Odvezao sam Becky. Taman je bila pauza na sudženju Mladiću. Provjerim, Hađiču je več zeleno, a to znači da tamo neima više sudženja za danas. Da li je tačno da je do homogenizacije u JNA došlo zbog toga jer se pripadnici muslimanskog i hrvatskog naroda nije odazvao mobilizacije. Jes veli on i to je bijo uzrok. Da li vam je poznato da se JNA sukobljavala sa srpskim nacionalnim snagama. Da ali nešto malo.  JNA je čuvala unutrašnji poredak u Jugoslaviji. Oni su to mogli, ali nijesu tako postupili. U 80 godinama u JNA je bilo diskusije da li treba podržati podjele po granicama republika kao u Rusiji gdje se vojska podjelila po republikama. Itd. Odoše. Pijem čaj zeleni. Nadam se zdravlju. A primjetijo sam da mi je od njega super.
Sigurnosne kamere snimile su pljačku džamije Sultan Mehmed Fatih, u Donjem Kamengradu na području opštine Sanski Most. Eto ti vjernika. Poslije toga pogledam video o ubistvima medžu kriminalci u BiH. Saradžuju kriminalci Srbije. A ima hi svih nacija. Čamcem Branka Džuriča Žuče se ilegalno zozikaju Drinom. Kradenim autom u BG sa kradenim tablicama u BiH se vozikaju po Sarajvu. Ima i velikih igrača iz političkog miljea veli advokat Duško Tomić, bivši ambasador dječije ambasade u ratu, jer ima snimljenu cijelu priču Eleza Darka, na kojega je 7 puta pokušano ubistvo.  Rećimo Ždrale Džordže je osudžen 2010-e, da je ubijo Mauzera 2000-e, na 20 godine zarvora. Više lica je planiralo i učestvovalo u tom ubistvu, veli Tomič. On, Džordže, tvrdi da je tada bijo na semogodišnjoj robiji zbog ubistva Batinića iz 97-e. Predsjednik RS Mirko Šarovič ga oslobodijo 2001-e. Elez je formirao grupu da likvidira Mačara. Paklena mašina 2 kg TNT, nabavljenog kod Goražda. Golf parkiran, 10 metra preko puta kafiča Mačara na parkingu Bus stanice. Poginuli su pored Mačara i nevini ljudi, Milan bus vozač, Rade, prolaznik i ranjeno 4-oro lica. Na 200 metrara okolo su komadi Golpha. Pravo je čudo da nije bilo više žrtava. Elez u narko žargonu kaže, - a ja budala, pa što mu nisu stavili pred kuću pa neka mu familija gine ako treba a ne nevini ljudi. Oaza mafije je u Istočnom Sarajvu u RS. Reketi, teror, ubistva. Ja kad nabroja ubistva na Sokocu, Palama, Lukavcu. Polcija, sudije, bjegunci, ministarstva.  Elez. On je kažu opljačkao 2,2 milijona na Aerodromu u Sarajvu i kaže da treba cijelo sudsko vijeće Bjeljine treba pohapsit jer su primili pare da oslobode Ždrala, Valjda?.... Nađoh članak od 9/9/2009. Mafijaška grupa Darka Eleza, koja je prošle nedelje uhapšena u Beogradu i Republici Srpskoj, planirala je da likvidira funkcionere policije, biznismene iz Srbije i Republike Srpske, ali i suparnike iz drugih kriminalnih grupa u RS, saznaje Press u vrhu MUP-a Srbije. Na listi za ubistva ove grupe nije bilo nijednog političara niti javne ličnosti iz Srbije, kako su to nedavno objavili pojedini mediji, potvrdio je za naš list ministar policije Ivica Dačić.i. Da je malo straa ova priča jest. Ali? Pitam se da li je toliko kriminala prouzokovao rat. Jel poslije 2 svjetskog rata bilo vako kod nas? Elezove mete
1. Zoran Mandić, načelnik Centra javne bezbednosti Istočno Sarajevo
2. Radomir B., biznismen iz Srbije, koji se bavi trgovinom nekretninama
3. Đorđe Ždrale, kum Darka Eleza, osumnjičen za ubistvo Ljubiše Savića Mauzera
4. Mladen Ždrale, brat Đorđa Ždrala
5. Dragan V. iz Srbije, policiji poznat kao trgovac narkoticima
6. Savo T., vlasnik preduzeća "Tom"
7. Mirza U. iz BiH, policiji poznat kao kriminalac
8. Adis R. iz BiH, policiji poznat kao kriminalac
9. Sabahudin S., očevidac pljačke Privredne banke u Sarajevu
10. Bahrija S., biznismen iz BiH
Jedna analiza MUP-a Republike Srpske koja se bavi Istočnim Sarajevom i koja je došla do "Vremena"/novine/ dosta je iscrpna, ali i povremeno gorka priča o tome. Ukratko, tamo su se proteklih godina profilisale (izborile) tri organizovane kriminalne grupe: Darka Eleza (sada u pritvoru u Beogradu); Đorđa Ždrale (u pritvoru u Sarajevu, upravo podignuta optužnica) i nekog Radomira Kojića, "blisko oslonjena na kriminogene strukture u Beogradu", kaže se u analizi. POSLE DEJTONA, BANDE KRIMINALACA KOJE SU SVOJE POZICIJE STEKLE I UČVRSTILE SARADNJOM SA VOJSKAMA I TAJNIM SLUŽBAMA ZARAĆENIH STRANA PREŠLE SU NA OBIČNI, CIVILNI KRIMINAL, UVELIKO KORISTEĆI RATNE VEZE U KORUMPIRANIM DRŽAVNIM APARATIMA. BANDA DARKA ELEZA NIJE BILA IZUZETAK. Prvo je u BiH postalo sve teže baviti se kriminalom pod zaštitom nedodirljivog Radovana Karadžića i njegovih "Tajfuna" i sličnih nevladinih organizacija; onda je u Srbiji akcija "Sablja" ispraznila baru i ta je praznina počela da privlači nove krokodile.
Večer. Letno lijepo. Vozikali smo se u Eloru. Prvi put da smo u taj Gradić išli. Manijfique. Marbels. Kupali se u nekoj rupi od kamenja široka na momente i preko 100 metara. Voda zelene boje ko svjetlo zelena trava. Uf. Odoh Zareta nazvati. Došao je sa krstarenja po sredozemlju. Oću Luju cuku da mu pokažem. Izveo sam ga u šetnju i kao uvijek pokupijo u kesice šta je posro. Obrišem mu krmelje, šape i šupćič mokrim maramicama koje je Zare donio.
23.8.2013. 6:12
Dali je zabuna. Prije 15 Oktobra Srbi su bili zadovoljni Jugoslavijom a vođe nezadovoljni. Pauza 5 minuta. Nastaviće u 12 i pet, a u mene će biti 6:20. Odbi po sahata zadrške u prenosu jer ne ide baš direktno da nebi bilo kake blamaže no prenos kasni pola sahata. Tako je Naser na sudženju se derao na zaštičenog svjedoka i vikao kako mu je on lično u 3 dana streljao  2.000 ljudi. Mislim da je malo glumijo. Isto je bilo i sa jahanjem kona na trkama u Srebrnici kadareče morali smo malo narodu zabave da pružimo. Ma nije ni čudo jer se BiH pretvorila u čudo. Pričaju ljudi da se na nekim mjestima švercovalo sve i svašta. Neprijatelji jedni drugima dolazili u rovove po robu i novac, a 100 metara dalje se klali i ubijali. Litar konjaka „ Braća Mandić“ je kod Musilimana bijo 30 DM a uu Srba ispod 10. Sječam se jednom je toliko pala cijena da sam u Travniku na Titovoj ulici kupijo litru za 10 DM i otišao nedaleko do obale naše riječice Lašve, odmah do naše zgrade Mali Niz u kjoj smo stanovali. Popio sam možda samo dec i vidijo da je to otrov a ne konjak. Bijo je veoma taman, skoro crn. Pogledam bankin sajt. Beka dobila neto 1.300 a Duška od Vaja, WMCA, skoro 300. Super. Ja ču iduče sedmic skoro 400 $. Evo 6:40 prenosa iz Haga neima. Samo crno. Aha, hevo hi. Gospodin Mladić se osjeća vrlo loše, trnu mu desan ruka i desna noga vrti mu se, nemere sjediti, hodati, eto su ga uveli stražari. Lješnik ga je vidio i kaže da mu je tlak nizak. Tome je razlog gubitak na težini. Veli sudija da mi prekinemo sa radom. Tako je nenadu bio mali pritisak kada je imao sepsu. On si sam daje dijalizu i kažu bakterija mu ušla. I tobakterija od cuke Kokola kojega imaju već 14 godina. Žena mu Belma vrijedno taxirala taj dan a ćerka Nina je zvala da je tati veoma loše, temperatura, itd. Ona došla pa u hitnu St Meri's. Pa čekaj rezultate nalaza, pa poslije u drugi hitnu Grand River, ime istoimene rijeke koja protiče kroz ovaj Region i uliva se u jezero Iry i nalazi isti ali se čekala 24 h za bakteriološki nalaz. I eto ti nesreće. Sepsa. Neš priča da mu je i mati u 29-oj godini umrla od sepse. Kod nas je Belma u Sarajevu završila pravo i bila na stažu baš kod jednog od braće Mandić, Mome, koji posta ministar policije BiH zajedno sa Delimustafićem. Zbog toga ih nazvali Boro i Ramiz, po ugledu na herojei drugove  iz Drugog svjetskog Rata na Kosovu. Kada se policija U BiH podijelila na tri ministarstva, srpsku, hrvatsku i muslimansku, Momo posta šef  srpske. Ja bio na nekom brifingu mladog Liberala Rasima iz Sarajva, šta li je, koji je bijo Titov Omladinac SK u BiH ili YU, neznam više. Između mojih dano noćnih pijanki po kafičima i kafanama Travnika kojega sam se toliko uželeo i na taj način nadoknadživao moje 10 i po godina odsustvo u registru njegovih gradžana, o kako sam bijo sretan kada sam izvadijo preko Suljine žene Milene tu travničku ličnu kartu, kao neku kartu za put na Mjesec, odoh sa Omerom na taj miting, šta li bi. Dođe i Hodža, neki sandžklija koji sa svojom bulumentom zauze mjesto u drugom redu. Tuj bi i lokalni omladinac koji se nešto na bivšeg mu šefa Rasima naljuti i ode demonstrativno nako dugonog preskakajuči noge i tjela nabijenih gradžana u malu salu opštine malog grada Travnika. Sreća Rasim reče da se postavljaju pisanim putem naša pitanja inače bih najebo. Napisa mu pitanje. - zašto naše policijske snage imju trojako ponašanje. Neki ne nose uopšte kape, neki sa zvijezdom a neki  skinutih. Veli on vako baš, - onda je RAT !. u jebo te. Ona klika oko Hodže i okolo njega se okrenuli i streljaju očima po Sali ko traće ko bi taj pametnjaković mogao biti. Omer je čast mi vidijo moje pitanje,  ali smo vješto odglumili neznanje. Poslije smo 3 godine pili po Travniku đe god smo stigli. I kad smo imali i nemali para. Čudno. Uvjek je za piće odnekud izviralo. Kao i ono. Sve se blokiralo. Nestalo na prvi mah čak i alkohola, aonada provalilo branu. Pilo se posvuda. Od garaža napravili ljudi kafiće. Uvalili videa, porno i ostali filmovi iz videoteka se pušćali, pa narodnjaci, turbo folk, nove naci zvjezde. Užas.
Conversation started 27 January

15:29 / U Srbiju/
Ivan Zabunov
pozdrav mom dragom profesoru
Today

08:46 / U Ontarijo/
Ivan Zabunov
pozdravljam te moj razredni, davno je bilo al spominjemo te, po dobru

08:47
Males Ilija
tenkju Ivane, bilo je lepo sa vama i sa nama
lepo od tebe

08:48
Ivan Zabunov
bilo, bar imamo lepe uspomene. kako si ti u toj tuđini?

08:48
Males Ilija
pozdrav
u pečalbi nije kao pre
ima i lepih momenata
gde si ti

08:50
Ivan Zabunov
ja u petrovcu ali puno putujem po svetu ali i po bivšoj jugi
imam privatnu firmu pa radim

08:50
Males Ilija
zbog čega toliko putuješ
au super. Čestitam !
jesi li na FB

08:51
Ivan Zabunov
pa posao a ponekad i zadovoljstvo
pa tu sam

08:51
Males Ilija
da ti vidim slike

08:52
Ivan Zabunov
malo ih je tu,
ja tu dajem malo info o sebi,

08:53
Males Ilija
okay

08:53
Ivan Zabunov
al mogu ti poslati par

08:53
Males Ilija
a vidim te sada

08:53
Ivan Zabunov
ostarilo se al mislim da se još dobro držim

08:54
Males Ilija
I ja
treba li ti zastupnik za Ontarijo?

08:55
Ivan Zabunov
a možeš me videti i na akedemija ženskog preduzetništva , neke konferencije za štampu, sam malo pričao
www.proficut.rs

08:56
Males Ilija
gud
ne znam gdje sada da kliknem

08:57
Ivan Zabunov
ovo je sajt  moje firme i ja uglavnom zastupam strane  na ovom terenu i kadim savetodavno za tehnologije u rezanju i zavarivanju

08:57
Males Ilija
o super je sajt

08:57
Ivan Zabunov
 a ti šta se radi?
samo je još u radu treba ga dobro napuniti

08:58
Males Ilija
ja sam zaposlen u BUS School kompaniji kao vozač djece u školu i iz škole
bio sam prijr 10 godina i prof matematike na francuskom jeziku

08:59
Ivan Zabunov
svašta si prošao profesore moj....

08:59
Males Ilija
4 godine u Gradu Kvebeku kao zamenik profesora a ovdje 2 godine puno radno vrijeme i svima od 7 do 13 razreda sem 9-og.
pa kurir u opštini
4 godine
pa motao šmirglu 14 meseci
i to je sve
ostalo sam uživao

09:00
Ivan Zabunov
pečalba....

09:00
Males Ilija
 na plačenom odsustvu 3 godine
itd
ma inetresantno je jer srećeš ceo svet
u Blek Beriju sam radio 2 meseca. Sama Indija je tamo
pišem i knjige
oćeš jednu

09:02
Ivan Zabunov
to jeste, nadam se da i dalje imaš pozitivan stav o životu kakvog te ja pamtim iako imaš toga  puno, prepuno  iza sebe
o čemu pišeš?
da hoću

09:04
Males Ilija
o nama, mojim zapažanjima i događajima kod nas ali kao u buduč
download
Balk 4 (Autosaved).pdf

09:04
Males Ilija
nosti na nekom Meteoru Balk
sve je istina

09:05
Ivan Zabunov
rado ću pročitati

09:05
Males Ilija
ovaj 4 je malo kao krimi roman
ok
fala

09:05
Ivan Zabunov
verujem , jer ti živiš život svoj sa plusevima i minusima
a neki žive tuđe živote, tako im je lakše

09:06
Males Ilija
a ima i padova i uspona kao svuda

09:06
Ivan Zabunov
pa to je život

09:06
Males Ilija
pa zato idemo u bioskop

09:06
Ivan Zabunov
i ja danas planiram

09:07
Males Ilija
kakav je Petrovac

09:07
Ivan Zabunov
 a sutra na koncert

09:07
Males Ilija
kažu itmenio se za 23 godine koliko nisam bio tamo
ko svira

09:07
Ivan Zabunov
ha porastao i poboljšao kvalitet života ali ljudi su...

09:07
Males Ilija
ist

09:08
Ivan Zabunov
 a to idem u <>Novi Sad

09:08
Males Ilija
isti?
bio sam lani na kupanju pred Petrovcem

09:08
Ivan Zabunov
tvoj učenik a moj brat, Pavel zelenak je od 1991 u Australiji

09:08
Males Ilija
o i moj Brat Jovo je u Pertu
od 93-e

09:09
Ivan Zabunov
i on kaže da su ljudi ostali na istom mestu i isto razmišljaju kao kad je odlazio...

09:09
Males Ilija
nije im uopšte loše

09:09
Ivan Zabunov
on u Melburnu i dolazi sada svake godine
moj se nežali
kad si na ovu stranu najavi pa bar kafu da popijemo
a može i prajage
to ti je pola prase pola jagnje

09:11
Males Ilija
ok
Lani sam bio poslije 16 godina

09:12
Ivan Zabunov
i šta kažeš?

09:12
Males Ilija
nije dobro za moju dušu koja me je tamo dočekala , uznemiri se i pita gde sui dodsada bre čoveče.
odlazeći ljudi zaista dušu ostave u domovini koja vuče, vuče ..... Eto je i Vuković sada tamo mislim
Dobrivoje, znaš li ga

09:14
Ivan Zabunov
e moj profesore to ti je život

09:14
Males Ilija
bila je i Anna  iz Vindzora
posete su veoma tužne i radosne istovremeno

09:14
Ivan Zabunov
Ko je Vuković a anna prezime

09:14
Males Ilija
a nećemo kukati
Anna je bila sekretaka u školi
a Dobrivoju sam bio također razredni

09:15
Ivan Zabunov
al nekad mora se i duša otvoriti

09:15
Males Ilija
jest
na tvom sajtu kako da vidim taj video

09:16
Ivan Zabunov
srećemo se na različitim krajevima sveta
koji video, to je na akademiji

09:17
Males Ilija
a tamo
a kako tamo da dođem
akademija  i šta još

09:18
Ivan Zabunov
poslao sam

09:19
Males Ilija
jel ovo proficut
na njemu

09:19
Ivan Zabunov
a ne to je od poje partnerke firma, nevladina organizacija
a ja sam privrednik a i u lokalnoj politici sam

09:21
Males Ilija
a čestitam ti na svemu odoh na akademiju

09:21
Ivan Zabunov
hvala

09:22
Males Ilija
TV Petrovac cvet uspeha

09:23
Ivan Zabunov
da da
podržavam žene

09:24
Males Ilija
ja sam ih uvjek podržavao rado
brez njih života neima
evo Karol priča

09:24
Ivan Zabunov
kako kažu voli deda moče
sećaš ga se

09:25
Males Ilija
like
ne
o pa ti si oš mlad
imaš li familiju?

09:26
Ivan Zabunov
kad sam krenuo da matorim ja promenio ženu

09:26
Males Ilija
pa i ja sam

09:26
Ivan Zabunov
iz prvog braka sina od 4

09:27
Males Ilija
Bio sam na Slobvensko na svadbe mojej Ivani vlani

09:27
Ivan Zabunov
a sa drugom živimo i dobro je
a moja sadašnja je iz slovačke

09:27
Males Ilija
sa drugom veš 24 godine
razmjena

09:28
Ivan Zabunov
mašala
vidiš je i tamo, jana radaković

09:29
Males Ilija
đe tamo na fotkama ?
ili TV

09:29
Ivan Zabunov
na fotkama od pređašnjih akcija
tada nije bila

09:30
Males Ilija
uf ne zanm gde sada da kliknem

09:31
Ivan Zabunov
ukucaj u google njeno ime i prezime i vidićeš

09:33
Males Ilija
prelijepa
super

09:34
Ivan Zabunov
spram junaka i topuzina jel se tako kaže

09:34
Males Ilija
Čuvaj je dobro jer grabljivaca ima svuda
jes vala

09:35
Ivan Zabunov
vidi, nije se rodio ko je sačuvao al imam ja svoje pluseve pa ...

09:35
Males Ilija
dobar si
ajd odoh nastaviti pisati moju 5 u knjigu. Ona je realan svijet pa ću i ovaj naš prepisati dijalog.

09:36
Ivan Zabunov
ma borim se kao lav, inače bi me pojeli
bilo mi je drago da se bar ovako ispričamo

09:37
Males Ilija
a sada je novo doba. Bara se ispraznila pa novi krokodili navalili kaže neki novinar
i meni
pozdrav pa se vidimo i čujemo i dopišemo.

09:38
Ivan Zabunov
svakako

09:38
Males Ilija
Knjiga 4 ima malo grešaka jer nije lektorisana ali ...

09:38
Ivan Zabunov
to mi nesmeta

09:39
Males Ilija
može se čitati. Tmo je opisan moj život u ratu i okolo
malo ima izmišljotina da pobudi adrealin ...

09:39
Ivan Zabunov
wow i to si morao proći

09:39
Males Ilija
jeeeeeeeeeeeeeeeeee
bilo je dosadno na momente
čekaš da se rat završi a kraja se ne vidi
Okay Uzdravlje !

09:41
Ivan Zabunov
pozdrav i svako dobro
Choose an emoticon
Eto mi đaka Zabune. E moj bože. Imao sam ideja št ada pišem a evo je 10 sahata. Umorijo me cuko, pa pisanje. Jovanka u bolnici. Zadnje što nam je dobro ostalo od Tita. A ono loše nabrajaju, a ništa od toga.
Ajd sada vidim na moj komentar o matematiki;
21 August near Kitchener
Nije istina da je Matematika bauk. Ja sam 25 godine bijo prof matematike od 5 do 13 razreda i u 13- om ođe u Kanade na francuskom jeziku. Mat je šala. Imaginacija. Više mašte ima u matematici nego u lovu na lavove ! Vjerujte mi. Zbog toga nijesm ni jednog lava upucao.
Unlike ·  · Share
You, Jasna Hadziselimovic, Mladen Perkovic, Bogdan Janjusevic and 23 others like this.
View 5 more comments

Milena Vidačak profesor koji je maštao!
Yesterday at 03:00 · Like

Vahida Dajda Puzovic ALI NE ZABORAVI TI SI BIO NAJJJJJBOLJI PROFESOR IZ MATEMATIKE MILION,,,,UCENIKA JE VOLILO TEBE PA I ONDA TVOJU MATEMATIKU TI SI BIO DR MATEMATIKE I HVALA ZA SVE UCENIKE KOJI SU USPJELI U LJUBAVI SA MATEMATIKOM
Yesterday at 03:20 · Like · 1

Miloje Chastven Ahaaaaa - zato i ja imam do danasnjeg dana problem sa matematikom? Ajde ondak, ukratko, recite mi kako se izracuna koliko benzina goriva koristi moj auto na 100 predjenih kilometara!
Yesterday at 06:32 · Unlike · 1

Milina Šimon Ex Milec Svaka čast profesore znali ste stvarno objasniti matematiku. Ja svojoj deci nemogu da nahvalim kakav ste lik od profesora bili

Males Ilija
21 August near Kitchener
Nije istina da je Matematika bauk. Ja sam 25 godine bijo prof matematike od 5 do 13 razreda i u 13- om ođe u Kanade na francuskom jeziku. Mat je šala. Imaginacija. Više mašte ima u matematici nego u lovu na lavove ! Vjerujte mi. Zbog toga nijesm ni jednog lava upucao.
Unlike ·  · Share
You, Jasna Hadziselimovic, Mladen Perkovic, Bogdan Janjusevic and 23 others like this.
View 5 more comments

Milena Vidačak profesor koji je maštao!
Yesterday at 03:00 · Like

Vahida Dajda Puzovic ALI NE ZABORAVI TI SI BIO NAJJJJJBOLJI PROFESOR IZ MATEMATIKE MILION,,,,UCENIKA JE VOLILO TEBE PA I ONDA TVOJU MATEMATIKU TI SI BIO DR MATEMATIKE I HVALA ZA SVE UCENIKE KOJI SU USPJELI U LJUBAVI SA MATEMATIKOM
Yesterday at 03:20 · Like · 1

Miloje Chastven Ahaaaaa - zato i ja imam do danasnjeg dana problem sa matematikom? Ajde ondak, ukratko, recite mi kako se izracuna koliko benzina goriva koristi moj auto na 100 predjenih kilometara!
Yesterday at 06:32 · Unlike · 1

Milina Šimon Ex Milec Svaka čast profesore znali ste stvarno objasniti matematiku. Ja svojoj deci nemogu da nahvalim kakav ste lik od profesora bili.Takvih danas skoro da i nema.
23 hours ago · Unlike · 2

Males Ilija častvene, naspeš pun rezervoar. vozikaš se nekih preko recimo 300 km. Naspeš ponovo do vrha rezervoar. Zapišeš koliko si nasuo, pa taj broj podeliš sa brojem km i pomnožiš sa 100. Okay?
7 minutes ago · Unlike · 1
Males Ilija Hvala Milina! Napiši mi opširnije kakav sam bio da se i ja sjetim jer ništa nisam radio namjerno smišljeno da bih znao kakav sam bio. Sve je bilo spontano. Moj mail je imales1122@gmail.com ili napiši ovdje pa neksvi vide pa ako treba neka pukne bruka. hahahahaha !
3 minutes ago · Like
18 h. Sunčano i toplo. Došo sa bazena. Kreno nanj u podne. Bila i Beka sa posla došla nešto prija 4 na bazen. Bijo i Rayan sa sinom Alexom. Alex ode kod maman oko 2. Rajyan ode malo poslije 4, a mi oko pola 18. Ostasmo vala fino. Da se pocrni još malo. Vele u ponedeljak jope 40. Pišem đutanski ili rural jezikom našijeh naroda u Bosni. Šta vali?
24.8.2013. 9:13
Subota, sunčan kalifornijski dan u našem ljubljenom Kičineru, južni Onarijo. Beka radi i danas i sjutra. Naši vikendi su več godinama identični. Ona radi ja sjedim kuči. Duška spava ili radi, kako kad. Došli sinoč Ceca i Zaharije odvedoše psinu u Toronto. Kažem Zaretu,- daj ga nekad 3 mjeseca kod nas da se zabavljamo. Veli neda njigova ćer Nastasja, iako živi u Londonu GB. Tamo je već godinama, studira, radi, putuje po Europi. Nedostajače nam mali đavao. Jest oštrih zuba, ali je stvarno simpatičan. Nako vunen, bjel, mal sa nekim upitnim okicama glavom koju nakrene kao lutka kad mu kažem, -Ajmo. Ili nako podrugljivo, -Kaman Booooj! Evo malo novosti na jeziku kojim se služi moja Ivana i njeno okružje u Slovaškoj, a more bit i Češkoj. Postavio njen več godinu dana muž Marek. Trenutno su na Korčuli, a spremaju se kući i kroz Travnik proći. Podle shromažďovacího zákona je nutné demonstraci nahlásit na příslušné radnici pět dní před jejím konáním. Naki nacisti se spremaju na demonštracije. Evropa je tradicijonalno nacistička. Ako nemogu u svojoj onda podrže naciste kod nas. Dragan, Bekin brat, stavijo na FB ovo. Pobiše se dvojica zbog čirilice i latinice, Zapisnik na sudu potpisaše palcem. Novine pišu opasne stvari. Administracija Baraka Obame razmatra vazdušne udare na Siriju, poput NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, piše "Njujork tajms". Kosovski scenario ponovo uključuje zaobilaženje Saveta bezbednosti UN. Kosovo očigledan presedan za Obamu, navodi list. Kao oni što palcem okidaju iz avijona. Vlasti u Teheranu upozorile su Zapadne sile da se ne miješaju u sukob u Siriji i optužile pobunjenike za korištenje bojnih otrova od kojih je poginulo 1.300 ljudi u predgrađu Damaska. Šefica UN-ovog tima za razoružanje, Angela Kane, stigla je Damask kako bi nagovorila Bashara al-Assada da pusti inspektore u zemlju da utvrde ko je koristio bojne otrove. Ima i ovoga u novinama. On je samo uspio završiti tri i po godine obrazovanja. Ipak potpuni nedostatak obrazovanja ga ne spriječava da se kreće na gradskim ulicama u vrlo skupim inozemnim automobilima i živi u kući sa bezbroj prozora i balkona. Prosjačenje je organizovano od strane kriminalnih bandi! Djeca se koriste u "zakup" iz porodica alkoholičara, ili jednostavno ukradena. Potrebno mi je da dobijem odgovor na pitanje - zašto  beba kod prosjakinje uvijek spava? I dobila sam ga. Moj prijatelj je pričao, potpuno običnim smirenim glasom koji me je ostavio u šoku, baš kao da je govorio o vremenskom izvještaju: "Oni su na heroinu, ili votki..." Bila sam zapanjena. "Kkko je na heroinu? Kome - vodka?". On je odgovorio:  "Dijete, tako da ne vrišti. Žena će sjediti cijeli dan s njim, zamislite kako bi ono moglo biti dosadno?". Ponekad djeca umiru tokom "radnog dana". I imaginarna majka mora održati još jedno mrtvo dijete na rukama do navečer. To su pravila. Užasa na svijetu nikad dosta.
Na moje pitanje Milinki ona mi napisa; Milina Šimon Ex Milec Imali ste dobar metod mogli smo da koristimo i sveske i knjige na kontrolnom i pismenom. uvek ste govorili da ako nerazumemo zadatak ništa nam sveska neće koristiti, da neće biti zadatak iz sveske ali nešto slično. i uvek ste mi dozvoljavali da pomognem drugima pod uslovom da sam uradila svoj kontrolni. A najviše mi se sviđalo to da je na tablu išao onaj ko nerazume zadatak. a ne štreberi koji znaju. Imali ste stvarno strpljenja sa nama.Pozdrav 23 hours ago · Like. Fala Milinki, ja zaboravijo kako sam radijo. Ošle godine. A i memorija ne pamti ko mašina. Uglavnom pozitivno. http://www.radiostanica.com/sr/radio/519/TNT_Radio. Oču da slušam cijo dan danas. I sjutra. I vavik.
Na šestom susretu Lige antifašista jugoistočne Europe Dani balkanske ljubavi, koji je u subotu pod pokroviteljstvom Milana Bandića održan na Bundeku, a kojem je cilj zbližavanje naroda i kultura u regiji, govor je održao i bivši predsjednik RH Stjepan Mesić. – Mladima se usađuje mržnja prema antifašizmu, prešućuju se bitne činjenice, posebice u knjigama, ali i školskim udžbenicima – rekao je Mesić. - Neki su u ovoj zemlji uvođenje demokracije i političkog pluralizma shvatili kao bjanko-mjenicu za odricanje od antifašizma i njegovo demoniziranje. Antifašizam se izjednačava s komunizmom, a komunizam se proglašava jednakim zlom kao fašizam - dodao je Mesić. Govor je iskoristio i da zamjeri ljudima na vlasti, poručivši kako se prava se antifašističkih boraca smanjuju dok pripadnici kvislinških vojski dobivaju državne mirovine. Osvrnuo se i na nedavno izvješće CIA-e u kojemu se navodi kako Josip Broz Tito nije bio Jugoslaven nego Poljak ili Rus. - Proglašava ga se jednim od deset top ubojica 20. stoljeća, a sada se raspravljali o njegovom podrijetlu, u javnost se plasiraju sulude priče, to je totalno ludilo - jasan je bio Mesić ustvrdivši da su rasprave o porijeklu ''nebitne''. Hrvatski partizani imali su svoj Glavni štab, borili su se pod hrvatskom trobojnicom te su nerijetko imali i vojne svećenike. Tu činjenicu u Crkvi naravno prešućuju.
Zašto ja pišem ove moje memory knjige. Jer sam čoek koji se trudi ovim zapisima da neda civilizaciji da potone u rat. Kao i mnogi pisci mnogo valjaniji od mene. Umro Mirko Kovač, pisac sviju nas. Razlog zbog kojeg je Kovač važan ne samo kao pisac nego i kao etično biće leži u njegovu karakteru koji se nikako nije mirio s ratom, za koji je mudri Držić već odavno napisao da je poguba ljudske naravi. Parola neoliberala smrt narodu, sloboda kapitalu je aktualna odavna. Naprimjer SAD je uvijek nastupao pod zastavom demokracije i slobode, ali je na terenu poticao i sam prakticirao laži i prijevare, prisile i ucjene, teror i agresiju, progone i ubojstva. A taj “izvoz demokracije” uvijek je bio povezan s uvozom dolara, sa sasvim konkretnim interesima američke vlasti i američkih kompanija. To se pogotovo odnosi na srednju i južnu Ameriku, kao područje posebne sjedinjenodržavne skrbi, tj. kao primarnu metu geopolitičkog i ekonomskog interesa SAD-a. Jedan je od najpoznatijih primjera – Čile. 1973. Pinočeova strahovlada ostavila je za sobom više od 3000 ubijenih, nekoliko tisuća nestalih, oko 30.000 zatočenih i zlostavljanih te više od 80.000 ljudi koji su napustili zemlju. Kapitalističku revoluciju osmislili su i servisirali mlađi čileanski ekonomisti školovani, uz podršku SAD-a, uglavnom u Chicagu kod Miltona Friedmana, jednog od rodonačelnika i ideologa neoliberalizma, pa ih se stoga nazivalo “Chicago Boys”. Borave i u Hrvatskoj. Dok je bio na vlasti Sanader je i svoje najbliže upregnuo u prikrivanje gomilanja bogatstva. Sanaderova uža i šira obitelj potkraj 2010. imala je 78 bankovnih računa na kojima je bilo 11 milijuna kuna. Najviše računa imale su kćeri: Bruna ih je imala 14, Petra čak 20, a Sanader ih je imao sedam....sada čeka u zatvoru da se vrata otvore.
Još mi neki napisaše komentar na moj način predavanja matematike
  Darko Koshpa Super Žika one and only Males Ilija Ovi su neki iz Travnika kao i ova moja bivša učenica : Emsada Aščić Sjecam se i ja toga bili ste super profesor,predavali ste mi matematiku ali vrlo kratko,morali ste u vojsku.Svima nam je bilo zao morali smo na kraju godine polagati matematiku jer u to vrijeme nije bilo profesora matematike.Bili ste super profesor,da je takvih vise.Puno pozdrava iz Travnika.
2 hours ago; Fatima Tabić svaka cast Ile
about an hour ago · Like Lidia Bovdis Onda steta sto niste i nas ucili, jer nama je prof. u gimnaziji od matematike napravio bauk.......
43 minutes ago · Like Males Ilija Zlata Đumić i ja sam imala tu čast da mi profesor predaje, i uvek se rado sećam tih časova, mada matematiku nikad nisam volela.Veliki pozdrav našem profesoru!
 Marija Marjanović, divna ,ali lepa vremena. zar ne profesore?
25.8.2013. 9:07
- Vodeće zapadne armije intenzivno rade na robotizaciji. Sada se u svetu primenjuje više od 27.000 robotizovanih kompleksa i njih koriste u ratnim operacijama - rekao je general Ostapenko. On je objasnio da zapadne armije imaju specijalizovane jedinice koje koriste robote. Tako Amerikanci planiraju da do 2020. čak 30 odsto "bojevih mašina" imaju umesto posada robote. Moskva ulaže veliki novac u modernizaciju oružanih snaga i izgradnju borbenih sistema novog doba. U planu nove bespilotne letelice, automatizovane amfibije, minolovci, mini-minobacači. Najbolji utisak je ostavio oklopnjak koji je svojim teškim mitraljezom izrešetao metu. On ima laserski daljinomer, pa bez problema pogađa zadati cilj. To vozilo može da se kreće i po vodi. Amfibija "Argo" je sa obale ušla u vodu, zatim je pronašla cilj na drugoj obali i otvorila laserski vođenu paljbu. "Mini-minobacač" je, takođe sa daljinskim upravljanjem, pogodio kuću. Na drugoj strani, pokazali su kako roboti efikasno mogu da ugase požar. Kad se zna koliko Rusi kasne u tom delu modernog naoružanja, jasno je zašto ministar Šojgu insistira da se ubrza rad na pravljenju novih robota. One koji tvrde da za sve treba mnogo vremena, Šojgu je pokušao da razuveri primerom iz sovjetske prakse. - Ko se seća za koliko su naši stručnjaci napravili robote za likvidaciju posledica na atomskoj centrali u Černobilju 1986? - pitao je Ministar obrane Rusije Šojgu i odmah sam odgovorio: - Za godinu dana. Kaže tamo da samo love od gradžana fali i sve bi bilo Okay. Moskva i Peking uvecavaju troskove za odbranu, dok US belezi pad. Kina je prosle god u odnosu na 2011. povecala za 8%, a Rusija za citavih 18%. US je sasekla vojni budzet za 40% zbog kolosalnog budzetskog deficita. Eto dragi sugradžani ove naše jedine nam planete kako mi sebi financiramo smrt. Sirijski vojnici pronašli su u subotu u pobunjeničkim tunelima u predgrađu Damaska Jobar hemijske agense, a neki od njih su zbog toga imali problema sa disanjem, javila je sirijska državna televizija. Kome vjerovati? Da napomenem da su obe vojske iste religijske pripadnosti- muslimanske. Jedni Šiiti a drugi Suniti.
A šta smo taki ne znam. Rušimo 'tuđe', gradimo 'svoje'. Hinduisti tvrde da je svetilište u Ajodhji mesto rođenja njihovog Boga Rame, dok muslimani polažu pravo na hram jer je na njegovom mestu postojala džamija Babri iz XVI veka koju su 1992. zapalili hinduistički ekstremisti. Uništenje džamije izazvalo je najveće verske nerede u Indiji, od sticanja nezavisnosti 1947. godine, a tada je stradalo 2.000 ljudi. Indijske vlasti uhapsile su u nedelju više od 500 hindu vernika zbog navodnog kršenja zabrane organizovanja hodočašća kod svetilišta zbog koga je u prošlosti dolazilo do nasilnih sukoba između hinduista i muslimana. Ponoč prošla 20 minuta. Verski turizam je veoma profitabilan veli Lučič. Nas 60 dali po 220  Eura i spisak lica za koje će se monasi moliti i otišli. Kaže voditelljica razgovora da samo znate kako je Jerusalim komercijalizovan. Omogućiti ljudima da prave decu od tih para. Na taj način da se leči bela kuga. Opljačkali su narod političari. Putin je prepisao od USA zakone o nevladinim organizacijama koji su zaista rigorozni a Ameri ga napali da nije demokrata jer im je na taj način suzbijo špijunažu. Počistimo ih i mi veli Lučič u Srbiji. Rotšild, Soroš, Berezovski, koji je umreo u kadi, je linija moći. Kinezi su Iluminatima zapretili da ako do rata kieskog i američkog naroda dodje vas 10.000 bičete ubijeni po kućama. Mi znamo sve vaše adrese. Prvi ubijeni je bio Viliam Benet, on je kinesku ambasadu u Beogradu označio kao cilj bombardovanja kada je poginuo ambasadorov sin i 4 miliona dolara je isplačeno kao odštere, čini mi se. Benet je ubijen sa čekičima isprd kuče, veli Lučič na Tv. Ovo su mi poponočne priče kao one što su o vješticama djeci pričali roditelji pred spavanje. Vještice zaista postoje jer  od kako i čovjek postoji postoje ratovi, mučenje, silovanje, ubujanje.  Turci su  namerno u Bosni napravili od Srba muslimane jer su to brdovita ne toliko plodna tla ali brdžani su proizvodili decu, veli on dok je moravska dolina i Srbija pošteđena toga da se hrana proizvodi za vojsku kojoj je cilj bio Beč. Nisu krivi oni a i mi nismo ostali Srbi jer smo bili hrabriji od njih nego je to njihova odluka bila zbog krajnjeg cilja. Osvojiti Europu. Pet stranaka ima Srbija u parlamentu tako da i ne treba više od pet  članova Parlamenta tamo da sjedi. O privatizaciji državnih medija veli da je to prevara. RTS kupi Soroš i on postane B92 pa Biserko gostuje tamo. Budući mali lopovi su za Džindžiča postali veliki lopovi i stranke su postale političko-mafijaška organizacija. I kod Koštunice su bili lopovo jer je njegova stranka nastala od Demokratske stranke. Niko ne priča o crnogorskoj obavještajnoj službi u Srbiji koja radi za Engleze. Lučić može da bude i Musliman, Srbin, Crnogorac i Hrvat. Vladari iz senke su organizovai sve ratove pa i buduće će. Sve je igra i sve je prevara. Šou za Tv. U Laguni se moje knjige mogu nabaviti, veli on, Dejan Lučić.
26.8.2013. 7:09
Otvorim sudženje Mladiću. Isti je svjedok onaj pisac knjige u kooj navodi da je 150.000  broj svih Srba u 10 opština Sarajeva koje su postojle od 1977-e. Ljudi par opština zapadnog dijela nijesu se morali seliti. Njih oko 50.000 dakle. Ostaje 100.000 od kojih ih je otišlo puno. Dakle možda oko 60.000 je ostalo u ostalim opštinama. Molim gospodina Mladića da ostane sjediti, veli sudija. Molim vas tiše. Tiše, gotovo da viče sudija bjele kose. Gospodine Lukić molim vas da nastavite. Sda je preuzimala konttrolu policijskih stanica. Nisam izbrojao puške i topove. Da li ste znali da su Srbi predlagali prekid neprijateljstava i stalni prekid rata. Mislim da je bilo više natezanja nego pregovora. U decembru 02e Srbi su proglasili kraj rata a njima je to odgovaralo jer su držali 70 % teritorije. 6 Mja 02-e se Karađić sastao sa Bobanom, vi kažete separatistima Hrvatskoh snaga. Vas nije interesovala konstatacija povodom referenduma da treča strana nije učestvovala, Srbi, a ovdje ste rekli da treća strana Muslimani nisu učestvovali pa sporazum nije prihvaćen od medžunarodne zajednice. Referendum je bio protivzakonit jer je potrebno 3/4 , 75%, dase ustav promjeni.  Banderova Komisija Evrope u Januaru je prihvatila srpski plebiscit o ocjepljenju od YU i na osnovu toga Europa je predložila referendum. Da veli advokat Lukić, a rezultat je bio unapred poznat iako preglasavanje konstitutivnosti jednog naroda je bilo zabranjeno ustavom BiH. Ne, veli svjedok, HDZ nije bio baš oma za.  Da li ste znali za oružane sukobe  u samom gradu Sarajvu izmedžu muslimana. Da bilo je nešto malo veli svjedok. Bilo je HVO jedinica koje su saradživale u obrani grada a to se mjenjalo od Oktobra 92.e i prolječe 93-e kada su napustili Sarajevo, držali samo Stup. U Kiseljaku su sarađivali sa VRS i prko tih linija prenosili dosta municije. Sa brda Huma, Grdan, Mojmilo se vidi cijela Grbavica i Iliđa koje je armija BiH zauzela u Maju 92-e i djelovala po civilnim djelovima koje su držale srpske snage, jel to tačno, jest veli svjedok. Zašto nije uspio Kutiljerov plan pita advokat. Strane su mu okrenule leđa pre nego je bilo pregovora sa principa do konkretnih pregovora. Smatra se da je prvo muslimanska p aonda osate. Na 11 sjednici Karađić kaže nećemo prihvatiti ništa što nijesmo potpisali. Pauza.
Napolju kiši. Šušte gume po asvaltu jaćim intenzitetom zvuka. Jest ona kao ljetnja kiša ali se osječa miris jeseni. Beka sa balkona jučer zamjeti neke već žutjele listove na drveču pod prozorom. Beka ustala i kuva kafu. Ja sam si uskuvao u električni bokal vode i preko Vlašiškog čaja, kojega jučer kupih u radnji kod Jasne i Mige,  dio prelio u veliku šolju. Evo pijem ga i nadam se dobru. Oni koji znaju oni se ne nadaju, veli neka izreka. Svašta. Prave se za znaju.
Alexa Buha kaže da je skupština odredila ciljeve borbe u teritorijalnom pogledu, a dva poslanika je ustvrdio kako smo mogli uzeti Sarajevo, Tuzlu, Bihać. Mi nismo krenui u uništavanje drugih naroda nego da obezbjedimo naš narod veli Buha. Mi nismo krenuli u osvajaćki rat odgovara poslanicima skupštine RS.  Delegat Bosiljčić Ljubo pita ko komanduje vojnom policijom. Oni mogu da upadaju u stanove, da ubiju, siluju. Ovde u knjizi nemate odgovor Mladića koji je dug i kaže; Nisam zadovoljan disciplinom vojske i vojne policije. Opšta kampanja treba a se ne uplja uniforma vojske i MUPa.  Neki su od vas doveli određene osobe iz daljine. Ja se distanciram od toga. Nemojte da nam se muti voda na izvora. Bez obraza nemože se služiti narodu.  Krajišnik govori 21 Novembra 91-e da ako budemo preglasani odlučivačemo na našoj skupštini RS. Da li ste vidjeli starh Srba jer čistim preglasavanjem bi se ukinuo njihov karakter naroda.
13:14 Истрага УН о бојним отровима у Сирији обустављена јер су, за сада неидентификовани нападачи, из снајперских пушака пуцали на инспекторе. 14.20 - Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да се за разлику од Асада побуњеници противе преговорима и оценио да је "хистерија око хемијског оружја" покренута да би се умањио значај мировне конференције у Женеви. Vidite kojom brzinom se razmjenjuju vijesti i komentari onih na vrhu. Novo doba komunikacija.  13.36 - Инспектори променили возило и ушли у предграђе Дамаска Моуадамија, где су грађани, наводно, преминули од тровања. 13.55 - Инспектори се састају са жртвама тровања, и узимају узорке.mislim da je pretjeran taj star bijo veli dvjedok i ode jerbo je kraj za danas. Popodne, vlažno i sparno i oblačno. Lućiča slušam da je Draža umro u Rusiji. I nemački general Ler nije streljan nego dat Rusima da im obnovi avijaciju i umro 56-e a sakranjen u crkvi st-Sava. U Templare je primljen 2004 a u Masone 1995-e, veli on. Bnajberi, sinovi zaveta je tajno društvo Jevreja pa i mi treba da organizujemo Kosovski Zavet. U Turskoj imaju 9 milijona Srba muslimana u europskom delu i društvo Inat u Zemunu. Stvaranje sjedinjenih Srpskih država, nikada više da se dogodi genocid na Srbima i trećeborba protiv bele kuge je cilj opstanka. Otac Agaton kaže da će Srbiju spasiti 300 pametnih Srba iz sveta i maršira ka istom cilju. Srpskom crkvom vlada Engleska obaveštajna služba. Nikolaj Velimirović je pokušao i malo uspeo. Verska organizacija nemože biti taj pokretač. Ne po sistemu Piramide i velikog vodže kojega može neko da zavrbuje. Nego mreže. Infiltrirali su se Jezuiti u sve religije. Preko lepih devojaka, homoseksualaca. Merilo pameti je glupost šefa stranke. Neima pametnijeg. Boris Tadič je bio vrh. Lućić je sada, pa znamo kamo idemo. Teorija zavere može da promeni. Organizovana manjina može pobjediti večinu. Mala knjiga Komunistički manifest je promjenio svet.  Mene ne treba da zovu, ja sam kao Marx. Samo teoretičar.
27.8.2013. 6:19
Bolio me vrat cijelu noć. Uzeo sam od Duške Nikken jastuk. Sav sam mokr ustao ali mi je vrat vrlo dobro kako je bio. Na icty.ord slušam u trečoj sudnici; 19 /7 /95 je granata pala i momentalno fugasno explodirala. Upaljac utu 72 na najmanji dodir pali i uvjek se upotrebljavaju za uništenje žive sile. Ima i sa odgodžeim koji služe da se poslije proboja prepreke, svjedoči svjedok na sudženju Mladiću. Okrenem i ono Hadžiću. Karadžiču još nema. Sastanak 25 Septembra o Jugoslaviji u BG je bio i Hadžič i u dokumentima se kaže da će Krajina radije ratovati nego postati dio Hrvatske. Policijske snage su Vens Ovenovim planom smatrane paravojnim. Narušava se red i zakon, čita zapisnik na preskok neki sredovječni mladić žute kose sa veoma velikim zaliskom sa strane i slušalicama na ušima. Svjedok je sjed čoek. Ružičaste zome su granice Unpa zona preklapane sa zonama dejstava še su Srbi provodili šta im je odgovaralo. Dva francuska vojnika su poginula kada je Tužman pokrenuo napad na aerodrom Zemunik i još koješta. On nije htio da se povuče a Srbi nisu htjeli ni da razgovaraju dok se ne povuku hrvatske snage. Pregovori su počeli u Njujorku gdje je Hadžić bijo prisutan. Srbi su tada uzeli teško oružje iz skladišta pa je traženo od njih da ga vrate veli svjedok kojega žuti oslovljava sa gospodine ambasadore. Predveče sinoč smo se išli na naš bazen kupati. Ko zna još malo i nestalo za ovu ljeto. Duge su pauze u ne kupanju na bazenu. Bila Roda pa veli da je ona starija od mene. Dođe Džim i Melissa, oa veli oni su po 62 godine stari. Džim je invalid več odavno. Sjebo koljeno pa mu ugradili novo od Titana. Ništa se ne primjeti na njegovom hodu. Operisao je i ledža pa hoda uspravno ko neki ofricir. Izgubio je i jedno oko kada je šetkao po šumi. Grana mu ga izbila. Na CPP disaboiliti ima oko 1.200 mjesečno. Melli radi kao dizajner novina cio svoj radni vjek. Počela u 10-om razredu na praxi i tuj ostala. Nada se i poslije 65-e raditi. Rodu sam zamolio da zovne Becky da dođe na bazen i da je fino. Bila je ostala spremati večeru Duški, spinač i kompir, šta li?. Ja joj velim ajde poslije dodži, mene boli vrat pa da ga malo razgibam. Ona nekao tužno reče da neće. Ja kad se razvedri nebo u roku od par minuta ja to zamolih našu susjedu Rodu koja pomaže pri čiščenju zgrade superintndentici Ursuli k koja ima čini mi se 100 godina i jedva hoda na dva vještačka kuka a ima platu od 46.000 godišnje. Okrenem Mladića. Gospodža tužilac upravo veli neimam više pitanja za ovog svjedoka. Sudija veli nijesam dobro zazumijo odgovor a da bidem iskren ni  ni pitanje. Svjedok, brkati naš čoek Hrvat, još crne kose ponavlja priču o krilcima koji se zabiju ili odskoće.
VEČE 23 H.  Bijo sam na nočnom kupanju na našem bazenu. Dođoše i dva klinca sa tatom koji su prvo navratili u šetnju, a poslije ga ubjedili i sa opremom za kupanje došli. Bilo je ljepo  iako je sipilo.  Sretnem Raku i svratimo na čašu vina. Žena mu je do kraja Septembra u Crnoj Gori. Pričamo o podjelama u Goraždu. Njegova kuća prazna a pripala Federaciji. Roditelji su smješteni u nov stan u selo Kopači koje je bilo 100% muslimansko, a sada pripada RS. Ode Raka jer ustaje u pet. Radi u Linemaru u Gvelfu. To je 13 planti za proizvodnju auto djelova. Čitam malo RTS. Vašington i Zapad nemaju dileme o tome ko je kriv za napad hemijskim oružjem u Siriji i raspoređuju snage u okolini Sirije, a zapadni mediji prenose da bi "napad krstarećim raketama" mogao da počne već u četvrtak. Pobunjenici, navodno, Pentagonu već predali spisak meta. Britanska vojska pojačava svoje prisustvo u Mediteranu i sada ima četiri ratna broda, nosač helikoptera i dve fregate u blizini Albanije. Rojters podseća da je i američka mornarica od petka pojačala prisustvo u Mediteranu, gde ima ukupno četiri ratna broda sposobna za lansiranje krstarećih raketa dugog dometa. Slično je učinila i Francuska, koja se spominje kao još jedan ključni igrač u mogućoj intervenciji. Njeni borbeni avioni se nalaze u Emiratima. S druge strane, Italija smatra da vojna akcija međunarodnih snaga u Siriji zbog navodnog hemijskog napada na civile mora imati odborenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ministarka spoljnih poslova Italije Ema Bonino rekla je da je hemijski napad "ratni zločin" i da njena vlada neće podržati vojnu akciju bez ovlašćenja Saveta bezbednosti UN. Rusija se i dalje protivi intervenciji. Zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin je aludirajući na izjave o Siriji rekao da se zapadne zemlje ponašaju u islamskom svetu kao "majmun sa granatom". Zvanični Damask je, u međuvremenu, optužio američkog državnog sekretara Džona Kerija da laže kad tvrdi da postoje neoborivi dokazi masovnog napada 21. avgusta hemijskim oružjem u Siriji, koji je, prema njegovim rečima, verovatno izvršio Asadov režim. Vidijo sam Kerija na momenat a nekoj Tv pa prikazaše zatim neku cjev na zemlji. Tako je prije 20 godina u UN sekretar SAD držao neku cjevćicu u ruci tvrdeći da Sadam ima bojne otrove koje nikada nijesu našli. U Iraku se između sebe i sada ubijaju Suniti i Šiiti. Kurde nijesu prestali proganjati i ubijati veli mi jedan mlad kurd u školici za engleski jezik četvrtkom u Common Cafeu.
28.8.2013. 7:28, Srijeda, glupi dan.
Pretpostavljam da su u BG znali da Hadžič pregovara sa Hrvatima i  bilo je popularno reći da su pregovori propali. Trečeg Jula 91-e su prestale borbe u Sloveniji, tri mjeseca dogovorenog odlaganja pa ocjepljenje Sovenije. Vojska JNA se povukla u Hrvacku, nabraja svjedok ambasador.  Sa Hadžičem ste se sreli u Borovu selu, pita žuti visoka lijevog zaliska. Sa nama je tog ranog Septembra došao i jedan ofricir koji je tamo sjedijo i šutijo. Nama je bio potreban potpis Hadćiča a ne ofricirov, veli svjedok. Tri dana su trajali preegovori. Petog smo se sreli sa komadantom JNA a to nije bijo taj isti General ofricir. Sudija mu se zafali i ode on. Odoše i oni. Kod Mladića neima prenosa a bijo je jerbo sam ga nakratko viđo. More bit pauza ili je za danas ende jerbo je već 7:55. Beka popila kahvu koju sam joj skuho i ode put PT Free bolnice đe danaske radi od 8 do podne. Jupiiiiiii. Napolju je vlažno ko u džungli. Klima uredžaj u salonskom prozoru je radijo cijelu noć. Vajta mi na Skaypu. More bit u Njemačkoj a i u Travniku. I Mita U Dalas texasu. I brazer Jovou Pertu Australija, i Vedran u Bg. MA ima hi još a ne prč mi se snikim. Malo sam jučer pogledavao moju rutu za school bus turu No 151. Ma nije loše a nije ni idealno. Ko ga šiša. Mora se! Zajebi kukanje. Meni je to donijelo novaca i preko ljeta. Eto jučer od emploja 382$ ma neima mjesta kukanju. A evo sudženje Mladiću se nastavlja. Bila pauza. Duška i kolegica sa Ragbija koja ljetos u cugu obajde Evropu spavaju spokojno. Ona je Italijanka, na relaciji roditelja Bari Pescara. Lijepa je veoma i duge crne kose. Živahna je i zna puno naših riječi i izraza. Čak prepoznade i PM kad Beka ispriča kako su u Torinu čekali za WC a raja u redu masovno sovala na Duškino iznenadženje na našem jeziku. Dula očekivala samo talijane i već se brinula jer ona ne zan talijanski. Ovaj dokument je radijo KDZ. Ja jučer mislijo da je reko HDZ pa napisah da je svjedok Hrvat. More bit i jest. Ko na čelu vidi ko je ko, matereti? Etonaš komšija iz Travnika prof na fakultetu političkih nauka u Sarajvu Spahić Besim se oglasijo jope o nama u BiH i nacijama. Potvrđuje ono što odavno već mislim, -Nama ne dadoše da postanemo Jugosloveni,a oni od Gota i ostalih plemana postaše Francuzi jerbo su Gote Germani zvali Franki. I Germanska plemena pod Bizmarkom se ujediniše u Njemce.  To bi bolan samo prija 150 do 200 godina. Doda Bekan da : Mi sami nismo u stanju da mislimo – svi su nam pojmovi zbrkani,  nenaučni i netačni. Na njima se ne da ništa dugotrajno i valjano napraviti. Imamo fiktivne komplekse superiornosti, a ustvari smo za svjetske procese i cca 7 milijardi (po svim svetim knjigama pred Bogom jednakih) ljudskih bića nevažni. Nešto kao „kolateralna šteta“, koja, bez „sopstvenog subjektiviteta i aktiviteta“ čeka da im vanjski, protivbosanski vjersko-nacionalni protektori pomažu. Mi smo zapuštena amorfna masa koja je u stoljetnom kulturno-komunikacijskom jazu sama sa sobom i sa okolnim svijetom. Ovi na sudženju još o stabiizatoru bombe. 9 Aprila 95-e granatirana je čitava ulica, pa zatim ulica Safeta Zajke 25-og Maja 95-e. mi smo pokušali razbiti obruč, veli svjedok. Sada mislim da je on Musliman.  Šta li je toliko važno da 2 dana advokat provodi šnjim?. Pijem Vlašički čaj. Vlašić je planina iznad Travnika visoka 2000 metra i veoma duga do Telića i Tešnja, preko 100 km. Na njoj su jahali i hodili mnogi stolječima,  a sada i skijaju kada padne snijeg. Nama je ova planina bila izletište i raj prirode. A da ljubavne dogadžaje ne spominjem. Tu se bvježalo od pogleda čaršije i roditeljske brige.
Bekan dodaje ulje na vatru: Bošnjaci, kojima, osim usiljene islamizacije, niko nije definirao niti jedan od deset krucijalnih indikatora bošnjačkog etniteta“ samo daju alibi i preživjeloj velikosrpskoj i velikohrvatskoj opciji BiH, a ujedno i Evropi i kršćanskom svijetu uopće (...) A zašto bi kršćani voljeli muslimane kad muslimani Bošnjaci ne vole Osmana (tzv. bošnjačko muslimansko ime) koji je kćeri dao „vlaško“ ime „Višnja“...? Zašto niko bh. populaciji ne objasni da ne postoje nikakva muslimanska, hrvatska, katolička, srpska, pravoslavna imena? Postoje slavenska, semitska/arapska, perzijska, germanska imena, a među njima su pripadnici svih religija! Sasvim je logično da se sije strah, jer, što će biti sa vlastodršcima ako se većina njihovog stada izjasni kao „ostali“?! A ti „ostali“ samo mogu biti Bosanci! Eto sudac reče svjedoku gospodine Mrkušiću morete da idete. Sada poslije Bekanove izjave o imenima. Znam da je neki fuzbaler bijo Mrkušić. Koje vjere i nacije ne nam. Dalje Beky sije; Vladajuće trojke i nacionalne stranke onemogućuju prirodne tendencije normalne unifikacije državljanja svih provenijencija u državotvornu/domovinsku identifikaciju. I što je najgore trojno se međusobno pothranjuju. Jednostavno jedni bez drugih ne mogu! To vam je ono „Hvala Bogu da imamo Dodika, da se fokusiramo na njega ne uočivši što naš Bakir radi.“ I vice versa. Onda, „neka i naši imaju još bolje vile od one 5,5 miliona vrijedne Čovićeve“. Odugovlačen popis (koji u normalnim zemljama primarno ima ekonomski i sociodemografski značaj zbog planiranja buduće samoodrživosti zemlje) je upravo „opasan“ zbog utvrđivanja realnih činjenica sa stanovišta trojnog nedjela nacio-vjerskih stranaka, koje su i nakon 23 godine katastrofalnih posljedica za bh. populaciju i državu BiH, spremne manipulirati strahom od istrebljenja ostatka svojih stada, koje su upravo oni i njihova naciočistunska politika već podobro istrijebili. Cifre će biti katastrofalne i prazne za sve tri izgladnjele i besperspektivne opcije. Nigdje u svijetu ne postoji država koja svoje građane dijeli na „konstitutivne“ i „nekonstitutivne“. Kako sada stvari stoje ni Međunarodnoj zajednici ne odgovara da se išta u BiH riješi po demokratskim standardima. Vrlo izvjesno bi se deduktivnom analizom moglo pretpostaviti da smo predviđeni da se opet pobijemo i da smo taktički isplanirani kao buduće „bure baruta“ na Balkanu. Zato, ne možemo kriviti samo domaće lidere; ni političare, a ni vjerske starješine – oni su samo dio naslijeđa onoga što su nam već prije raspada Jugoslavije iz vana kreirali. Kreirani su nam i iz vana nametnuti i Alija, i Franjo, i Slobo! Ovaj popis će pokazati i razotkriti laži i Srbima, i Hrvatima, i Bošnjacima i sigurno će biti u korist onih „Ostalih“ - čiji je otac Jovan, a majka Hatidža, otac Muhamed, a majka Eržika, otac Josip, a majka Mara... Tih „ostalih“ je još uvijek najviše i najbolja su baza konstitucije države na pravima građana, uz sve postojeće etničke (u našem privremenom ustavu se nacionalitet i ne spominje!?) i vjerske odrednice. Ali ovaj, skoro milonski segment bh. populacije, koji je opet rasprostranjen u oba etniteta, niko ne predstavlja na bilom kojem državnom nivou. Šta to drugo znači nego da smo fašističko društvo; hoćemo da ih na silu doislamiziramo/bošnjiziramo, dokatoliciziramo/kroatiziramo, odnosno dosrbimo/pravoslaviziramo. Eto izvora straha za vjersko-nacionalne „konstitutivce“. Šta će oni, kao ekskluzivni vlasnici svojih egzistencijalno ugroženih stada (uz još oko 200 stranaka i strančica u BiH) uopšte raditi kada većini postane najvažnija funkcionalna država i državni identitet, uz uvažavanje svih ljudskih prava za sve? Jasno je da smo politički, nacionalno i posebno državotvorno potpuno nezrelo društvo. Narodi nastaju, formiraju se i nestaju, možete uzeti za primjer bilo koji narod. Sam pojam suvremene nacije postoji od XIX stoljeća i sa stanovišta globalizacije igra sve manju ulogu u današnjem svjetskom poretku. Pojam nacije je isključivo nastao zbog ekonomije, zbog potrebe unifikacije žitelja jedne države, zbog mobiliziranja većeg broja ljudi na istoj osnovi. Kada nije bila dovoljna samo religija, nacija je ta koja je koagulirala i unificirala različite plemenske i etnoskupine i isključivo je bila vezana za državu. Za one koji su se za historiju zainteresovali preko turskih serija i Sulejmana veličanstvenog: dovoljno je reći da je Hurem Ukrajinka i kći pravoslavnoga popa, rodila idućega sultana; Sulejmanov je dedo Bajazit oženio je sprsku princezu Lazarevićku, a njeno vezivanje sa Bajazitom pokazalo se i kao najracionalnije rješenje za opstanak srpskog naroda i kasnije obnovljene države. Nijedna sultanija nije bila iz Osmanske imperije, toliko o čistoti loze: nijedan sultan nije bio čisto osmanske krvi. Crkve i propaganda su zaista odradile svoje. Ono malo ljudi što se nije opredijelilo su postali nepodobni početkom rata. Mada sam već nešto rekao, moram ponoviti da je SDA 1990. imala podslogan „Muslimanska stranka“, dakle odmah je od sebe udaljila Bošnjake/Bosance, kojima je državni identitet u prvom planu. Onda se pojavila Bošnjačko-muslimanska organizacija, odnosno, od SDA-a su se odvojili Adil-beg Zulfikarpašić i Muhamed Filipović, koji su već tada kao najveći problem spominjali to da „bh Srbi i Hrvati neće da budu Bošnjaci“, a pri tome „zaboravljaju“ da su upravo oni napravili Bošnjačko-muslimansku stranku. Dakle, valjda bi i tada a i sada ti Srbi i Hrvati „samo“ trebali da pređu na islam i da postanu Bošnjaci. Pa nisu valjda očekivali da će oni ili njihova stranka uspijti ono što Turcima za 500 godina nije uspjelo, a niti im je bila namjera?! To niko neće da vidi vidi racionalno/logično. A profesor Filipović je penziju zaradio kao profesor logike?! Uf što mu ga odvali naš Beki. Taj Filipovič je baš plivač bijo. Sad ođe sad onđe. Ode za ambasadora u Švicu, kupi sebi frak jer je to veli u memoarima bilo jeftinije nego da ga iznajmljuje. Jedan dan misterijozno osvanu u BG na neki dogovor sa Miloševičem. Mi od iznenadženja zinuli. I od ovog ; Jer, pogledajte ko vodi sva ta stada, sve „čistokrvni“: Špirićeva žena je muslimanka, Radmanovićeva žena je katolkinja, majka Borisa Tadića je muslimanka, pradeda Vuka Jeremića je Nurija Pozderac... Običan Srbin ne smije da zna da je dinastija Karađorđevića iz albanskog pravoslavnog plemena Klimenta, da je Jovan Sterija Popović Cincar (a Cincari su albano-jermenci iz područja Moskopolja u Albaniji), ne smije običan Srbin da zna da je Branislav Nušić malo Jermenac, a malo Cincar, da mu je maternji jezik albanski; ne smije znati Slovenac da je Janez Drnovšek Albanac po ocu, Slovenac po majci, da mu je donedavni predsjednik Danilo Türk, po ocu zapravo Turčin...
Čistunska teorija o nacijama je najveći paradoks! Evo primjer: „Ja se zovem Ante Bošnjak i čistokrvni sam Hrvat“, „Ja sam Mirsad Hrvat, i Bošnjak sam“... „Ja sam čistokrvni Srbin-Jovan Bošnjak“. Jedino što je dvodecenijskom nacio-vjerskom politikom odlučeno da trenutno bude „ispravno“ jeste izjednačavanje pojmova katolik-Hrvat, pravoslavac-Srbin, a tek početkom devedesetih (kraj XX stoljeća) probudila se i nacionalna svijest koja izjednačava pojmove „musliman-Bošnjak“. Muslimanski prvaci sastali su se '93 godine i (sa ogromnim zakašnjenjem) dogovorili su Bošnjaci. A paradoks je Zulfikarpašićeva i Filipovićeva „Bošnjačka muslimanska stranka“ (...), čime je (za bar do tada eksplicitno neizjašnjavane pravoslavce i katolike kao Srbe i Hrvate u BiH) otpala mogućnost uključenja ostalih u Bošnjane. Tako su izravno iz Bošnjaštva/Bosanstva „odbačeni“ i oni pravoslavci i katolici, koji su to ili bi još uvijek željeli biti. Isto je i sa „Mješovitim“, jer im je ANTILOGIČKI bošnjaštvo bilo uslovljeno islamizacijom. Greška za greškom!? I tako i „ljiljan“ posta „muslimanski“ određen znak (SAMO) Bošnjaka... Historijske činjenice ne znače ništa kada je riječ o ideologijama nacionalnog mesijanstva vezanog uz religiju, a kada imaš religiju uz sebe, što god opljačkaš i koga god ubiješ na njegovom putu, tebi tvoj Bog oprosti. Tako su Hrvati „dežurni katolici na Balkanu“ („Predziđe katoličanstva“), pravoslavci i nasljednici Bizanta su Srbi („brana prodoru Muhamedove veresa istoka i katoličkog hrišćanstva sa zapada“), a muslimani se izjednačavaju sa Bošnjacima („štit islama u srcu Evrope“). Tim nacio-vjerskim samozabludama u BiH je i Bog nacionaliziran. Tako je BiH ostala predivnih, ali politički i državotvorno zemlja „zapuštenih“ ljudi, koji integralno ne uče o svojoj domovini, nego o susjednim i maloazijskim domovinama. Vala Bekane svaka ti Čast. Divno. Doručkovavao sam kuvanu govedinu, malo ajvara i putra na podgrijanom Begelu. To ti je da bidnem u kontestu 'turska' kifla savijene u krug. Evo mi Bjelo dugme moje je ime s druge strane Mjeseca....  . Pa stvarno ovi moje ime Ilija slabo izgovaraju. Pitaju me kkakvo je to ime pa im kaćžem Biblisko i uhvatim sebe da nijesam reko srpsko. Ima ga i u ' rvata, a Ilijasa turčina upoznah ođe na ljkarskom za Bus Drivera. . Eto, npr. bio je tu Safvet-beg Bašagić koji je napisao knjigu o hrvatskom podrijetlu bosanskohercegovačkih muslimana. Treba li išta više Hrvatima? Izetbegović je javno rekao (posredstvom TV) da „Srbi moraju dobiti svoj dio Bosne“. Eto im, uz sve naknadne posrtaje bošnjačko-muslimanskog vodstva i kvaziintelektualaca, najbolji alibi za sve što su uradili Bošnjacima i našoj zajedničkoj domovini BiH, koja kao država doslovno „crkava“. Za masu protibosanskih opcija i akcija imaju i svojevrsnu potporu od strane „najobrazovanijih“ i „najinteligentnijih“ muslimana Bošnjaka. Primjera radi, mlade muslimane prohrvatske (a i proustaške) orijentacije zanimala je samo religija, ne i nacija – u ustaškom sastavu je bilo preko 60 procenata muslimana. Prvi doglavnik od Ante Pavelića bio je prof.dr. Džafer-beg Kulenović, a drugi Adem-aga Mešić – sve to zaboravljaju muslimani, to tzv. „cvijeće hrvatskog naroda“. Zaboravlja se da su mnogi prihvatili tu odrednicu, odgovaralo im je. Sada po istoj logici, po istoj grešci (a to se isplatilo ne bh Hrvatima i Srbima, nego Republikama Srbiji i Hrvatskoj), niko u BiH (pa zašto bi i MZ?) i ne razmišlja o integralnom bosanstvu cjelovite bh populacije, nego se i dalje forsira isključivo trojna vjersko-nacionalna centrifugalna opcija,  koja se (osim ratnog stradanja bh pučanstva i države) očito iskazala i iskazuje nemogućom osnovom za efikasno funkcioniranja države BiH i prosperiteta njenih građana. U prošlosti, islamska je zajednica promovirala samo islam, nije ju uopće zanimala nacionalna svijest. Jer, islam kao religija i ne poznaje nacionalne profilacije – primarno je bila važna vjera. Ali islam je došao i kod Perzijaca – oni su i do dana današnjeg ostali Perzijci, Iranci; Indonežani su ostali Indonežani i nakon dolaska islama kod njih ( kad neprosvijećen narod ostane bez intelektualne elite i voditelja, taj narod hrli ka propasti“). Ali, za razliku od Srba i Hrvata, bošnjacima je „Islamskom deklaracijom“ (potpisao Izetbegović) zadana svijest da im je važniji (ma kakav) islam od domovine/države. Stalni problem koji prati BiH i region jeste izjednačavanje vjere i nacije - Katolička crkva je profilirala hrvatsku nacionalnu svijest, izjednačila je katolike sa Hrvatima kod dotadašnjih Bošnjana. Najbolji dokaz koji ide tome u prilog je Shultzovo (Freudov rođak) opservacija o nacionalitetu/narodnosti/etnikumu žitelja „carske zemlje“ Bosne. Kada su Austro-Ugari zauzeli Bosnu, došao je zajedno sa Austrijancima i napravio istraživanje, te je zaključio da „tamošnji narod nema izgrađenu nacionalnu svijest“. „...Svi kažu da su Bošnjani/Bošnje, ali naglase da su katoličke, ortodoksne i muhamedanske vjere. To im je bila jedina odrednica...“. Kad nas tako postoji sraz koji nas je doveo do pogrešnih jezičkih formulacija pojmova, kategorija, ljudi, države, jezika... I upravo te pogrešne jezičke formulacije naše ljude i  državu vode u sigurnu propast! To je isto kao da se definišete kao Kinez; a niti su vam „kose“ oči, niti imate pigmentaciju karakterističu za tu rasu – ali umrete u ubijeđenju da ste Kinez. U takvim pogrešnim formulacijama, koje nema niti jedna zemlja na svijetu, kao što su„tri konstitutivnanaroda“, tri nacije, „Ostali“, tri različita jezika, „Tročlano predsjedništvo“, „Konvertibilna marka“ itd. ne može se ništa dobro izroditi. Pa šta se desilo Srbima sa pogrešnim (velikosrpskim) jezičkim formulacijama da „Makedonci i ne postoje – to su južni Srbi“, „Bugari  i Rumuni u Srbiji ne postoje – to su istočni Srbi“, „nema ni Crnogoraca, i oni su Srbi“, „Arbanasi su kao divlja bića došli na srpsko tlo“, „Bosna i Hercegovina – sve su to srpske zemlje“ itd., itd. Eh, da li je danas Makedonija u sastavu Srbije? Da li je Kosovo? Da li su ubijedili Crnogorce da su Srbi? Jesu su li Bošnjaci „poturčeni Srbi“? Je li područje istočne Hrvatske „Karlobag-Virovitica“ danas granica Srbije? Ključ nacionalne/etničke situacije je malo kasnije zabilježen u nepravedno ocrnjenom „Načertaniju“ (samo nominalno) Ilije Garašanina. Inače, „Načertanijem“ oni, koji ga nisu ni pročitali, obično straše muslimane pričom „to je četnička Biblija, velikosrpska politika“ – moje je mišljenje da „Načertanije“, iako podstaknuto izvan Srbije, potpuno legitimno i normalno planira da srodne narode objedini pod skiptrom (tada jedine samostalne) Srbije. Upravo je propala osmanka/turska Carevina, koju su od svih južnoslovenskih naroda zapravo najviše zadužili Srbi, dajući im 7-8 (i velikih) vezira, a najmanje dva sultana imaju po ženskoj lozi nemanjičke krvi. Za koga su se vezale srpske princeze Olivera Lazarova i Marija Brankovićeva??! U Bosni i Hercegovini se malo ko bavio integralnom historijom Bosne i Bošnjana, nego je svaka zvanična istorija bilo trojno reducirana vjerskim, a kasnije i nacionalnim podjelama. U Načertaniju lijepo stoji: „U Bosni žive Bošnjaci“, i to na 37 mjesta! Pročitajte! Intelektualcu čovjeku za to štivo treba otprilike sat i pol vremena da ga pročita i da vidi da „u Bosni žive Bošnjaci Muhamedove, katoličke i naše (ortodoksne) vere...“, te da Naša (svetosavska) crkva već usiljeno radi na buđenju srpske nacionalne svesti kod Bošnjaka naše vere. Katolička crkva je kod bosanskih katolika već poprilično pridobila „hrvatsku nacionalnu svest“ kod katoličkih Bošnjaka... .
To je potpuno legitimna djelatnost bilo koje religije. Isto, kao što je Sulejman veličanstveni širio islam prema zapadu, tako je i papa Leon XIII dao „darovnicu Hrvatima“, za njihovu misiju/zadaću širenja katoličanstva, što je ujedno značilo i hrvatstva, dok je Srpska pravoslavna crkva „budila“ srpsku nacionalnu svijest. Sve to se u ne malom obimu multilateralno dešava i u ovim zadnjim balkanskim ratovima. Dovoljno je i danas da se krstiš u katoličkoj crkvi i da si automatski Hrvat, kao kad se islamiziraš da postaneš Bošnjak. Nema tu ništa neregularno..., sve vjerske i nacionalne (kao i ideološke) opcije su ustvari svojevrsni „ribari ljudskih duša“.  Odnekuda (skoro uvijek iz vana) stižu neke pare, dobijaju se beneficije i donacije. Zar neko misli da, osim istinskih vjerskih osjećaja, iza šerijatskih brakova, „pokrivanja“, „podbrađivanja“, odlazaka na hadž ne stoji neki novac i čisti egzistencijalni i ekonomski interes, isto kao što je Kominterna finansirala jugoslovenski komunistički pokret, Vatikan katolicizaciju...? završiču sa Bekanom. On nam svima objasni svega pomalo o Bosni i nama svima u njoj i okolo nje.
Zaključak sam snimijo spočetka intervjua. Dakle/ kaže Bekan/, mi (mislim na sve bh. građane) stoljećima nismo učili o sebi kako treba, o nama su nas tendenciozno učili drugi; državu (čak i kraljevinu SHS, SFRJ, pa i njen raspad) su nam po svojim aršinima pravili drugi; ovisno od toga kako je ko i kada na tlu BiH bio moćniji. Dovoljno je reći da sami nismo pravili i očuvali svoju državu za 437 godina osmanske imperije, pa onda za 40 godina Austro-ugarske monarhije, potom ni u dvadesetak godina Kraljevine SHS/Jugoslavije. Tek zahvaljući KPJ, AVNOJ-u i ZAVNOBIH-u Bosni (bilo bi opravdanije da se bar tada tako definirala) i Hercegovini je obnovljena državnost, ali sa već nacionalno profiliranim bh Srbima i Hrvatima i nacionalno neprofiliranim Bošnjacima. Raspadom Jugoslavije je preovladala retrogradna i „bolesna“ varijanta ranoromantičarskih nacionalizama kroz „teorije krvi i tla“, odnosno „jedan narod, jedna vjera“; i što je vidljivo, od 1990. pa do danas je „normalno“ da jednu državu ili neki njen dio čini samo jedna vjera, jedan narod, jedna religija, jedan jezik... , što je svojevrsna perverzija u etnički i vjerski do kraja isprepletenoj BiH. Rješenje je nađeno u trojno prihvaćenom „humanom preseljenju naroda“, koji je rezultirao progonima i genocidima nad civilnim stanovništvom. I opet niko nije uspio, niti će ikada uspjeti. Vjessti: 32 optuženih u Elez slučaju. Policija odaje podatke krimoinalici. 43 ubijena na pijaci Markale prija 18 godina. 2 bombe danas bačene u Sarajvu ali samo na auta. Dvesto povrujeđenih i 65 ubijeno  u šiitskom dijelu Bagdada. Festival šljive u Gradašcu na 13.000 metra kvadratnih. Biće: „Oj rakojo rako ja te volim jako“.
Malo ljudi na prostoru bivše Jugoslavije zna da se u četničkom pokretu u toku Drugog svjetskog rata protiv fašizma, a zajedno s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, borio veliki broj muslimana. Draža je imao muslimanske jedinice koje su se borile s njim rame uz rame, poput Avdi-begove Leteće četničke brigade. Muslimani nisu podržavali komunizam, jer su bili vjernici, a znali su da je komunizam bezbožništvo. Tako je Mustafa Mulalić iz Dražinog Centralnog nacionalnog komiteta, 7. marta 1944. pisao Ibrahimu Pjaniću iz Gračanice u Bosni: “Neka se muslimani ne zavaravaju iluzijama koje stvara ta nova propaganda, jer partizanstvo odvodi u komunistički poredak, a onda i u očitu propast islama”. Istom prilikom, Mustafa Mulalić je dodao: “Kaži svima muslimanima da đeneral Draža Mihailović u ime Nj.V. Kralja Petra Drugog želi iskren bratski sporazum s nama muslimanima, osnovan na principima naše narodne etike, naše stare bese, čojstva i junaštva, kao i rešenje svih naših političkih, socijalnih, kulturnih i privatnih problema na osnovama bratske uzajamnosti”. Mulalić je prije rata bio poslanik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, a šef mu je bio radikal dr Milan Stojadinović, čija koalicija je okupljala većinu Srba, muslimana i Slovenaca. Komunisti su poslije osudili Mulalića na višegodišnju robiju, a u optužnici je pisalo da je on Srbin muslimanske vjere.
Njegov saborac Alija Konjhodžić bio je bolje sreće - emigrirao je s četnicima u Kanadu. Tamo je objavio memoare, navodeći: “Moje srpsko osvedočenje čisto je kao suza sa izvora”.Najpoznatiji predstavnik muslimana u četničkom pokretu svakako je major Fehim Musakadić iz Sarajeva. On je za vrijeme Prvog svjetskog rata bio dobrovoljac u srpskoj vojsci, a bio je i nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima.  Odmah po izbijanju Drugog svjetskog rata stavio se na raspolaganje Čiči, koji ga šalje u istočnu Bosnu u štab vojvode Petra Baćovića. Musakadić je osnovao Konjički muslimanski četnički bataljon. Komunisti su ga zarobili 1943. u Stranama kod Uloga, srez nevesinjski, s još nekoliko oficira i vojnika JVuO. Pred samu smrt uzviknuo je: “Živio kralj, živio Draža, dolje Tito!”.
I dr Ismet Popovac, ljekar iz Konjica i komandant Muslimanskog četničkog bataljona, stavio se na raspolaganje đeneralu Draži. Prije rata Popovac je bio predsjednik opštine Konjic. Njegov bataljon je 20. januara 1943, zajedno s nevesinjskom, konjičkom, kalinovačkom i Drugom sarajevskom brigadom, uspio da oslobodi od ustaša muslimansko naselje Bjelimić. Vlast u oslobođenom naselju preuzeo je major Fehim Musakadić. Dr Popovac je poginuo u Trebinjskoj šumi 1943. godine. Poručnik Čengić, aktivni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, Ravnogorskom pokretu se pridružuje već početkom 1942. Četnička komanda ga šalje sa specijalnom misijom u Mostar, ali su ga ustaše uhvatile i zaklale.  Istaknuti muslimanski predstavnici u Ravnogorskom pokretu bili su i Mustajbeg Hadžihuseinović, Smajo Ćemalović iz Mostara, Mustafa Berberović iz Blagaja, Abid Prguda, Omer Kalajdžić, Muhamed i Abid Mehmedbašić iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Džemal Kršlaković - imam mudris iz Konjica, hafiz i član ulme medžlisa u Sarajevu Muhamed Pandžo, doktor Muhamed Begović profesor univerziteta u Beogradu, imam Abdulah Hodžić iz Beograda i upravnik “Gajretovog” doma u Beogradu Mehmed Ćemalović.
U štapskoj četi sreskog komandanta u Konjicu Jova Babulovića većina boraca su bili muslimani, a u sastavu Konjičke četničke brigade nalazili su se muslimani četnici iz Konjičke Župe, koja je brojala 200 boraca, Bjelimića takođe 200 boraca i Uloškog bataljona, koji je brojao više od 150 muslimanskih boraca. Na položaju Bjelašnice bilo je 400 muslimana četnika iz Umčana. U Višegradskoj brigadi pod komandom kapetana Nikića nalazilo se preko 200 muslimana, u odredu pod komandom poručnika Kureša, kao i u Hercegovačkom odredu, gdje je bilo po 80 vojnika muslimanske vjeroispovesti. Na položaju Djevojčin Kuk bilo je preko 70 muslimanskih boraca, a u borbama oko Neretve potpukovnik Jovanović je, pored svojih vojnika, imao na raspolaganju i više od 200 muslimana četnika na položaju Bjelašnica - Konjic - Bijela. Da su i nakon završetka rata mnogi muslimani bili uz Dražu dokazuje i postupak Esada Vehabovića iz Bosanske Gradiške, koji je uhapšen zato što je javno tražio da se okači slika “Besmrtnoga Draže umjesto Broza zlikovca!”.U galeriji su slike muslimana pripadnika JVuO, na kojima se, između ostalih, nalazi i četnički vojvoda Ismet Popovac. Na prvoj slici se vidi i đeneral Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVuO i ministar vojni u Vladi Kraljevine Jugoslavije u izbjeglištvu. Ovo JvuO je jugoslovenska vojska u otađbini.
29.8.2013. 6:54
Neima suđenja Hažiču a Mladiću je onaj isti expert za mine. Pa šta ga već tri dana pričaju o stabilizatorima. Svaka im čast na upornosti. Prolistam RTS na latinici. "Ne želim nikakav beskonačan sukob u Siriji, već se moramo pobrinuti da kada zemlje prekrše međunarodne norme o naoružanju kao što je hemijsko oružje, koje može predstavljati pretnju po nas, odgovaraju za svoje postupke", objasnio je Obama. Obama je dao intervju posle sednice Saveta bezbednosti UN čije stalne članice nisu postigle dogovor o rezoluciji koju je predložila Velika Britanija. Rezolucijom bi bila odobrena upotreba vojne sile protiv sirijskih vlasti i snaga predsednika Bašara el Asada. Predstavnici Rusije i Kine su ranije napustili sednicu. Sa druge strane, Rusija oštro osuđuje najave eventualne vojne intervencije u Siriji, a pozive na akciju ocenjuje kao kršenje međunarodnog prava. "Planovi nekih zemalja da izvrše vojni napad na Siriju predstavljaju flagrantno kršenje ključnih tačaka Povelje UN i drugih normi međunarodnog prava", navedeno je u saopštenju ruskog Ministarstvo spoljnih poslova, koje prenosi AFP. Rusija ističe da je suviše rano da se razmatra odgovor Saveta bezbednosti UN na navodni hemijski napad u blizini Damaska pre nego što tim UN koji ispituje mesto napada ne objavi rezulate istrage. Predsednici Rusije i Irana, Vladmiri Putin i Hasan Rohani kasno sinoć razgovarali su telefonom i saglasili su se da je upotreba hemijskog oružja nedopustiva, ali su se usprotivili intervenciji protiv Sirije, saopštio je Kremlj. Покушај да се без доказа сва одговорност за последњи хемијски напад у Сирији припише Дамаску доводи до осећаја „дежави“ (већ виђено) који подсећа на време почетка балканских операција НАТО и америчког рата у Ираку. Ово мишљење изнео је Итар-Тассу стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов.

Нерадо се помиње пијаца Маркале у центру Сарајева, где је експлодирала мина из минобацача, а за све су одмах оптужени Срби – нагласио је он.

„Затим је дошло село Рачак на Косову, где је откривена масовна гробница. Уз велике напоре и наш активни рад, упућена је независна група финских патолога. Они су извршили експертизу погинулих и написали извештај, који је касније нестао без трага. А у извештају, посебно је било речи, о томе да је велики број лешева имао трагове барута на прстима и модрице од кундака на раменима, који настају од пуцања из пушака или аутомата, другим речима они никако нису били цивили, већ борци - наставио је Владимир Чижов. Управо после овог случаја почела је директна припрема за операцију НАТО против Србије, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Према његовом мишљењу у случају иностране војне интервенције грађански рат у Сирији ће само дуго трајати и бити још крвавији. Надам се да лидери европских држава имају довољно разума да не покрећу велике испоруке оружја у Сирију. Не смемо заборавити да су борбено најспремнији елементи сиријске опозиције снаге блиске Ал Каиди, међу којима ни сада нема јединства“ – закључио је стални представник РФ при ЕУ. Srbija: Prema podacima Sektora unutrašnje kontrole, dvojica čelnika kriminalističke policije  u Valjevu Subotić i Ćulašić su od petorice dilera uzimali u proseku po hiljadu i po evra mesečno da ih zaštite od hapšenja, upozoravajući ih na istrage koje se vode protiv njih. Kako i nebi kad su dužni a duga u svijetu ukupno ima 51 ipo Bilijon $. Naviše USA, Australija, Brazil, Kina, Indija, Kanada, Europa.
Сиријске власти доставиле су испекторима УН, који се баве истрагом употребе хемијског оружја, доказе о томе да нису употребљавали отровне материје, изјавио је новинарима у Дамаску заменик министра спољних послова Сирије Фејсал Микдад. „Сиријске владине трупе никада нису користиле  хемијско оружје. Доказе смо доставили комисији инспектора УН“ – рекао је Микдад. Раније је он посетио канцеларију у којој се налазе инспектори. Дипломата је, такође, изјавио да су САД, Велика Британија и Француска помагале побуњеницима у Сирији у коришћењу хемијског оружја и да ће ускоро ти исти терористи употребити хемијско оружје против становника Европе.
Peva mi na Tv BG: „Gledam to gde mi život umire...“. Baš tako. U kavezu se rodimo u kavezu umiremo. Gdje smo šta smo mi to ljudi da trujemo jedni druge, palimo kuće, silujemo, mučimo, otimamo, slavimo krvave pobjede. Svašta od ljudi. Ajd recimo da shvatam primitivna plemena mada ne shvatam zašto su i oni klali jedni druge, možda zbog hrane i sexa.  Ali zašto li to mislim; ne prvenstveno iz zadovoljstva nego prvenstveno namjere da produže vrstu. Sada u ova vremena Interneta ako izbacimo opravdanja, izgovore, retoriku, laži, podmetanja, : Mi smo isti na nivou prvobitne plemenske zajednice. Zbog nacije se ubijamo. Zbog vjere se ubijamo. Da nas neko sa strane, recimo iz 6-e dimenzije posmatra, proučava i zapsuje kako mi to činimo u biologiji za razne vrste živuućih biča, šta bi mogao zaključiti?. Ajd šta? Bilo je oko500.000 ratova u ljudskoj vrsti. To neđe pročitah. Ili sam pogriješijo za koju 'iljadu.
30.8.2013. 6:21
Nemere se spavati. Velika je vlaga ovih dana u Ontariju. Ustah oko 6 kad  i Duška. Sjetih se da ide sa rajom na Sanrajz, izlazak sunca. Ma valjda će im iz toga nešto pozitivno izaći u njihove pametene glavice. Kao i meni 75-e kada bi se nekoliko dana pred moj odlazak u vojsku ja i raja zorom vraćali iz neke Travničke  kafane. Tad sam shvatio da mi neće biti loše u vojsci jer ću Sanrajz doživljavati svako jutro. To mi je zaista pomoglo prva dva tri mjeseca da shvatim da postoje i dugi dani, a ne samo duge večeri, noći i kafane. Da, pomoglo je to samo jedno vrijeme dok nisam shvatio sa tugom da će se služenje vojske otegnuti u nedogled. Počele su pucati veze sa civilizovanim svijetom. Čak i moja bračna ode dođavola. Postajao sam dio mašine. Dovelo me do toga da jednog dana u hodu našega voda kroz grad pomislim da sam ja bez toga voda zaista izgubljen čovjek. Sanrajz mi  je pomagao da se smirim i shvatim da uvijek postoji  neki izlaz u životu kao i  to uvjek novo a toliko staro rađanje sunca za sve nas na Zemlji. Uvijek mi je taj izlazak bio uzbudljiv i nov. I Beka ustala. Odlazi na posao od 7. Saberem neto avgustovska primanja gledajući naš bank račun na internetu. Ja primijo 1200, Beka 2.400, Duška 1400. Ukupno 5.000 $ neto. Super. Zaradimo mi skoro 50.000 godišnje. Septembar se bliži polako ali sigurno. Da ne bidne iznenedženja idem oko 8 do baze da vidim moj bus 637 sa kojim treba da ove godine vozim stalnu liniju ujutro i popodne. Da vidim ima li goriva i da možda provozam moju turu, danas,  sutra ili u Nedelju. Čak i možda na Praznik Rada koji je ovdje u prvi Ponedeljak u Septembru. Tako odlučiše SAD i Kanada da ga ne bi slavili prvog Maja sa Rusima zajedno. Znojim se od čaja od koprive, od debljine i ne tuširanja poslije sinočnjeg kupanja u bazenu. Zboravijo žureći da prožderem sve bureke, male i velike i srednje, koje je Becky predveče ispekla. Krompiraču velikodušno ostavim Duški. Ugasim klimu i otvorim vrata od balkona. Napolju je samo 17°C. Na suđenju Mladiću stalna zatvorena sjednica. Šta li se sad krije od nas? Ona suđenja ostalim Srbima, jer se samo još njima sudi, neima danas. Čim se bar malo iznojim odoh se odmah tušrati. Vode tople stalno ima. Plačamo 400 $ mjesečno sve usluge u kojima je i stalna topla voda, pa struja, grijanje, smeće, jedno parking mjesto, šišanje trave, popravke vodovoda, 2 brza lifta, i za mene ono najvažnije; na otvorenom travnatom terenu, iznad 70 pokrivenih parkinga, pravi ljetnji BAZEN. Ima tamo okačen i telefon sa kojega možemo nazvati 411, hitne stvari. Velikim ga slovom pišem zbog toga jer sam ovaj stan izabrao samo zbog bazena u dvorištu. Da mi duša ne pati za bazenima koje sam oduvijek smatrao kao znakom pripadanja ljudi višoj civilizaciji. Kada sam bijo mali napravii su bazen u Novom Travniku. Avaj. Para čestito ni za hranu nije bilo a kamo li za autobus . Nas tri brata ko bi nam naplaćao to sve kada ni za laće nismo čestito imavali. Tata ode u penziju 59-e i malo je još zarađivao sa strane u vojnoj menzi. Mama nikad nije radila za platu. Kuvala, prala, šila, plela,  tkala, pekmez i zimnicu spremala i vazda satavljala kraj sa krajem. Mi bi u ljetnje doba svakodnevno dakle sa rajom preko brda Vilenice krenuli pješke na put dug sedam kilometra. Ja kada sam ga god ugledao on je meni bio ko nekom sada da pokažeš kosmički brod vanzemaljaca. Onako u lijepim linijama, plavo i bjelo ofrban, velik, čist; - govorili olimpijski. Za ulaznice niesmo imali. Poslije čekanja zgodne prilike ubacili bi se preko ograde, ili uspuzali uza zid do na terasu za sunčanje. Od ushičenosti smo zaboravljali na glad koja nas je ubrzo od  pješačenja i stalnog kupanja poočela hvatati. Ma šta glad. Važno je da smo tu. A sunce planinsko ipak prži i iscrpljuje. Nije nam padalo na pamet da krenemo sa bazena dok se skoro ne zatvori, oko 18 h čini mi se. Evo samo još jednom,- vikali bi i skakali sa ivice u plavu i čistu vodu. –evo samo još jednom. Pa opet. Onda nazad pješke preko onih istih brda zvanih Slimena. Poslije sam u ratu sa kolegom Omerom kopao negdje na njima rov za nekog muslimanskog  vojnika koji će tu zauzeti poziciju i pucati na hrvacke vojnike. Po dolasku u nekom polu mraku sam sreo  prije toga i Osmana koji bješe tu komadant i stade da samnom malo popriča. Mrak, noć. Ljudi nas okružili. Slabo se šta vidi. Pita šta ima. Velim mu da radim u školi i svratim u Vatrogasni gdje je on bio direktor, na bilijar i na Tv jer samo tamo ima struje. Poše kopanje. Svi viču tiše. A kako da tiho kopaš krampom. Zvekne o kamen i sve ječi. Neki vojnik nas kao čuva dok Omer i ja kopamo. Priča kako bi on prešo kod Babe u Cazin da more. Dosta mu je godinu i po rata za Aliju, itd. Mi šutimo i ne nasjedamo. Poslije ga zamjeni neki momćić pa se izgubi. Čujemo sovke počele sa obe strane. Neka kuća se nazire u blizini. Do nje mi kako nam rekoše treba da kopamo rov iako su tamo s vremena na vrijeme Hrvatske snage. Poče sa nje da odjekuje rapav glas sovki raznih kombinacija polnih organa roditelja, sestara, braće itd. Odnekud mu sovkama odgovara jedan glasić negdje ljevo blizu nas. Pojavi se poslije sat onaj momćić i reče, - ono sam ja sovo. Na našu šutnju dodade, - kako je bilo. Ko eto da mu damo kritiku kao glumcu u pozorištu rekosmo uglas,- Ma super. U jeku kopanja oko 2 noću sa hrvacke strane osu mitraljez i  bombe. Neko nam povika,- ovamo i smjesti Omera i mene u neku malu zemunicu sa sjedištem za samo dva čoeka. Pojavi se neki kukavni ljudski glas sa ulaza i pita more li i on. Ma more, - lezi nam na koljena. I leže. Da li nas sakriše tamo po naredbi Osmanovoj, koji poginu slijedeće godine, ne znam ali me nebi iznenadilo, jer su njegov ćaća Naim i moj čača Dušan bili godinama jedina policijska patrrola na Slimenima i Docu i naravno pješke održavali mir. U ratu to područje nije mogo niko da smiri do Klintona, šefa SAD, kada naredi mir između te dvije zaračene snage,  Svi se sa linija povukoše velikom  brzinom. Osta puno siročadi i uplakanih familija na obe strane. U toj dolini Lašve popisaše 2.500 poginulih Hrvata. Broj muslianskih žrtvi tamo za sada još ne nađoh. Nama pogibe naš prijatelj Dudi. Iza njega osta četvoro djece siročadi. Na đenazi mu cio grad izađe sa suzama u očima. Nekada mi se čini da su ljudi ko djeca. Žele rat, uzbude se, zaborave sve jer idu da pucaju.  A onda kad polet prođe, jedva čekaju mir.
Vratijo sam se iz firme. Probao sam moj bus 637. Nije uopšte loš. Išao sam sa njim na moj ran u dvije škole; Lorenšn i Driftvud. Onu  Huron đe idu Mićo i Ivona, neima potrebe. To je tu blizu nas. Oznojo sam se dobrano. U busu neima klima uređaja. Išao sam do ofisa na bicikli i tamo i nazad. Đaba vjetrić u prsa. Velika je vlaga. Doručkovah u podne. Samo u kupaćim sjedim i čitam novine na kompjuteru. Danas dan nestalih. Predstavnici su naveli da je trenutno na listama nestalih u YU 11.859 osoba, od kojih je jedna trećina srpske nacionalnosti.
1.9.2013. 8:19
Sveta Nedelja. Tako mi kažemo za svaku Nedelju iako Beka radi skoro svaku. Mora se. Evo smo ustali. Kuha se kafa i čaj. Mislio sam slušati N2 na HTv, a ono neima. Stanković na odmoru, ali pročitam ; Jedan od najpoznatijih hrvatskih emigranata /čitaj Ustaša/Zvonko Bušić pronađen je mrtav u svojoj kući u Rovanjskoj kod Zadra. Život si je oduzeo hicem iz vatrenog oružja. U ime obitelji Zvonka Bušića novinarima se obratio njegov prijatelj Dražen Budiša koji je u Rovanjsku stigao jutros s Murtera. 'Zvonko je napisao dva oproštajna pisma, supruzi, rodbini, prijateljima i Hrvatima u kojima ih moli za oprost zbog onoga što je jutros učinio, jer više nije mogao izdržati. Na jednom mjestu u pismu kaže da više nije mogao živjeti u Platonovoj pećini', rekao je Budiša. Dodao je kako je 'očito sanjati slobodnu Hrvatsku uz sve nevolje bilo lakše nego izdržavati hrvatsku zbilju'. Budiša je više puta ponovio da je Zvonko Bušić bio 'iznimno dobar čovjek'. Zbog otmice putničkog zrakoplova sa 76 putnika na letu od New Yorka do Chicaga u rujnu 1976., kojom je htio upozoriti svijet na položaj Hrvatske u Jugoslaviji, i pogibije policajca prilikom dekativacije bombe koju je ostavio u pretincu newjorške podzemne željeznice, Bušić je 1977. u Americi osuđen na doživotni zatvor. Pomilovan je u srpnju 2008. kada se u pratnji američkih agenata vraća u Hrvatsku. Mišljenja o njemu su podijeljena. Za jedne je - domoljub, za druge i dalje terorist. Sjećam se kako nas je pogodilo da neko nešto ima protiv naše ljubljene Jugoslavije. Slavili smo njene uspjehe, gradnju, praznike, bitke za slobodu, a oni su nam tih godina veoma okrutno poručili da imamo neprijatelje svega toga nama idealnoga. Za bolje nismo znali. Samo što smo isplivavali iz bjede i sirotinje. Ovakvi da nam kao njihovi preci iz Jasenovca da kroje sudbinu; evo nekih; SPISAK RATNIH ZLOČINACA JASENOVAC ;
LJUBO MILOŠ zapovednik logora u Jasenovcu krvnik,  MATKOVIĆ IVO ustaša u Jasenovcu, LUBURIĆ sestrić Luburić Makse ustaša /pokršteni Srbin u katolike/ STOJŠIĆ ustaški satnik mučio i ubijao, BONZO ustaški vodnik mučio i ubijao, BUBAK ustaški poručnik mučio i ubijao, FERKOVIĆ zastavnik naročito klao žene, MAJSTOROVIĆ FILIPOVIĆ ustaški bojnik raspop, MIHALJEVIĆ ANDRIJA zastavnik, SUDAR LJOLJA satnik, PUDIĆ satnik, ZRINUŠIĆ ANTE poručnik u ubijanju se naticao sa drugima, ŠAKIĆ DINKO satnik zapovednik u Jasenovcu, suđeno mu u Hrvatskoj, Efraim Zuroff, qui dirige le Centre Simon Wiesenthal à Jérusalem, adressa une lettre au président croate Stjepan Mesic dans laquelle il écrit  : Au-delà du fait que la présence d’autant/ 300/ de monde à la cérémonie de mise en terre d’un tel personnage plus de 60 ans après la fin de la guerre soit assez dérangeante en soi, celui que Sakic (prononcez Shakitch) ait été enterré dans son uniforme oustachi est assurément choquant et les propos tenus par le prêtre catholique ayant officié proprement scandaleux. "L’idée que l’ancien commandant de Jasenovac, incontestablement l’un des plus terribles camps de concentration en Europe à l’époque de la Seconde Guerre mondiale, dans lequel ont été systématiquement assassinés de nombreux Serbes, Juifs, Croates antifascistes et Roms innocents, puisse être enterré dans son uniforme oustachi, et que ce faisant le prêtre le loue comme exemple pour tous les Croates, est une lourde injure à tous ceux qui ont été victimes des Oustachis, de même que pour les personnes de par le monde qui ont une conscience. LISAC zastavnik, MARIČIĆ natporačnik, ŠEŠIRDŽIJA zastavnik svi ovi najveći krvoloci i mučitelji nevinih žrtava, GRUBIĆ JOSIP zamenik komandanta logora u Jasenovcu, LUBURIĆ MAX ustaški general zapovednik svih logora/ Srbin/, PRPIĆ ANTE ustaški poručnik krvolok, PRPIĆ IVAN ustaški natporačnik zlikovac i krvolok, Ing PECCILLI ustaški satnik zapovednik logora radnog ubica, PAŠKO ustaški stražar iz Hrtkovaca KOPASZ ustaški stražar iz Hrtkovaca, OBROVAC ustaški stražar iz Hrtkovaca, HIRSCHBERGER NIKOLA šofer u Jasenovcu sva četvorica su se istica krvoločstvom, MARKIĆ ustaški vodnik krvolok, BUKLJAJIĆ, BOGDANOVIĆ ustaški bojnik krvnik, PAVLOVIĆ krvnik u Jasenovcu, FILIPOVIĆ krvnik u Jasenovcu, STARIĆ ILIJA krvnik u Jasenovcu, MAJA BUZDAN upravitelj ženskog logora, Ubili su oko 700.000 nevinih ljudi, Srba, Roma i Jevreja.
2.9.2013. 6:46
Napad na kasarne je u Vukovaru počeo 15 Septembra 91-e. Sabirni centar Begejci je prvi formiran naređenjem od 16 Septembra. Komanda Novosadskog korpusa je bila odgovorna za njega, veli General Vasiljević. Naravno da je oko njega najviše misterije. Šešelj ga optužuje da je sarađivao sa Tužmanom ispunivši mu želju da strelaj 200 zarobljenika na farmi ovčara jer je svjetska javnost počela da negoduje protiv Hrvatske kada su čuli da je u Gospiću mčki ubijeno 150 Srba. Pauza. Okrenem od Hađića suđenje Mladiću. Advokat špominje proboj 28-e divizije. Niko da se sjeti da pita koliko je krenulo a koliko je stiglo na 'slobodnu teritoriju' . U jednom videu na Yu Tube lično Naser Orić kaže da im je pošao u susret i da su se sreli sa njima negdje kod Banovića. Poslije 105 km od 12.000 ih je iz Srebrenice stiglo nešto preko 2000. Gde se delo 10.000 ljudi? Zolju napunjenu sa 3,5 miliona maraka koju Pelemiš spominje u njegovom video intervjuu Orić nje pominjao.
Evo se Hadžiću nastavlja. Sastanak sa Hađićem je bijo arogantan od početka. Napadali su ga zašto se puštaju ratni zločinci i Vesna Bosanac. On je samo ćutao i na krajurekao ostaćete bez vašeg Genrala. Pri tom, mislili su na mene. Maximović ga napada i napominje da 1500 Hrvata koje zove Ustašama su pušteni da odu u Hrvacku. Ja sam odveo prvu grupu u Zagreb u razmjenu za lica iz garnizona Gospića i obaveštajce iz Zagreba. Oni koji su bili pod istragom je bilo 182. Optuženih je bilo oko 80 a presuđeno 25 a svi otišli u razmjenu 4 Avgusta 92-e. protiv 4 vojna lica koji su izvršili zločin u Lovasu su bili procesi a protiv 8 iz odreda 'Dušan Silni' i komadanra Ljubana Devetka, Nikolu Vukovića, Ljubodraga Jelića, čćamna TO od 8 Oktobra 91-e, nisu procesuirani. Pitam se ja Gilea kako li je to kada zarobiš nekog vojnika, gledaš ga, izgleda sasvim ljudski i ne pada ti na pamet da je krenuo da te ubije, spali ti kuću, siluje majku, pobije decu. Gledaš ga onako ljudski i pitaš se šta sa njim?. Ne djeluje ti kao zver a znaš da jest. Užassssssssssssss! Kada sam bio u kafani Mišo mi pokaza video na kojem bi 80 zarobljenih Hrvata u Hrvatskoj Kostajnici. Ni jedan nije nađen nikada nigdje.
JNA je delovala na svojoj teritoriji. Bila je to još naša država Jugoslavija, veli svjedok. Od 12 Marta 91-e i u nastavku 14 i 15-og je vrhovna komanda donijela odluku da se ne zavodi Vojna diktatura. Septembra 92-e se trebalo otpustiti iz vojske oko 90.000 najkvalitetnijih vojnika, protiv čega je bio Kadijevič. JNA je bila u manjku vojnika pa je mobilisala rezervu pod izgovorom da idu na vojnu vežbu, a ona može maximalno trajati 15 dana. Bile su blokade kasarni, zarobljavanje, itd. Neke Stranke su digle glas protiv. Odlukom od 3 Oktobra 91-e Generalštab raspisuje upustvo za dobrovoljce. Stranke, Radikalna i SPO, su napravili neke svoje vojske od dobrovoljaca koje su slali u Hrvacku ali su se javljali na raspolaganje u štabove TO na terenu, a ne u JNA. Ode Vasiljevič. Prekidamo sa radom veli sudac. Doručkujem. Slušam usput na suđenju Mladiću da prve dolaze muve na mrtva tjela koja leže naplju i polažu svoja jaja koja se pretvaraju u crve. Advokat veli bilo je slojeva zemlje i trave ispod leševa nađenih u grobnicama. Kao da su bagerima kupljeni sa terena. Završiše i oni za danas.
Bolje lud za njom nego pametan bez nje peva radijo OK Bg. Baš je lepo ovo ludilo nastavlja on u ritmu es tam tam. Eto to ti je naša narodna.  Jučer bismo ja i Rayan na bazenu od 2 do 4 popodne. Mlaka voda, sparina. Biše jučer i srpski dani u Kišener Waterloo regijonu. Ne odosmo. Beka radila od podne do pola 8 uveče. Kiša, munje.  Odemo kod Rayana na prenos Džokoviča. Jole ko Jole, lahhko 3:0. Iako bi 6:0, 6:2, 6:2, ali je portigalski mladić zaista igrao dobro. Jole ga vozijo iz kuta u ugao, a ovaj mokar ko da je izašao iz bazena. I gaće i dres. Valjfda i tamo u Njujorku sparina. Na kraju pohvali Đole publiku i dobi silan aplauz. Ostasmo još malo kod Rayana uz neki naš program đe pevaju nrodnjaci, zante već sve sam joj dao nemam više šta vratiće se ona znam. Ovo ja izmislih. More bi se zbogatijo pišući im textove za pesme. A more i muziku. Jope naj isti ritam es tam tam.
3.9.2013. 5:34
Ja sam bio obavještajni ofricir od malih jedinica SAD do na nivou Armije veli svjedok stranac na suđenju Mladiću. Poletih da napišem Miloševiću jer pročitah ; Nadležni u Memorijalnom muzeju Nirnberškog suđenja pronašli opravdanje za spornu postavku. SLOBODAN Milošević je dobio mesto u stalnoj postavci Memorijalnog muzeja Nirnberškog suđenja nacistima. Ovo je za "Novosti" potvrdila Henrike Zentgraf, kustos muzeja finansiranog od države Nemačke i bavarske pokrajine. Kustos Henrike Zentgraf: Iznete su jedino optužnice. Akademik Krestić: Bezobrazno falsifikovanje istorije. Berlin čak pritiska i Veliku Britaniju da sledeće godine, na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, ne slavi pobedu nad Nemačkom, već da to bude praznik mira i ujedinjene Evrope. U isto vreme, Angela Merkel je nedavno postala tek prvi nemački kancelar koji je posetio ozloglašeni nacistički logor Dahau. Toliko o suočavanju s prošlošću - konstatuje Krestić. Tako sam nastavio da studiram vojsku RS. Pretresli smo 17.000 dokumenata o organizaciji Drinskog Korpusa od 85-e do 98. Imali smo i presretnute razgovore koje nam je dala AbiH. Bo sam skeptičan prema njima. Ofarbam malo krejonom moju prosijedu traku ispod dojnje usne. Obrijao sam sve ostalo. Izgledam 100 godina mlađi. Danas vozim prvi dan. Ostavim suđenje Mladiću jer ovaj nabraja kako i šta je radio pa pređem na Hadžiča gdje je svjedok General Vasiljevič. A da, izašao je Krajišnik iz zatvora. Dočekan je na Palama sa ovacijama. Ojdanić, šef Genertalštaba JNA također je ponovno na slobodi. Odležali su tamo 2/3 kazne. Oba kažu da nikada ne osječaju da su bilo kakav zločin uradili.
Ana Lind je bila u BG na dan ubistva ĐinĐića. Ministricu vanjskih poslova Švedske Anu Lind je ubio 11. septembra 2003. mentalno neuračunljivi Šveđanin srpskog porekla Mihailo Mihailović. Pričalo se svašta, da je on uspavani agent, ubiuca, plačenik, i slično. Jole pobjedijo u 3 meča za 79 minuta. Ode u Četvrfinale US Opena u Njujorku. Bravo Nole. Na Sense najdem; Od tada pa nadalje, civilno stanovništvo je bilo meta napada srpske vojske, baš kao što su iz Srebrenice i drugih enklava napadani srpski položaji ali i srpska sela, naveo je Batler, i dodao da je postojalo "vojno opravdanje" za napad vojske bosanskih Srba na enklave jer one nikada nisu bile demilitarizovane. Ipak, u martu 1995. godine je usledila Direktiva 7 sa potpisom Radovana Karadžića u kojoj se od vojske traži stvaranje "uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka meštana Srebrenice i Žepe". Još jedno, po svedoku, nelegitimno naređenje. Tužilac je ukazao na stav odbrana u dosadašnjim srebreničkim suđenjima da je Direktiva 7 "poništena" Direktivom 7.1 koju je 31. marta 1995. godine potpisao Ratko Mladić. Iako se u njoj ne pominje civilno stanovništvo, Batler kaže da se radi samo o "dopuni" prethodne direktive, a da je tako po njemu govori činjenica da se komanda Drinskog korpusa u svojim narednim naređenjima poziva na oba pomenuta dokumenta. Ričard Batler sutra nastavlja svedočenje. Na primeru masakra u minskom polju u selu Lovas 18. oktobra 1991. godine, Vasiljević je rekao da je bilo "prirodno" da civilni organi pokrenu postupak protiv pripadnika paravojne jedinice Dušan Silni, odgovornih za ubistvo 21 civila. Pored paravojske, u tom zločinu su, po Vasiljeviću, učestvovala i četiri vojna lica protiv kojih je vođen postupak pred vojnim sudom. Pripadnici jedinice Dušan Silni su tada prošli nekažnjeno u SAO SBZS, a postupak protiv njih je pokrenut tek 2007. godine u Srbiji. Zločin u Lovasu je jedan od incidenata koji se navodi u optužnici protiv bivšeg predsednika Istočne Slavonije, Gorana Hadžića. ВАШИНГТОН – Војни напад западних земаља, предвођен Сједињеним Америчким Државама, без подршке Уједињених нација представљао би ратни злочин, без обзира да ли ће добити одобрење Конгреса, изјавио је познати интелектуалац и антиратни активиста Ноам Чомски. Русија је послала ракетну крстарицу „Москва” и још један брод пут обала Сирије због евентуалне евакуације свог особља из сиријске луке Тартус. Француска шаље најновију противавионску ракетну фрегату „Шевалије Пол” такође у то подручје, амерички нуклеарни носач авиона „Нимиц” остаје у Индијском океану, а нуклеарни носач „Хари Труман” у Арабијском мору. Четири америчка ратна брода са крстарећим пројектилима су у водама Средоземља, Британци довлаче ратну авијацију у своје базе на Кипру, а председник Сирије Башар ел Асад у обраћању својим генералима каже: „Сирија ће победити.” Сирија располаже са 25 ракетних бригада противваздушне одбране, од чега је 11 бригада са ракетама С-65 „волга” и С-125 „печора 2М”, односно модернизована „нева”. Ту је и 11 самоходних бригада са пројектилима „квадрат”, односно модернизованим ракетама „куб” и са новим пројектилима „бук М-23”. За све те системе у складиштима и на борбеним позицијама постоји око 800 ракета. Три су бригаде са ракетама кратког домета „оса-акм”, постоје и два дивизиона са по две батерије система С-200В3. У јединицама војске Сирије је и око 4000 ракета кратког домета „стрела 2М”, као и 36, могуће и 50 система противваздушне одбране „панцир” с укупно 700 ракета само за тај систем. Неки извори овде у Москви тврде да је Русија испоручила Сирији два дивизиона система са ПВО ракетама С-300ПМУ-2, али службене потврде за то нема. Дакле, Сирија има ПВО искључиво совјетске и руске производње, али није познато како је модернизован систем „куб” у „квадрат”, нити у чему је све модификација система „печора 2М”. Ипак, било је довољно времена да Руси обуче сиријске посаде на свим тим системима.
4.9.2013. 5:56   Sanjao sam da nekoj djeci u vozu, đe li,  pjevam rock pjesmu Ana koju sam tog trena iskomponovao i zaista ima divan refren. Naravno da sam je zaboravio na javi. Valjda pod uticajem Mitrove emisije na radio Travniku koja ide Subotom od 16 do 20 časova kod nas a u Travniku 6 sahata poslije. Usput slušam suđenje Generalu Mladiću koji se jučer pojavi u običnom đemperu. Skuhao sam Vlašički čaj. Ima i čubre, i trava sa te naše ljubljene planine ponad Travnika i mnogih gradića u svom podnožju. Ihopa i Snježa se javili sinoć na Skajp. Vratili se sa odmora na Balkanu. Bili naravno i na moru, u Srbiji i Travniku. Sinoć Duška došla sa fitnisa. Stesala je liniju dobrano. Velim joj ,- ajmo šaha. Nikada ga nismo ni igrali. Nađem malu kutiju. U njoj su i domine i ona meni misteriozna igra iz stare Persije još. Okrenuo sam i Hadćića. Vasiljević je još tamo. Pita ga advokat zašto nije JNA zadržala Sloveniju i Makedoniju od ocjepljenja kad je to već želela. Nije ona ništa drugo radila do izspunjenja želja predsjedništva SFRJ. Dakle političara. Kad se sjetimo, veli advokat ili tužilac,  Željko Arkan  je uhvaćen u švercu oružja i MUP Srbije je izdejstvovao da se on i kjoš 2 lica puste. Znači da je MUP stajao iza šverca, čita svoju nekdašnju izjavu Vasiljević. Arkanu je92-e izdata neka potvrda od JNA da je on izviđač. Njegov načelnik je Dušan Bandić. Ovo je falsifikat veli Vasilev kako kaže Šešelj da je on Bugarski špijun ubačen u JNA još kao dete. Ja sam se nalazio u Zagrebu tada i to je objavila neka žuta novina, veli Vasiljević. Nema datuma, nema članka, nema dokaza veli čupavi tužilac. Advokat je proti. Optužnicom je obuhvaćeno i naoružavanje Srba u Hrvackoj, veli advokat. Novosadski Korpus je imao Odred Baranja 388 oveznika, 310 iz NS Palanke i Arkan 70 piše u dokumentu poslan 1 vojnoj oblasti. Vasil kaže da je taj odred mogao da dejsvije samo u ratnim sukobima. I mala deca su znala da on nije van borbenih dejstava nije bio u 12 Korpusu. A i u kojoj meri je i tu učestvovao i to je posebna priča. Taktička grupa Vihor, nastavlja advokat, u kojem u Oktobru učestvuje oded Borova sela, dva iz Srbije, četa iz Trpinje, Kole i Mandić i Arkan. Sami nazivi, Kole, Mandić govore kakvo je stanje bilo u 12 Korpusu odgovara Vasiljević. Čita advokat dokument Generala Paniča u kojem on kaže da su u borbenim dejstvima učestvovale Arkanove i Šešeljove grupe od oko 100 lica u svakoj. Jest u borbama veli Vasiljevič, ali poslije ih nije mogao da se reši. Evo i naređenja u kojem piše Pukovnik Arkan naređuje da se napadne linija od Bjeljine itd. Pečat politička uprava. Falcifikat veli svjedok isti oko Marka Negovanovića. Ovakvu lošu formu nebi ni podoficil sastavijo.  Ošamari policajca koji ga nije pustio u komandu 12 Korpusa, ima svoju bazu i kada je kapetan upao tamo i potegao brže pištolj onda je rekao : „ Dobro Dobro „. Hađić sluša pomno sa prstom na usnama. Eno ga skloni kada su ga prikazali. Pauza. Odo ja.
5.9.2013. 5:45
Prvog Aprola 92 sukobili su se u Bjeljini Srbi i Muslimani. Oko 50 žrtava je bilo. Arkan je upao iz Badovinaca na poziv Srba iz grada blokirao kasarnu da vojna policija nje mogla izaći na uviđaj. Ubijo je kapetana JNA, hrvata po nacionalnosti, koji je imao urednu dozvolu da ode vidjeti familiju. Komadant Korpusa je došao iz Tuzle, a od političara Biljana i Babo. Bili su zaustavljeni i pretresani. Zatvoriše suđenje na privatnu sjednicu. Okrenem Mladića. Do objekata u Zvorniku su dovezeni zarobljeni. Ima dokument; 17 Juli 95 jedna jedinica je ostala da čuva Muslimane. Ustanovljeno je da  u školi u Kuli u Pilici sa više od 1000 zatvorenih i pogubljenih. Neki su pobjegli preko Drine ali su ih tamo zaroblili i vratili u Zvornik. Dvojica zarobljenih su si sami prerezali vrat. Slušam sada oba suđenja istovremeno. Saradnja sa JNA odlična pišu Hađičevi. Ostanem na Hađiću gdje je već treći dan svjedok General Vasiljević. Znači neima podčinjenih, nego su te strukture JNA i TO na terenu ravnopravne. Niko nije mogao izbjeći neku bavezu u odbrani i zaštiti države. Nije bilo predviđeno da se oblasti ocjepljuju ili žele ostati u Jugoslaviji. U Stajićevu je formiran sabirni centar gdje su smještani građani Vukovara. Tamo ih je čuvala i martretirala policija dok vojska nije preuzela obezbjeđenje. Ode on. Pijem čaj od Vlašić planine. Ovaj Internet nam baš smanji Zemlju. Ujde svjedok Mladen Lončar rođen 61-e u sretnoj Jugoslaviji. Odrastao u Iloku. On je doktor psiho trautomatologije u ZG. Razmjenjen sam 93-e. ovo mi je treći put da svjedoći, Babić i Martić prije ovoga kao experni svedok, sexualna zlostavljanja. Studirao u Novom Sadu, 40 km dallje i diplomirao 87/88. Kada je Milošević uveo embargo na robu iz Slovenije ja sam kolegama proturao ljekove. U NS sam 1990-e osnovao ogranak Demokratskog saveza Hrvata, ali je to brzo ugašeno. Na odmor sam otišao u Ilok krajem ljeta 91-e. jedno vrijeme je grad bio odsječen od Hrvatske pa sam išao u Novi Sad po lijekove. Pauza. Odoh ja na vožnju. Baj.
6.9.2013. 6:27
Baš sam se preznojao jučer. Kada sam se vraćao u bazu na Fišer Halmanu mi javiše da jedno dijete po imenu Lily iz ulice Blekvel oje ide u obdanište ili ti kindergarden fali i da idem nazad u tu ulicu. Ja na semicu pa na Iru pa na Hajland kad javiše da su je našli. U bazi mi Dejv savjetuje da napišem listu  djece iz obdaništa. Ja velim da sam to učinio ali nisu imali tag na rancu, to jest plastificirani papir sa podacima djeteta. Ko će ga znati možda i nije bila u mom busu. Vele dijete izašlo jednu stanicu prije. A u PM. Kako da znam da je iz obdaništa ako ne vidim papir na rancu. Tu djecu moraju roditelji čekati. A ne čekaju nego nako mali uplašeni pobrkaju đe stanuju jer ovdje ulice i kuće liče sve jedna na drugu kao jaje jajetu. Valjda im jeftinije tako graditi. . Danas igra Hrvacka i Srbija soker, odnosno fudbal u Beogradu. Obezbjeđenje je maximalno. Neima rvackih navijača. Nije im dozvoljeno doći ali će i srpski predsjednik tužna lica  Nikolić biti na stadijonu sa Murinjom i Abramovičem. Suđenja neima nikome izgleda više za danas. Jučer u sudu bila vježba sklanjanja pa su bježali u podrum. Mladić uzvikivao da je Obama naredijo bombing. Odoh ja na  moj 'ran'. Da radim maj Bus.
7.9.2013. 6:55mislite da se nismo kupali jučer. Ma prvo ja i komšija Rayan otišli oko pola 18 h. Napolju zebe a u bazenu topla voda jarane šiklja iz cijevi. Za razliku od jučer čista prozirna, tirkiz plava od boje plastificirane obloge tako vješto obrađene da mislite da ste u Rimskom Kupatilu sa keramičkim pločicama. Dođe i Becky sa posla naravno,  aodakle bi. Mjenjala kuhara od 10 do 18. Dobila je neto 1.320 za 2 nedelje rada a bruto skoro 1.800. Daklem, taman kada smo mislili ići, dođe i ona na kupkanje pa nastavismo brčkanje do mraka skoro. Poslije odemo do Rayana na kafu i gledasmo reprizu derbi utakmice Hrvatcka Srbija u sokeru. Bi 1:1.  Srbima se baš nije dalo pa su potpuno pokopane nade da će ići na Svjetsko u Rio.   Beka upravo otišla jope na posao  od 7 do pola tri.
Čitam malo novine. Pošto su ovo antiratne knjige koje pišem evo i ovo. Potresna knjiga "Svi smo nosili zvezde" Tea Kostera („Admiral - buks“) načinjena prema istoimenom, veoma zapaženom dokumentarnom filmu, predstavlja sećanja školskih drugova Ane Frank (1929-1945) čiji je "Dnevnik" najprodavanija knjiga na svetu posle Biblije. Autor je okupio svoje školske drugove iz Jevrejske gimnazije u Amsterdamu, koju su za vreme rata morala da pohađaju samo jevrejska deca, od kojih je polovina završilo u logorima i gasnim komorama. Jednostavnim, dirljivim rečima Anini drugari, iako u poodmaklim godinama, kazuju ne samo o Anelisi, kako su je svi zvali, nego i o ličnim istorijama, o preživljavanju užasa Drugog svetskog rata, o uskraćenom detinjstvu koje je proteklo u skrivanju, strahu i navikavanju na trpljenje. Tako Albert Gomes priča kako se tokom rata skrivao u više od deset evropskih gradova, dok Hana Golsar svedoči o strahotama koje je doživela u Bergen-Belsenu i o svojim susretima s Anom u tom zastrašujućem logoru. Svi oni pamte Anu kao živahnu drugaricu vedrog duha, ali i kao veoma buntovnu devojčicu. Autor uspešno dočarava bezbrižnost i nevinost detinjstva u kojem su svi oni živeli do početka rata. Godine koje su zatim došle, donele su tamu svojstvenu najmračnijem dobu u modernoj ljudskoj istoriji. - Izgleda da ni dan-danas mnogima nije dovoljno jasno koliko je teška pozicija običnog čoveka u ratu i koliko je važno sprečiti da do rata dođe. Događaji se ne smeju zaboraviti - ističe Teo Koster. Dnevničke beleške Ane Frank pronašao je njen otac, skrivene u jednoj enciklopediji, priredio ih, ali je nekoliko izdavača rukopis odbilo da objavi. Prvo izdanje pojavilo se 1947. i izazvalo pravu senzaciju kao duboko autentično svedočenje o žrtvama holokausta. Kuća u Amsterdamu, u kojoj se porodica Frank skrivala, preuređena je u muzej koji je samo pretprošle godine posetilo više od milion ljudi. Prema "Dnevniku" napisana je drama, koju je na Brodveju postavio Li Strazberg 1959, posle čega je snimljeno desetak filmova i serija, a najavljena je i nova ekranizacija ovog dela. Časopis "Tajm" proglasio je 1999. Anu Frank za jednu od ikona 20. veka i dete-heroja. Ptam se da li je iko od ovih sadašnjih pasa rata i ratovanja posjetio tu kuću i zapitao se šta u svom plitkom mozgu.
ANA Frank, 13-godišnja jevrejska devojčica koja je umrla u nacističkom logoru posle dve godine skrivanja na tavanu očeve kancelarije, objavio je "Holivud riporter", mogla bi ponovo da oživi na filmu, koji će se snimati po scenariju poznatog nemačkog autora Freda Brajnerzdorfera. Ana je bila jedno od preko milion jevrejske dece koja su izgubila život u nacističkim logorima. Preminula je 1945, u 16. godini, od epidemije tifusa u logoru Bergen-Belzen, nekoliko nedelja pre nego što su ga britanski vojnici oslobodili. Njen dnevnik, sa najintimnijim razmišljanjima i osećanjima preveden je na 55 jezika, i njen život zaista zaslužuje da se neprestano obnavlja na filmu" - izjavio je Brajnerzdorfer. na Frank je umrla 1945. godine u koncentracionom logoru Bergen-Belsen u severnoj Nemačkoj, a kuća u Amsterdamu u kojoj se skrivala i pisala dnevnik, između ostalog i o drvetu kestena koje je gledala kroz prozor, pretvorena je u muzej. AMSTERDAM - Fondacija osnovana za očuvanje drveta kestena, koje je pružalo utehu Ani Frank dok se krila od nacista u Amsterdamu, mora da plati 16.000 evra za uklanjanje vremešnog drveta, odlučio je danas holandski sud. Mladice drveta posađene su širom sveta, između ostalog u Parizu i vrtu Bele kuće, a drvo isječeno na komade se čuva na povjerljivom mjestu.
Evo malo za dokaz da razumijete i slovački jezik.
Kto je Baki Sadiki a ako k nám mal pašovať heroín? Bol hlavou albánskeho drogového gangu na Slovensku, ktorá k nám pašovala heroín z Turecka. Krajský súd v Prešove v septembri 2011 zamietol jeho odvolanie a potvrdil mu 22-ročný trest väzenia, ktorý mu vymeral okresný súd. Sadikiho súdili na úteku, jeho spoluobžalovaní Juraj Jambrich a Ján Cibula dostali po 15 rokov. Trojica mužov pôsobiaca vo Vysokých Tatrách ako organizovaná skupina v rokoch 2007 až 2008 dovážala najprv cez Poľsko a neskôr priamo z Turecka na Slovensko heroín, ktorý ďalej distribuovala do Švajčiarska, Talianska a Poľska. Išlo najmenej o šesť prípadov dovozu a prevozu heroínu a najmenej o 120 kilogramov drogy. Opiát pašovali v letných šľapkách. Polícia zachytila desať kilogramov heroínu v penzióne Casa Dolce v Starom Smokovci, ktorý mal v prenájme Juraj Jambrich so svojím obchodným partnerom. Penzión susedil s barom a diskotékou Albas, ktoré prevádzkoval Baki Sadiki. Z pašovaného heroínu bolo možné vyrobiť vyše 336-tisíc jednorazových dávok omamnej látky, za ktorú by mohli získať 3,350 milióna eur. Predseda senátu krajského súdu uviedol, že také množstvo heroínu súdna prax v tomto regióne ešte nezaznamenala. Bakimu Sadikimu rozhodnutím Krajského súdu v Prešove zasvietila na konci tunela sloboda. Jarane veze proradile. Mora da nije dovršijo isporuku. A onima sa malom količinom se sudi po pravdi. Pripadnici policije su u putničkom vozilu "audi", bosanskih registarskih oznaka, u kome su bili M.J. i S.M. pronašli zeljastu materiju za koju se osnovano sumnja da je marihuana, mase 10,117 grama, koja je bila raspoređena u deset PVC paketa i skrivena u rezervoaru. Ovi će dobit svoje godine robije a Bekimu za 120 kila heroina, sloboda.
8.9.2013. 7:23
Primorje je tada u vlasti Vizantije, a potom srpske vlastele, o čemu svedoči činjenica da je Sveti Sava u Stonu, na poluostrvu Pelješac, još 1219. osnovao humsku episkopiju. Ovom oblašću je posle Vizantije vladao Nemanjin brat Miroslav i njegovi potomci, za čijeg vremena se promenilo devet pravoslavnih humskih episkopa. Sveštenstvo i stanovništvo srpskog Pomorja bilo je većinsko pravoslavno, ali u kasnijim vekovima je masovno prekrštavano, u čemu su najveću ulogu imali fanatični franjevci. Ovaj monaški red je vodio prekrštavanje  Srba i u NDH / U drugom svjetskom ratu zvanična politika marionetske Hrvacke je bila od 2,8 miliona Srba trećinu  pokrstiti, trećinu pobiti, trećinu protjerati. Tako imamo zbunjujući broj istih Srpskih prezimena kod Hrvata. Evo direktor banje u Nišu je Srbin Prlić a isto prezime nosi u Hagu na 23 godine osuđeni političar Herceg Bosne, Jadranko. Pisao sam o tome da na Kupresu bijahu dvojica komšija sa istim ienom Mladen i prezimenom Maleš a jedan je Hrvat a drugi Srbin. Kada sam 95-e izbjegao u Beč stanovao sam kod sina moje tetke Mare Mladena Perkovića. Naravno Srbina. Na kartanje nam je ponekad dolazio Hrvat Mladen igrač Vijene koji je pobjegao iz Hrvatse da ne ide u rat, bi tu i jedan Austrijanac pa pokaže na mog rođaka i kaže, - Mladen Srb, pa okrene prst na Mladena Hrvata i kaže Mleden Kroat, vi igrate karte, a dole u Jugi se ratuje između Srba i Kroata. Pa šta? vele oni. Onda on klima glavom.   Sada su iz Hrvacke otjerali oko 300.000 Srba i sveli ih na nacionalnu manjinu. Oteli su im stanove, kuće, stoku, njive. Sve. Sada sebi prisvajaju i glagoljicu koja  je smišljena kao carigradski, vizantijski i pravoslavni projekat, radi širenja hrišćanstva među Slovenima.
KO JE UKRAO ĆIRILICU?
NEDAVNO je i u katoličkom „Glasu koncila“ u franjevačkom stilu, o glagoljici i „hrvatskoj ćirilici“ govorila dr Marinka Šimić sa Staroslavenskog instituta u Zagrebu. - Prema koncepciji filologije 19. stoleća, čije posledice osećamo do danas, sve što je pisano ćirilicom pripada srpskoj filologiji, a ono što je pisano glagoljicom hrvatskoj. U tu su zamku padali i padaju mnogi Hrvati. Istorijska je činjenica da su hrvatsku ćirilicu prisvajali srpski jezikoslovci - otkrila je dr Šimić. Ovakve izjave spadaju u domen društvene patologije, a ne društvenih nauka, smatra prof. dr Milan Brdar iz Instituta društvenih nauka u Beogradu. - Postoji pojam „principa ogledala“ kada počinitelji nedela pripisuju svoje zločine žrtvi. U ovom slučaju kradljivci srpske kulturne baštine tvrde da su njeni vlasnici, a Srbe optužuju za krađu sopstvenog identiteta - smatra dr Brdar. Sve je počelo polovinom devetog veka, kad je velikomoravski knez Rastislav zatražio od vizantijskog cara Mihajla Trećeg da mu pošalje misionare koji bi podučavali i opismenjavali njegov narod na slovenskom jeziku. Car šalje braću Konstantina i Metodija iz Soluna, „jer svi Solunjani dobro govore slovenskim jezikom“, kako beleže njihovi savremenici. Sloveni su se do tada koristili latinskim i grčkim pismom, ali i sopstvenim „črtama i rezama“ (verovatno nekom vrstom runa). Oko 863. godine Konstantin završava stvaranje novog slovenskog pisma - glagoljice i preko zapadnog Balkana odlazi u Moravsku s bratom Metodijem i drugim misionarima. Hrišćanske knjige prevedene sa grčkog na dijalekat Južnih Slovena iz okoline Soluna, bile su razumljive i moravskim Slovenima. isija pod pokroviteljstvom Carigrada od početka se suočila sa žestokim otporom germanskog sveštenstva potčinjenog Rimu. Posle smrti Kirila i Metodija germansko sveštenstvo uz podršku pape Stefana Petog uništava slovensku crkvenu organizaciju u srednjoj Evropi proterivanjem, zarobljavanjem i ubijanjem učenika i saradnika solunske braće. Deo učenika, među kojima su najistaknutiji Kliment i Naum Ohridski, uspeva da umakne na Balkan gde nastavlja rad na slovenskoj pismenosti. Tada nastaje poboljšana slovenska azbuka - ćirilica, mada se glagoljska tradicija i dalje neguje u ohridskom centru. Odatle stiže i do teritorije današnje Hrvatske, ali ne preko franjevaca. Čitam knjigu Tito je umro koju sa još 6 donesoh iz biblioteke u Kičineru. Tamo spisateljka Mirjana Novaković kaže da u najkorumpiranijim društvima je sve dozvoljeno, puštaju građanima da bez kazne rade šta hoće. U Africi, ubistva, silovanja. Itd. Pade mi naum da su onda takva najgora društva u ratovima. Dozvoljavaju podanicima da ubijaju, siluju, pale, ruše, otimaju, švercuju, opiju se opijatima, kradu. Malo ih poneke policajci uhapse, a sudije sjutra puste, kao što počesto svjedoče ljudi na sudu u Hagu. Evo i ovaj Albanac narko švercer u Slovačkoj je tomu dokaz.  Sve u ime države. Čudno. Čije? Koje? Kakve?. Zašto moramo imati takve državnike koji nas vode u rat? Jer su kvarni došli na vlast. Ima li poštenih? Na vlast nema. Pošteni ljudi ćute i čekaju da im se kaže šta da rade. Očekuju red, idu na isti posao po nekoliko decenija i tako nađu sigurnost i sreću u neprekidnom ponavljanju. Dani, nedelje i godine im liče jedni na druge. Sete se ponekad da upitaju svoje dete, - a koji si ti sada razred? Kao neki dan Milo svoga sina, unuka moga kolege matematišara Saba Samuela koji je u Petrovcu predavao u školi 40 godina, a ja samo 10,5. Sada mu vnučku Ivonu vozim u Hjuron srednju školu.  Pohađa 10-i razred. Ma sve me ovo raduje, to što  vozim, idem na posao svaki dan u 66-oj godini, što me ništa ne boli, to mi dođe kao zagrobni život. Poremetila me smrt Miroslava, muža moje sestre Ljubice, čerke  od našega strica Pere. Eto su i oni tako u Novom Sadu, dan za danom, poso kuća, krediti, otplata stigli u penziju i on se razboli i ode pre neki dan. Znam ja i da će tako i sa svima nama biti. A šta da se radi?. Živi i čekaj napad na Siriju. Jel nam to sudba. Da živimo od ratnih spektakla negdje daleko. Odlučila Amerika pa ne popušta. Kerry priča na francuskom sa Francuzima, zatim ode do onih malih državica pa sa njima nadmeno engleski. Traži saveznike. Jatake. Odobrenja, glasanje. Ovo je njegov rat. Neko reče, rat vode dva čoeka pa ko pobjedi. Ovo je njegov rat protiv Putina. Bijo je vojnik u Vijetnamu. Pričalo se svašta o njemu. Na izborima prije deceniju je vikao da je Ameriki glavni neprijatelj Rusija. Otima se uticaj Rusa na Bliskom Istoku. Naročito su sada važne buduće maršrute novih gasovoda i plinovoda.  Rusija grije Evropu plinom iz Sibira.. Svi tvrde da je Juga bila obična vježba za mnogo veći projekat, razbijanje Rusije na tri djela da bi se dokopali njenih resursa.
9.9.2013. 4:38 Čevapi me uspavali oko pola 10 uveče. Poslije sat vremena sam se prebačio na tvrdi dušek našega kreveta u spavačoj sobi i naspavaose. Otvorijo sam suđenjeMladiću. Čitaju presretnuti razgovor od 23 Jula 95-e. neki se žali da ima puno zarobljenih i ranjenika ali nije jasno čijih vojaka. Odoh pristaviti vodu u električni bokal. Velju svjedok od prošle sedmice Buttler da je General Tolimir voleo zarobljenike jerbo hi je mogo razmjeniti za svoje.  Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik komandanta za obavještajno-bezbjednosne poslove Glavnog štaba vojske bosanskih Srba (VRS), danas je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine počinjene 1995. godine nakon pada enklava Srebrenica i Žepa, u Bosni i Hercegovini. Odoh se ja tuširati. Samo da čaj od Čubre popijem. Navukao sam se na nju. Još pročitam na sajtu suda na kojem je uredno poslagano sve o slučajevima suđenja za 161 lice sa Balkana suđeno u Hagu. umbilivbl. Većina članova vijeća, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe, takođe smatra da “u obzir mora uzeti krajnja patnja otprilike 30.000-35.000 žena i djece koji su prisilno uklonjeni iz te dvije enklave, kao i to da oni ni do danas nisu u stanju da vode normalan i konstruktivan život”.  E sada sam shvatao zašto i mi ovdje u Kanade se teško privikavamo. Mi navilki na pravdu. A evo nam i bazen zatvorili još u Petak šestog a trebalo je tek 15-og. Šta da se radi. Dobro, nije superintendent sa 46.000$ godišnje  plate baba Urssula konstatovala da je Bašar postavio bojne otrove, ali zašto nas stanara 130 stanova tako lahko pravi budalama. Jerbo nismo složni da dreknemo na nju. Lijep sam se istuširao, oprao i podužu kosu koja me več nervira iako je još crna. Na stalnom suđenju Hađiču stalno je privatna sjednica. Okrenem Mladiča a tamo advokat Lukić veli da neče dozvoliti suđenje jer General ne može zdravstveno nastaviti. Ode meni se čini za danas sudženje u nepovrat. More bit zauvijek. Ko to zna? Kad je meni? Ne znam. Jučer smo išli na jezero da Seju nađemo. Neima ga. Malo jezero kristalno se bljeska na suncu a trejleri spavaju u ladovini. Tek kod ponekoga ima ljudi koji po običaju u Kanade tiho pričaju, roštiljaju. Neima djece koja viču, trče, plaču, igraju se Indijanaca iako je pejsaš kao stvoren za filmove  o Vinetuu ili lijepoj Indijaki Pokantas. Tek je 5:$$, pardon 5:44. Ono Hađiću nikako da se otvori za javnost.pa ti sad zaključi šta sveobuhvatno. Pješe ću na poso. Samo je 7 stepeni Celzijusa. Biće 22 a u Utorak 33. Užas. A naš bazen ne radi !
Veče. 22:30. Čitam Hercegovinu ; Vedrana Rudan / rudan.info
Prijatelj mi je posudio knjigu “Saturnovi prsteni”, Autor W.G. Sebald, izdavač Vuković & Runjić. Citirat ću vam jedan ulomak: “Članak iz vikend izdanja Independenta govori o takozvanim akcijama etničkog čišćenja što su ih prije pedeset godina u Bosni i Hercegovini proveli Hrvati u dogovoru s Nijemcima i Austrijancima počeo je opisom fotografije snimljene očito za uspomenu pripadnicima ustaških jedinica. Na njoj braća po oružju u najboljem raspoloženju djelomice u junačkim pozama, Srbinu imenom Branko Jungić pilom sijeku glavu. Druga fotografija, načinjena iz zabave, prikazuje glavu odijeljenu od tijela, s cigaretom u ustima poluotvorenim od posljednjeg bolnog jauka. Mjesto tog postupka bio je logor Jasenovac na Savi… Od metoda usmrćivanja se čak i stručnjacima iz Velikog njemačkog rajha, kako su se povremeno znali izraziti u užem krugu poznanika, dizala kosa na glavi. Pile i sablje, sjekire i čekići te u Solingenu posebno izrađene kožnate orukvice za rezanje vratova s fiksnim noževima, koje su se pričvršćivale na podlakticu, bile su, uz nekakvu vrstu primitivnih poprečnih vješala, na koju su skupljeni etnički neprihvatljivi Srbi, Židovi i Bosanci vješani u nizu, poput vrana i svraka, najčešća oruđa smaknuća. Nedaleko od Jasenovca, u okrugu ne većemu od petnaest kilometara, postojali su još logori Prijedor, Stara Gradiška i Banja Luka, u kojima su hrvatske paravojne jedinice, uz pozadinsku podršku Wehrmachta i duhovnu potporu Katoličke crkve, na sličan način postupale dan za danom… . Inače na ovome mjestu još valja napomenuti da je u ono doba među časnicima obavještajne službe vojnog područja E bio jedan mladi bečki pravnik, čija je najvažnija zadaća bila sastavljanje memoranduma glede hitnih i nužnih preseljenja, uzrokovanih humanitarnim razlozima. Za taj je vrijedan spisateljski rad od hrvatskog poglavnika Ante Pavelića primio srebrno odličje krune kralja Zvonimira s hrastovim lišćem. U godinama nakon rata, navodno je taj već na početku karijere tako obećavajući, na području uprave iznimno sposoban časnik, napredovao na različite visoke položaje, između ostaloga i glavnog tajnika Ujedinjenih naroda”/  Čitaj Kurt Valdhajm/. Zašto mi se nakon što sam pročitala ovaj ulomak dignuo želudac? Kakve veze imaju ustaše sa vremenom u kojem živim? Neka povijest počiva u miru. Smije li počivati? Što je bilo bilo je, ne ponovilo se. Ne ponovilo se? Ali, ponavlja se! Ameri će krenuti na Siriju onako kako je Hitler krenuo na Poljsku. I Hitlerov i Obamin povod jednako drže vodu.
10.9.2013. 6:21
Suđenje Mladiću nema. Ono Hađiću je još uvijek privatno. Odosmo na poso nas dvoje, a Duška rekla da će se danas vratiti oko pola 11. Otišla sinoć u disko 'sa hemijom'. Disko ponedeljkom.